Milivoje Mlađenović - Smrđa Zlopogrđa

[branko]

Milivoje Mlađenović

SMRĐA ZLOPOGRĐA

LICA:
SMRĐA ZLOPOGRĐA ZDRAVKO PRLJAVKO PATULJAK KRASULJAK BILJANA SMILJANA

Đubrište. Gomile otpada, panjevi i jedno drvo, samotno i jadno. Zvuk motorne testere i drveća koje se krši. Grakće gavran. Pustoš.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Gledaj kad ga cepnem, okom neću ni da trepnem. Odavno mi je ono meta jer vidiku mome smeta. Biće ovo prostor brisan, od drveća nezavisan.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Drveće je mnogo štetno, ne znam koj ga ovde metno. Otcapari ga sad do panja, nek okolina sva odzvanja.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Da znaš, mali, nisi ti tako loš, kad porasteš bićeš pravi ološ.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Mili rode,
bićeš ti pravi zagađivač prirode. Tvoj smer je već sad tako jasan, bićeš za sve što je živo – opasan!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Učim se, učim, čiča Smrđo, da nije tebe skroz bi zarđo. Mene tvoja sveta ideja vodi – uništiti sve živo u prirodi!
SMRĐAZLOPOGRĐA:
Aferim, aferim, mali!
Sad za nagradu, evo ti –
ovo drvo sobali!
I da znaš, pripala ti je posebna čast
da poslednje drvo na svetu pošalješ u propast!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Nisam se tome nado. srušiću ga vrlo rado! Mojoj sreći nema kraja, ovo je od istorijskog značaja! Rušim poslednje drvo, to je kao da sadim prvo!
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Bravo, dete, bravo, bravo, ti ćeš biti pravi đavo, gospodar čađi, kiseline

i bezduha, i bezduha!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
I bezduha, i bezduha! Ihi-ha, ehe-ha, aha-ha, ehe-ha, uha-ha, haha-hi, testeriši, seci, ruši!
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Blago čiči, testeriši, beskorisno drvo briši!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Neće da se kreće.
Žuljam – muljam,
stružem – strižem,
pa ne stižem,
ova testera neće da tera,
ovo drvo je od kamena,
otpašće mi ruka iz ramena.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Naravno da neće da se kreće, kako da se mrda, bukova greda tvrda. Bosanče mali, prvo motor upali!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
A ti je prvo pališ pa se onda fališ da si celu šumu zbriso – nisam imo takvu miso.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Gledaj kako čiča testeriše i ne pričaj ništa više. Dok si reko klada, ima Smrđa da ga svlada.
PATULJAK KRASULJAK:
Tako mi svetih topola, ovo je prizor jeziv do bola. Ne približavaj se toj testeri okrutna ljudska zveri. Ima da odgovaraš za zla prvo pa ću da te pretvorim u drvo.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Kome pretiš, starče sivi, izgleda – tebi se ne živi? Smiljana Biljana Nemoj ovog malog, za njeg nemaš nalog.

PATULJAK KRASULJAK:
Tako mi cvetnog maja,
bio sam jasan do kraja.
Narušili ste prirodu,
zatrovali vodu,
posekli drveće,
posejali smeće.
Zbog vas niko ne može da diše,
zato, zlikovci, crno vam se piše!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Ja s tim nemam veze, sekao sam samo breze.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
A ti ko si, ako mogu znati, kukala ti mati!
PATULJAK KRASULJAK:
Ja sam Patuljak Krasuljak,
čuvar prirode čiste,
vode bistre ,
ptičje slobode,
zaštitnik zelenila
od Kiđoša pa do Nila.
Od Sombora do Bosfora
čuvam bare, reke, mora.
Štitim divlje guske, patke
od Telečke do Kamčatke.
U drveće ko mi dirne
taj me odmah iznervirne.
U drvo ga tad pretvorim
i tako se, eto, borim!
Želite li da budete
neko drvo plemenito,
ili meni prepuštate i to?
Mali, šta ćeš biti kad porasteš?
Smiljana Biljana!
Cepanica!
Ha-ha-ha!
Smrđa Zlopogrđa i Zdravko Prljavko se postepeno krive, koče i poprimaju oblik drveta. Kako? Otkud mi to znamo!
PATULJAK KRASULJAK:
Ali pošto sam čarobnjak duševne građe meke, ostaviću vam ljudske oblike neke. Zadržite moć govora, to častim,

neću posve da vas upropastim!
BILJANA SMILJANA:
Dobio si napad dobrote, striče. Učini još nešto što se svih nas tiče. Poštedi slinavka malog da čisti smeće, daj mu nalog.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Nisam ja slinavko, mene zovu Prljavko, a inače sam Zdravko.
PATULJAK KRASULJAK:
Prljavštine ili sline,
razlike mi fine.
Bićeš čistač deponije,
za te drugo i nije.
A ti Biljana pazi na nijanse
i bez smetljarske romanse.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Ti odurni patuljče, misliš da sam ja od juče. Sad ću da pozovem, skote, sve moje verne dušmane lepote! Eheeej, dolazi gamadi, iz nevolje nas vadi.
PATULJAK KRASULJAK:
Čuju te, čuju,
baš te čuju i planove kuju.
Hhhaaa!...
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Gde je moja četa mala, ali zatrovana?
BILJANA SMILJANA:
Iju, iju, iju, ijuuu, svi na deponiju. Ha-ha-ha!
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Gde je moj verni Garić Čađo?
PATULJAK KRASULJAK:
Čađo, koji Čađo?
Onaj Čađo što je kontejnere pohađo?
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Gde je moj odani Kiselica?
BILJANA SMILJANA:
Isparila, isparila!
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
A gde mi je Gvozden Otpadnik?

PATULJAK KRASULJAK:
Pao, zarđao, pa otpao, beše zao i podao.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Šta se desilo s mojom besprekorno prljavom četom?
PATULJAK KRASULJAK:
Neke sam ukinuo dekretom, neke osramotio pred svetom, neke napravio drvetom!
BILJANA SMILJANA:
Striče, dosta je priče, ajde da se ovo smeće miče, trava i cveće da niče. Zdravko Musavko čisti!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Nisam musavko!
BILJANA SMILJANA:
To je đavo posve isti, čisti, čisti, čisti...
PATULJAK KRASULJAK:
Hoću da bude kao na pisti!
BILJANA SMILJANA:
Hoću da svet bude cvetna oaza, a ne kao vojna baza!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
A da nisi ti dobra vila gradskog zelenila?
BILJANA SMILJANA:
Umukni i od muke pukni!
Ja sam iz Sombora seka,
gde je drvo vrednost za svakog čoveka.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Ja sam drvo zato, seko, seko, da ne padaju tamo drveta neka po glavi čoveka.
PATULJAK KRASULJAK:
Ti da ćutiš, drvo javorovo!
Šumi, šumi lišćem,
dok te nisam okovo.
Ajde, ajde, življe povijaj grane,
uskoro ćeš ti biti drvo bez mane.
BILJANA SMILJANA:
Znaš li onu čuvenu čika Jovinu pesmicu?
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Kako da ne. Onu...

Gde god nađeš zgodno mesto tu drvo poseci...
PATULJAK KRASULJAK:
Sram te bilo! Pazi šta govoriš ovoj deci!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Tako nas je učio čika Srđa Zlopogrđa.
BILJANA SMILJANA:
On je štetočina i rđa. Grozna, da ne može biti grđa. Ja bih njega ne u drvo, nego u psa pretvorila, ili da bude gorila.
PATULJAK KRASULJAK:
I takav slučaj se pamti:
jedan je zlostavljao pse,
pa sam ga u psa pretvorio.
Po ceo dan kevće: niko mene neće,
niko mene neće.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
A kada ja jednom postanem drvo stvarno, hoću li biti dobro, plemenito, ili kvarno?
PATULJAK KRASULJAK:
Ti si drvo javorovo i – gotovo!
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Ne mogu da budem javor,
od njega mi je muka,
zašto ne bih postao rumena jabuka?
PATULJAK KRASULJAK:
Ti nisi podloga ni za mušmulu, imaš dušu gadnu, trulu.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Kaži šta da se dela,
da postane dobra i vesela?
BILJANA SMILJANA:
Iako nisi vredan,
daću ti primer ogledan.
Ispričaću ti priču o dobrom drvetu.
Zato mi je potreban i Zdravko.
Striče, neće ti biti muka
ako na kratko malog poštedim kuluka?
PATULJAK KRASULJAK:
Ako je za prirode blagostanje, ljutiću se neobično mnogo manje.
BILJANA SMILJANA:
On da glumi mora.
ZDRAVKO PRLJAVKO:

To i nije neka fora.
PATULJAK KRASULJAK:
On da glumac bude? Sačuvaj me takve lude! Da šumu pali – pa hajde, sa ovim svira u iste gajde. Al da s umetnošću ima veze, spasite me svete breze! Pa ipak, neka, ne može ništa da ufleka.
BILJANA SMILJANA:
Dakle, drvo imamo prirodno, našim zahtevima shodno.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Ja da budem drvo stvarno? Valjano ili nemarno?
BILJANA SMILJANA:
Bićeš ono što nisi, dobro drvo. Imamo i dečaka, istina musavog prilično...
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Nisam ni musavko,
ni prljavko,
ni drljavko,
ni slinavko.
Sad sam samo – Zdravko.
BILJANA SMILJANA:
To je manje bitno.
Nemoj da glumiš sitno.
Ti, striče, ti si publika.
Počinjemo. Dobro drvo – prva slika.
I tako. Bilo jednom jedno drvo...
I volelo jednog dečaka.
Pokaži da ga voliš!
PATULJAK KRASULJAK:
Pokaži da ga voliš, njiši granama, toplije, ljudskije, prirodnije, rodnije. Tako...
BILJANA SMILJANA:
Dečak mu je dolazio svakog dana... Veselije. Radosnije. Ponovo. I skupljao list po list.
PATULJAK KRASULJAK:

Življe, življe, nije divlje!
BILJANA SMILJANA:
...i splitao lišće
u krunu
i kao kralj šume šumom se šetao.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Nema šume. Nema ništa. Pustoš. Golet. Smeće. Kakav kralj!
BILJANA SMILJANA:
Zamišljaj. Izmišljaj. Šetaj, šetaj, šetaj.
PATULJAK KRASULJAK:
Šeći pa ćeš biti veći,
šeći, samo šeći, šeći, samo šeći...
BILJANA SMILJANA:
Onda bi se uza stablo uspentrao.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Da li ste vi celi,
na me da se penje, je li?
BILJANA SMILJANA:
Drvo ćuti. Šumori, samo šumori. A ti se penji...
PATULJAK KRASULJAK:
Oćeš da te pretvorim u bukvu, a?
BILJANA SMILJANA:
Onda bi na granu zaseo i jabuke jeo, u slast.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Kakve jabuke? Ničeg nema. Ništa. Praznina.
BILJANA SMILJANA:
Ponekad su se igrali žmurke.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
O hvala bogu, to može.
BILJANA SMILJANA:
A kad bi se umorio, zaspao bi u njegovu hladu.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
E, to je najlepše.
To znam. To obožavam.
PATULJAK KRASULJAK:

Kratko, vrlo kratko!
BILJANA SMILJANA:
Dečak je drvo voleo. Pokaži da ga voliš.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Nemoj tako da me stežeš!
BILJANA SMILJANA:
Mnogo, vrlo mnogo! I drvo bejaše srećno. Pokaži da si srećan.
PATULJAK KRASULJAK:
Što je zabavno!
BILJANA SMILJANA:
Proticalo je vreme.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Ko glumi vreme?
Imam li vremena da se odmorim?
Ovo je naporno.
BILJANA SMILJANA:
Odmori se – uči tekst,
u nastavku ćeš biti drvo koje govori.
PATULJAK KRASULJAK:
A ti, dečače, čisti smeće, nema za te veće sreće!
BILJANA SMILJANA:
Proticalo je vreme. I dečak poodraste.
PATULJAK KRASULJAK:
Jao, što si porastao!
BILJANA SMILJANA:
Drvo je sve češće samovalo. Jednog dana dečak se pojavi i drvo mu reče...
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
(Čita tekst.)
Hajde, dečače, popni se uza stablo,
objaši mi granu,
najedi se jabuka,
u hladu mome se poigraj
i srećan budi ponovo.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
(Čita tekst.)
Porastao sam i nisam više
za pentranje, niti za igru.
Hoću da kupujem stvari,
da se zabavljam. Para mi treba!
Ako imaš, para mi daj!

BILJANA SMILJANA:
(Suflira.) Žao mi je...
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Žao mi je, to nemam.
Sve što imam, to su listovi
i jabuke, Poberi sve jabuke, dečače,
odnesi ih u grad i prodaj. Tako ćeš
doći do novaca
i bićeš srećan.
BILJANA SMILJANA:
Na to se dečak pope na drvo,
otrese jabuke i u grad ih odnese.
To ne moraš da glumiš. To smo ispričali...
I drvo je bilo srećno. Pokaži da si srećno!
PATULJAK KRASULJAK:
On je kiseo! Naceri se. Tako
BILJANA SMILJANA:
I opet su godine prolazile, a dečak se nije pojavljivao. Drvo je tugovalo...
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
To bar umem!
PATULJAK KRASULJAK:
Tišina. Budi tužna vrba.
BILJANA SMILJANA:
Drvo je tugovalo. Dok jednog dana, opet, dečak ne izbi pred njega i drvo zadrhta od radosti.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
(Čita.)
Hajde, dečače, uz deblo se uspentraj,
grane mi nogama objaši
i uživaj, ko nekad.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Žurim se, nemam vremena po drveću da se pentram. Hteo bih kuću da skućim. Gnezdašce toplo, udobno, sa ženom i dečicom. Sad mi je kuća potrebna.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
To nemam. Kuća mi gora čarna, zelena. Možeš mi grane poseći, pa od njih kuću načini. To će te usrećiti.
BILJANA SMILJANA:
Dečak poseče grane s drveta i odnese ih dom sebi da izgradi. I drvo beše srećno.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Uh, baš sam srećan. Polomi mi ruke, noge, vrat.
BILJANA SMILJANA:

Opet su prolazile godine, a od dečaka ni traga ni glasa. Kad, najzad, odnekud iskrsnu, drvo se toliko obradova te reč nije moglo da izusti.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Hodi, dečače, dođi, poigraj se.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Star sam i tužan da bih se igrao. Da mi je sad kakva lađa, da otplovim na njoj daleko, daleko odavde. Da nemaš ti kakvu lađu?
BILJANA SMILJANA:
Dečak poseče deblo, načini lađu i otplovi. I drvo je bilo srećno. Al ne baš sasvim,
istinski.
Prođoše mnoge godine, kad, dečak se opet pojavi.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Dečače, žao mi je, al nemam baš ništa da ti dam... Ne rađam više jabuke.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Ni moji zubi više nisu za jabuke.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Sve grane pogubih. Sad nemaš više po čemu da se vijaš.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Star sam i prestar da bih se po granama verao.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Deblo mi pade, nemaš se uza šta pentrati.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Umoran sam da bih se uza stablo pentrao.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Žao mi je. O, da mi je bar nešto da ti ponudim, al’ ničeg više. Ja sam ti sad panj ostareli. Oprosti.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Meni sad bogzna šta i ne treba, tek – miran kutak, skriven, da sednem i da počinem. Mnogo sam umoran.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Ako je do toga, panj, i kad je star, može odlično da posluži da kosti na njem odmoriš. Ovamo, dečače, sedi. Sedi, dušu odmori.
BILJANA SMILJANA:
I dečak tako učini. I drvo je bilo srećno.
PATULJAK KRASULJAK:
Bravo! Bravo! Bili ste sjajni. Šteta što ste štetočine.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Ja ću da se popravim, nije varka, daj da prestane ova naša čarka.
PATULJAK KRASULJAK:
Neće to ići tako lako,
unakazili ste prirodu, zlo i naopako.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Ja ću svoju prirodu da menjam,
nije obećanje prazno,
neću zagađivati okolinu ni pod razno.

BILJANA SMILJANA:
Da mogu biti drugačiji, dali su dokaze, Možda više neće skretati sa cvetne staze.
PATULJAK KRASULJAK:
Sve što je priroda stvorila
ima svoju vrednost i niko nema prava
ni da ispravlja njene greške
a kamoli da je skrnavi.
Priroda stvara samu sebe
i pomaže ti da ostvariš samog sebe.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Baš sam to hteo da kažem...
PATULJAK KRASULJAK:
Ti da ćutiš! Šumori!
BILJANA SMILJANA:
Striče, daj im priliku,
popraviće u tvojim očima sliku.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Kakve su to blese
što bacaju najlon kese?
Odakle to sve face
dolaze ovde da otpad bace?
BILJANA SMILJANA:
Striče, čuješ li ovaj ton,
zar ti ne govori da se popravlja on?
Imam utisak da kod njega ne pomaže pritisak,
treba njega razumeti!
PATULJAK KRASULJAK:
Onda će polagati ispit, pa smo kvit!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Jao mati, ovo neću izdržati!
PATULJAK KRASULJAK:
Učiniću izuzetke retke, pitaću te samo zagonetke.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Hoću i ja. Ja znam zagonetke!
PATULJAK KRASULJAK:
Ti da ćutiš.
Ti si najveća zagonetka prirode.
Drvo koje govori!
BILJANA SMILJANA:
Zdravko, ne brini. Ja ću da ti šapućem.
PATULJAK KRASULJAK:
Dašto mi dašto...

Šta sam ono hteo... Aha...Zašto je Snežana dubokim snom zaspala kad je zagrizla jabuku?
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Zato što je... to je...
zato što je jabuka bila zatrovana pesticidima!
PATULJAK KRASULJAK:
Nije loše. A sad mi kaži: Šta je to – gvozden pas u šumi laje?
ZDRAVKO PRLJAVKO:
To znam iz iskustva: sekira.
PATULJAK KRASULJAK:
Sve bolje i bolje. A paz ovo: Besna kučka usred gore laje, kad god lane drveta nestane?
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Znam ja, znam ja...
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Opet sekira!
PATULJAK KRASULJAK:
I poslednje pitanje: U proleće te odmaram, leti te hladim, s jeseni hranim, a zimi te grejem!
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Drvo!
PATULJAK KRASULJAK:
Bravo! Jeste li čuli? Tako se seje znanje.
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
I ja znam znanje.
PATULJAK KRASULJAK:
Svečano objavljujem
da se jedan dečak,
zvani Zdravko Prljavko,
koji se odmetnuo protiv
prirode,
vraća k sebi i postaje
član družine Patuljka Krasuljka,
koja se bori za čist vazduh,
vodu, zemlju
i čoveka!

ZDRAVKO PRLJAVKO:
Svečano se obavezujem da ću svake godine svoga života posaditi bar po jedno drvo!
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Neka, neka. A ja da čamim
dok ne postanem čamovina, je li?
BILJANA SMILJANA:
Striče, dajte i njemu priliku.
ZDRAVKO PRLJAVKO:
Učinite tu milost veliku.
PATULJAK KRASULJAK:
Dobro. Ubedili me jeste.
Ali Srđa je grešnik veliki.
Vidi ga koliki je! I moraće
da odgovara na teža pitanja.
Da te čika pita:
Nabroj mi osamdeset osam stabala
za druga Tita!
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Badem, bođoš, breza, breskva, brest, bršljan, vrba, glog, dud, zova, jablan, jabuka, javor, jorgovan, kaktus, kesten, maslina, nar, pomorandža, smokva, trešnja, bukva, hrast, topola, smrča, jela, omorika, jasika, jasen, kruška, šljiva, kiselo drvo...
PATULJAK KRASULJAK:
Dosta, dosta!
A kako to da ti to znaš?
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Normalno da znam, vodio sam evidenciju.
PATULJAK KRASULJAK:
Svoj ćeš greh otkupiti tako što ćeš zasaditi novo drveće, i to tim redom: badem, breza...
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
Ne! Neću tako! Ići ćemo preko reda. Prvo ću da zasadim novogodišnje drvo i donesem deci poklone. Slažete li se?
SVI:
Divota! To je prava lepota! Stiže novogišnje drvo!
SMRĐA ZLOPOGRĐA:
I deda Mraz. Je! A je l’ mogu ja da budem Deda Mraz? Videli ste kako glumim.
SVI:
Ti ćeš da budeš drvo, novogodišnje!

Budi što hoćeš.
Budi irvas.
Samo nemoj da budeš više uništitelj prirode!

Kraj