Невена Ракочевић Павловић ПОЛАРНИ ЕКСПРЕС ПОНОВО ЈАШЕ

[ivanbajcic]

контакт: nevenadja@gmail.com

Невена Ракочевић Павловић ПОЛАРНИ ЕКСПРЕС ПОНОВО ЈАШЕ

Лица:
Деда Мраз
Баба Мраз
Медењак Јоца
Медењакиња Поца
Ју На Ми
Пахуља Лили
Пахуља Мили
Звезда Даница
Звезда Лумена
Звезда Таме
Жика железничар
Стојан
Даца
Цаца
Љиљана
Ники
Мики
Дики
Теодор
Мартин
Ел Мачо
Вуки

ИНТРО (објаснити техничару)
Слика 1.
Музика, светло се лагано диже....Једна звезда пада на Земљу, раздваја се на
три дела, Даница и Лумена остају на десном делу сцене, а Тама се котрља до
левог дела и остаје ту. Траже се....Даница и Лумена одлазе у десни џеп, а
Тама остаје на левом делу сцене, плаче, доживљава преображај и одлази у
леви џеп.
Музика се наставља....мрак лагано.

2

Слика 3.
Светло, музика се наставља, на сцени су Јоца и Поца, ваљају се по сцени,
смеју, као да их неко голица, падају на под, устају, отресају се....У десном
делу сцене је велика кутија из које вири луткина рука. Музика у оф.
Поца: Јој, мачкице, поново смо преживели....
Јоца: Доста ми је свега. Сваке године исто, месе нас, посипају мрвицама,
пеку...Ама, докле више! Кија ми се од мрвица, топлота рерне ме голица!
Апћиха! Кажем, доста!
Поца: Јој, мачкице, па није тако страшно, није...Види како смо лепиии....
Јоца: Поцо...Идеш ми на брашно! Као да имаш превише прашка за пециво.
Стално ти расте тај оптимизам.
Поца: Јој, мачкице, то није уопште лоше...Да ти кажем...
Јоца: Чекај, пусти ме да размислим...
Док Јоца размишља, Поца шетка по сцени, намешта сукњицу, гледа се у
огледалу, поправља прелив на лицу. У једном тренутку прилази великој
кутији и цикне.
Поца: Јој, мачкице, овде је неко!
Јоца: Јесте Поцо, ми смо овде, хладимо се...
Поца: Ма не ми, мачкице, овде је нека рука...
Јоца прилази кутији, угледа руку, повуче је и из кутије испада Кинеска лутка.
Јоца и Поца цикну и падну уназад на под.
Ју На Ми: О, ослободиоци моји!
Јоца: Шта кажеш?
Ју На Ми: Хвала вам, хвала, пробудили сте ме. Спавам у овој кутији од
прошле Нове године.
Поца: То је много времена, мачкице. Изгужвала ти се сукњица.
Јоца: Е, то нам је сада највећи проблем!
Ју На Ми: Баш ме брига за скуњицу, хајде устаните да вас загрлим.
Јоца: Зашто би нас грлила?
Поца: Баш лепо, ево журим...
Устају полако....
Ју На Ми: Хајде, хајде..

3

Јоца: Па, не могу брже!
Поца: Ми немамо колена, мачкице...
Ју На Ми: Аха! Знам! Ви сте колачи?!
Јоца. Колачи?! Нисмо ми никакви безвезни колачи! Ми смо медењаци!
Новогодишњи медењаци!!!
Ју На Ми: Добро, добро, све јасно...Од сада сам ја са вама...(стаје између
њих)
Поца: Уууу, баш лепо, мачкице.
Јоца: Не долази у обзир. Имам велике планове и стварно је последње што ми
треба Кинеска лутка.
Ју На Ми: Молим вас, не остављајте ме. Дуго сам била сама. Нећу вам
сметати сигурно.
Поца: Ако је тако, онда можеш с нама (лупи је пријатељски по леђима, лутка
почиње да игра и пева)
Јоца и Поца је гледају запањено, Поца пљеска ручицама, Јоца се мршти,
Лутка слеже раменима као „не могу да престанем док се не заврши“.
Јоца: Шта ово би?
Лутка: То сам ја. Ју На Ми....
Поца: Молим?
Лутка: Ју На Ми. Тако се зовем. Играм и певам. Девојчице ме обожавају.
Јоца: Е, па, ја нисам девојчица. Ја сам врло нервозни медењак са великим
планом који ће уништити Нову годину, и тако зауставити ово малтретирање!
Поцо: Стварно, Јоцо? Уништићемо Нову годину?!
Јоца: Него шта. Спровешћемо мој план у дело, уништићемо све и одемо у
свет.
Лутка: У свееет. Хоћу и ја у свеееет.
Поца: Добро, како ти кажеш, Јоцо. Ти имаш више фила од мене, мислим
слојевитији си. Ја ћу да те слушам.
Лутка: И ја. Још једном, обећавам да нећу да сметам!
Поца: Тако сад смо екипа. Опаки медењаци и лутка. Скраћено ОМЛ.
Јоца: ОМЛ? Поцо, излуђујеш ме....Хајде да нађемо неко скривено место и да
вам испричам план у детаље.
Лутка: Хајдемо.
Сви крећу ка десном џепу, Јоца први, Лутка за њим, Поца се саплете и удари
Лутку у леђа, она почне да игра и пева, Јоца стоји и мршти се, Поца
покушава да устане.
Музика, мрак лагано....

4

Слика 4.
Светло, музика у оф
Деда Мразова дневна соба. Баба лежи на кревету, седа, завија се у ћебе, гледа
около. Узима чај, греје се. У десном делу сцене стоји стаклени замрзивач.
Баба: Ко ми је искључио грејалицу ?!!!
Из десног џепа улазе Лили и Мили, весело седају са сваке стране Бабе.
Лили: Ево нас, стижемо.
Мили: Будна си. Баш нам је било досадно док си спавала.
Баба: Да ли сте чуле шта сам питала?
Лили: Хтела сам да ти покажем шта сам научила...
Мили: Не, ја ћу да ти покажем какав сам лак за нокте купила од летећег
ирваса. Донео је нову колекцију из Мразограда. Како се тамо лепо облаче и
шминкају.....!
Лили: Баш си ћурка! Зашто је то битно. Ваљда треба да учимо нове ствари.
Ево ја имам нову песмицу, сад ћу да ти отпевам...
Мили: Ти си досадна!
Баба (виче): Да ли сте чуле шта сам питала!!!
Мили и Лили ућуте, гледају је збуњено.
Баба: Ко је искључио моју грејалицу?!
Лили: Добро, можда смо ми мало...
Мили: Да, можда смо је ми мало смањиле, знаш...
Баба: Зато што сте пахуље и овде вам је врућина. Е, имам решење. Да бисте
престале да ме давите и да ми цурите по дневној соби, обе идете у замрзивач.
Лили: А, Бако...
Мили: Опет ћемо да се посвађамо, а тамо нема места...
Лили: Да, и ова се залепи за мене...
Баба: Нећу да вас чујем. Улазите, брзо! (Мили и Лили улазе у замрзивач) Ух,
мало да одморим душу од ових снежних глупости.
Из десног џепа улази Деда Мраз. Седа на фотељу, прегледа гомилу папира.
Деда: Каква тишина. Где су ти другарице?
Баба: Отишле кући.

5
Деда: Аха, добро. Много посла имамо. Нова година се ближи, време је да
Поларни експрес крене пуном паром.
Баба: Јеси ли разговарао са Жиком? Ипак је железница његов реон.
Деда: Позвао сам га да дође сада. И њега и Стојана.
Баба: Одлично. Знаћемо како стоје ствари.
Из левог џепа улазе Жика и Стојан.
Жика: Добар дан, поштовани газда! Дошао сам на рапорт, Поларни експрес
спреман је као запета пушка. Стојане, говори!
Стојан: Газда, воз је сређен, поправљени ситни кварови, угаљ набављен,
јединооо....
Жика: Да, једино....
Деда: Шта? Шта једино? Немојте то сад да ми радите. Нова година само што
није стигла.
Жика: Газда, много захтева има ове године, Наш Поларни експрес, мој
лепотан, ће бити натоварен као никада до сада. Треба нам много угља.
Баба: У чему је проблем? Набавите.
Стојан: Хоћемо, али ја то не могу сам да утоварујем.
Деда: Ааааааа, треба вам помоћ? Послаћемо вам Макија, Текија и Дикија,
чим спакују пакетиће.
Жика: Е, одлично. Идемо онда. Стојане, лопату на раме, напред марш!
Одлазе у леви џеп. Сударају се са Ники која носи много папира, испадају јој,
скупља их, и коначно стане пред Деду.
Деда: Шта је сад? Полако...
Ники: Газда, имамо превише посла...Момци, упадајте!
Из левог џепа улазе Маки, Дики и Теки.
Маки: Ово више не може овако! Спадају нам капице од посла.
Дики: Ма није страшно, мени не спада.
Теки: Ћути! Не стижемо све сами. Превише поруџбина има.
Дики: Да! Али ћемо стићи до Нове године.
Маки: Ћути! Никада није било овако.
Ники: Морамо да запослимо још неколико вилењака. Бар двојицу!
Деда: Ух, добро. И Жики треба помоћ. Запосли још двојицу и баците се што
пре на посао.
Маки: Е, тако...

6

Дики: Можда смо могли и сами...
Теки: Дики, прекини!
Ники: Решено, газда. Што пре ћу да обавим разговоре и запослим нове.
Одлазе у леви џеп.
Деда: Јој, само неки проблеми.
Баба: Не брини, све ће бити као и увек. Весело, разиграно, деца ће уживати,
ми ћемо обавити посао. А је л' знаш зашто?
Деда: Зашто?
Баба: Зато што смо Деда и Баба Мраз! Нема грешке, све је под контролом.
Улази Љиљана из десног џепа.
Љиљана: Ја само да кажем да ћу да носим овај замрзивач назад у кухињу и да
кажем још нешто, до сада невиђено!
Баба: Шта је било, Љиљана?
Љиља: Побегла су нам два медењака! Катастрофа!
Гура замрзивач са пахуљама, гунђа себи у браду...
Деда: Ма, нема грешке, све је под контролом....
Музика, мрак....
Слика 5.
Светло, музика у оф. Из десног џепа долазе девојчице Даца и Цаца. Стају на
сред сцене, гледају око себе.
Цаца: И даље немам појма где смо.
Даца: Ја мислим, Цацо, да сањамо.
Цаца: Како то мислиш?
Даца: Лепо. Синоћ смо биле код тебе, легле да спавамо, причале о поклонима
за Нову годину...
Цаца: Да! Причала си о лутки коју си тражила од Деда Мраза, а ниси је
добила.
Даца: Тако је, и онда смо заспале и одједном дошле овде.
Цаца: Знаш шта? Ако је све ово сан, хајде да нам буде најлепше!
Даца: Важи! Можемо да будемо шта год хоћемо!

7

Скакућу, смеју се....Из десног џепа долази Љиља.
Љиља: Ко сте сад па ви? Аха, вероватно за посао...Добро....(одлази у леви
џеп)
Из левог џепа долази Деда Мраз.
Деда: Ко сте ви? А! За посао...Јавите се код Ники....(одлази у десни Џеп)
Цаца: Је л' ово био....?
Даца: Деда Мраз!
Заједно: Деда Мраз!
Цаца: Сигурно сањамо. Ово мора да је Северни пол. Хајдемо Дацо, идемо да
видимо чега још има.
Даца: Ко зна каква нас чуда чекају.
Смеју се и одлазе у леви џеп. Музика, свело се спушта.
Слика 6.
Светло, музика у оф. На сцени, на постаменту, као кип чучи Тама.
Из десног џепа излазе Даница и Лумена.
Лумена: Нема је нигде.
Даница: Превише је времена прошло.
Лумена: Уморна сам од тражења, али јако се плашим да јој се нешто десило.
Даница: Немој тако. Биће све добро. Ипак је она звезда.
Лумена: И ми смо звезде, па ипак....Када бих остала сама на оваквом месту не
знам да ли бих преживела.
Даница: Ћути, чујем нешто. Неко долази. Сакриј се...(одлазе у леви предњи
део сцене и седају као кипови)
Из десног џепа излазе Јоца, Поца и Лутка.
Јоца: Ово је добро место. Нема никога.
Поца: Хајде, мачкице, једва чекам да чујем твој план.
Лутка: Да, да, говори, говори...
Јоца: За почетак, морате да будете тихе. Близу смо куће, може неко да нас
чује.
Поца и Лутка климају главама.

8

Јоца: Сви знамо да Дедина курурска служба „Поларни експрес“ вози
пакетиће за децу.
Поца: Тако је, мачкице.
Лутка: Да, да! (лупа ручицама)
Јоца: Зауставићемо воз, тако што ће Поца да се прави да се саплела преко
шина и пала, а онда ћемо Ју На Ми и ја да средимо Стојана и Жику, то је бар
лако! Избацићемо их из воза и одвезћемо пакетиће далеко, далеко, на крај
света. Разумете? Уништићемо Нову годину! Деца неће добити пакетиће, неће
више веровати у Деда Мраза и цео овај циркус ће бити беспотребан. Бићемо
слободни !!!
Поца (лупа ручицама): Слободни!!!
Лутка: Ја имам једно питање.
Јоца: Јаоо, реци...
Лутка: А како ћемо да се вратимо са краја света?
Поца: Аууу, па јесте. Како ћемо, мачкице да се вратимо са краја света?
Јоца: Јаоооо, са ким ја медењакујеееем !!! Питате ме глупости. О томе ћемо
да мислимо кад отмемо воз. Јасно?!
Поца и Лутка: Јасно!
Из левог џепа се зачује неки шум.
Јоца: Тихо, тихо, морамо да се сакријемо....(одлазе у десни доњи део сцене,
Поца и Јоца морају да легну, а Лутка чучи)
Из левог џепа излази Ел Мачо, долази до средине сцене, застане , чеше се по
глави, гледа око себе. Иза њега иде Мики, гледа у под, удари у Ел Мача.
Ел Мачо: Ехеј, пази мало!
Мики: Шта си рекао?
Ел мачо: Кажем, пази где идеш, мали.
Мики: Коме ти мали?!
Ел Мачо: Теби!
Мики: Повуци реч!
Ел Мачо: Нећу.
Мики: Нећеш? Е, сад ћеш да видиш!
Из левог џепа долази Вуки. Види их и смирује.
Вуки: Хајде момци, Нова година ће ускоро. Све мора да буде цакум-пакум.

9
У том тренутку Тама се покреће, силази са постамента, креће ка њима. Сва
тројица врисну, загрле се и тресу. Тама обилази око њих док говори.
Тама: Какво грозно место! Једва чекам да га уништим. Аххх, све сам слабија
и слабија.....(одлази журно у леви џеп).
Вуки: Јооој, шта је ово било?
Мики: Не знам, али је страшно.
Ел Мачо: Можда не би било лоше да наставимо заједно. Ја идем код Деда
Мраза.
Вуки: И ја.
Мики: И ја. Одлично, хајдемо. Чувам вам леђа.
Ел Мачо: Не, ја вам чувам леђа.
Вуки: Доста. Видели смо малопре да је најбоље да једни другима чувамо
леђа. Идемо. (одлазе у десни џеп)
Јоца, Поца и Лутка излазе из склоништа.
Лутка: Ја сам се препала.
Поца: И ја.
Јоца: Ја сам печен 'ладан. Хајдемо. Одлазе у десни џеп.
Даница и Лумена долазе до средине сцене.
Даница: Јеси ли видела?
Лумена: Учинило ми се да је оно...Ма, да ли је могуће да је то наша сестра.
Даница: Скоро сам сигурна да јесте.
Лумена: Морамо да је пронађемо и помогнемо јој да поврати светлост, пре
него што уништи Северни пол.
Даница: У праву си, хајдемо. (одлазе у леви џеп)
Музика, мрак....
Слика 7.
Светло, музика у оф. Деда Мразова соба. Ники седи за столом, Пахуље су са
њом.
Ники: Смирите се мало, морам да обавим разговоре за посао.

10
Лили (имитира је): Смирите се мало, морам да обавим разговоре за посао,
хахахах...
Мили: Ми ћемо да ти помогнемо.
Ники: Добро, али молим вас, будите мирне.
Лили: Мирне смо као коцкица леда...
Улазе Вуки, Мики и Ел Мачо.
Ники: Да видимо...Добар дан, вилењаци.
Сви: Добар дан.
Лили: Што су слатки!
Мили: Како се зовете?
Ники: Тишина, иначе ћу да отворим замрзивач!
Обе се укоче.
Мики: Укратко, ми смо Вуки, Ел Мачо и Мики. Спремни смо за посао. Нова
година је близу, прочитали смо ваш оглас и јављамо се.
Ники: Добро....Шта бисте рекли о себи?
Ел Мачо: Ја сам спреман за велику новогодишњу пустоловину.
Вуки: Ја сам фризер.
Мики: Је л' сам ја добио тај посао или не?!
Ники: Јао Божеее....(Мили и Лили се смеју)
Улазе из десног џепа Деда и Баба.
Деда: Аааа, нови вилењаци у Поларном експресу!
Баба: Одлично! Има много посла. Слушајте Ники и све ће бити у реду.
Ники: Изгледа да сте примљени.....идемо. (одлазе у леви џеп)
Из десног џепа улази Љиљана.
Љиљана: Дошли нови, је л' ?! Па да, само ће да праве више нереда. Јаој, јадна
Љиљо, нема теби помоћи. (враћа се у десни џеп)
Деда: Све иде по плану. Дечица ће бити задовољна.
Баба: Рекла сам ти, не секирај се.
Седају за сто, Деда чита новине, Баба плете украсе, Пахуље се смеју и
причају. Музика, мрак....

11

Слика 8.
Светло, музика у оф. На сцени су Жика, Стојан, Маки, Теки, Дики, Вуки,
Мики и Ел Мачо. Ники се мува око њих, носи папире са собом.
Жика: Добри моји вилењаци, време је да покренемо мог лепотана.
Ел Мачо: Кога да покренемо?
Жика: Па лепотана, мој воз.
Вуки (Макију): Жика није баш најбоље, је л' ?
Стојан: Тишина тамо, Жика прича.
Жика: Одрадили сте велики посао, укрцавајте се у воз па да кренемо. Деда
Мраз ће нам се придружити уз пут.
Сви стају на различита места по сцени (заправо намештају сценографију за
следећу слику) и почињу да симулирају звук локомотиве и воза, као и вожње
у истом, то траје неко време, свако ради своје, а онда се зачује Стојан.
Стојан: Жикоооо, кочи! Кочи! Нешто је на путу.
Сви симулирају звук кочења воза и падају по сцени. Нагло мрак, музика...
Слика 9.
Девојчице су на сцени, из десног џепа долазе Даница и Лумена.
Даца: Ко сте ви?
Цаца: Ми смо Цаца и Даца.
Даница: Шта радите овде саме?
Лумена: Зар вас није страх?
Даца: Ма какви!
Цаца: Све ово је ионако само сан.
Лумена: Шта кажеш?
Даница: Мислим да је рекла да је ово сан.
Цаца: Нисте нам се представиле. Да погађам, ви сте, ви сте...виле са Северног
пола! (Цаца и Даца се смеју)
Лумена: Наравно да нисмо виле. И не верујем да је ово сан.
Даца: Хоћеш да кажеш да је ово стварност?!
Даница: Стварност је. А ми смо звезде. Ја сам Даница, а ово је Лумена.
Лумена: Тражимо нашу сестру. Изгубила се пре неког времена и мислимо да
јој се нешто десило.

12

Даница: Остала је сама, па је од туге изгубила сјај.
Лумена: То је јако опасно, јер када звезда изгуби свој сјај Тама је обузме и
све њене моћи постају мрачне.
Цаца: Можемо ли да вам помогнемо да је нађете?
Даница: Наравно, а и сигурније сте са нама. Хајдемо.
Крећу ка левом џепу, Даца застаје, окреће се ка публици.
Даца: И сад ми ви кажите да је ово стварност. (намигне публици и отрчи за
њима)
Мрак, музика...
Слика 10.
Светло, музика у оф. На сцени су медењаци и Лутка. Поца лежи на сцени,
Јоца и Лутка су поред
Поца: Јој, тако сам нервозна.
Јоца: Смири се, воз само што није стигао...
Лутка почиње да кашље, Јоца је потапше по леђима, Лутка почиње да игра и
пева.
Јоца: Јооој, ко ме терао да се правим фин! Чуће нас и у Мразограду и у
Злограду! Ево га воз...Јооој !!!!
Чује се звук кочења....Мрак, звук кочења се наставља.
Слика 11.
Светло се диже, сцена је иста као претходна, али сада су сви из воза на левој
страни сцене, а остали на десној. Јоца излази напред стаје као каубој наспрам
свих из воза.
Креће звук опонашања вестерна, док Јоца држи лулицу, као пиштољ. То
траје, као одмеравање снага. Сви реагују. Из десног џепа улазе Деда Мраз,
Баба Мраз, Мили и Лили. Врисну и сакрију се иза Деде.
Деда: Шта је ово? Шта се дешава?!
Дики: Ништа газда, све је под контолом.

13

Маки: Јао, Дики, како под контролом?!
Теки: Ја мислим да треба да се отопи Северни пол да би се он узнемирио!
Јоца: Готово је, Деда. Твом возу је одзвонило!
Лутка: Наша опака дружина га отима! Завршиће на крају света!
Поца: Да, Деда мачкице, то је јаааако далеко.....
Жика: И јаооооо, мој лепотан! Па како, па ово не може, урадите нешто,
Стојане, вилењаци....
Стојан: Не брини, Жико. Има нас више.
Мики: И неустрашиви смо!
Вуки: А имамо и тајно оружје?
Пахуље: Какво тајно оружје?
Поца: Јоцо, рекао си да су ту само Жика и Стојан.
Јоца: Па увек су били само они! Откуд сам знао!
Лутка: Јоооој, шта ћемо сад?
Ники: Ел Мачо ! Спашавај нас !
Ел Мачо се пробија на чело групе, иза њега стоји Мики и као и остали
вилењаци спрема се за борбу. Из горњег левог џепа излази Тама, пење се на
постамент.
Тама: Одлично! Сви сте ту. Једним ударцем ћу завршити са Северним полом!
Хахахахаххаха
Баба Мраз: О, Господе! Онесвестићу се...(пахуље је хладе)
Деда: Доста је било! Сви се смирите!
Тама почиње да се врти по сцени, сви почињу да се врте на десно, светло се
лагано спушта, као да их јак ветар носи. Из левог џепа дотрчавају звезде и
девојчице.
Све четири: Неееееее!
Лумена и Даница: Стоооооп! (сви се на сцени заледе у покрету)
Даница: Цацо, Дацо, биће нам потребна ваша помоћ.
Лумена: Понављајте за нама!
Даница и Лумена: МАГИЧНИ ВЕТРЕ СТАНИ, СТОЈ!
Цаца и Даца: МАГИЧНИ ВЕТРЕ СТАНИ, СТОЈ!
Даница и Лумена: ОКРЕТ ПРОМЕНИ У ЖЕЉУ СЕ ПРЕТВОРИ, ИСПУНИ
СРЦЕ, ОСТАЛО ЗАТВОРИ!
Цаца и Даца: ОКРЕТ ПРОМЕНИ У ЖЕЉУ СЕ ПРЕТВОРИ, ИСПУНИ СРЦЕ,
ОСТАЛО ЗАТВОРИ!
Све четири: Свееетлооост !!!!!!

14
Креће звук олује, сви на сцени прво полако, па све брже и брже, почињу да се
окрећу на левој страни и на крају сви попадају по сцени. Светло то прати
тако што се лагано диже. Када сви падну, нагло стаје звук олује. Сви се буде
као из сна.
Деда: Ух, ово је било близу. Јесу ли сви добро? (сви полако устају, гледају
једни друге).
Баба: Сви су добро!
Тама: О, Боже, шта се десило? (грли се са сестрама). Ту сте! Тако сам се
уплашила, била сам сасвим сама.
Даница: Ту смо, не брини.
Лумена: Никада се више нећемо растати, никадааа!
Вуки: И немојте, кад вас молимо!
Сви се смеју.
Лутка: Јоцо, Поцо, па ви сте...ви сте...Имате колена!
Јоца: Не разумем, шта је ово?
Лумена: Нашом чаролијом претворили смо вас у људе.
Даница: То је чаролија која исправља неправду и испуњава највеће жеље.
Даца: Моја лутка !!! Ти си моја лутка! Желела сам те за прошлу Нову годину
и нисам те добила.
Лутка: Сада јеси.
Даница: Хајде да их вратимо у њихов свет.
Лумена: А са њима и Јоцу и Поцу, кад већ толико желе да буду слободни.
Јоца: Па ја не знам...Ја нисам очекивао....
Поца: Јој, мачкице...
Жика: Шта не знаш?! Брзо их врати и ове људске медењаке, односно
медењачке људе! Они ће мог лепотана.....
Стојан: Смири се, Жико, све је у реду сада.
Јоца, Поца, Лутка, Цаца и Даца стоје док звезде плешу око њих....
Звезде: СПАВАЈ МИРНО, САН НЕК' ЖИВИ, ОСМЕХ ГА ПРАТИ И
БУЂЕЊЕ СКРАТИ!
Нагло мрак неколико секунди, да они оду са сцене, нагло светло, сви су ту.
Баба: Е, добро, сад кад су сви срећни, молим вас! Брзо на посао!!!!

15

Деда: Чули сте је, на посао.
Баба: Деда, у воз !
Сви се смеју, заузимају места на сцени, почињу да симулирају звук воза. Воз
иде, музика креће преко тихо, па све јаче, тако и мрак.
КРАЈ