Nevena Rakočević Pavlović - Avanture Ljubinke i Čede - Slučaj izgubljene patike

[ivanbajcic]

НЕВЕНА РАКОЧЕВИЋ ПАВЛОВИЋ
АВАНТУРЕ ЉУБИНКЕ И ЧЕДЕ
Случај изгубљене патике

контакт: nevenadja@gmail.com

AВАНТУРЕ ЉУБИНКЕ И ЧЕДЕ
Случај изгубљене патике

Лица:

Добра Вила
Мирослава
Драгослава
Маћеха
Љубица
Комшиница
Искра
Принц Светозар
Милица
Тихомир
Љубинка
Чеда
Мачка Мрњау

Музика, светло улица, креће ИНТРО....МРАК, музика се наставља....
Слика 1.
Светло пуно бело, музика у офф. На сцену из левог џепа истрчава Чеда, пуне су му руке хране која се расипа свуда око њега.
Чеда: Јесте ли видели како је страшна она мачкетина?! И јаоооо, све ми је поиспадало....Ако ово види Љубинка, „обрао сам бостан“! Скупљај Чедо, скупљај....Скупљај Чедо, скупљај.......( из левог џепа долази Драгослава, гледа Чеду)
Драгослава: О Боже, па то је.....мммммм мииииш !!!! ( почиње да вришти)
Чеда: Нннннн....није! ( бежи у десни џеп)

Љубинка ( долази из левог џепа, стаје поред Драгославе, вриште заједно, Љубинка схвати шта ради и побегне у десни џеп).

Маћеха (долази из левог џепа): Зашто вриштиш, побогу?!
Драгослава: Видела сам миша (седа)....
Маћеха: Па добро, ако си видела миша ниси видела змију! Где ти је сестра?
Драгослава: Она бира хаљине...
Маћеха: Ух, полудећу од вас две ( одлази у десни џеп)

Драгослава остаје у својој соби, долазе код ње Мирослава и Искра, а из десног џепа улазе Маћеха и Комшиница, носе шољице са кафом у рукама. Седају на софу....

Комшиница: Да ли си чула да принц прави бал?
Маћеха: Да, чула сам. Отац га тера да се жени....Хахахах
Комшиница: А јеси ли чула да су позване баш све девојке из града?
Маћеха: Јесам, па шта?
Комшиница: То значи да ћеш морати да водиш и Љубицу!
Маћеха: То ћемо тек да видимо.

Мрњау долази до софе, јури клупко....

Комшиница: Апћиха, ух, ова твоја грозна мачка!
Маћеха: Јаооо, сад ти и мачка смета...Хајде, бежи Мрњау....

Долази Искра, показује хаљину.

Искра: Мама, мислила сам ово да носим за бал...
Маћеха( загрцне се од смеха): Хахахахахаах...(погледа Комшиницу и одмах престане).
Комшиница: Време је да идемо. ЦМОК ЦМОК ЦМОК Искра полази...( обе одлазе у леви џеп).
Мирослава и Драгослава излећу из собе и крећу да причају углас...

Сестре: Погледај мама...Види како је лепа хаљина, моја је лепша је л' да?!
Маћеха: Доста, глупаче једне!
Сестре: Ми нисмо глупаче!
Маћеха: Нисте, ви сте ћурке!
Сестре: ПЛПЛПЛ (производе звук као ћурке, Драгослава седа поред мајке, а Мирослава на фотељу).
Сестре дозивају шапатом мајку, једна по једна неколико пута...
Маћеха: Молим?!
Сестре: Јеси ли чула за бал?
Маћеха: Да, чула сам...
Сестре: И да принц хоће да нађе жену?
Маћеха: Да, чула сам...
Сестре: А ЈЕ Л' ДА ДА ЋУ ТО ДА БУДЕМ ЈА?!
Маћеха: Да, то ћеш да будеш ТИ !

Сестре почињу да се препиру, хватају за косу једна другу ....

Маћеха: Доста! Љуууубице!....( из левог џепа улази Љубица) Баци ове хаљине, више нам нису потребне....Поцепане су!
Љубица ( износи, застане, разгледа хаљине) Занимљиво....( одлази у леви џеп)

Сестре настављају расправу око тога која ће бити лепша, поново се хватају за косе и у сред најгоре рашчупаности враћа се Љубица.

Љубица: Дошао је принц Светозар!
Маћеха: Бар покушајте да се понашате нормално ( одлази у леви џеп)
Сестре: Морамо да се спремимо! (одјуре у десни џеп)
Љубица скупља шоље и уводи Принца, Милицу и Тихомира.

Љубица: Изволите, седите...
Принц: Хвала Љубице, да ли је ту Маћеха?
Љубица: Изашла је, не знам када ће се вратити...Сада ће доћи сестре.
Принц: Донео сам позивнице за бал...Могу и теби да их дам (даје јој позивнице) Има их три...За Маћеху, једна за обе сестре и једна за тебе.
Љубица : За мене?!
Милица: Па наравно, и ти си ваљда девојка, штуц! (преврне очима)
Тихомир: Јеси ли добро, Милице?
Милица: Јесам, шта ми фали...Штуц!

Љубица насмејана одлази....Појављују се сетре из десног џепа, стају поред Принца.

Сестре: Здраво, Светозаре!
Принц: Здраво девојке, донео сам позивнице за журку, за бааал....
Сестре: За какву журку? Боже...Нисмо ништа чуле!
Тихомир: Светозар мора да пронађе девојку којом ће да се ожени, па прави велику журку.
Сестре: Јааааао....Стварно?! Онесвестићу се....Ххихихихиххи ( Принц се хвата за главу)
Милица: Хајдемо, видимо се на журци, девојке! Штуц! (Тихомир је уплаши, она проспе кока-колу по себи) Шта ти је, Тихомире?
Тихомир: Хтео сам да ти помогнем....
Принц: Видимо се! ( сви одлазе у леви џеп)
Сестре ( седају на софу): Ахххх...Какав је! ....Биће мој! Не, мој! Не, него мој!....(почињу да чупају једна другу)

МРАК, музика

Слика 2.

Светло пуно бело, музика и офф. На поду седи Љубица, ушива хаљину, Чеда и Љубинка вире иза софе, из десног џепа улази Вила, једе кокице....

Вила: Шта то радиш , Љубице?!
Љубица (збуњено): Ушивам хаљину....А ко сте ви?
Вила: Ко сам ја? Хахахах...Свашта, па ја сам твоја кума, добра Вила...(седа у фотељу, диже једну ногу преко наслона и грицка кокице).
Љубица: Вила?!
Вила: Па знааш....Добра Вила...Жеље, ово-оно.....
Љубица: А-ха....Нисам знала да имам куму, а још мање да је Вила.
Вила: Како ниси, па зар ти моји агенти нису све објаснили?
Љубица: Какви агенти?
Вила: О Боже! Имала сам посла на другом крају света, па сам онда залутала у Амазонији, па сам се заљубила у Паризу, али то је пропало...Пиххх....Али оставила сам овде своје агенте да ти помажу....Знаш, Љубинку и Чеду ( видимо Љубинку и Чеду како преврћу очима иза софе).
Љубица: Нисам их упознала...
Вила: Па добро, кад мало размислим, можда није требало да их претворим у мишеве....
Љубица: У мишеве....Требало је да ми помогну мишеви, Љубинка и Чеда?!
Вила: Да.
Љубица: Госпођо, да ли вам је добро? Хоћете чашу воде?
Вила: Па јесу слане ове кокице, али нећу воду, хвала ти...Видим да ћу овде имати много посла.Имаш ти неку жељу сада?
Љубица: Па...Принц прави велику журку, мислим бал...Хоће да пронађе себи жену...
Вила: Који принц? Онај мали клемпави Светозар?
Љубица (смеје се): Да, тај...
Вила: Сладак батица...Средићемо то, не брини...Ја кад смислим, то ти је завршено! (Љубинка и Чеда се ударају у главу)
Вила: Идем сад, имам посла...
Љубица: Како да вас дозовем?
Вила: Нема потребе, ја сам Вила! Само ћу да се појавим! (окреће се, ударау фотељу, пада, устаје, намешта сукњицу и одлази)
Љубица: Е, благо мени!

МРАК, музика

Слика 3.

Светло иде на леву страну сцене, музика у офф, чују се зрикавци. Из левог џепа излазе Тихомир и Милица, он јој носи кокице. Крећу да седну на клупу, Милица је чисти руком, Тихомир одува прашину.

Тихомир: Види како је леп Месец, Милице...
Милица: Јесте, леп је...
Тихомир: Зашто си тужна?
Милица: Нисам тужна, забринута сам. Питам се кога ће Светозар да изабере сутра на журци...
Тихомир: Аааа, желиш да то буду Мирослава или Драгослава?
Милица: Не! Желим да то будем ЈА!
Тихомир (скочи, кокице му се проспу на земљу): Али...Зашто Милице, зашто?!
Милица: Зато што га волим, Тихомире!!!
Тихомир: А ја волим...( она га бесно прекида)
Милица: Ово ти никада нећу опростити! Мислиш да су оне луде сестре боље од мене! ( окреће се и одлази у леви џеп)
Светозар (скупља кокице са земље, једе их, тужно гледа у Месец): Не разумем жене...

Иза њега се шуња Мрњау, скаче му на леђа, он се окрене, лупи је и отрчи у леви џеп. Она замјауче и почне да се смеје. Седне на клупу и настави да једе његове кокице.

МРАК, музика


Слика 4.
Светло пуно бело, музика у офф. Љубица седи на софи, завршава ушивање хаљине. Појављују се из десног џепа Љубинка и Чеда, вуку неку торбу са собом.

Чеда: Здраво Љубице!
Љубинка (гура га лактом): Полако бре, Чедо! Немој да је препадаш. То мора лепо, осећајно да се уради...
Чеда: Е само ти ако јој не објасниш било шта осећајно!
Љубинка: А штооо? Шта мени фали! (виче) Зар ти не помажем, осећајно, сваког дана кад крадеш сир, колаче, кад те браним од луде Мрњау, ха?!
Чеда: Не! (загризе велики комад сира)
Љубинка (удара се у главу) Јој, како ме нервираш! Ћути само!
Чеда: Ћутим као заливена бубица.
Љубинка: Шта то сад па значи? Или као заливен или као бубица...И прекини да једеш!

Љубица се смеје и гледа их у чуду.

Чеда: Извини Љубице, много сам гладан.
Љубинка: Ти си увек гладан!
Чеда: Нисам гладан док једем!
Љубинка: То стално прича. То је рекао пре неки дан у другој представи.
Љубица: О чему ви то причате?!
Љубинка: Није важно, дошли смо да помогнемо. Донели смо ти нешто. Чедо, вади све из торбе ( он вади огрлице, бисере, наруквице, шминку...)
Чеда: Ово смо скупили по кући. Све то њима не треба, а теби може да значи за бал!
Љубица: Јао дивнооо!!! Хвала вам...идем да се спремим ....Тако сам срећнааа!!!

Креће, враћа се, Љубинку пољуби, а Чеди да кекс из џепа.

Љубинка: Де, немој да претерујеш са тим изливима нежности.
Чеда ( пуна уста кекса): Претеруј! Претеруј!

Љубица одлази, они остају сами.

Чеда: Ето, све ће бити добро!
Љубинка: Не бих рекла...Ништа још није ни почело. Видећемо. Чедо!!! Ево је Мрњау!
Чеда: Шта ћемо сад? Шта ћемо сад?!!!
Љубинка: Прави се мртав!
(падну обоје на под и не померају се....Мрњау долази из десног џепа, погледа их, направи киселу гримасу и седне у фотељу)
Мрњау: Мишеви фуј! Боље да поједем ову фину, кремасту тортицу....
Чеда (тихо): Јооој, тортицааааа.....
Љубинка: Ако не ућутиш бићеш ти тортица. Чедомире, излуђујеш ме!

МРАК, музика

Слика 5.
Светло пуно бело, музика у офф. У соби су Маћеха, сестре, Комшиница и Искра. И наравно, Мрњау.

Маћеха: Тако...Требало би да смо спремне, зар не?
Комшиница: Моја Искра је била спремна још пре два сата....(Искра преврће очима)
Сестре: Па наравно да је била спремна, њој треба пет минута....Погледај какава је! Хахахах....( Комшиница преврне очима и прилази Искри)
Комшиница: Не брини, изгледаш сасвим добро.
Искра: Стварно?!
Сестре: Не, лаже те!!!
Маћеха: Доста! Ћурке једне, спремајте се! Искра, дивно си се обукла.
Искра: Сама сам сашила ово! Обожавам да шијем и да вам кажем....(Маћеха је прекине)
Маћеха: Добро, да то је јако занимљиво....

Улази Љубица, обучена за бал....Сви занеме и заледе се.

Љубица: Идем и ја на бал, и ја сам позвана....
Комшиница: Ааааа, значи решиле сте да водите и послугу! Хахахаа
Сестре: Маааамааа, шта је ово?! Не може ОНА са нама!
Маћеха (обилази око Љубице): Наравно да може, па и она је позвана...( сестре бесно седају на софу) Реци ми....Одакле ти та хаљина и тај накит и шминка? Је ли, Љубице?!
Сестре: Хииии, то је моје! (почињу да јој вуку хаљину, кваре фризуру, узимају накит) Све је то наше. Ти си крадљивица! ( остављају је тако рашчупане косе и умазану од кармина)
Искра: Престаните! Како сте зле!
Комшиница: Искра, не мешај се. То нису наша посла.
Маћеха: Нема проблема, ако желиш можеш на бал, заиста си позвана, али свакако не идеш са нама....Хајдемо девојке, не желимо да закаснимо...( све одлазе у леви џеп, дигнутих носева, а Љубица почиње да плаче).

Све то време, Мрњау се смеје из угла собе, а Љубинка и Чеда чуче у другом ћошку. Чеда држи Љубинку јер је хтела да се умеша.

Љубица: Ето, тако ми и треба....Не знам зашто сам уопште хтела да идем на ту проклету журку. Нико ме тамо не жели!
Мрњау: Потпуно си у праву. Теби је место у кухињи...Како да ти кажем...Ти си тај тип жене...
Љубинка: Мрњау, глупа, лења мачкетино.....

Креће музика, Љубинка скаче и удара је кроз спори покрет, Чеда се хвата за главу, Љубица полако прилази мачки, покушава да склони Љубинку која седи на њој, Чеда вуче Љубицу, Љубица вуче Љубинку, Љубинка вуче Мрњау.....Улази из десног џепа Вила!
Музика нагло стаје!

Вила: Доста! Шта се то овде догађа?!
Љубица: Па где си ти до сад?!
Вила: Ма тражила сам гардеробу за тебе...Нећеш ваљда на бал као сељанка напирлитана, не док ја постојим. Ево ти ово, иди и спреми се...(Љубица одлази у леви џеп)
Љубинка: Пусти ме да средим ову размажену мачкетину...
Мрњау: Љубинка, ако се не смириш, појешћу ти Чеду!
Чеда: Јооој, немој молим те, Љубинка пусти је...
Вила: Какви сте ви неспособњаковићи....Мрњау, бежи тамо иначе ћу да те претворим у гушера!
Мрњау: Јаооо, фуј...( одлази у десни џеп)
Вила: Вас двоје, слушајте ме добро....Љубица мора да се врати у поноћ! Јако је важно. Нисам успела да провалим шифру за аларм на улазним вратима. Активира се у поноћ, али има још 15 минута форе да уђе у кућу. Нико не сме да зна да је била тамо....У реду?
Чеда: У реду, шефице. Све је јасно.
Љубинка: Бићемо са њом тамо, обавестићемо је на време...Само да нам се не умеша мачкетина!
Вила: Добро, идем ја сад...Можда и свратим на бал...Хахахах( одлази у десни џеп)
Љубинка: Немој, молим те....Чедо, је л' све јасно?
Чеда: Јесте...( одлазе заједно у леви џеп).

Из десног излази Мрњау...
Мрњау: Они ће мени...Па ја сам госпођа мачка....Видеће већ они...Хихихихихи

МРАК (мало дужи), музика за журку

Слика 6.
Светло пуно бело, диско, музика се наставља....Принчева журка. Тихомир и он стоје, грицкају семенке, Светозар је видно тужан....Из левог џепа прилази му Милица.

Милица: Светозаре, зашто си тужан?
Принц: Нисам тужан, јако сам весео ( гледа испред себе). Отац тражи да одаберем себи жену, а ја не знам шта ћу. Нисам још срео девојку која ми је занимљива. Мора да буде као гром кад те погоди. Разумеш, Милице? А не овако...Шта би требало? Да се оженим Мирославом или Драгославом или тобом...Хахахаха...Па ти си ми најбоља другарица ( лупи је по рамену. Милица прекрије лице рукама, гласно заплаче и отрчи у леви џеп).

Светозар и Тихомир се погледају, слегну раменима, збуњени...

Принц: Не разумем жене....

Долазе полако званице, Комшиница и Искра, поздрављају се, упознају, онда Маћеха и сестре.

Комшиница: Драго ми је, Светозаре, моја ћерка Искра (пружа му руку). Она је јако маштовита девојка....( одлазе на десни део сцене)
Маћеха: О драги Светозаре, хвала за позив....Моје дивне ћерке познајеш?
Сестре: Здраво Принче !!!
Принц: Да, да ( гледа у страну), имао сам част....
Улази Љубица, застаје, гледао збуњено око себе....Потпуно је другачија од свих осталих девојака. Принц је гледа очарано, прилази јој и кроз окрете долазе у средину сцене где играју....Музика се после неког времена мења и сви почињу да скачу, да се смеју да ђускају....
Све то време гледамо Љубинку, Чеду и Мрњау како јурцају око сцене јурећи једни друге наизменично. У једном тренутку Чеда прилази Љубици и шапуће јој нешто...Љубица је збуњена...Дотрчава Љубинка...

Љубинка: Полази одмах, мала...Мораш хитно да се вратиш кући!!!

Љубица се нагло окреће, згази себи пертлу и у трку одлази док патика остаје на подијуму иза ње. Принц је збуњен, узима патику, остаје да стоји загледан у публику на средини сцене.

МУЗИКА се наставља, лагано МРАК

Слика 7.
Светло пуно бело, леви део сцене, клупа....Музика у офф. На клупи седи Принц, иза њега шета Тихомир.

Тихомир: Не разумем, зашто је ниси питао за име?
Принц: Па нисам стигао!
Тихомир: И како је могуће да је нисмо препознали? Мислио сам да знам све девојке из града.
Принц: И ја сам то мислио...Али она је тако посебна....Ко зна где живи!!! И шта сад да радим?! Једино њено што имам је ова патика...
Тихомир: Патика! Ето...Ко још долази на бал у патикама?! Баш је посебна...
Принц: Али чекај...Чекај, чекај, чекај....Па ова патика је мој спас!
Тихомир: Јеси ли полудео?!
Принц: Ићи ћу од куће до куће и даваћу девојкама да пробају патику. Она којој одговара је жена мог живота!
Тихомир: Да, полудео си.....Штета....
Принц: Ма каква штета, идеш са мном.
Тихомир: Идем наравно, али шта ће бити ако патика одговара некој која је бааааш ружна?
Принц: Па добро, нисам блесав, биће ми јасно да то није она....(Принц скаче и спрема се да пође)
Тихомир: А можда је имала много шминке, а сад кад је видиш буде ружна.
Принц: Није могуће. (излази у леви џеп)
Тихомир (на публику): Можда је баш, баш ружна......

МРАК, музика

Слика 8.
Светло пуно бело, музика у офф. У соби су Маћеха и сестре, као и Мрњау.

Сестре: Мааама, јеси видела?! Ужас! И ко је она девојка уопште?!
Маћеха: Немам појма, знам само да је Принц дефинитивно нашао себи жену.
Сестре: Бууууууааааа (плачу углас)
Маћеха: Па да сте биле паметније могле сте то да будете ви....
Сестре: Мислиш ја...Не, ја....Не, ја....(почињу да се чупају)
Маћеха (мирно): Или не......

Улази из левог џепа Љубица, доноси јој кафу.

Маћеха: Љубице, зашто си тако срећна?
Љубица: Па, леп је дан, Сунце сија, птичице певају (окрене се око себе, одлази певушећи у десни џеп)
Маћеха (злокобно замишљена): Птичице, је л'? Певају, ха? Чудно...

Улазе из левог џепа Комшиница и Искра.

Комшиница: Јесте ли чуле шта се десило ?!!!!
Искра: Добро, мама....
Комшиница: Ма пусти ме, баш је занимљиво! (пљеска ручицама)
Маћеха (кисело): Шта се десило?
Комшиница: Она принчева лепотица од синоћ ( сестре ударе у плач...буаааааа), је побегла са бала!!! И није му рекла своје име!
Сестре: Сигурно је неки криминалац....
Искра: Нееее, јако је лепаааааа....
Маћеха: Чекај, чекај...И шта је било после?
Комшиница: Испала јој је патика!
Сестре: Птика, фуј!
Комшиница: И Принц је нашао. Сада обилази све куће у граду и даје девојкама да је пробају. Којој буде одговарала постаће његова жена.
Сестре: Па то је моја патика! Моја! Не, моја!
Маћеха: Доста! Будите овде, морам нешто да проверим....(одлази у десни џеџ, изводи Љубицу на десни део сцене)

Маћеха: Љубице, морам нешто да те питам....Али мораш искрено да ми одговориш.
Љубица: У реду...
Маћеха: Да ли имаш патике?!
Љубица: Какво питање, па наравно....
Маћеха: Донеси ми....
Љубица: Али, али....
Маћеха: Нема али! Донеси! (Љубица одлази у десни џеп, враћа се са једном патиком) А где је друга?!
Љубица: Паааа, мислим ту је негде, сигурно сам је затурила...
Маћеха: Затурила? Ма немој! Је л' ти ја личим на веверицу?!
Љубица: Пааа....
Маћеха: Моооолим?! Долази овамо....( одлазе у десни џеп, а враћа се само Маћеха) Тако, решен проблем....

Сестре: Маааамааа, неко звони....Већ два пута....Где је Љубица?
Искра: То је сигурно Принц, са патиком...
Маћеха: Па отворите врата, глупаче једне!
(сестре јуре у леви џеп, улазе Принц и Тихомир)

Принц: Е одлично, све девојке су ту. Да ли бисте биле љубазне да пробате ову патику?
Маћеха: Побогу Принче, па седите прво, јесте ли за сок?
Тихомир: Немамо времена, јако журимо.
Сестре: Ево пробаћу (крену обе, Принц их заустави)
Принц: Молим вас, једна по једна.

Оне се посвађају која ће прва, почињу да вичу, Искра их прекида.

Искра: Ево ја ћу прва (проба, али је премала) Жао ми је...
Принц: Хвала Искра....(окреће се ка сестрама које сада стоје рашчупане али мирне)

Проба Мирослава, премала је....Проба Драгослава, такође....Почињу да се нервирају и дуре.

Принц: А где је Љубица?
Маћеха: Љубица?!!!
Комшиница: Да стварно, где је Љубица?
Маћеха: Послала сам је на пијацу.
Тихомир: У реду, сачекаћемо...
Маћеха: Ма мооолим вас, па ко зна када ће доћи...Уосталом то је Љубица, побогу! Она синоћ није могла на бал, знате јако је болесна...
Сестре: Да, баш нам је било жао што није могла са нама...

Све то посматрају Љубинка и Чеда и виде Мрњау како се злокобно смеје.

Чеда: Мени је нешто овде сумњиво.
Љубинка: Ма немој да причаш! Идемо да видимо шта се дешава...
Чеда: Е па сад је стварно доста!

Одлазе према десном џепу, испред њих стаје Мрњау...
Мрњау: Где сте, мишеви?!
(Чеда скаче на њу и рвају неко време, она падне уз птичице које се чују као да су јој око главе).
Чеда: Ево нас мачкетино! Полази Љубинка! (улази у џеп)
Љубинка (публици): Опа! И тако је Чеда нашао своју храброст....(одлази за њим)

Враћају се на десни део сцене, воде везану Љубицу.

Љубица: Хвала вам, агенти...Ви баш радите свој посао.
Чеда: Детективи мила моја, детективи....
Љубинка: Иди сад у собу, чека те друга патика...

Љубица улази у собу у тренутку у коме Принц говори.

Принц: Па како је тако болесна отишла пијацу?
Љубица: Нисам болесна, осећам се сасвим добро!
Тихомир: Пробај патику, Љубице...(она је обува и стоји јој као саливена. Принц је пресрећан)
Принц: Љубице, да, то си стварно ти!
Сестре: То је превара, она слушкиња!
Љубица: Али ја имам другу патику (обува обе и стаје пред њих)
Принц: Она није служавка, она је принцеза!

Искра аплаудира, сви је гледају у тишини....Улеће у собу Милица.

Милица: Тихомире, јурим те по целом граду!
Тихомир: Шта се десило?
Милица: Па хтела сам да питам......Хоћеш кокице? Мислим сад....да идемо на кокице?
Тихомир: Наравно, из ових стопа....(окрећу се и одлазе у леви џеп)

Сви се смеју осим Сестара које бесно седе на софи.

МРАК, музика

Слика 9.
Светло пуно бело, На сцену истрчава Чеда, носи храну која се расипа...За њим улазе Сестре....

Сестре: Мммммм миииш !
Чеда: Јесте, миш! Чедомиш, и сад ћу да вас поједем ( оне скачу једна на другу и вриште, Чеда се смеје и одлази у десни џеп)
Мрњау улази из левог џепа, једе сладолед.

Сестре: Каква си ти то мачка?! Кућа нам је пуна мишева!!!
Мрњау: Мишеви, фуј! Оставите ме на миру имам посла ( седа у фотељу и једе сладолед)
Сестре: Маааааамаааа!!!!

МРАК, музика