LIKOVI: princeza Vesna, čarobnjak Čeda, savetnica, krojačica, dizajnerka, slonica Mica, lavica Eleonora, tigar Toma, rakun Rista, žirafa Živka.
Princeza pleše u šumi sa životinjama, obučena u pantalone i običnu majicu
PRINCEZA: Dragi moji prijatelji, tako mi je lepo da se družim sa vama!
RAKUN: I nama je lepo, draga princezo.
PRINCEZA: Baš volim proleće u šumi!
PRINCEZA: Kako si ti danas, Žirafo Živka?
ŽIRAFA: Uživam u ovako lepom vremenu.
PRINCEZA: A kako si ti, Slonice Mico?
SLONICA: Strašno, nesrećna sam.
PRINCEZA: Šta se desilo?
SLONICA: Izgubila sam svoju trubu. Treba da idem na probu sa bendom, a ja ne znam gde mi je truba.
PRINCEZA: Ne brini, pronaći ćemo je.
Svi traže trubu, rakun Rista je pronađe ispod drveta.
SLONICA: O, hvala ti, hvala vam svima. (ona veselo zatrubi)
PRINCEZA: Mogu li ja sa tobom na probu? Baš bih želela da čujem tvoj bend.
SLONICA: Naravno.
Princeza i slonica izlaze. Čarobnjak ulazi uz strašnu muziku. Životinje se uplaše i sakriju, svi osim tigra
ČAROBNJAK: Tigre, ti me se ne bojiš?
TIGAR: Ne! Ni najmanje.
ČAROBNJAK: Znaš li da mogu da te pretvorim u jednu običnu kućnu mačku!
TIGAR: Princezo, princezo! (doziva)
Princeza ulazi, a čarobnjak pobegne
PRINCEZA: Šta se dogodilo, Tomo?
TIGAR: Opet je dolazio onaj čudak.
PRINCEZA: Čudni čarobnjak Čeda?
TIGAR: E baš taj.
PRINCEZA: Šta hoće?
TIGAR: Da me pretvori u mačku.
PRINCEZA: Ma videće on kad ga ja pronađem.
TIGAR: Kako ćemo ga pronaći?
PRINCEZA: Treba nam neko ko ima dobar nos. (utrčava rakun)
RAKUN: Da li sam ja to dobro čuo, Princezo? Treba vam dobar nos?
PRINCEZA: Da, da. Možeš li da nanjušiš čarobnjaka?
RAKUN: Moj nos me nikad nije izneverio.
PRINCEZA: Znala sam da možemo da računamo na tebe.
TIGAR: Paaa, osećao se na prljave čarape.
RAKUN: (njuška vazduh okolo) Pronašao sam ga, hajdemo!
Njih troje izlaze, ulaze savetnica, krojačica i dizajnerka
SAVETNICA: Ma gde je ta princeza?
KROJAČICA: Zašto je ovde tražimo?
SAVETNICA: Ona voli da šeta šumom.
Princeza ulazi sa druge strane, ali pobegne kad vidi njih tri
DIZAJNERKA: Jel to bila ona?
SAVETNICA: Gde? (gleda na pogrešnu stranu)
DIZAJNERKA: Tamo.
SAVETNICA: Ne, nema je.
DIZAJNERKA: Da li često dolazi ovamo?
SAVETNICA: Svakog dana. Voli životinje. (pravi znak kao da je luda)
KROJAČICA: Meni zvuči kao da je draga i ljubazna.
SAVETNICA: Ma jeste, jeste. Svi je vole. Ali tako je neobična. Ne želi da se oblači kao princeza. Zato sam i zvala vas dve. Treba da je nagovorimo da se svečano obuče za krunisanje.
Princeza protrči pored njih, sva čupava i neuredna
PRINCEZA: Heej, ćao svima! Da niste videli nekog čarobnjaka da se mota ovuda?
SAVETNICA: Nismo princezo. Ali kad si već ovde, dođi da te upoznam. Ovo su naša dvorska krojačica i modna dizajnerka. (one se poklanjaju)
PRINCEZA: Drago mi je. Ali ne treba mi nova odeća.
SAVETNICA: Naravno da ti treba. Uskoro je ceremonija krunisanja, moraš da budeš lepa.
PRINCEZA: Ma šta fali ovom što sad nosim?
DIZAJNERKA: Držite me, pašću u nesvest.
KROJAČICA: Za svečanost Vam treba svečana odeća, Vaše veličanstvo.
PRINCEZA: Hvala, ali ja sam zadovoljna svojom trenutnom odećom.
DIZAJNERKA: Ne verujem šta sam čula.
KROJAČICA: I ja sam šokirana.
Ulazi lavica
LAVICA: Princezo, da li ti ove tri smetaju? Hoćeš li da ih pojedem? (one se sakrivaju iza drveta)
PRINCEZA: Ne treba, ja ću ih se rešiti. Jeste li našli čarobnjaka?
LAVICA: Ne, još uvek tražimo. (lavica izlazi)
KROJAČICA: Meni je izgledalo kao da je pričala sa lavom.
DIZAJNERKA: I kao da je lav razumeo.
KROJAČICA: Totalno ludilo.
SAVETNICA: Princezo, lepo je što brineš o životinjama. Ali tvoji roditelji zahtevaju da budeš lepa na krunisanju.
PRINCEZA: Da li vi hoćete da kažete da moji roditelji žele da se promenim?
KROJAČICA: Samo za taj dan.
SAVETNICA: To je posebna prilika.
DIZAJNERKA: Treba da budete posebno lepi.
PRINCEZA: (uzdiše) Pa dobro. Šta treba da radim?
SAVETNICA: One će ti uzeti mere.
Krojačica, dizajnerka uzimaju mere, muzika dok joj one podižu ruke, noge, vrte je u krug
PRINCEZA: Samo da znate, nosiću jedino ono što mi se dopadne.
DIZAJNERKA: Evo nekih crteža... (daje joj fasciklu, princeza vadi papire)
PRINCEZA: O ne! Nema šanse. Ne, ne, ne. (razbacuje ih jedan po jedan)
SAVETNICA: Šta im fali?
PRINCEZA: Kako ću se penjati na drvo u ovome?
KROJAČICA: Zašto bi se princeza penjala na drvo?
PRINCEZA: Kako ću plivati u jezeru?
DIZAJNERKA: Zar je princezama dozvoljeno da plivaju?
PRINCEZA: Kako ću trčati šumom?
DIZAJNERKA: Nikad nisam dizajnirala odeću za penjanje po drveću i trčanje šumom.
SAVETNICA: Nećeš ni sad. Princezo, ova odeća je za svečanost a ne za šumu. I ima da je nosiš. Pokorićeš se željama svojih roditelja!
Princeza se naljuti. Čarobnjak se šunja i sakrije iza drveta.
PRINCEZA: Da se pokorim? Nikad! Neću da živim u kraljevstvu gde moramo da se pokoravamo. Treba da se podržavamo, da se osnažujemo! To je svet u kom želim da živim.
SAVETNICA: Uzele su ti mere. Napraviće haljinu koja ti odgovara. I nosićeš je. Kraj razgovora.
PRINCEZA: E baš neću!
Ona demonstrativno odlazi, krojačica i dizajnerka skupljaju papire koje je bacila i odlaze na drugu stranu, a čarobnjak prilazi savetnici. Životinje se kriju iza drveća.
ČAROBNJAK: Mogu li da ti se obratim, savetnice?
SAVETNICA: Možeš. S kim ja to razgovaram?
ČAROBNJAK: Ja sam Čeda, čarobnjak. Hteo bih da popričam sa tobom o ovom problemu koji imaš sa princezom.
SAVETNICA: Ne znam stvarno na šta misliš...
ČAROBNJAK: Izvinjavam se što sam prisluškivao, nisam baš imao nameru, bilo je slučajno...
SAVETNICA: Iskreno rečeno, bila je prilično glasna. Teško bi bilo da je ne čuješ.
ČAROBNJAK: Imam rešenje za njen problem sa oblačenjem.
SAVETNICA: Imaš?
ČAROBNJAK: Daću ti ovaj čarobni prah. Kada ga duneš na princezu, zavoleće presvlačenje i odeću.
Životinje su šokirane, hvataju se za glavu
SAVETNICA: Samo to?
ČAROBNJAK: Samo to.
SAVETNICA: A šta želiš za uzvrat?
ČAROBNJAK: Ovu šumu.
Životinje padaju u nesvest iza drveća
SAVETNICA: Verujem da će kralj i kraljica biti srećni da ti daju šumu. Njima ne treba. Samo princeza uživa u njoj. Sigurno ću uspeti da ih nagovorim, kad čuju šta će dobiti zauzvrat.
ČAROBNJAK: Onda uzmi čarobni prah.
SAVETNICA: Idem da pripremim sve.
Savetnica izlazi čarobnjak se zlurado smeje
ČAROBNJAK: Uskoro će ova šuma biti moja! Poseći ću svo drveće i izgraditi veliki tržni centar! Prodavaću hranu i piće! Prodavaću odeću i obuću i šešire i nakit i nameštaj i tehniku! Prodavaću stvari koje nikom ne trebaju, ali svi žele da ih kupe. Biću bogat! Ahahahahaha!
Zlurado se smeje i izlaze, ulaze životinje i dozivaju princezu
SVI: Princezo Princezo! Princezo! Princezo! Princezo!
ŽIRAFA: Moramo reći princezi šta se događa! (princeza ulazi)
PRINCEZA: Šta se dešava prijatelji?
TIGAR: Čarobnjak želi da poseče šumu i napravi tržni centar!
PRINCEZA: O, ne!
LAVICA: Šta da radimo?
ŽIRAFA: Ti možeš da ga pojedeš.
LAVICA: Bljak! Neću, smrde mu noge.
SLONICA: Šta ćemo onda?
TIGAR: Rekao je da će prodavati stvari koje nikom ne trebaju.
LAVICA: Baš je zao.
SLONICA: To je prava propast.
TIGAR: I dogovorio se sa onom ženom iz dvorca…
PRINCEZA: Kojom?
TIGAR: Onom što upravo dolazi.
ŽIRAFA: Sakrijte se!
Pobegnu sve životinje, a uđe savetnica
SAVETNICA: Tražila sam te, princezo. Moramo da razgovaramo.
PRINCEZA: Slažem se.
SAVETNICA: Nadam se da si se urazumila.
PRINCEZA: Moram da te pitam nešto u vezi šume. Životinje su mi rekle…
SAVETNICA: Gluposti… životinje ne govore.
PRINCEZA: Sa mnom govore.
SAVETNICA: Dosta, treba da popričamo o svečanoj haljini.
Krojačica i dizajnerka uđu noseći nekoliko haljina, životinje gledaju sakrivene iza drveća
KROJAČICA: Sašila sam ti nekoliko haljina.
DIZAJNERKA: Možeš sve da ih probaš.
KROJAČICA: Sve su jako lepe.
DIZAJNERKA: Sigurno će ti se bar neka svideti!
Savetnica dune čarobni prah u princezu
TIGAR: O ne!
SLONICA: Šta?
TIGAR: To je čarobni prah.
SLONICA: Šta će se desiti?
Princeza ugleda haljine i oduševi se
PRINCEZA: Sve mi se sviđaju! Ova je jako lepa! (oblači haljinu preko svoje odeće)
KROJAČICA: Divno!
PRINCEZA: I ova je prelepa. (oblači i drugu)
DIZAJNERKA: Zar ne treba prvo da skineš onu?
PRINCEZA: Ne! Želim obe!
KROJAČICA: Trebalo bi da…
PRINCEZA: Želim i ovu. (oblači i treću preko svega)
KROJAČICA: Čekaj!
DIZAJNERKA: Nemoj…
PRINCEZA: Dajte mi još haljina!
Princeza trči, krojačica i dizajnerka za njom, pokušavajući da joj skinu odeću
SAVETNICA: Ovo je izgleda malo previše praha.
Savetnica trči za njima, izađu sa scene, životinje se pojave iza drveća
TIGAR: Strašno.
SLONICA: Ja sam u šoku.
LAVICA: Šta da radimo?
Princeza utrči na scenu, njih tri za njom
TIGAR: Moramo da razbijemo čaroliju.
SLONICA: Princeza nama uvek pomaže, sad treba mi da pomognemo njoj.
Čuje se zli čarobnjakov smeh
LAVICA: Šta je to?
TIGAR: Čudni čarobnjak Čeda.
Ulazi čarobnjak
ČAROBNJAK: Sada će cela šuma biti moja!
TIGAR: Ne ako te mi zaustavimo.
Ponovo utrčavaju princeza, krojačica i dizajnerka, protrče kroz scenu i izađu, za njima trči savetnica koja ugleda čarobnjaka i zastane
SAVETNICA: Nisam baš ovo imala na umu.
ČAROBNJAK: Nešto ne valja?
SAVETNICA: Tvoja čarolija je delovala malo previše.
ČAROBNJAK: Ali je delovala.
SAVETNICA: Paa…
ČAROBNJAK: Mora biti da si uzela previše praha.
SAVETNICA: Nisi mi rekao koliko treba da iskoristim.
ČAROBNJAK: Ups. Zaboravio sam da ti kažem koliko praha da uzmeš? Siguran sam da sam ti rekao da uzmeš samo prstohvat, a ne sve.
Ponovo utrčavaju princeza, krojačica i dizajnerka, protrče kroz scenu i izađu
SAVETNICA: Kako da popravim ovo?
ČAROBNJAK: Daj mi ugovor da je šuma moja i pomoći ću ti.
SAVETNICA: Važi, sad ću doneti papire.
TIGAR: (iza drveta) Šta da radimo?
LAVICA: Ne znam, plašim se.
SLONICA: Ja ću se pobrinuti za sve.
Slonica potrči i ugrabi papire od savetnice pre nego što ih je dala čarobnjaku
ČAROBNJAK: Hej! To je moje!
RAKUN: Ne, nije. Šuma pripada svima.
LAVICA: O, ne. Naljutio se.
TIGAR: Bežimo!
Čarobnjak juri slonicu, sa druge strane utrčavaju princeza, krojačica i dizajnerka, svi trče i jure se
PRINCEZA: Još haljina! Treba mi još haljina!
RAKUN: (čarobnjaku) Oslobodi je čarolije!
ČAROBNJAK: Neću dok ne dobijem moj ugovor.
SLONICA: Ne možeš da ga dobiješ… pojela sam ga. (žvaće)
ČAROBNJAK: Onda će ostati ovakva zauvek.
PRINCEZA: Želim još haljina, joooš!!!
Životinje okruže čarobnjaka
ŽIRAFA: Ima da nam daš protiv-otrov!
ČAROBNJAK: Ili šta?
RAKUN: Ili, ili...
TIGAR: Ili ćemo te pojesti!
LAVICA: Ja sam već rekla da neću da ga pojedem...
SLONICA: Ma znaš šta... Ima da sednem na tebe...
Čarobnjak pokuša da pobegne ali ga uhvate i slonica sedne na njega
TIGAR: A sad, daj protiv-otrov!
ČAROBNJAK: Evo, evo, odmah ću! Pusti me samo da...
SLONICA: Ne pada mi na pamet!
Čarobnjak izvadi iz džepa bočicu sa protiv-otrovom i oni daju princezi da popije
PRINCEZA: Šta se dešava?
TIGAR: Začarali su te.
PRINCEZA: Koliko imam odeće na sebi!! Moram da skinem sve ovo.
LAVICA: Pomoći ćemo ti.
KROJAČICA: Nemojte da ih pocepate!
Životinje pomažu princezi da skine višak odeće, savetnica se došaptava sa dizajnerkom i krojačicom, slonica i dalje sedi na čarobnjaku
SAVETNICA: Izvini, princezo.
PRINCEZA: Kako se usuđuješ da koristiš čarobni prah na meni!
SAVETNICA: Bila sam očajna. Tvoji roditelji su mi naredili da te obučem u svečanu odeću, nisam znala šta da radim. Nisam imala drugog izbora.
PRINCEZA: Uvek imamo izbora. Ne mogu da verujem da si me pretvorila u nešto što nisam. Ja sam zadovoljna svojom odećom i ne želim da se ulepšavam. Niko ne treba da mi sudi po odeći koju nosim.
KROJAČICA: Ali princezo, lepa odeća vas čini važnom!
PRINCEZA: Ma nemoj! Zar misliš da bih bila bolja osoba ako imam lepu odeću?
KROJAČICA: Pa ne, nego...
PRINCEZA: Nego šta? Svi treba lepo da se ponašamo jedni prema drugima i neće biti važno kakva nam je odeća.
DIZAJNERKA: Ali onda ću ja ostati bez posla.
PRINCEZA: Naravno da nećeš. Uvek će biti nekoga ko će želeti da nosi tvoje lepe haljine. Ali to neću biti ja.
SAVETNICA: Oprostite mi Vaše veličanstvo.
PRINCEZA: Opraštam ti. Znam da si htela samo dobro. Hajdemo sad, ovo sve treba da kažem i svojim roditeljima.
Izađu svi osim čarobnjaka i slonice
ČAROBNJAK: Čekajte, čekajte! Ja sam još uvek zaglavljen ovde, ispod ove...
SLONICA: O, želiš li da se pomerim?
ČAROBNJAK: Da!
SLONICA: Onda moraš lepo da me zamoliš.
ČAROBNJAK: Neću! Ustaj!
SLONICA: Ne. Dok god me ne zamoliš ljubazno.
ČAROBNJAK: Neću da budem ljubazan.
SLONICA: Onda ni ja neću da ustanem.
ČAROBNJAK: Upomoć! Upomoć! Pomagajte!
SLONICA: Pitaćemo ostale. Deco, da li da ga pustim?
Deca viču, ulaze ostali likovi, stišavaju publiku
ČAROBNJAK: Dobro, dobro. Izvini princezo. Slonice, molim te, pusti me.
PRINCEZA: E tako već može.
Slonica ustaje, princeza daje ruku čarobnjaku da ustane, muzika za kraj
Sve moje tekstove možete slobodno koristiti za izvođenje na sceni, uz obavezno navođenje mog imena "Đurđa Lili" kao autorke teksta, scenaristkinje ili u drugoj odgovarajućoj formi. Molim da moje ime bude navedeno na plakatima, video-snimcima, najavama, kao i u svom pratećem i promotivnom materijalu.
Još mojih tekstova možete pronaći na sajtu lilymay.in.rs. Prisutna sam i na Facebooku, a možete mi pisati i na adresu: djurdja.lily@gmail.com
Biće mi drago da mi se javite ukoliko neki od tekstova postavite na scenu — uvek me raduje kada nešto moje oživi i krene svojim putem u svet.
