Rohir van der Vejden

[branko]

Рохир ван дер Вејден

Рохир ван дер Вејден (фла. Rogier van der Weyden, фр. Rogier da la Pasture, 1399/1400 - 18. јуна 1464) био је низоземски (фламански) сликар ране Ренесансе. Ван дер Вејден има значење „од пашњака“.

Биографија
У свом родном Турнају, 1427, Рохир је постао ученик Робера Кампена, сликара познаог као „Мајстор Флемала“.
Званични сликар града Брисела постао је 1435. Боравио је у Италији 1440-1450, али ова посета није нимало утицала на његов стил. Остатак живота је провео у Бриселу.

Значај
Рохирове живе и изражајне, али суптилне сликарске композиције извршиле су велики утицај на уметност Фландрије и Немачке. Његов рад у Италији је популаризовало употребу уљане технике. Иако није познавао Јан ван Ајка, начин на који су употребљавали технику уља је сличан; виртуозно и са много пажње за детаље. Од Ван Ајка се разликује по емотивности и драматичности композиција. За разлику од својих савременика, Ван дер Вејден није цртао детаље слике пре наношења боја.
Његов најзначајнији ученик био је Ханс Мемлинг.

Најважнија дела
Спуштање са крста (1435-1440), Музеј Прадо Мадрид
Свети Лука слика Богородицу (1435-1440), Музеј лепих уметности Бостон
Мирафлорес олтар (око 1440), Државни музеји Берлин
Олтар са распећем (1445), Уметничко-историјски музеј Беч
Бладелин триптих (1445-1450), Државни музеји Берлин
Богородица са свецима (1450), Државна галерија Франкфурт
Брак триптих (1450), Лувр Париз
Страшни суд (1451), Болница (хоспитал) у Бону (Француска)
Поклоњење мудраца (око 1455), Стара пинакотека Минхен
Портрет Филипа Доброг (око 1456-1458), Музеј лепих уметности Антверпен
Портрет Шарла Смелог (око 1456-1458), Музеј лепих уметности Брисел
Богородица са дететом (1460), Државни музеји Берлин
Франческо д'Есте (око 1460), Метрополитен музеј Њујорк
Оплакивање Христа (1465), Национална галерија, Лондон

[branko]