„Od sutra ću prestatu da pušim, od sledeće nedelje sam na dijeti, od ponedeljka počinjem da učim za ispit…“ Koliko puta smo ovako nešto sebi obećali a nismo uspeli da održimo obećanje?
Ovo se zove prokrastinacija- navika da odlažemo obavljanje stvari za kasnije.
Neko ima problema sa prokrastinacijom samo u odnosu na određene aktivnosti: recimo, organizovani su na poslu i efikasni, ali su lenji i neefikasni kad je potrebno počistiti kuću. Drugi imaju problem sa malo opštijom prokrastinacijom: odlaganje im je postalo način života koji karakteriše nesposobnost da se ispoštuju rokovi i obaveze.
Bitno je razumeti da hronična prokrastinacija nije lenjost, već je to način da se izbegne suočavanje sa svojim nesigurnostima, strahovima pa i ograničenjima.
Koji ste vi tip prokrastinatora?
U istraživanju Solomona i Rotbluma, izdvojila su se dva tipa prokrastinatora: opušteni prokrastinator i zabrinuti prokrastinator.
Opušteni prokrastinator mrzi rutinu, može da ima neiscrpnu energiju kad je potrebno obaviti stvare koje se njemu sviđaju, ali teži da odlaže beskrajno dosadne zadatke, teške ili neprijatne.
Ovaj tip želi sve odmah, započinje nove projekte sa velikim entuzijazmom, ali kada šarm novosti izbledi, umori se. Primer: neko se odluči da svako jutro ustane da ide na trčanje. Prvo jutro ode, drugo takođe, trećeg jutra je mnogo hladno, četvrtog nema volje, a petog jutra odlučuje da trčanje nije za njega i da je bolje da se učlani u teretanu.
Opušteni prokrastinator započne milion stvari ali nijednu ne dovrši do kraja. U težim slučajevima, bori se da pronađe svoj put u životu: prelazi sa jednog fakulteta na drugi, sa jednog posla na drugi, iz veze u vezu, bez stvarnog angažovanja.
Zabrinuti prokrastinator nema poverenja u sebe i svoje sposobnosti, ima loše organizacione sposobnosti i ne može da podnese stres. Prisutno je mnogo strahova i iracionalnih uverenja.
Koji su motivi prokrastinacije?
Perfekcionizam
Tipično je na primer za studente koji neće da izađu na ispit osim ako ne znaju svu literaturu od prvog do poslednjeg slova. Zbog toga se nikada ne osećaju dovoljno spremnim i često odlažu ispit za neki sledeći rok. U gorim slučajevima, perfekcionizam može biti takav da osujećuje mnogo važnije ciljeve: prokrastinator nikada nije spreman da se suoči sa svetom, da počne da radi, da samostalno živi ili se oženi.
Strah od neuspeha
Mnogi ljudi se nikada ne odvaže da rade stvari koje vole zbog straha od neuspeha. Tipičan primer je momak koji uporno odlaže da pozove devojku svojih snova na piće. Sa jedne strane želi da izađe sa devojkom, a sa druge strane je ubedio sebe da će ona reći „ne“. Strah od odbijanja ga blokira.
Kod nekih ljudi je strah od neuspeha toliko ukorenjen da poništava sposobnost da preduzmu bilo kakvu inicijativu: „sigurno neću uspeti u tome, tako da ne vredi ni da pokušavam“.
Strah od uspeha
Postoji jedna stvar koja ljude plaši više od neuspeha, a to je uspeh. Uspeh može stvoriti strah od toga da ljudi sada od njega imaju prevelika očekivanja, i da na sva ta očekivanja mora da odgovori. Uspeh može da pokrene nesvesno osećanje krivice, naročito ako osoba smatra da taj uspeh ne zaslužuje.
Pobuna
Čudno ali istinito, odlaganje odluka i inicijative može biti (nesvestan) znak protesta protiv pritiska drugih ljudi. Odlaganje napornog posla može biti način da se odbiju obaveze koje zrelost donosi. Tipičan primer je student koji pohađa fakultet godina i godinama, a ne daje ispite. Pretpostavimo da ovaj student ima roditelje sa visokim očekivanjima u odnosu na uspeh i karijeru.
U tom slučaju, ostajanje na fakultetu može biti nesvestan način da se oslobodi težine roditeljskih očekivanja.
Odlaganjem ulaska u svet zaposlenih, odlaže se i trenutak kada će morati da postane uspešan onoliko koliko roditelji očekuju da će biti.
