Agneta Elers-Jarleman - Mačke

[branko]

Agneta Elers-Jarleman

Mačke

Mjuzikl

Stihovi pesama: Lenart Helsing

«Da li nas neko voli?» Pitaju se četiri deložirane mačke koje žive u jednom starom zabačenom dvorištu.


Mocarela
Crna maca,odvažna i plašljiva.Mačka sa magičnim talentom.Čezne za svojim mačkom.

Snežobela
Bela mačka.Preslatka.Bespomoćna poput male mace.
Želi svima da se svidi.

Munc
Sivi mačak.Spolja jedna obična seoska mačka,ali iznutra divlja.Stalno u lovu
za nečim jestivim,iza njega ostaje zveket praznih konzervi i pojedene riblje kosti.
Čezne i vene za svojom mamom.


Marmeladov
Crveni mačak.On je taj koji tvrdi da mu je otac kralj,ali je isto toliko usmaljen koliko i
ostali.


Osim toga:
Četiri male lutke mace,jedna crna,jedna bela,jedna siva,i jedna crvena-obučene isto kao i «njihovi» glumci i glumice..

Jedan ili više muzičara.


Pozornica:
Tajanstveno staro dvorište sa kantama za smeće i gomilom nepotrebnih odbačenih stvari.Prostor koji na sve načine nosi beleg i trag mačaka.Divlje i magično,toplo i meko.Postoji i kutak za četiri krevetića sa lutkama macama.A iznad svega toga
prostire se nepregledno zvezdano nebo.U pozadini plamte zvezdane mačje oči.


Mocarela dočekuje publiku u foajeu.
Čuje se «Zvezdana muzika».
«Ako pazite,možete čuti,kako zvezde zvone....pođite sa mnom,možete videti gde mi mačke živimo.»


Kad ulazi publika:»zvezdana muzika» sa trake.Prostor je u tajanstvenom svetlu.
Ostale mačke se igraju sa svojim lutkama macama.
Liza Mocarela:»Sada ćemo početi!»
Zvezdana muzika utihne.


Glumci,svako od njih uzme svoju lutku i polože ih u krevetiće.
Počinju pevuckati pesmu «Četiri male mace».Odnose četiri krevetića i stavljaju ih u «kutak»,tzv.» dečije sobe»
Zatim četiri glumca sa izrađenom muzičko koreografskom tačkom izlaze na pozornicu;sa rimom pesme,mačjom igrom,u kojoj jedna mačka posle druge otkriva svoju boju,i izlazi iz pesmice.
Igra i pesma.Pesma počinje tiho,tajanstveno ,a zatim dobija na snazi i jačini.

ČETIRI MALE MACE

Svi:
Četiri male mace
Sedele na travi.
Crne sve-
Tri ne.

Mocarela: Mijau,crna sam ja.

Tri male mace
Se igrale u senu.
Sive sve-
Dve ne.

Munc: Mijau, siv sam ja.

Dve male mace
Same pile.
Crvene su bile-
Jedna ne.

Marmeladov: Mijau,mijau crven sam ja.

(Snežobela sama prema publici)

Mala maca
Pela se na drvo.
Boja njena -
Ko će pogoditi prvo?


Snežobela: Tačno: bela! Volim sve belo. Šlag,sladoled od vanile,šampite.

Munc: Slasno!I male bele miševe, koji pucketaju među zubima!

Snežobela: Volim bele princeze,bele baletske haljine, bele zube pune mudrosti, i parfeme koji mirišu belo!

Snežnobela: Bila sam jednom jedno rođendansko iznenađenje za jednu devojčicu.
Ležala sam u kutiji umotana u beli papir sa belom mašnicom.



ZOVEM SE SNEŽOBELA

Zovem se Snežobela
I bela sam poput snega.
Tako sam slatka,da topim se sva.
Mijaučem nežno poput svile
I predem tiho tihano prrrrrrreeee:
Pree preee preeee preddd:
Plešem ko u stara vremena.
Moj repić nežno u krug zuji.

Kao maca sam krasna
Moj šarm je neodoljiv
Na dodir ugodno meka
Sa rozom mašnicom za vratom.


Mocarela: Kako je to banalno!U jednom paketu! Znaš li ti da se boriš?Ja sam jaka, neizmerno jaka! Oseti, slobodno pipni!(pokazuje svoje mišiće) Belo! Ja volim sve crno. Jedem krvave krvavice,crno pečene kolače,crni šećer i crne štakore.

Mocarela: Šunjam se kroz podrume mračne, jer u mraku neobično dobro vidim,i ne bojim se duhova ni monstruma! I uvek znam gde se nalazim. Moje celo telo je jedan kompas.Nikada ne mogu da zalutam! Okrenite me, proverite i onda ćete se uveriti!

(Mocarela zatvori oči,a Snežobela i Munc je okrenu par puta ko na ringišpilu.Muzika ringišpila.Mocarela stane.Pokaže.)

Mocarela: Levo.Desno.Gore.Dole.(otvori oči)Šta sam rekla! A moji mačji brkovi uvek znaju kakvo je vreme.Upravo sada pada kiša, a u našem dvorištu sija sunce! Ali u Kini je nevreme i besni oluja!

(Munc udari u kantu za smeće,zatrese se,zazveči)

(Mocarela se ukoči,uplaši se.)


Mocarela: Čudovište!(pokušava da sakrije svoj strah)Mali nesporazum!Tako mi mojih brkova!Ne bojim se ja čudovišta!Pretukla sam ja more tih strašila, ma sitnica! Ovde imate mačku sa devet života!

Liza Mocarela

Zovem se Liza Mocarela
i stanujem tu u podrumu.
Čuvaj se,pazi se,oprezan budi! UUUUU!!!
Zagrebem li te,eto krvavog uva!
I kada dođe neko a, želi da bude bolji
Tad jednostavno lupim,
Udarim,
Prebijem ga ja
Čuvaj se, pazi se, oprezan budi!

Bum!


(Na kraju zapuca prstima kao pištoljem u vazduh.Kobasica sa krilima se spusti dole.Dolazi pred Munca.On «lovi» kobasicu poput nekog miša,bori se sa njom.Drugi za vreme lova bubnjaju po podu)


Munc: (ždere)O kako je samo dobra leteća kobasica! Zdravo, zovem se Munc.Kada sam rođen prvo su mislili da sam devojčica i nazvali me Marta.Kako su samo bili besni kad su primetili da sam dečko.(pogleda između svojih nogu)Siv sam.Mislim da je sivo lepo.Doduše ne misle svi tako, ali kada je noć sve su mačke sive.Tada je potpuno svejedno kakvu boju imamo,da li sivu, crnu, crvenu ili belu.Sve smo sive.S ivo je sočno. Na primer sivi golubovi, sive patkice, sivi kamen-ne on se ne jede. Jako je tvrd. Sivo dleto.

Mocarela: Šta ti je to?

Munc: Pa ono malo belo.

Mocarela: Misliš na Detlića?

Munc: Svejedno.Glavno je da leti i skače ili tako nešto.


MUNC I LETEĆE JELO

Rado jedem stvari koje lete
Ni spanać ni meso
A ni špagete ne lete.
Sa ribom se živeti može,
Napuniće ti želudac ona.
Al ukus ko ptica nema
Jer ptice su najbolja hrana.

(Mocarela zviždućući oponaša pticu.Munc krene da lovi sa uzbuđenim krikom leteći
plen)


Svi:
Rado jedem stvari koje lete
jer ptice su najbolja hrana!

(svi love leteći plen.Munc viče,urla)


Marmeladov: Bljak! O kakvom to samo mačjem sranju govorite.
(publici)Sve same seljačke mačke! Ja sam princ Marmeladov!

(Devojke mace zadivljeno zamijauču)


Marmeladov: Dolazim iz Macmazambika, tamo je moj otac kralj.Moji preci su pre
nekoliko hiljada godina došli iz Egipta. Crveno je moja omiljena boja. Mislim da je crvno posebno otmena i plemenita boja.Volim crveno jelo.Crvene rakove sa kečapom, a uz to se može napraviti salata od crvenog luka sa crvenim malinama i crvenim rotkvicama.

Munc: Vidiš, crveni Deda Mraz isto nije loš.

Marmeladov: Ali crveno vino, fuj! Al na svu sreću postoji crveni narandžin sok; njega pijem kada šetam svojim vrtom da bi mirisao crvene ruže...i volim napućene crvene usne spremne za poljubac!!!!!

(Gleda prema Snežobeloj i usnama oblikuje poljubac.Snežobela u neprilici obori oči)

Marmeladov: Ja sam na svetskim mačjim izložbama osvojio sve nagrade.

(Tri mačke svaka sa jednom medaljom,mijauču , to je zvuk fanfara:Mijau,mijau,mijau,mijau,mijauuuuuuu!)

Mocarela: Nagrada za najlepše i najponosnije brkove...

(Marmeladova okite medaljom za najbolje brkove)

Munc:..Najplemenitije i nasjajnije držanje repa!

(Marmeladov se okiti medaljom za najplemenitije držanje repa.Munc pokušava da hoda kao Marmeladov)

Snežobela:..i najlepše i najslađe usne!

(okiti Marmeladova za najlepše i najslađe usne i strasno ga poljubi u obraz)

Marmeladov: I velika zlatna medalja za najbolji šou!

(klasično,Fred Aster broj.Marmeladov vadi iz kante za smeće prašnjavi cilindar i
stari,oljušteni,štap)


PRINC MARMELADOV

Finiji sam nego neko drugi.
Što sam tako lep-za to kriv nisam!
Stanem li pored seoskih mačaka
Vidi se da sam rase posebne.

(pleše,ostali pevaju,kao hor)

(Kratka plesna tačka,kao umetak-mačke prave step zvuke... ustima

(Sa divljenjem mijauču ostale mačke)

Moje krzno je belo
Prošarano oranžprugama
Moj prekrasni znoj obara djevojke sve.( ? )
I vratim li se kući, moj san stvarnost će postati
Jer tada ću kralj
Istinski biti.
Suviše sam fin za ovu jednostavnu kolibu.


(kratka plesna igra-step)

Ja sam suviše fin za tu jednostavnu kolibu.



(Veliko šou-finale.Mačke tapšu)

Snežobela: Tvoj otac je kralj!?


Marmeladov: (nesigurno)Da.

Snežobela: Zar ne želiš onda da budeš sa njim?

Marmeladov: Da.

Munc: Ne verujem da je tvoj otac kralj.

Marmeladov: Ipak jeste.

Mocarela: (frkće)Ja mislim da ti uopšte nemaš oca.

Marmeladov: Imam,i te kako imam.

Mocarela: (frkčući)I ti si samo običan ulični mačor, kojeg niko ne želi i samo se pravi da je bolji od nas.Ti nam nešto mastiš,foliraš!?

(pokida Marmeladovu medalje,šešir i štap,baci mu ih u kantu za smeće)

Munc: Svako ima oca, iako o njemu ne zna baš mnogo. Svako ima nekoga ko ga voli. Tako je to!

(frkće,ide ukočenih nogu ka Mocareli.Oboje zauzmu položaj za borbu)

Snežobela: (prekine ih,drži u rukama lutku macu)Ali zašto ta devojčica nije želela da me zadrži?

Munc: Koja devojčica?

Snežobela: Ona koja je imala rođendan! Tako sam se lepo sredila,i bilo je tako napeto.Ležala sam na belom svilenom jastučiću u tom velikom paketu. A mama i
tata devojčice nosili su paket i pevali su: živela, živela i srećna nam bila!(diriguje rukama svoje lutkice mace)I rekli su da sam jedno veliko iznenađenje i da će se njihova ćerkica mnogo obradovati!

Munc: Sigurno se toliko obradovala,da joj je šlag poleteo iz ušiju!

Snežobela: U prvom momentu se jako obradovala.Protresla je paket i tada je skinula mašnicu, pocepala papir....i tada sam je ja pogledala i rekla joj zdravo! Ali samo me je gledala, gledala -i rekla je da bi radije psa...

Svi(osim Snežobele) Jednog psa???

Snežobela:...Trebalo je da se zove Fido!

Svi:(osim Snežobele) Fido!!!

Snežobela: I tad je samo rekla, a joj, rekla je: «Fuj,mačka!»Otvorila je vrata i izbacila me napolje.(pokaže to sa svojom lutkom)

Mocarela: Kakva glupa devojčica!Trebalo je da je ogebeš!

Snežobela: Da je ogrebem?

Mocarela: Da,preko nosa.

Snežobela: (meko)Ali, ja ne mogu da se tučem.

Mocarela: To je zato što se plašiš. Dođi ovamo, pokazaću ti kako.

(Snežobela docupka napred,postavi se pred publiku u devojačko plesnu pozu)

Mocarela: Rekla sam da se boriš.

(Snežobela lupka»ženskasto» pesnicama)

Mocarela:Gledaj protivnika pravo u oči.

(Snežobela očima koketira sa nekim iz publike)

Mocarela: Pevaj!

Snežobela (peva drago-dražesno)
«Zovem se Snežobela
i bijela sam poput snega.»

Mocarela:(imitira je iznervirano)
Tako sam slatka
Da se topim....
Moraš pevati preteće pesme!

Snežobela:(peva veselo i naivno)
Pretim ti,
Pretim ti....

Mocarela: Koračaj u krug!

(Snežobela korača u krug i peva)

Mocarela: Ukoči noge!

(Snežobela korača preterano ukočenih nogu i peva)

Mocarela: Sedi.

(tamna muzika)

Mocarela: Čekaj. Još čekaj.

(Snežobela i Mocarela vode napad protiv publike)

Mocarela: Sada jedan munjeviti napad.

(Snežobela i Mocarela se bore svaka za sebe prema publici)

OBOJE : I urlaj!

(obe urlaju)

Oboje:Grebeš kandžama!
Grizeš zubima!
Udaraš zadnjim nogama!
Da lete čuperci kose!
Krv, znoj i suze!
Ti želiš da pobediš!
Ti želiš da budeš najjača!

(U žaru borbe pogodi Snežobela Mocarelu,koja «vidi sve zvijezde»,zaplače i padne nemoćno,onesvesti se.A zatim sedne omamljena)

Mocarela: Sledeći put, kada sretneš neko glupu devojčicu, znaš šta ti je činiti!

Snežobela:Ali ja samo želim da me svi vole.

Marmeladov: Ne može svako svakog voleti.

Munc: Ja volim svu hranu-ali ne znam da li sva hrana voli mene.

Mocarela: Ali ne moraš se zato stalno bojati.

Sniježobijela:Zar se ti nikada ne bojiš?

Mocarella:Ne, niko se ne usudjuje mene da napadne.

Marmeladov:(uplaši Mocarelu,koja skoči)Ja mislim da si se ti ipak malo uplašila.

Mocarela:Nisam! Nimalo!

Munc:(ponudi Mocarelu kobasom)Treba više da jedeš. To bi bilo dobro za tebe.To je kao...prijateljstvo. Kao kad neko nekoga teši.

Snežobela: Može li mačak da se zove Fido?

Munc: Daj prestani sa tim glupim psom! (Želi da raspoloži Snežobelu) Slušajte, znam jednu zagonetku.
(Mačkama i publici. Zagonetke se tako iznose,da se animira publika da i ona učestvuje)
Kakva je to vrsta životinje: istovremeno meka i oštra.-«Mačka.»

(Svi udaraju radosno njihovim konzervama,mijauču i zavijaju)

Marmeladov: Zašto bicikli tako loše love miševe?

(Mačke kao slijepci tapkaju uokolo pozornicom)

Marmeladov:»Jer imaju samo jedno mačje oko i to samo od nazad.» ( odpozadi)

Mocarela: Zašto se kaže: Kad mačka pređe put, donosi nesreću?

(pantomima)
«Jer se misli: fuj,za čas će za njom doći pas.»

Munc: Kada male mace kažu pi pi pi pi umesto mijau,mijau?

(Svi zakače zajedno noge u krst)

Munc:»Kada idu da pipipiške!»

(Sve mačke žure u svoje ćoškove,skupljaju se,piške sa olakšanjejm,frkču,skupljaju se još jednom)

Muzika.
BITI MAČKA

Mocarela:
Ako si maca,
Ako si maca.
Život je
Često hajka.

(Svi pevuše)

Snežobela:
Kad si mačka
Dobiješ tu i tamo
Komadić sočni.

Marmeladov:
Kad mačka ne bi bio
Život bi sasvim prazan
Bio.

Mocarella:
Život bi sasvim prazan bio!

Svi:
Stajali bi
Glupi bez repa
I jedva našli
Miša u kući.

Marmeladov:
I jedva našli miša u kući.

(Pevuše)

Munc:
U brzom skoku
U trenu se okrenuti
To se može samo kod
Maca videti.

Marmeladov:
To se može samo kod maca videti!



Svi:
Ako si maca,
Ako si maca.
To najbolje je za macu,
To najbolje je za macu!
Mijau,mijau!

Snežobela: Zašto je nabolje biti mačka?

Mocarela: Tada možeš da radiši sve što poželiš.

Snežobela:A zar psi ne mogu da rade sve što žele?

Munc: Pa mogu, ili,ne?

Marmeladov: Ne,oni uvek moraju da hodaju na povocu i da slušaju.

Mocarela: Sada ćemo da se igramo da su Snežobela i Munc psi!

(Snežobela i Munc se probraze u mlade poslušne pse.Zajedno revnosno trče,
i očešu se o svoje «gospodare»,tu i tamo.Slušaju tačno sve naredbe.)

Mocarela: Ovamo!

Marmeladov: Šapicu!

Mocarela: Na mesto!

Marmeladov: Donesi novine!

(donose novine iz kante za smeće)

Marmeladov: Gotovo!Glup kao pas!Sada su novine pocepane!

(Snežobela i Munc laju)

Marmeladov: Gotovo!

(Snežnobela i Munc puze do Mocarele,da bi bile pomilovane.Tada skoče od radosti)

Mocarela: Ne skačite!

(Snežobela i Munc puze pokorno prema Marmeladovu)

Marmeladov: Valjajte se!

(Valjaju se oduševljeno)

Mocarela: A sada da vidim: mrtav pas!

(Snežobela i Munc leže nepomično poput sretnih mrtvih pasa)

Mocarela: Prave ulizice!

Marmeladov: Psi uopšte nemaju nikakvog ponosa!

Mocarela: Sada ćemo to isto uraditi i sa Marmeladovim,ali kao mačkom!

(Snežobela i Munc izdaju naredbe,ali Marmeladov stalno radi suprotno)

Munc: Ovamo!

(Marmeladov ode u suprotnom pravcu)

Snežobela: Donesi novine!

(Marmeladov donese novine,drži ih,ali ih zatim iznervirano baci)

Munc: Hajde, budi mrtva mačka!

(Marmeladov pleše i peva veselo)

Mocarela: Ali ovome ne može odoleti ni jedna mačka!
(Uzme miša,na jednoj dugoj tankoj uzici,stavi ga na pod)
Uhvati miša!

(Marmeladov,Snežobela,Munc sjure se na miša,ali Mocarela ih odvlači.Igra se ponavlja)

(Odustaje.Ostali nastavljaju da love miša)

COOL MAČKA

Da još ganjam miševe u to je poverovati teško.
Radije ću spavati,sanjati,ali stvarno!
Poneka maca umrla je od jurnjave silne,
A ništa je tako obradovati ne može ko san.
Zovite me samo lenjivcem, ne marim za to.
Jer šta je lepše od odmora pravog?

(Ostale mačke pevaju dua-dua-tu-uari uap kao pratnju)

(Munc,Snežobela,i Mocarela su za vreme prve strofe ganjali miša,ali sada prelaze na to da oponašaju Marmeladove cool pokrete.Snežobela i Mocarela vade svoje lutka
mace i plešu sa njima)

Svi:
Zovite me samo lenjivcem, to me ne može uplašiti,
Jer šta je lepše nego dići sve četiri uvis?

Munc:(Snežobeloj)Razumeš li sada, zašto je najbolje biti mačka?

Snežobela: Ne.

(Svi se smeju.Snežobela pokušava da promijeni temu.Kašlje puna samosažaljenja,
svojoj maca lutki stavlja ruku na čelo,da vidi-ima li temperaturu)

Snežobela: Moja maca je bolesna.Previše je plesala.Maco!Sva je topla.Sigurno ima temperaturu.

Mocarela: Baš smo se veselili,a sada ćeš sve da uništiš!

Snežobela: Zašto uvek moraš sve ti da određuješ?Osim toga sama si rekla da mi mačke možemo da radimo što god želimo.Moja maca je bolesna.

(Kašlje preterano u pravcu Mocarele i stavlja svoju lutku u krevet.Munc mijauče da se srce cepa na svojoj hrpi od kartona i limenih konzervi)


Munc: Nikada ništa nema za jelo.Moja porodica je otputovala i jednostavno me je
ostavila.Nedeljama ih već nema.Niko se o meni ne brine..(traži u kanti za smeće)Još ću i umreti od gladi.

Munc: (padne skršen i jadan) Svaki minut sve sam mršaviji.Još malo pa se neću ni videti.
(Munc mijauće bolnooptužujuće.I ostale mačke počinju mijaukati: takmičenje ko glasnije moža mijaukati.
Muzika prestaje.Mocarela,Marmeladov i Snežobela pevaju visokim tonalitetom,stisnutog glasa,da bi iznervirali Munca.Dva posljednja stiha u svakoj strofi pevaju se dubokim glasom)


HRANA ZA MUNCA

Mocarela:
Mačak Munc
Prilično je tužan...

Marmeladov:
..jer gladuje on
stalno.

Snežobela:
Ko grančica
on je mršav.


Mocarela:
Od gladi i
Muve lovi.

Marmeladov:
Hiljadu supa
Kuvati mu treba!

Snežobela:
Glad mu je
Kolosalna!

Svi:
Dajte mu grenlandskog
Kita sad!


Munc: Hvala,hvala! Hiljadu supa ,to zvuči odlično! Ali grenlandski kit,zar je on jestiv?

Marmeladov: To se zove imati mašte,budalo! Pa mi se samo igramo! Ako se nešto zaista žarko, žarko želi, onda se to i ostvari!

Mocarela: Kao ono da je tvoj tata kralj?

Marmeladov: Moj otac jeste kralj.

Mocarela: To ja zovem bujnom maštom! Pa ti si jedan pravi,originalni čupavi ulični mačor i tačka. Postoji li tvoj otac uopšte?

Marmeladov: Da. Zamisli samo,on postoji, ali je slučajno na godišnjem odmoru u
Štakorgradu!!!(Ovaj put Mocarela ostaje bez teksta)

Munc: Ja čeznem za svojom mamom. Moja mama ima najlepše mleko na svetu. Samo je trebalo da skačem po njenom stomaku. Fiju,briju,šiju,Fiju...a mleko je lilo kao s ogromnog tuša. Niko drugi nije mogao da pije to mleko, samo ja!

Snežobela: A gdje je tvoja mama sada?

Munc: Moja čovečja porodica je ostavila na selu. U gradu nije bilo mesta za nju.
Tako su zapravo oni rekli. Ne volim grad. Više volim selo, tamo može da se peca.
Moja mama sjajno peca.

Munc: (Mocareli) Znaš li ti da pecaš? Moja je majka samo prela,a ribe su samo skakale iz vode! (prede i hvata ribe u vazduhu)


Marmeladov: Mmmmm, losos i skuša!

Snežobela: Izvrsno, jegulje i lignje!

Munc: Sjajno, grgeč i haringa!

(muzika prestaje)

Mocarela: Grgeč i haringa! (Postaje svesna da su se samo pravili da jedu ribu) Izmaštali smo nešto vrlo lepo!

Munc: Da li ti nekada čezneš za svojom mamom?

Mocarela: Mamom? Tako mi mojih brkova? Šta će mi ona? Pa ionako sama ulovim sve što mi treba!

Marmeladov: Ja mislim da ti nisi uopšte tako tvrd orah. Samo se praviš. Mislim da se i ti bojiš i da si isto tako sama kao i svi mi ostali.

Mocarela: Strah! Ha! Čega ja da se bojim? Pa svi odrasli ljudi se boje crnih mačaka! Veruju da donosimo nesreću. Ljudi čak pljunu tri puta kada im pređemo put.
(pljune tri puta) To ja zovem poštovanjem.

Snežobela: Zar ljudi uvek pljuju za tobom? Jadna ti! Zar ne želiš da te drugi vole?

Mocarela: Što to znači da me vole!? Zašto je to dobro?

Snežobela: Zar nikada nisi bila zaljubljena?

Mocarela: (stidi se) Mijau, jednom sam bila zaljubljena. U jednog crnog mačka iz Italije.
(kratka muzika talijanski ugođaj) Jedan stvarno opasan mačak, crn kao noć. Zvao se
Kvačione.

(Mocarela igra crnog mačka i talijanskog pica majstora koji govori sa talijanskim
akcentom)
U jednom gradiću u Italiji bio je jedan veliki pica majstor. (peva i peče) «O sole mio, ja pečem pice...» Zvao se Paparati.
Jedne noći-tamna muzika-kad je Paparati imao dovoljno gotovih pica i noje imao više šta da radi, seo je u svoj veliki automobil, upalio motor-zvuk motora- i baš tada je Kvačione krenuo u šetnju i prešao put tačno ispred automobila. (Mijauče i šeta kao Kvačione)
A mama mija! Koči! Crni mačak! (pljune tri puta) I tada je celu noć Paparati prosedeo u automobilu, drhteći tako jako da se i automobil tresao!

Munc: I šta se tada dogodilo sa Kvači....sa tim crnim mačkom?

Mocarela: Ljudi su od tada mog crnog mačka ganjali i prognali.

Snežobela: O,Kako je to tužno!

Mocarela: Tužno!? Pa on je pravi snalažljivac, stigao je on bez problema do nas!Sreli smo se noć uoči Uskrsa. Te prolećne noći sve je mirisalo na na jorgovan...Tu je uzeo moje srce i nestao...

(Marmeladov izvadi imaginaranu svilenu maramu pred Mocarelino srce. Tada ode iza,ostane da stoji,drži visoko cveno srce i ode.)
Snežobela: O! Pa, ti čezneš za svojim mačkom?

Mocarela: Mijau...da...često.....

( Zvijezdano neb. Zvezdana muzika.)


Snežobela: Zar ne vidite? Kakvo zvezdano nebo!

Munc: Šta jedu zvezde?

Mocarela: Oblake.

Munc: Ništa posebno.

Mocarela: Ima još mnogo toga što se gore može jesti. A oblaci se tako lako vare i tako se lako žvaću.


Munc: Ali šta jedu oblaci?

Mocarela: Kišu.

Munc: Kišu?

Mocarela: Najviše vole sunčanu kišu.

Snežobela: Kako je to lepo! Moramo da pokažemo zvezde svojim lutkama macama!

(Svi odu do krevetića svojih lutaka,da bi uzeli svoje lutke. Ali krevet Snižobele je prazan. Njena lutka maca je nestala. Podigne prazan krevet i pokaže ga. Zvijezdana muzika prestaje)

Snežobela: Moja maca je nestala! Mac! Mac! Ona je pobegla! I to sada, kada je noć!

(Ostale mačke prave zvukove noći, neko zavija poput sove. Neko bubnja po kanti za smeće, poput kišnih kapi, a neko doziva odlutalu macu.)

Snežobela: Napolju je mračno i pada kiša! (otvori jedan mali kišobran)
Moramo je potražiti! Možda je pregazio neki automobil ili je slomila nogu!

(Svi zastanu prestrašeni. Kiša i noćni zvukovi prestaju)

Snežobela: Ne, sigurno je neki veliki pas oterao na drvo.... (Muzika.Noćna muzika)
....i sada ne može da se spusti dole i sedi gore na vrhu i plače! Ne, sigurno je zalutala na ovoj kiši! Neće naći put kući! Ne zna koja je kuća,a nema ni ključ!

(Klone pod kišobranom.Marmeladov i Munc seju svjetlucave papiriće kao kišu na
Snežobelin kišobran. Pevaju sa svojim lutkama macama)

Munc: (pogleda gore zvezde) Da li je to tačno da se pod zvezdama može nešto poželeti? (muzika)

Mocarela: Da, ako je to nešto što jako želiš.

Snežobela: (ustaje i zatvara kišobran) Ja jako želim svoju macu...

Mocarela: Pst, ne smeš da kažeš ono što si poželela. To je tajna između tebe i zvezda.

(celo zvezdano nebo svetli..zvezdana muzika odjekne opet.)

Snežobela: Kako se to radi?

Mocarela: Moraš tri puta da se pokloniš pred zvezdama. I tada jako jako misliš na svoju želju. Ali ne smeš ništa da kažeš. I onda samo čekaš.

Munc: Mi ti možemo pomoći.

(Sve se mačke uhvate za ruke.Naklone se i poklone tri puta.Snežobela zatvori oči.
Kada pogleda lebdi njena zvijezdana želja sa njenom lutkom macom sa neba dole.)

Snežobela: O moja maca! (Sretno zagrli lutkicu, odjednom je zatrese) Da, da, stidi se! Ne smeš samo tako da odeš! Obećaj da to više nećeš raditi! Mogla si da nastradaš! (opet zagrli macu) Šta se zapravo događa sa mačkama kada umru?

Mocarela: Možda odlaze na mačje nebo?

(Sa neba lete,sa oblaka mačji anđeli,prema dole. Sviraju harfu i jedu ribu. Mačke pevaju zajedno sa svojim lutkama macama.)


U MAČJEM NEBU

Snežobela:
Jednom kad sve tamo odemo mrtve,

Marmeladov:
Niko više neće biti crn, beo ili crven,

Oboje:
Tada su svi ko jaja isti.

Munc:
Na mačjem nebu vreme stoji

Mocarela:
Sastaćemo ćemo se tamo posle lutanja svetom.

Oboje:
Naš narod tamo gore ima svoje carstvo.
Svi:
Jer na nebu se na svakog misli!

Svi:
Na nebu uvek je februar,a na stolu,
Na zlatne tanjire skaču ribe,
Miševi slobodno plešu.
Sa vodoskoka prskaju potoci mleka,
Dolaze vrapci i sami skaču u usta,
A i golubovi za njima.

Sve titra od dela na koja se niko usudio nije,
I svako može da radi šta želi!

(Svetlo se polako gasi. Zvezdana muzika postaje glasnija. Mačke se sa svojim lutkama macama naklone pred publikom, kao što su to učinile i pred zvezdama.)


KRAJ