Дали је рођен 11. маја 1904. године у Фигерасу, а умро је 23. јануара 1989. такође у Фигерасу. Име Салвадор је прво било дато његовом брату, који је девет месеци пре Салвадоровог рођења умро. Све до рођења његове сестре Ана Марије, Салвадор је био једино дете у породици. Због градског друштва и васпитања које је стекао од оца, угледног нотара, код Далија се јавила жеља за сигурношћу и дисциплином, што му је касније било веома важно у животу.
La persistencia de la memoria (Трајност сећања, 1931) је Далијево најпознатије дело.
Иако је већина надреалиста постојала све више везана уз левичарске партије, Дали је задржао нејасан став на пољу односа уметности и политике. Водећи надреалиста Андре Бретон је оптужио Далија да брани „ново и ирационално у феномену Хитлера“, али је Дали брзо одговорио да није хитлеровац ни у чњеницама ни у намерама. Дали је инсистирао да надреализам може да постоји у аполитичком контексту и одбијао је да јасно осуди фашизам. Ово му је, уз друге чињенице, довело до невоља са његовим колекама. Године 1934. Дали је доведен на суђење, на ком је и званично избачен из надреалистичке групе. На ово Дали је изјавио: Надреализам то сам ја“.
Његове слике представљају приказе снова и свакодневних објеката у неочекиваној форми, као нпр. цурење сатова у слици „Трајност меморије“ из 1931. године. Касније Далијеве слике су на религиозној основи и класичнијег стила, као нпр. „Распеће“ и „Сакрамент Тајне вечере“. Радио је и на филму, илустровао књиге, правио накит, и креирао костиме и сценографије. Од писаних дела поред сценарија за балете ту су и неколико књига - „Живот Салвадора Далија“ и „Дневник генија“.
Један је од малобројних коме су за време његовог живота саградили два музеја. Први је Дали Музеј у Св. Петерсбургу на Флориди, кога је основао 1971. године колекционар Далијевих дела А. Рејнолд Морз и његова жена Еленор. Колекција је прво била изложена у једној згради у близини Морзеове резиденције у Кливленду, у Охају. Године 1982. музеј се преселио у Свети Петерсбург на Флориду.
Други музеј је Театро Музео Дали у Фигерасу. Након што је 1850. саграђено позориште уништено пожаром на крају Шпанског грађанског рата 1939. године, Рамон Гуардиола, градоначелник Фигераса, предложио је Далију 1961. године да му се ту подигне музеј. Дали је то врло радо прихватио, јер је у тој згради одржао своју прву изложбу 1918. године. Музеј је отворен 28. септембра 1974. и од тада има милионе посетилаца.
У Шпанији су од средине деведесетих година још два музеја доступна јавности. То су замак Пубол, који је припадао његовој жени Гали од 1970. (1930. Салвадор јој је обећао да ће један дворац уредити само за њу) и у коме је Дали живео две године након њене смрти, и кућа у Порт Љигату, малом рибарском селу близу шпанско-француске границе, коју је купио 1930. године.
