Quo Vadis, Srbijo?

[Upravnik]

Juče:




Ne tako davno:

[branko]

Sve nas je manje

Procenjen broj stanovnika u Srbiji u 2013. godini iznosi 7.164.132 lica, a prirodni priraštaj bio je negativan za 34.746 lica, objavio je Republički zavod za staitistiku.

Rođeno je 65.554 dece, dok broj umrlih bio 100.300 lica. Od 168 opština u Srbiji, stopa prirodnog priraštaja pozitivna je u samo osam.
U RSZ-u su ocenili da je negativni trend demografskih pojava i procesa, rezultat kumuliranih negativnih demografskih efekata tokom dužeg vremenskog perioda.

U periodu od 2003. do 2013. godine broj stanovnika je samo na osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 362.000. Godišnji gubici više od 30.000 lica, upućuju na zaključak da nestaje svake godine opština veličine Ćuprije, Knjaževca, Negotina...

Najveći broj dece rađaju majke starosti od 25-29 godina, te je prosečna starost majke 29,1 godina. U gradskim naseljima, prosečna starost majke je 29,9 godina, a u ostalim naseljima 27,2 godina.

Učešće broja živorođenih u gradskim naseljima je 69,6 odsto, dok je u ostalim naseljima 30,4 odsto, od ukupnog broja živorođenih.

Prosečna starost umrlih je 74 godine, a najveći broj umrlih je u starosnom intervalu od 75 do 84 godine. Posmatrano po polu, među licima te starosti, više umiru žene (21.235) od muškaraca (17.922).

Mortalitet odojčadi je isti kao i u prethodnoj godini i iznosi 6,3 umrla odojčeta na 1.000 živorođenih. Broj umrlih nasilnom smrću ima blagu tendenciju pada u odnosu na prethodne godine i iznosi 3.172.

Broj samoubistava je za 47 slučajeva manji nego u 2012. godini i iznosi 1.198, dok je broj ubistava veći za 34 nego u prethodnoj godini i iznosi 152.

Prema podacima za 2013. godinu, u Srbiji je umrlo 50.910 muškaraca i 49.390 žena, a vodeći uzrok smrti kod oba pola bile su bolesti cirkulatornog sistema. Od toga je umrlo 53.367 lica ili 53,6 odsto od ukupnog broja umrlih i to 24.505 muškaraca i 28.862 žene. Na drugom mestu su tumori, od kojih je umrlo 21.646 lice, ili 21,5 odsto, odnosno 12.391 muškaraca i 9.255 žena. Učešće umrlih od tog uzroka, u ukupno umrlom stanovništvu, sve više je zastupljeno, sa tendencijom daljeg rasta.

Model mortaliteta prema uzroku smrti u Srbiji je sličan modelu razvijenih zemalja. Izdvajaju se uzroci smrti na koje najveći uticaj ima način života kao i individualno ponašanje. Bolesti krvotoka predstavljaju najčešći uzrok umiranja i u većini razvijenih, a i u mnogima zemljama u razvoju, navodi RZS.

[Upravnik]

PRIČA I RUSIJA I EVROPA JE POTROŠENA: LAVROV POČEO RUSKO „UVRTANJE RUKE“ SRBIJI

Ono što Srbija radi poslednjih godina više neće prolaziti. Priče `i Rusija i Evropa, i zapad i istok`, su potrošene. Za Rusiju više nije dovoljna verbalna podrška Srbije oko pojedinih pitanja. Rusija traži da Srbija poštuje potpisano i ispunjava preuzete obaveze, kako oko Južnog toka, tako i oko svega ostalog što proističe iz sporazuma o strateškom partnerstvu.

Da li će Novorusija biti federalna ili konfederalna jedinica, ili će se na kraju ići na formiranje nove države, to je u ovom trenutku manje jasno i zavisi od više faktora.

Arhiviranje odluke o upotrebi vojske nije odraz nikakve „slabosti” niti pokazatelj „povlačenja” Rusije, već čak naprotiv. To je pokazatelj da Rusija postepeno konsoliduje svoju poziciju i usklađuje je sa razvojem situacije.

A o tom razvoju situacije je potrebno podvući još tri stvari.

Prvo, da se uporedo sa donetim odlukama, najpre o povlačenju ruskih snaga sa rusko-ukrajinske granice, a zatim i o suspenziji odluke o njihovoj upotrebi u Ukrajini, na teritoriji Rusije organizuju najobimnije vojne vežbe u njenoj istoriji. Nikada za sve vreme postojanja SSSR nešto ovako nije viđeno. Čak ni u periodu Kubanske krize.

Zašto se ovo dešava odgovor se delimično može pronaći u članku Sergeja Glazjeva, koji piše kako će biti teško izbeći svetski rat. Reči Glazjeva, koji je cenjeni ekonomista, akademik Ruske akademije nauka i jedan od važnih Putinovih saradnika – treba uzeti u obzir. On ih do sada nije previše trošio.

Očigledno u Rusiji postoji strah od toga da deo američkog establišmenta ne posmatra Ukrajinu kao na jednu u nizu „regionalnih kriza”, već kao sredstvo za izazivanje Trećeg svetskog rata. Konačni cilj stratega u Vašingtonu je Kina, čija će pozicija biti oslabljena izbacivanjem Rusije iz koloseka. A da bi Rusija bila izbačena iz koloseka, neophodno je uvući je u otvoreni konflikt, koji će je iscrpljivati i otvoriti prostor za unutrašnju revoluciju kao što je to bilo 1914. godine.

Marina Raguš upozorava na „zastrašujući predlog” Republikanaca u američkom Kongresu koji se odnosi na svaku vrstu podrške izazivanju moskovskog „Evromajdana” tokom narednih godina.

Za sada, ruska ekonomija nije trpela veće posledice „zapadnih sankcija”. Istraživanja u maju mesecu pokazala su da je nezaposlenost u Rusiji najmanja u istoriji, a posle pada rublje zabeleženog u januaru, cene roba široke potrošnje uglavnom nisu rasle, pa nije ni bilo očekivanih socijalnih protesta. Ruska ekonomija, bez obzira na izazove koji joj prete, nastavlja kretanje po postavljenim šinama i iz njih može ispasti samo u slučaju nekih većih, dramatičnijih dešavanja. A to bi upravo bio ulazak u iscrpljujući rat koji bi se vodio na teritoriji Ukrajine.

Zbog ovoga se, kao jedan od mogućih scenarija u Moskvi očekuje i američko „dodavanje gasa” u Ukrajini. To bi značilo pojačavanje napada na rusko stanovništvo pod pretnjom fizičkog istrebljenja, stalne provokacije ruskih oružanih snaga i pokušaj otvaranja „mekog trbuha” Rusije na Kavkazu.

Važno je istaći i da u slučaju izbijanja velikog svetskog rata ukrajinski front postaje tek jedno od nekoliko važnih bojišta koja će se otvoriti. U tom slučaju se položaj Rusije i njen odnos prema ostalim učesnicima u sukobu neće meriti samo preko Ukrajine. Biće tu puno taktičkih poteza i manerisanja. Otuda i vojne vežbe ovakvog obima na celoj teritoriji Rusije.

Drugo, Rusija na sve načine pokušava da uvede ukrajinsku krizu u fazu deeskalacije i da za ostvarivanje svojih ciljeva koristi nevojna sredstva.

Ključna stvar je pitanje realizacije projekta Južni tok, čime Rusija ne samo da popravlja svoju ukupnu poziciju u jugoistočnoj i srednjoj Evropi, već i relativizuje značaj zapadne Ukrajine koja više nije tranzitna zemlja, pa bi samim tim i njen geoekonomski značaj bio manji.

Kako se bude gradio Južni tok – tako će opadati zainteresovanost finansijskih centara za Ukrajinom. To usložnjava pokušaj održavanja zapadnih delova Ukrajine u trajnoj geostrategijskoj orbiti SAD, mada u potpunosti ne isključuje ovakav scenario.

Rusija se fokusira na korišćenje energetskih koridora za deeskalaciju ukrajinske krize, što je uvod u ostvarivanje i zacrtanih geopolitičkih ciljeva, a novog saveznika je našla u Austriji.

Iako je Bugarska „obustavila radove” na izgradnji Južnog toka 08. 06, OMV je sa Gaspromom potpisao sporazum 24. 06. o izgradnji dela gasovoda kroz Austriju!?

Interesi Austrije da se ne ulazi u konflikt sa Rusijom ne tiču se samo energetske bezbednosti, već sveobuhvatne ekonomske saradnje i činjenica da ruski državaljani i privredni subjekti čine čak „devedeset posto novih klijenata” austrijskih banaka.

Verovati kako Austrija ovo čini bez neke vrste dogovora sa Nemačkom je naivno. U krajnjoj liniji, nemački kapital je većinski u velikom broju austrijskih finansijskih institucija. Takođe, verovati da su Bugari veštiji u strateškom planiranju od Austrijanaca je takođe naivno.

Sklapanje rusko-austrijskog dogovora je jedan od ključnih događaja u dosadašnjem toku ukrajinske krize i on ide u smeru pokušaja Moskve da se Nemačka postepeno „izvlači” iz američkog zagrljaja. Barem kada je reč o srednjoistočnoj Evropi.

U odnosu na to kako se anglosaksonski blok privrženika evroatlantskog koncepta postavi prema Austriji u narednom periodu, možemo i naslutiti u kom smeru će ići ukrajinska kriza, pa se verovatno može potražiti i odgovor na pitanje Sergeja Glazjeva: da li je moguće izbeći svetski rat?

Austrija nije ni Bugarska, ni Srbija, nju je teško pritisnuti na način kako se to radi sa balkanskim zemljama, a još je teže izolavati. Pre svega zbog njene uloge u evropskoj ekonomiji i „dobrim uslugama” koje je mnogo puta u istoriji pružala SAD i Velikoj Britaniji u istočnoj Evropi. Jednostavno, politički napad na Austriju je krupan zalogaj čak i za SAD i on bi ostavio velike posledice u kontinentalnim razmerama.

Ukoliko se SAD odluče za frontalni napad na Austriju, to je znak da će na globalnom planu uslediti brza destabilizacija prilika, te da se može očekivati eskalacija konflikata na mnogo strana. Pre svega u Ukrajini.

Ukoliko se sa realizacijom Južnog toka brzo počne, onda smo blizu početku trajne deeskalacije u Ukrajini i rešavanja krize političkim sredstvima.

Šta će uraditi SAD, zavisi od toga koja struja će pobediti u Vašingtonu. Za sada, indikativno deluje izjava predstavnika Stejt dipartmenta Meri Harf od 24. 06. kako SAD podržavaju „federativnu Ukrajinu”.

Ovde opet treba i podvući da se Rusija više otvoreno ne protivi potpisivanju trgovinskog dela sporazuma EU-Ukrajina, opet zbog namere da uticaj u Ukrajini jača nevojnim sredstvima. Sporazum sa EU će doneti nove probleme ionako devastiranoj ukrajinskoj ekonomiji, što uz povećanje cene gasa nagoveštava potpuni slom ukrajinske ekonomije već tokom sledeće godine.

Naime, u već usaglašenim odredbama trgovinskog sporazuma, Ukrajina se obavezuje da otvori svoje tržište za „neometano kretanje evropske robe i preuzima na sebe obaveze da dovede svoju proizvodnju u sklad sa evropskim standardima”.

Nedavno gostujući u Beogradu, na jednom naučnom skupu, direktor RISI-ja Leonid Rešetnjikov je istakao da su nezvanične procene da će Ukrajini kratkoročno trebati više od 100 milijardi dolara za pokrivanje debalansa koji će nastati usled primene sporazuma sa EU. Ukrajinski proizvođači će izgubiti i rusko i domaće tržište. Taj film je već viđen u svim istočnoevropskim zemljama koje su ulazile u ovakve aranžmane sa Briselom.

Ekonomski krah će samo olakšati Moskvi posao u Novorusiji, a otvoriće i mnoga vrata u Kijevu, koja su danas zatvorena za ruske uticaje.

Treće, važan indikator budućih postavljanja Rusije je i poseta Sergeja Lavrova Beogradu 16-17. juna. Ovo je prva poseta nekog ruskog zvaničnika u poslednje dve i po decenije posle koje je ostao utisak u srpskoj političkoj čaršiji da na relaciji Moskva-Beograd nešto ne štima.

Po odlasku ruskog šefa diplomatije se o njegovom boravku u Beogradu u srpskoj štampi malo pisalo, a hitno je najavljen ranije neugovoreni odlazak premijera Aleksandra Vučića u Moskvu.

Istina, u istoj toj štampi se nije puno pisalo ni o problematizovanju rusko-srpskih odnosa.

Sergej Lavrov je jedan od doajena diplomatije na globalnom nivou, njegov nastup je bio umeren i odmeren, pa je saopštio sagovornicima sve što je trebalo pristojnim jezikom. Tako nije privukao pažnju šire javnosti.

A dve ključne poruke njegove posete su: prvo, od Srbije se očekuje da brani Južni tok i aktivno se založi za realizaciju ovog projekta; i drugo, da je cilj Rusije stvaranje jedinstvenog ekonomskog prostora u celoj Evropi.

Ovo drugo je ponavljanje stavova koje od 2007. godine zastupaju najpre Vladimir Putin, a zatim i Dmitrij Medvedev.

Rusija pokušava da reafirmiše degolistički koncept kontinentalne Evrope i u tom pravcu i usmerava svoj nastup. U tom kontekstu, za Rusiju nisu sporni ugovori koje Srbija potpisuje sa EU, ali zato jeste sporan niz drugih stvari u odnosu Beograda i Brisela. Pre svega odnos prema pokušaju definisanja jedinstvenog antiruskog postavljanja EU članica i njenog odnosa sa NATO. Ali, između ostalog, i pitanje energetske bezbednosti. I tu se vraćamo do prve poruke Sergeja Lavrova: Srbija mora biti aktivna oko Južnog toka. Najmanje u onoj meri, u kojoj su to Austrija i Mađarska.

Dosadašnje stajanje po strani i ponavljanje opravdanja kako prvo Bugari treba da reše šta će i kako će sa strateškim cevovodom, više ne pije vodu.

Jedno je to što se Rusija dugoročno usmerava ka kreiranju jedinstvenog kontinentalnog ekonomskog prostora, što ima veze i sa pokušajem sprečavanja usaglašavanja Transatlantskog trovinskog sporazuma između SAD i EU, a nešto sasvim drugo aktuelni srpski put ka evro(atlantskim) integracijama.

Ono što Srbija radi poslednjih godina više neće prolaziti. Priče i Rusija i Evropa, i zapad i istok, su potrošene. Za Rusiju više nije dovoljna verbalna podrška Srbije oko pojedinih pitanja. Rusija traži da Srbija poštuje potpisano i ispunjava preuzete obaveze, kako oko Južnog toka, tako i oko svega ostalog što proističe iz sporazuma o strateškom partnerstvu.

Iz tog ugla posmatrano, može se reći da je Lavrov počeo sa ruskim „uvrtanjem ruke” Srbiji, na isti način, na koji su to radili zapadni centri moći svih ovih godina.

Izgleda da je procena Rusije da je to jedini jezik koji srpske vlasti razumeju.

Inače, posle ulaska Austrije u projekat Južni tok, Rusiji se proširio manevarski prostor, pa joj se otvaraju mogućnosti i za novi pristup u Srbiji. Takođe, posle Srbije, moguće je da će Rusija slično nastupiti i u Bugarskoj. Ovo opet ukazuje na konsolidaciju ukupne pozicije Rusije i njene procene da može hrabrije i odlučnije da nastupi na Balkanu.

SAD teraju vlasti balkanskih zemalja da zauzmu što ekstremnije antiruske pozicije, ali, niti postoji ikakva podrška u javnom mnjenju za tako nešto, niti se balkanskim državama nudi bilo kakva pomoć ili podrška, bilo ekonomska, bilo vojna.

Amerikanci se pretrano oslanjaju na silu i pritiske i način da im Rusi pariraju jeste da uz sve što su do sada nudili, još i pokušaju istom tehnikom da nešto urade.

Meseci pred nama će nam pokazati u kom smeru će se stvari kretati. Tek, postojeće stanje je daleko složenije nego što se na prvi pogled čini.

Vladimir Putin igra svoju političku partiju života. Prema tome kako je završi, tako će i otići u istoriju.

Više je nego očigledno da je on toga svestan. A treba podsetiti da je tek na početku prvog predsedničkog mandata. On ima vremena i za taktičke poteze i za manevre, bez obzira na to šta odluče u Vašingtonu. Između ostaloga, i zbog toga ga ne treba otpisivati. Zbog toga ne bi trebalo žuriti sa ocenama. Posebno ne bi trebalo žuriti sa ocenom da se Putin „povlači”.

Dušan Proroković

(Fondsk)

http://www.vestinet.rs/pogledi/prica-i- ... uke-srbiji

Imali smo i priču I KOSOVO I EVROPA pa je više nemamo.

[Upravnik]

Krstić podneo ostavku: Tražio sam nemoguć program, premijer ima meko srce

Blic, 12. 07. 2014. - 17:44h

Ministar finansija Lazar Krstić podneo je danas ostavku na ovu funkciju. Krstić je izjavio da, u dogovoru sa predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem, podnosi ostavku, uz ocenu da je to u najboljem interesu zemlje.

Na konferenciji za novinare na kojoj treba da bude predstavljen Predlog zakona o radu, a koja traje u Vladi Srbije u Nemanjinoj 11. Krstić je to javno saopštio. Premijer i ministar finansija moraju imati isti pristup, rekao je Krstić, uz konstataciju da se sa Vučićem dogovorio da bude na raspolaganju vladi.

Nakon sednice Vlade Srbije na kojoj su usvojeni predlozi zakona o radu i penzijsko-invalidskom osiguranju, Krstić je rekao da mu je nezamislivo da kao ministar finansija radi drugačije od politike koju sprovodi Vlada i da proizvodi političke probleme ili koči stvari.

- Tražio sam od premijera Aleksandra Vučića nemoguć program za naše uslove: samanjenje penzija od najmanje 20 odsto, smanjenje plata od najmanje 15 odsto, otpuštanje minimum 160.000 zaposlenih iz javnog sektora - rekao je Krstić.

On je naveo i da je predlagao povećanje cene struje za 30 odsto.

- Premijer ima meko srce i zato ima i toliku podršku naroda. Ne sumnjam da bilo ko od njega bolje razume šta je potrebno i moguće sprovesti. Sa druge strane, ja sam smatrao da mere moraju odmah da se sprovedu i u punom obimu - rekao je Krstić.

Krstićeva ostavka bez rasprave u parlamentu

Shodno Zakonu o vladi, skupština će Krstićevu ostavku konstatovati bez rasprave, a ministar može, ukoliko to želi, da je obrazloži.
Zakon o vladi kaže da ministar ostavku upućuje predsedniku vlade, koju premijer prosleđuje predsedniku Narodne skupštine.
Skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je ministar podneo ostavku i time mu prestaje mandat.
Kada je reč o ovlašćenjima ministra koji je podneo ostavku, u Zakonu o vladi se navodi da je on dužan da obavlja tekuće poslove dok mu ne prestane mandat.
Ovlašćenja ministra kome je prestao mandat vrši član vlade koga premijer ovlasti, a kako je rekao Aleksandar Vučić, tu funkciju će obavljati ministar privrede Dušan Vujović.
Predsednik vlade dužan je da predloži Narodnoj skupštini izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra, a novi ministar je izabran većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/48020 ... -meko-srce

Pozorišna predstava koja se zove ''Dobar i loš policajac''.

[branko]

A Zakon o radu i PIO prošao...

[Upravnik]

Da se Vlasi ne dosete.

[Upravnik]

TRAGIKOMEDIJA: Krstić mučitelj, Vučić velikomučenik, narod nek’ spali Vladu

OBJAVLJENO: 12/07/2014



Današnja sednica Vlade Srbije obilovala je dramskim pauzama, dramskim izlivima emocija, komičnim zaključcima, tragičnim zaokretima, tragičnim izjavama… Gledali smo izrežiranu predstavu koju je uništila nekvalitetna gluma. Otkrili smo ko je u ovoj Vladi mučitelj, ko velikomučenik, a ko bi trebalo da pali zgradu Vlade Srbije. Pročitajte sažetak predstave:

Jednog mirnog letnjeg subotnjeg popodneva, sazvana je sednica Vlade Srbije. Ministri su došli na posao skupim limuzinama ne sluteći da će baš tog mirnog dana neko ostati bez fotelje.

Već na samom početku predstave, napetost počinje da raste. Nezadovoljni radnici i sindikati polako počinju šetlju prema zgradi Vlade da izraze nezadovoljstvo sa novim Zakonom o radu koji je na usvajanju u zgradi Vlade.

Kako se masa ubrzanim tempom približava zgradi, zastave počinju da se vijore, počinje da se skandira “Vučiću lopove, Dačiću izdajniče”.

U međuvremenu, ministri sede okupljeni u sali za sastanke. Taman što su posegnuli da pritisnu dugne da izglasaju zakon, besni radnici zakucaše na vrata zgrade Vlade.

Policija sa šlemovima i zaštitnom opremom telima brani zgradu. U tom trenutku izlazi glavni lik, Veliki vođa Aleksandar Vučić i naređuje da se šlemirana policija skloni.

Taman kad su besni štrajkači pomisli da su sprečili glasanje, Veliki vođa brzo otrčava do konferencije za novinare gde ga čekaju već zagrejane kamere. Oni ne znaju da su Veliki vođa i njegovi podanici već pritisnuli “da”.

Državna televizija prekida redovan program i munjevitom brzom se uključuje u zgradu Vlade. Tenzija kod publike raste.

Iz neba pa u rebra, ministar Lazar Krstić izjavljuje da podnosi ostavku na mesto ministra finansija. Publika ostaje u šoku. Tviter počinje da gori. Fejsbuk se već zapalio. Napetost raste.

Lazar Krstić iz rukava izvlači još jednu šok bombu. Laza izjavljuje da podnosi ostavku zato što je Veliki vođa mekog srca odbio da smanji penzije za 20%, da smanji plate za 15% i da poveća cenu struje za 30%. Jednostavno nije mogao.

Tviter se zapalio. Fejsbuk bukti. Lakuje se, šeruje se i komentariše se rasplet.

Mali Laza, Vođina maza, u očima publike preuzima ulogu fašisoidnog mučitelj tvrdog srca, a Veliki vođa postaje velikomučenik mekog srca.

Novopečeni velikomučenik staje za minijaturni mikrofon. Staje hrabro i čvrsto pred publiku. U roku od nekoliko sekundi, velikomučenik se transformiše u okorelog radikalčinu.

Obuset besom zbog štrajkača, izjavljuje da ga niko nikada neće sprečiti. Niko ga nikada neće sprečiti i štrajkači jedino mogu da “zapale zgradu Vlade”. Iz okorelog radikalčine izlivao se bes, mržnja, patetika, inat, sujeta, zloba… Izraz lica mu je bio izopačen, krvave su mu bile oči, publika širom otvorenih očijo posmatra, ministar privrede brisao je čelo od kapljica znoja jer se sanznao da će postati vršilac dužnosti ministra finansija, Kori Udovički zamišljeno gleda u pod.

Novinari su bili apsolutno zbunjeni. Nisu znali šta prvo da napišu i koje pitanje da postave. Jedna novinarka, sporedna uloga koju je reditelj namerno ubacio da razbije tenziju, pitala je okorelu radikalčinu da li će se pozabaviti “medijskom mafijom” koja već neko vreme proziva dnevni list “Kurir”.

Neki novinari jednostavno nisu slušali šta je okorela radikalčina pričala pa su ponavljali ono što je već bilo rečeno.

Nakon što se iz prikrajka čuo glas “Nema više pitanja”, okorela radikalčina je napustila govornicu. Državna televizija je završila prenos i nastavila sa emitovanjem porodične komedije.

Publika je zanemela. Aplauza nije bilo. Zakon o radu odlazi u Skupštinu. Nastavak sledi.

http://www.teleprompter.rs/tragikomedij ... vladu.html

[Bibliotekar]

Srbija vraća Službu društvenog knjigovodstva (SDK)

Kako bi obezbedila efikasan sistem izvršenja, Srbija će uskoro vratiti Službu društvenog knjigovodstva (SDK), odnosno službu platnog prometa.

„Uspostavljanje vladavine prava i pravne sigurnosti predstavlja osnovne ciljeve koji su propisani Nacionalnom strategijom reforme pravosuđa i Srbija će vratiti instituciju koja obezbeđuje efikasan sistem izvršenja, a to je služba društvenog knjigovodstva, odnosno služba platnog prometa”, rekao je ministar pravde Nikola Selaković, govoreći na 10. Evropskom forumu za unapređenje vladavine prava.

Kako je naglasio, dugogodišnja neefikasnost u izvršenju sudskih odluka, kao i veliki broj nerešenih izvršnih predmeta, doprineli su uvođenju profesije izvršitelja, koja je zajedno sa javnobeležničkom profesijom od suštinskog značaja za jačanje pravne sigurnosti, pravosudne efikasnosti, ali i poboljšanje investicione klime u Srbiji.

Inače, u Srbiji trenutno radi 199 izvršitelja, a uskoro će ih biti 218, što čini 70 % od ukupnog broja predviđenog pravilnikom. Izvršitelji su u naš pravosudni sistem uvedeni 2011. godine - Zakonom o izvršenju i obezbeđenju - i na njih su preneta široka ovlašćenja, koja se ogledaju u nadležnosti vođenja izvršnog postupka na osnovu dugovanja komunalnim preduzećima, gde ne samo da sprovode, već i dozvoljavaju izvršenje, što je u ostalim izvršnim stvarima u nadležnosti sudova.

Međutim, kako ističe Selaković, u primeni postojećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju uočeni su brojni nedostaci koji se tiču odgovornosti izvršitelja kod preciziranja lakših i težih disciplinskih povreda, vođenje neuredne evidencije, kao i neujednačenosti prakse u donošenju akata.

„Svesno mogućih posledica tih nedostataka, Ministarstvo pravde obrazovalo je Radnu grupu za izradu izmena i dopuna ovog zakona, čiji je zadatak da popravi i učini logičnim i jasnim odredbe Zakona o opštem delu izvršnog postupka i time uspostavi efikasniji sistem izvršenja, a položaj izvršitelja učini jasnijim”, rekao je Selaković.

On je, takođe, najavio i da će u narednom periodu biti organizovane dodatne obuke za izvršitelje, kako bi bili dobro i kvalitetno edukovani za svoj rad, ali i da će ministarstvo, svesno neophodnosti postojanja stručnog kadra za vršenje nadzora nad izvršiteljima, raditi na jačanju personalnih potencijala unutar samog ministarstva.

(Danas)

P.S: Lepo je što se u vremenima Nesputane Demokratije neko prisetio da je u strašnim vremenima socijalizma, u kojima - kao što to svako zna - nije valjalo ama baš ništa, postojao jedan izuzetno efikasan sistem kontrole finansijske discipline u kojem se – za razliku od kontemporarnog društvenog trenutka - niko nije ni usuđivao da svoje obaveze ne plati na vreme ili da pokuša nešto da prikrije u finansijskim izvještajima, a koji je, onako uzgred, prikupljao i obrađivao i izuzetno kvalitetne statističke podatke, koje je potom koristio čitav niz nedvosmisleno korisnih institucija, poput, recimo, sistema javne zdravstvene zaštite.

A da stvar bude još intrigantnija, dotični sistem je sve to radio bez Interneta i sa nekom nepojamno zastarelom „mainframe” skalamerijom po imenu IBM 360.

No te sistemske zablude srećom nisu u nas dugo trajale - izvesni renomirani biznismeni i kredibilni političari kojima nije odgovarao apsolutno nikakav vid kontrole (čist laissez-faire pristup!) meritorno su ocenili da je SDK jedan skup birokratski aparat i zaostavština zaostalog & neprosperitetnog socijalizma, da on u istinski razvijenim zemljama ne postoji i da se ne može ni uklopiti u sistem privatizacije...

Prosto je neverovatno da je nešto takvo jednoj Velikoj Britaniji moglo da posluži kao obrazac za reformu njenog sistema unutrašnjeg platnog prometa, pošto se ispostavilo da je – o Gospodnja voljo! – jugoslovenski samoupravni sistem platnog prometa zapravo bio efikasniji od tadašnjeg britanskog...

Čini se stoga verovatnim da je nedavno neko sa Megatrenda slučajno nabasao na negda prilikom izrade nekih doktorskih teza korišćeni spisak britanske stručne literature. Pa je pohitao da u ovom po vascelu Sorabiju teškom ekonomskom, a osobito budžetskom trenutku, o originalnom naučnom otkriću obavesti nadležne.

Ako - bolje ikad nego nikad.

[Upravnik]

Jedna od najvećih glupih tekovina demokratije je ukidanje Službe društvenog knjigovodstva.

[Upravnik]

NEPLATIŠE: Tajkuni državi duguju 18,7 milijardi dinara!

BEOGRAD - Miroslav Bogićević, vlasnik koncerna „Farmakom“, i dalje je najveći pojedinačni poreski dužnik u Srbiji jer njegove firme ukupno duguju državi 2,08 milijardi dinara!

Sa ovim iznosom duga Bogićević je praktično četvrti na najnovijoj listi poreskih dužnika, odmah iza državnih firmi „Zastava oružje“, „Simpo“ i „Krušik“ (2,38 milijardi).

I dugovi i istraga

Zvanično osma na listi neplatiša koju je juče objavila Poreska uprava Srbije nalazi se firma „Mera invest“, iza koje stoji Marko Mišković, naslednik vlasnika „Delta holdinga“ Miroslava Miškovića. I firma bivšeg funkcionera DS Dragana Kopčalića „Montera“ u poreskim je dugovima do guše.

„Luka Beograd“ biznismena Milana Beka takođe je na udaru poreznika zbog ogromnog dugovanja.

Stotine miliona dinara duguju i dve firme Dragana Đurića, koji je trenutno pod istragom zbog sumnje da je učestvovao u malverzacijama u vezi sa „Azotarom“ i Veterinarskim zavodom.

Na crnoj listi poreznika je i duvanska kompanija „Monus“ Predraga Rankovića Peconija, dok državi Srbiji za porez duguje i hrvatski biznismen Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora“, čiji trgovinski lanac „Idea“ posluje i u našoj zemlji.

Dužne i robne rezerve

Novac za porez državi duguje i vlasnik Pinka Željko Mitrović, kao i vlasnik „Robnih kuća Beograd“ i „Verano motorsa“ Radomir Živanić. Među najvećim poreskim neplatišama, s milionskim dugovima, i dalje je nekoliko fudbalskih klubova, ali i Nacionalna služba za zapošljavanje, sa dugom od 96 miliona dinara, dok Robne rezerve za porez duguju 36 miliona.
Do guše u dugovima

1. Zastava oružje 7,1 milijarda dinara
2. Simpo 5,7 milijardi dinara
3. Miroslav Bogićević (Farmakom) 2,08 milijardi dinara
4. Marko Mišković (Mera invest) 855 miliona dinara
5. Dragan Kopčalić (Montera) 841 milion dinara
6. Milan Beko (Luka Beograd) 723 miliona dinara
7. Predrag Ranković Peconi (Monus) 483 miliona dinara
8. Dragan Đurić (Zekstra) 435 miliona dinara
9. Željko Mitrović (Pink) 291 milion dinara
10. Radomir Živanić (Verano motors) 207 miliona dinara
11. Ivica Todorić (Idea) 30 miliona dinara

http://www.kurir-info.rs/vesti/biznis/n ... ak-1465891

MOJ SLUČAJ:

OPOMENA za neblagovremeni (zaboravio) plaćeni porez na ... u iznosu od 3.553,68 dinara.

''NALAŽE SE poreskom obvezniku da dospelu, a neplaćenu poresku obavezu uplati odmah, a najkasnije u roku od pet dana od dana prijema opomene.... itd .....
Ako poreska obaveza ne bude plaćena u ostavljenom roku sa obračunatom kamatom PU će započeti postupak PRINUDNE NAPLATE... iz sredstava na računu, pokretne i nepokretne imovine, gotovog novca, hartija od vrednosti...

Naravno, dug sam platio.Čisto da ne dođu da mi fenduju.

[branko]

[branko]

Непотизам за десетку

О десеткама које се „и шаком и капом” поклањају деци лекара на Медицинском факултету у Београду – јавној тајни о којој се годинама прича, изненада је одлучио да проговори кардиохирург, професор Хирургије на Медицинском факултету и директор Клиничког центра Србије др Миљко Ристић.

Овај хирург се искрено пожалио на то што га, из месеца у месец, све више и више колега и познаника зове и интервенише да на испиту даје десетку њиховој деци, без обзира на то да ли су је и заслужили. Али, директор КЦС-а је видео да је враг однео шалу када је био у прилици да овим младим лекарима повери пацијенте. Каже, у индексу имају све десетке, а беже од тешких пацијената, не удубљују се у случај, не потписују извештаје, раде површно… Поплава десетки покренула је још један проблем: довела је до лоших међуљудских односа у болницама и до негативне селекције: лекар захваљујући том исфорсираном високом просеку на студијама брже добија специјализацију, буде изабран за асистента на факултету, па за шефа одсека, начелника одељења... Нико не може да га помери са тог места, јер увек „маше” својим високим просеком.

„Умисле да је то заиста њихов заслужени просек, због којег глуме квалитет”, поручио је др Ристић, познат по томе што је спреман да отворено прича о табу темама.

Лекари са просечним оценама на студијама тврде да иако често медицину знају више од „одличних” студената са скоро свим десеткама, поред њих немају ни теоријске шансе да у скорије време добију посао у Србији, па пакују кофере и одлазе у иностранство. Таман кад мисле да је на њих стигао ред да буду примљени у неку клинику, стиже нови, млађани члан „докторског клана” са свим десеткама, који их истисне, управо захваљујући тој фамозној просечној оцени. На неким клиникама, част изузецима, већ је створен не генерацијски јаз, провалија у квалитету знања између старих и младих лекара. Наравно да данас има вансеријских студената, па и на медицинским факултетима, који заслужују десет. У мојој генерацији само је једна студенткиња имала просек 10.00. Данас је професор на београдском универзитету, а сваку оцену је заслужила.

Да се сумње отклоне и уврежена пракса промени, многи предлажу да се на медицинским факултетима уведу писмени тестови као начин полагања испита. Наравно, имајући у виду искуства око проваљивања тестова, чак и за „малу” матуру, поставља се питање ко би састављао и чувао те тестове. У САД се студенти испитују упитницима са 300 питања, који се раде по шест сати, резултате израчунава компјутер, а не професор коме је претходно неко телефонирао да је „његов мали” или „мала” то полагали под шифром број тај и тај. Сумњивим десеткама нећемо стићи до боље Србије. О квалитетнијем лечењу да и не говоримо.

О десеткама које се „и шаком и капом” поклањају деци лекара на Медицинском факултету у Београду – јавној тајни о којој се годинама прича, изненада је одлучио да проговори кардиохирург, професор Хирургије на Медицинском факултету и директор Клиничког центра Србије др Миљко Ристић.

Овај хирург се искрено пожалио на то што га, из месеца у месец, све више и више колега и познаника зове и интервенише да на испиту даје десетку њиховој деци, без обзира на то да ли су је и заслужили. Али, директор КЦС-а је видео да је враг однео шалу када је био у прилици да овим младим лекарима повери пацијенте. Каже, у индексу имају све десетке, а беже од тешких пацијената, не удубљују се у случај, не потписују извештаје, раде површно… Поплава десетки покренула је још један проблем: довела је до лоших међуљудских односа у болницама и до негативне селекције: лекар захваљујући том исфорсираном високом просеку на студијама брже добија специјализацију, буде изабран за асистента на факултету, па за шефа одсека, начелника одељења... Нико не може да га помери са тог места, јер увек „маше” својим високим просеком.

„Умисле да је то заиста њихов заслужени просек, због којег глуме квалитет”, поручио је др Ристић, познат по томе што је спреман да отворено прича о табу темама.

Лекари са просечним оценама на студијама тврде да иако често медицину знају више од „одличних” студената са скоро свим десеткама, поред њих немају ни теоријске шансе да у скорије време добију посао у Србији, па пакују кофере и одлазе у иностранство. Таман кад мисле да је на њих стигао ред да буду примљени у неку клинику, стиже нови, млађани члан „докторског клана” са свим десеткама, који их истисне, управо захваљујући тој фамозној просечној оцени. На неким клиникама, част изузецима, већ је створен не генерацијски јаз, провалија у квалитету знања између старих и младих лекара. Наравно да данас има вансеријских студената, па и на медицинским факултетима, који заслужују десет. У мојој генерацији само је једна студенткиња имала просек 10.00. Данас је професор на београдском универзитету, а сваку оцену је заслужила.

Да се сумње отклоне и уврежена пракса промени, многи предлажу да се на медицинским факултетима уведу писмени тестови као начин полагања испита. Наравно, имајући у виду искуства око проваљивања тестова, чак и за „малу” матуру, поставља се питање ко би састављао и чувао те тестове. У САД се студенти испитују упитницима са 300 питања, који се раде по шест сати, резултате израчунава компјутер, а не професор коме је претходно неко телефонирао да је „његов мали” или „мала” то полагали под шифром број тај и тај. Сумњивим десеткама нећемо стићи до боље Србије. О квалитетнијем лечењу да и не говоримо.

Оливера Поповић

[branko]

Formirana komisija za Stefanovićev doktorat

Beograd - Megatrend univerzitet objaviće u ponedeljak imena članova nezavisne komisije koja će preispitati navode, objavljene na sajtu Peščanika, da je doktorska disertacija ministra policije Nebojše Stefanovića plagijat, saznaje Danas. Rektor tog univerziteta Slobodan Pajović kaže za naš list da nijedan od tri člana komisije nije zaposlen na Megatrendu, već su sa državnih univerziteta. On je dodao da će posle sednice Senata Megatrenda u ponedeljak, o sastavu komisije obavestiti Konferenciju univerziteta Srbije i javnost.
S druge strane, Univerzitet Union ni posle više od mesec dana nije uspeo da formira komisiju koja bi analizirala doktorat funkcionera DS Aleksandra Šapića, koji je takođe označen kao plagijat. Rektor Uniona Zlatko Stefanović kaže za Danas da su svi pokušaji da u komisiju angažuje profesore sa drugih univerziteta bili bezuspešni. On ističe da zasad imaju samo jednog člana komisije sa Uniona, ali da nedostaju dva sa drugih univerziteta. Namera Uniona je bila da angažuje profesore sa državnih univerziteta, kako bi se izbegla sumnja u nepristranost komisije, ukoliko bi članovi bili sa drugih privatnih visokoškolskih ustanova.

Članstvo u komisiji odbilo je nekoliko profesora sa beogradskog Ekonomskog fakulteta i Fakulteta organizacionih nauka, kao i sa Ekonomskog fakulteta iz Subotice, koji je u sastavu Univerziteta u Novom Sadu.

Prvobitno obrazloženje pojedinih profesora sa Beogradskog univerziteta je bilo da im je zabranjeno da učestvuju u komisiji. Ali i nakon što je rektor BU Vladimir Bumbaširević izjavio da je članstvo u komisiji za ispitivanje spornog doktorata dozvoljeno i da nema veze sa zabranom rada na konkurentskim ustanovama, neki su odustali, a drugi nisu odgovarali na pozive i mejlove rektora Stefanovića.

- Jedan kolega sa Beogradskog univerziteta je rekao da je mlad profesor i da ne želi da se bavi takvim stvarima da ne bi imao problema u karijeri. Profesorka sa FON-a koju sam zvao je kazala da bi rado prihvatila, ali je ona u zvanju docenta, a poželjno je da članovi komisije budu najmanje vanredni profesori, ako ne možemo da nađemo redovne. Ona je predložila koleginicu, koja je do kraja avgusta van zemlje, pa ćemo morati da sačekamo - objašnjava Stefanović.

On Ističe da bi kao treći član komisije mogla da bude angažovana profesorka sa Univerziteta u Nišu, ali će i nju morati da sačekaju mesec i po dana jer ima zdravstvenih problema. Po formiranju, komisija će imati rok od 60 dana da Senatu Uniona podnese izveštaj u vezi sa navodima o Šapićevom doktoratu.

Na Univerzitetu u Beogradu još nisu dobili izveštaj Nastavno-naučnog veća Fakulteta organizacionih nauka o navodima o doktoratu gradonačelnika Beograda Siniše Malog, koji je ta visokoškolska ustanova usvojila pre letnje pauze. Dekan FON-a juče nije odgovarao na naše pozive, a kako nezvanično saznajemo, većina članova Veća podržala je ocenu mentora Ondreja Jaška da Malova doktorska disertacija sadrži nesumnjiv naučni doprinos, na koji nije uticalo neadekvatno korišćenje literature.

Prorektorka za nauku Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović kaže za Danas da izveštaj sa FON-a nije još stigao, jer su zaposleni u Rektoratu do 25. avgusta na letnjoj pauzi. Ona najavljuje da će Senat BU razmatrati taj izveštaj na jednoj od narednih sednica i da „nije u interesu Univerziteta da ova priča ostane nezavršena“. Prema njenim rečima, Senat ima dve mogućnosti: da prihvati obrazloženje FON-a ili da u suprotnom donese odluku o formiranju ekspertske komisije, koja bi preispitala pomenutu doktorsku disertaciju.

Zvuči kao Trebinjski festival, ti imenovao mene, da ocenim tebe, da si najbolji!

[Upravnik]

Pazi ovo ''... nezavisna komisija...''!? Ima li toga kod nas?

[Upravnik]

Priznavanje Kosova

Piše: Čedomir Petrović

Da li je Srbija u situaciji da odugovlači, mrcvari i još opasnije, ugrožava svoj ionako krhki položaj u odnosu na Evropsku uniju? Da prizna nezavisnost nečega što već duže vremena ne poseduje? Nešto što joj je pripadalo, ali što je u jednom dugom vremenskom periodu, takoreći odmah posle balkanskih ratova, lagano i sigurno gubila, sprovodeći svoj lokalni aparthejd nad nedužnim albanskim življem na Kosovu i Metohiji, a kasnije i velike i teške zločine. Istine radi, zločini su činjeni i od strane Albanaca nad Srbima.

Sve diplomatije i politike sveta su velike kurve. I mi pripadamo tome samo što pokušavamo da budemo nezavisni i uvek najebemo. Potreban nam je makro. Neko ko će nas eksploatisati, ali i davati nam. Neko ko će nas čuvati i štititi. Podvoditi nas bogatim i sigurnim. Braniti od divljih. Izabrali smo Evropsku uniju za našeg makroa. Ako izaberemo nekog drugog, samo će nas *ebati a ništa nam neće dati. Naša politika i diplomatija postaće vremenom cenjena kurva, oprostiće nam delove naše prljave prošlosti i ući ćemo u visoko društvo najelitnijih kurvi. Tako je bilo sa svim zemljama. Sve najjače zemlje Evropske unije danas, bile su nekada zemlje kolonizatori, inkvizitori, sprovodile aparthejd, fašizam, holokaust, genocid, pa su postale cenjene i sve im je oprošteno.

Ne dovodimo se u situaciju da EU prekine svaki kontakt sa nama. Mi smo tražili da nas prime. Nisu nas oni zvali. Oni su nama potrebni kao hleb. Mi njima ne. Oni sa SAD drmaju celim svetom. Prodrmali su i drmaju još uvek nekada moćnu, danas mnogo slabiju Rusiju. Šta će tek sa nama biti?

Vlada Srbije da prizna nezavisnost i samostalnost Kosova. Njen pun teritorijalni integritet i suverenitet,

Ne protiviti se “dobijanju stolice” Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Uspostaviti diplomatske odnose i razmenjati ambasadore sa Kosovom.

Uvesti sankcije Rusiji.

Zabraniti ulazak u Srbiju osobama koje je EU stavio na spisak nepoželjnih.

Pomoći da na izborima koji slede u Republici Srpskoj dođe na vlast neko normalan i odgovoran, ko će shvatiti neminovnost suživota sa svojim komšijama.

Intenzivirati kontakte i uspostavljanje najboljih mogućih odnosa sa zemljama u okruženju.

Kristalno jasno prihvatiti u celini spoljnu politiku EU kao svoju.

Kažu, ne može, mora da se menja Ustav. Menjajte Ustav ako ne valja, a mnogo ne valja, ako nas dovodi u situaciju da ozbiljno ugrožava opstanak nacije. I oni plaćenici na Žabljaku su ga skarabudžili za četiri dana.

Stalno brojimo i prebrojavamo ko je od država priznao Kosovo, a ko ne. Tu se vidi ko su naši prijatelji, a ko ne. Neopisiva glupost. Tu se vidi ko je pragmatičan, pametan i ko brani interese svog naroda i svoje zemlje, a ko ima sličan problem u svom dvorištu i plaši se da i njemu mečka jednog dana ne zaigra ispred vrata.

Da smo imali hrabrosti i mudrosti, pa da smo mi prvi priznali Kosovo i odradili sve ono što EU traži od nas, danas bi već mesecima ako ne i godinama daleko odmakli u prilagođavanju poglavljima koja moramo usvojiti takva kakva su. Nema ni govora da mi možemo tu nešto zanovetati, predlagati ili menjati. Mi smo đak. Učiteljica stoji nad nama i kaže - Otvorite vaše sveske, zašiljite olovke i pišite čitko i jasno. Danas ćemo imati diktat… Obavezujem se da ću …

Halejeva kometa pojavi se na nebu svakih 76. godina. Retki srećnici mogu da je ugledaju dva puta u životu. Ako propustimo ovakvu priliku ulaska u Evropsku uniju koju sada imamo, iduću će doživeti tek neke sledeće generacije. Ukoliko dožive.

http://www.e-novine.com/stav/108134-Pri ... osova.html

Autor ovog teksta, Čedomir Petrović, je sin Miodraga Petrovića Čkalje.

[Bibliotekar]

Qualis vir, talis oratio.

[Upravnik]

Kažu da od sutra zvanično počinju da rade notari na osnovu Zakona o javnom beležništvu, a na osnovu koga je ministar pravde utvrdio javnobeležničku tarifu, koju vidite u donjoj tabeli.



Samo da napomenem da je u Članu 10. Javnobečežničke tarife vrednost boda određena na 150 dinara bez PDV-a.

[Bibliotekar]

Privremni prestanak proizvodnje automobila u Kragujevcu

Problem je „eksternog karaktera”, stoji u „Fijatovom” saopštenju, a reč je, najverovatnije, o smanjenom interesovanju za 500 L, navode u sindikatu



Kragujevac – Kompanija „Fijat automobili Srbija“ (FAS) privremeno je obustavila proizvodnju u kragujevačkoj fabrici automobila. U septembru se neće raditi najmanje pet dana, a radnici će odsustvovati sa posla nekoliko dana i narednog meseca. Posle glasina da bi ovo mogao biti početak kraja zajedničke kompanije naše države i „Fijata”, koja je formirana 2008, oglasio se i „Fijatov” menadžment u FAS-u.

„Uzroci ovog privremenog zastoja su eksternog karaktera i odnose se na dešavanja na evropskom i svetskom automobilskom tržištu, koja su uslovljena ekonomskim parametrima i samom ekonomskom krizom. U savremenom poslovanju, privremeno, kratkotrajno zaustavljanje proizvodnje, jedan je od uobičajenih metoda koji se uspešno primenjuju u ovakvoj situaciji, omogućavajući kompaniji da ubrzo nastavi sa radom” – stoji u korporativnom saopštenju kompanije FAS, koja se oglasila pošto se na pojedinim onlajn portalima pojavila informacije da fabrika u Kragujevcu neće raditi 11 dana u septembru.

FAS u svom saopštenju nije naveo koliko se dana neće raditi u ovom mesecu, a prema informacijama iz same fabrike, radnici će i u oktobru dobiti slobodne dane. Niko ne zna tačno koliko, što je u Kragujevcu izazvalo dosta pometnje, imajući u vidu da je „Fijatova” fabrika, sa oko 3.000 zaposlenih, jedna od retkih koja još uvek radi u ovom gradu.

Zatvaranje fabrike ne bi donelo nevolje samo Kragujevcu, već i celokupnoj srpskoj privredi, u kojoj je „Fijat” značajan činilac. Najveći srpski izvoznik prošle godine izvezao je automobile u vrednosti od oko 1,5 milijardi evra, a u prvih sedam meseci ove godine, izvoz je, u odnosu na isti period 2013, uvećan za oko deset procenata.

Problem je, međutim, što je poslovanje FAS-a Vlada Srbije tokom prošle godine subvencionisala sa oko 51 milion evra, a pri tom je neto zarada iznosila samo 10 miliona. Prosta računica pokazuje da je naša država u 2013, u zajedničkoj kompaniji sa „Fijatom”, shodno svom udelu, zaradila svega oko 3,3, a uložila celih 48 miliona evra. Samo do maja ove godine, država je na račun FAS-a, po raznoraznim osnovama, uplatila još dve milijarde dinara, a kakvi će rezultati biti, to u ovom trenutku niko ne može da kaže.

„Još petog septembra smo zatražili od naše države, od premijera, da razmotri situaciju u fabrici automobila u Kragujevcu”, izjavio je juče medijima predsednik sindikata u FAS-u Zoran Marković.

Prema mišljenju ovog sindikalnog lidera, do obustave proizvodnje najverovatnije je došlo zbog smanjenog interesovanja kupaca za model 500L, čija je serijska proizvodnja počela sredinom 2012.

„Nismo dobili zvanično obaveštenje o razlozima zbog kojih se privremeno obustavlja rad, ali pretpostavljam da se radi o smanjenju potražnje za ovim 'Fijatovim' automobilom, zbog čega mora da se redukuje i proizvodnja”, objasnio je Marković.
Da stvar bude čudnija, poslovično precizni italijanski menadžment u svom saopštenju nije naveo ni kada bi proizvodnja „velikog fiće”, koji je svoju premijeru imao na Sajmu automobila u Ženevi 2012, mogla biti nastavljena. Jedino što se kaže je da će to biti – uskoro.

„Kompanija 'Fijat automobili Srbija', kao poželjan poslodavac, sa snažnim osećajem društvene odgovornosti, svesna je neophodnosti održavanja poslova za svoje zaposlene, kao i sopstvenog značaja za ekonomiju kako Kragujevca, tako i cele Srbije, pa je privremeno zatvaranje usmereno upravo ka tome da se fabrika i poslovanje, a samim tim i radna mesta, ljudski i materijalni resursi sačuvaju i stave u funkciju u najskorije vreme”.

U kragujevačkoj fabrici je i do sada nekoliko puta obustavljana proizvodnja, ali se tačno znalo zbog čega. Najčešće zbog kašnjenja u isporuci automobilskih delova koji se prave u Italiji. Ovoga puta, međutim, nije jasno šta je u pitanju, što se vidi i po terminologiji koju koristi menadžment FAS-a – „privremeni zastoj”, privremeno zatvaranje”, „kratkotrajno zaustavljanje proizvodnje”, a razlozi su „eksternog karaktera”.

Ugovor naše države sa „Fijatom” ističe 31. decembra 2018, posle čega svaka od strana potpisnica može da ponudi svoj deo na prodaju (Vlada Srbije – 33, „Fijat” – 67 odsto), s tim da pravo preče kupovine zadržavaju ugovorne strane. U tom odnosu su izvršena i ulaganja u kragujevačku fabriku, vredna oko 1,3 milijarde evra. U fabrici još nije počela proizvodnja drugog modela, što je, takođe, bila tema ugovora, a naša država nije ispunila svoju obavezu u vezi sa izgradnjom putne i železničke infrastrukture u Kragujevcu (južna, severna obilaznica, pruga Kragujevac–Lapovo), na čemu je „Fijat” od početka insistirao.

Brane Kartalović

P.S: Razlog za prestanak rada FAS-a je drastičan pad prodaje modela 500 L na tržištu SAD. Tokom proteklog meseca, naime, kupljena su svega 33 primerka ovog modela (poređenja radi, avgusta 2013. bilo je prodato 1214 komada), što je nesumnjivo uticalo na osetan avgustovski pad ukupne prodaje vozila ove kompanije od čitavih 19,8 % („Fijat” je na američkom tržištu tokom avgusta prodao svega 3362 automobila svih tipova).



Statistika prodaje tzv. malih vozila u SAD tokom avgusta 2014.

Izvorni model Fijat 500 predstavljao je inače jedan od najvećih prodajnih promašaja na američkom automobilskom tržištu u poslednjim godinama, pošto se ispostavilo da za američke kupce nije bio ni jeftin, ni energetski efikasan, a isto tako ni dovoljno prostran automobil. Umesto planirane prodaje od 50.000 komada vozila u 2011. ostvarena je prodaja od svega 19.769 komada.

Model 500 L u svom tržišnom nastupu uopšte nije ni računao na faktor cene (skuplji je) ili ekonomičnosti (troši više), a povećana prostranost modela očito nije bila dovoljna da mu obezbedi prednost na tržištu.

No sve to predstavlja samo puku posledicu misaonog galimatijasa savremene poslovnosti, po kojoj automobilske kompanije ne treba da proizvode prevozna sredstva, već društveni položaj, pri čemu je dužnost proizvođača da on otkrije šta potrošač misli da želi, pa da mu to ponudi. Gurui savremernog menadžmenta to zovu „you ideas”... Znate ono: „Fiat look is your look.”

Henri Ford je onomad bio zastupnik suprotne koncepcije „Me ideas” Pravio je samo ono što je on smatrao da treba da bude napravljeno, ostavivši ljudima na volju da to što je napravio uzmu ili da ostave. Zato je napravio automobil koji je koštao 290 $ (sa alatom za održavanje pride!), prelazio 20 milja sa galonom goriva i imao mogućnost da po potrebi povuče i plug tokom jesenjeg oranja.

Prodao je nekih 15.000.000 vozila toga tipa.

[branko]

Vučić sprečio Dodika da otcepi Republiku Srpsku

Bodo Veber iz berlinskog Saveta za politiku demokratizacije izjavio je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa da je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik tokom aneksije Krima, uz navodnu rusku podršku, nameravao da krene u secesiju RS, ali da ga je premijer Srbije Aleksandar Vučić u tome sprečio.

Veber, jedan od autora studije "Zapadni Balkan i ukrajinska kriza – promenjena igre za politiku EU i SAD", rekao je da su on i njegov kolega Kurt Basojner tokom izrade sudije slučajno naišli na tu informaciju, ali da je ona potvrđena iz "dosta drugih izvora" i "da je, očigledno, ceo zapadni diplomatski kor znao za taj incident".

"U tim informacijama se otkriva da je gospodin Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, na početku ruske aneksije Krima zvao gospodina Aleksandra Vučića, premijera Srbije, i da je hteo ozbiljno da iskoristi tu situaciju da
krene u implementaciju onoga čime godinama preti, ali da ga je premijer Vučić u tome sprečio, odnosno, da je otkazao podršku takvom jednom poduhvatu", naveo je Veber.

Prema rečima Vebera "nije jasno" da li je Dodik zaista imao podršku Rusije za taj korak.

Pre bih rekao, dodao je, da je Dodik verovao da će imati rusku podršku.

"Da, generalno gledano, uživa podršku Rusije videli smo kroz čitav niz prethodnih godina, ali da je bio plan Moskve da u trenutku aneksije Krima otvori još jedno žarište – i to ne u Moldaviji, Pridnjestrovlju ili Gruziji nego u Republici
Srpskoj – to meni nije baš potpuno uverljiva teza", napomenuo je Veber.

S druge strane, da je Dodik imao ozbiljnu nameru da krene u secesiju Republike Srpske od BiH, Veberu je "potpuno uverljivo".

Naime, zapadni diplomati su se godinama tešili time što su tvrdili da je to puka retorika, pa ako sada iz njihovih izvora dođe informacija da, markar u ovom trenutku, iza te retorike stoje neke ozbiljne namere, to je meni dosta verodostojno i uverljivo, istakao je Veber i dodao da su mu i tvrdnje istih izvora da ga je srpski premijer u tome sprečio prilično uverljive.

On tvrdi da više nastupa premijera Vučića svedoče tome u prilog.

"Kada je, recimo, pretposlednji put, krajem juna, bio u poseti Nemačkoj, i kada je bio pritisnut pitanjima nekih nemačkih novinara o svom odlasku na otvaranje Andrićgrada, Vučić je jasno je pokazao da Vlada Srbije ne deli poziciju gospodina Dodika", rekao je Veber.

On je naveo da je pre dve godine rađena studija o odnosu rukovodstva Srbije prema čelniku RS, kada je na vlasti još bila Demokratska stranka tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića.

Tadić je prilično koristio taj bratski odnos sa Dodikom za svoj nacionalni imidž, ali iza kulisa nije mogao da kontroliše Dodika, koji je i njemu predstavljao problem,
ocenio je Veber.

Vučić je, za razliku od Tadića, prema Dodiku uspostavio distancu, smatra Veber.

"Imali smo, recimo, mislim u maju, pres konferenciju Vučića i Dodika, kada je Dodik ponovo stavio pod upitnik egzistenciju države Bosne i Hercegovine. Vučić je tom prilikom, iako ne u najizričitijoj formi, rekao da to nije pozicija Vlade Srbije", naveo je Veber.

[branko]

VUČIĆEVE MERE Sada štednja, 2016. tražiću povećanje plata i penzija

Aleksandar Vučić krenuo je u nove reforme, najnepopularnije do sada. On je sinoć na RTS izneo set mera koje bi dovele do ušteda od oko 700 miliona evra godišnje.

Pre objavljivanja odluka Vučić je za “Blic” izneo neke od ključnih mera štednje, prevasodno onih koji građane najviše zanimaju, a to je su plate u javnom sektoru i penzije.

- Reč je o sveobuhvatnim merama štednje koje bi u narednih godinu dana trebalo da dovedu do uštede od oko 700 miliona evra. Oni sa najmanjim prihodima biće potpuno zaštićeni, ove mere se neće odnositi za njih. Plate zaposlenih u javnom sektoru neće biti smanjena svima čija je zarada do 25.000 dinara, a takvih je 113.000 građana - rekao je Vučić za “Blic”.

- U Srbiji 1.038.000 ljudi ima penziju manju od 25.000 dinara i svi oni će biti izuzeti od ovih mera. Ostalima koji primaju više od 25.000, penzija će se smanjivati progresivno. Recimo, onom sa penzijom od 26.000, smanjenje je 220 dinara, oni sa 27.000 ubuduće će imati 26.560, dok će penzija od 30.000 biti umanjena za 1.100 dinara. Onima čije su penzije veće od 100.000 umanjenje će biti 15 do 16 odsto - objasnio je sinoć premijer Vučić, uz opasku da će tačna formula umanjenja biti poznata nakon razgovora sa MMF. Samo na smanjenju plata i penzija ušteda iznosi 400 miliona evra.

Premijer je istakao i da će merama štednje biti obuhvaćena javna preduzeća, da će biti smanjene subvenciji železnici i drugim firmama, da neće više biti ni subvencija u agraru za velike posede.

- Ako uspemo s planiranim merama odmah na početku 2016. tražiću povećanje i penzija i plata zaposlenih u prosveti, zdravstvu... A ako ne uspemo, uvek se može napraviti neka nova većina da vodi zemlju - rekao je Vučić za “Blic”.

Evropska banka za razvoj saoštila je juče procenu da će Srbija 2014. verovatno skliznuti u recesiju s padom privrednih aktivnosti od 0,5 odsto umesto prognoziranog rasta od jednog procenta. Vučić je uveren da će 2016. rast privrede biti dupliran u odnosu na projekcije međunarodnih institucija od 1,35 odsto godišnje.

- U nadi da će dotle mnogi penzioneri pomreti
- U nadi da će dotle mnogi iz javnog sektora otići u penziju i normalno umreti
- U nadi da će dotle mnogi (preživeli) otići van Srbije
- U nadi da će dotle mnogi zaboraviti šta sam obećao
- U nadi da ću (ako mnogi ne zaborave) to tražiti krajem 2016. godine, odobriti sredinom 2017. godine i realizovati krajem 2017. godine i odmah raspisati izbore