Ana Vukajlović - Ko je otkačen?

[branko]

Ana Vukajlović

Ko je otkačen?

LICA:
TEA - devojčica iz 23. veka
LOGIČKO - robot iz 23. veka
MAJA - devojčica iz 20. veka
NATAŠA - devojčica iz 20. veka
PEĐA - dečak iz 20. veka
PEVAČICA iz 23. veka
PEVAČICA iz 20. veka
DECA IZ EPRUVETE (minimalno 5)

(Scena: Soba iz daleke budućnosti. Dva velika balona, postavljena dijagonalno. Treći balon izvučen „na rampu". Oko njega, u toku predstave, deca se vijaju, igraju... U pozadini „prozor" kroz koji se vide neki neobični prizori: zvezde, komete, Mesec itd. U levom uglu pult sa puno dugmića i ekranom kao i stolica neobičnog oblika. Baloni iznutra osvetljeni ljubičastom svetlošću. U jednom od njih spava devojčica. Robot Logičko gleda ujedan od ekrana)

(Zvučni efekti)
LOGIČKO: (Tokom predstave kreće se levo-desno, napred-nazad. Kada je „zbunjen" ponavlja poslednju izgovorenu reč. Od glave do pete obučen u srebrni kostim) Tačno je 333 standardne jedinice V.K. Vreme za aktivnosti, bioritam normalan, vrednost energije pozitivan, energija dži u normali. (Sve izgovara jednoličnim glasom)
TEA: (Budi se i pravi neke neobične pokrete) Logičko, poštedi me tvojih proračuna za danas. Sve to znam. Isto ponavljaš već 105 standardnih jedinica V.K.
LOGIČKO: Pogrešno. Tačna vrednost tog podatka iznosi 105 standardnih jedinica V.K., 55 T.K. i 1 M.K.
TEA: Mogu li nešto da kažem, a da me ti ne ispraviš?
LOGIČKO: Ne možeš, tačnost mora biti 100%. Ništa se ne sme pogrešno reći, a kamoli učiti.
TEA: Mislim da je baš to pogrešno što moram sve da znam. Mogu li ja nekad u nečem da pogrešim?
LOGIČKO: Male greške u 23. veku dovode do velikih tragedija.
TEA: Znam ja šta je važno i šta se mora tačno učiti, ali da li je važno koliko standardnih jedinica V.K. služiš u mojoj porodici?
LOGIČKO: Ti podaci su važni za tehno-službu. Ovo je 23. vek, a ne 20. Uostalom, prošlo je 2 minuta konverzacije. Prelazimo na druge aktivnosti.
TEA: Eto, kakav si ti. Uvek meriš minute dok razgovaraš sa mnom, a ja toliko volim da pričam. Uh, što mi je razgovor: 2 minuta sa tobom, 3,5 minuta sa mamom, 3,5 minuta sa tatom i 5 minuta po slobodnom izboru, a ja hoću da pričam sa nekim sve dok me usta na zabole. Sve ostalo bi mi onda bilo lakše da uradim.
LOGIČKO: Sledećih 3 minuta je namenjeno konzumiranju hrane, i to prirodne hrane, a ne sintetičke.
TEA: (Zadovoljno) Onda mi umesto 3 pilule za tri obroka, donesi petinu jajeta na oko, glavicu luka, 5 grama slanine i tri rezanca sa pet zrnaca maka. Znaš li ti, Logičko. kako oni iz 20. vska kažu kad su jako gladni?
LOGIČKO: Ne znam!
TEA: „Slušaj samo kako mi zavijaju creva".
LOGIČKO: Svašta. Kako to oni zavijaju creva? U čega ih zavijaju? Idem da donesem obrok, a ti pogledaj program za danas.
TEA: Znam, znam, to radim od rođenja. (Prilazi pultu, seda i kuca po tastaturi) Test znanja opšte kulture sumiran - ne zadovoljavaju moji rezultati iz jezika - puno koristim jezičke izraze iz 20. veka koje roboti ne mogu odmah da protumače. Baš fino da se i oni malo oznoje, možda će jedanput i zarđati. Ponoviti lekciju iz biologije - deca iz epruvete. Šta je sad ovo? Meni je danas rođendan. Rođendan?! Vidi, vidi. Imam pravo i na posebnu želju. Moram pitati Logička da li treba da se radujem ili ne. Ali, želju ću svakako smisliti.
(Dolazi Logičko i pokušava da stavi jaje na oko Tei)
TEA: (Opire se) Šta to radiš, Logičko, hoćeš da mi iskopaš oko?!
LOGIČKO: Tražila si jaje na oko, zar ns? Nisam našao glavu od luka, slaninu i rezance. Imam samo jedno zrno maka. Čekam dalja uputstva.
TEA: Je l' se tebi možda pokvario program? Ja neću jaje na oko, nego da ga ispečeš na oko.
LOGIČKO: Kako se može peći jaje na oko? Meni nepoznato. Nepoznato...
TEA: Ma, ti ništa ne znaš!
LOGIČKO: Ja sledim logiku i tačno radim ono što mi se kažs.
TEA: U pravu si, bolje da prekinemo raspravu! Nego, reci ti meni, Logičko. pošto mi je danas rođendan, da li treba da sam srećna ili tužna?
LOGIČKO: Zavisi sa kojeg aspekta.
TEA: Onda zaboravi pitanje. Čim pominješ aspekte, znam da ih imaš bar 100.
LOGIČKO: Tačno 20.203 sa jedne strane.
TEA: Rekla sam ti da zaboraviš pitanje. Bila sam u pravu. Nego, da popričamo o 20. veku. Obožavam ga, luda sam za njim!
LOGIČKO: Mislim da ćeš imati problema što toliko koristiš taj starinski jezik. Moraćemo to da ti brišemo iz memorije.
TEA: E, vidiš, to ne volim. Sve što se tebi ne dopada - odmah trsba brisati iz memorije. A ja baš hoću da pamtim i ovaj razgovor sa tobom, a ti bi odmah da brišeš iz memorije. Bolje bi ti bilo da ti brišeš odavde, kako su govorili oni iz 20. veka.
LOGIČKO: Šta treba da se briše, spreman sam. A i sama znaš da se pamti samo ono što je važno za 23. vek.
TEA: Za mene je važno ono što ja mislim. Zato i imam glavu! Hoću da se i ja nešto pitam.
JTOGIČKO: Javljaju se negativni talasi. Uključi stabilizator.
TEA: Ne boj se, danas sam kratkih živaca - možda je to zbog toga što mi je danas rođendan.
LOGIČKO: Šta znači „kratkih živaca"? Živaca kratkih, kratkih...
TEA: Bolje da ti ne objašnjavam, nećeš razumeti. Nego da prsćem na sledeći program učenja - jezik sa Venere. Molim te, pusti mi onu pevačicu sa Aldaberana.
(Svetlosni i zvučni efekti, izlazi devojčica u futurističkom kostimu, igra i peva na izmišljenom jeziku)
TEA: Zar nije divna? Obožavam je! E. a sada mogu da prećem na sledeći program i dobro zagrejem stolicu.
LOGIČKO: Kako da zagreješ stolicu, koliko stepeni i zašto.
TEA: To znači, da ću sesti i turom zagrejati stolicu.
LOGIČKO: Nije mi jasno!
TEA: Naravno da ti nije jasno, ti nemaš tur nego disk. Ne bi vredelo ni da te izudaram.
LOGIČKO: Nejasno!
TEA: Zaveži, Logičko.
LOGIČKO: Kako da zavežem, i koga? Zavezati, zavezati...
TEA: (LJuti se) Ti ništa ne razumeš!
LOGIČKO: Ja tumačim reči onako kako kažeš. Zavezati znači zavezati.
TEA: Prelazimo na sledeći program - moja specijalna želja. (Umiljava se) Znaš koliko volim 20. vek. Želim da mi vremeplovom dovedeš nekoliko mojih vršnjaka - da mi bar na taj način ispuniš želju da živim u tom dobu - bar malkice, evo ovoliko! (Pokazuje koliko) Neka budu moji gosti. Ali da stvarno budu iz tog doba.
LOGIČKO: Vremeplov će ih doneti iz prošlosti u sadašnjost, samo kada ih bude vraćala, njihova memorija se briše i oni se nećs ničega sećati.
TEA: (Tužno) Isto kao i ja, kad mi sve izbrišete.
LOGIČKO: Baš tako. Nego, program je startovan. Sklonimo se dalje od polja delovanja.
(Sklanjaju se. Zvučni i svetlosni efekti. Pojavljuju se dve statične devojčice i jedan dečak. Ne znaju šta im se dogodilo. Upravo su na času muzičkog pevali. Nekoliko sekundi čuje se njihova pesma. Onda shvataju da nisu u učionici)
PEĐA: Au, gde smo mi to? (Gleda oko sebe) Tako ti je to kad voliš naučnu fantastiku.
MAJA: Ovo je nemoguće, uštini me Nataša, da vidim da li je ovo san ili java. (Bojažljivo obilazi oko balona)
PEĐA: Evo, ja ću te uštinuti. (Štipa je)
MAJA: Jesi li ti normalan? Hoćeš da mi otkineš ruku? Nataša, sad ću ja tebe da uštinem da vidim da li si stvarna. (Štipa je) Pa, stvarna si.
NATAŠA: Znači, ne sanjamo. Mi smo stvarno negde drugde, a gde, valjda ćemo otkriti.
PEĐA: Hajde zato da malo razgledamo, možda nešto otkrijemo. (Razgledaju i dive se)
TEA: (Još uvek u pozadini) Logičko, da li znaš zašto su se oni tako štipali i šta to znači?
LOGIČKO: Ne znam, valjda uživaju da nanose sebi bol. Šta misliš, da li da se pojavimo i odgovorimo na njihova pitanja.
TEA: (Prilaze) Ličnost prisutna. (Lako se pokloni) Ja sam Tea, ovde je moja personalna karta. Imate li vi kartu?
LOGIČKO: Personalna karta je stvorena u 21. veku, još ne znaju za nju.
MAJA: (Bojažljivo prilazi i rukuje se sa Teom. Logičku i Tei nije jasno šta će im Majina ruka) Ja sam Maja, hoćeš nam reći gde smo mi to i šta se to ovde dešava. (Povlači svoju ruku jer je Tea i Logičko okreću i zagledaju)
PEĐA: Čekaj da objasnim. Bili smo na času muzike i taman nas je nastavnik prozvao i mi smo počeli da pevamo „Zrele trešnje" kad odjednom, vidi gde smo!
NATAŠA: Da to nije neka skrivena kamera i ti fazoni?
LOGIČKO: Vi ste u 23. veku. Vremeplov vas je donso i danas ćete biti naši gosti.
NATAŠA: Ja u to ne verujem.
PEĐA: Znači, ipak su izumeli vremeplov. U 20. veku to je bio san mnogih.
MAJA: Odalamite vi mene, ne mogu da verujem.
PEĐA: Mogu li ja. onako da se zalepiš na pod.
MAJA: Ma, nemoj.
PEĐA: Da ti bude jasno.
LOGIČKO: Kdko ćete obaviti proces lepljenje, kojim lepkom?
PEĐA: Ne brini, bez lepka, za to sam maher. Hoćeš da vidiš?
NATAŠA: Ma, čekajte, nama niko neće verovati da je to istina. Misliće da smo ludi.
TEA: Ludi - šta je to „ludi"?
MAJA: Zar kod vas nema ludih? Izgleda da su nam se svi ludi skupili u 20. veku. Ma neće nam verovati kad im budemo pričali šta smo sve doživeli.
LOGIČKO: Nećete ništa pričati, Jer se sve oriše iz vaše memorije.
TEA: (Prekorno) Zar si morao odmah da im kažeš za brisanje memorije. Nikako da se otkačiš od brisanja.
LOGIČKO: Šta da se otkači? Svi šrafovi su zakačeni. Otkači, otkači...
PEĐA: (Tei) Znači ničeg, baš ničeg se nećemo sećati - ni lika, ničijeg.
TEA: Tako mora biti, zbog vremenskog kontinuiteta, ništa se ne sme menjati u prošlosti.
PEĐA: Uh, što si me utešila, znači i dalje mi ostaje jsdinica iz engleskog jezika.
TEA: Znači, i ti imaš problema sa jezikom. I ja moram naučiti jezik komunikacije sa Venere. Ostale znam!
PEĐA: Baš mi je drago. Možsmo zajedno da učimo.
MAJA: (Nataši) Jao, napalio se.
NATAŠA: (Maji) Ma, loži se, nabacuje ss.
LOGIČKO: Ko se pali, ko se loži, ko se nabacuje?
MAJA: Pa, njih dvoje.
TEA: Ali, kako zajedno da učimo, ja uvek učim sama preko kompjutera.
PEĐA: E, onda ne znaš šta propuštaš.
MAJA: Otkači se ti nje, nemaš šansu za takvu ribu.
LOGIČKO: Još jedan otkačen! Danas su svi nešto otkačeni. Nego, gde je riba, ovde nema akvarijuma.
NATAŠA: To se tako kaže kad je neko lep kao što je to Tea.
MAJA: Ili ako je lepa kao ja.
LOGIČKO: Kakvi ukusi - kao riba.
PEĐA: Oladi malo! Mnogo krekećeš!
LOGIČKO: Koliko stepeni treba da ohladim i ko krekeće?
MAJA: Ala je ovaj prolupao. Ništa ne kapira.
LOGIČKO: Ništa ovde ne lupa.
TEA: Pa ni ja vas mnogo ne razumem. Mi tako ne govorimo, puno toga ne znam.
NATAŠA: Ti ne znaš?! Mi smo oni koji ne znamo, mi smo za tebe pravi pećinski ljudi.
MAJA: (Vrpolji se) Ja moram da idem.
TEA: Gde?
MAJA: Pa, ovaj, znaš. (Kobajagi šapuće Tei) U VC.
TEA: Ne znam.
MAJA: Ma znaš, pražnjenje bešike.
TEA: A, to je kod nas za 13.5 vremenskih jedinica. (Tipka tastaturu na svojoj ruci)
MAJA: Ali ja moram sada.
TEA: Pa, dobro...
NATAŠA: Čekajte, idem i ja sa vama. (Odlaze)
PEĐA: Eto kakve su devojčice! Sebične. Mene ne zovu u društvo. Hej, lafe, da nas dvojica popričamo. („Drugarski" udara Logička u rame, ali ga zaboli ruka. Čuje se metalni zvuk)
LOGIČKO: Meni se obraćaš? Ja sam Logičko. Ne znam ko je laf.
PEĐA: Ma, to se kod nas tako kaže. Nego, meni se bva tvoja gazdarica dopada i ja bih da zbarim tu mačku - baš je riba i po.
LOGIČKO: Kako ss ribe i mačke bare? Ne razumem.
PEĐA: Ma, to se onako kaže. Kaži mi, da li ti u toj tvojoj metalnoj glavi znaš nešto o ljubavi na prvi pogled? (Kucka ga po glavi. Opet metalni zvuk)
LOGIČKO: LJubav na pogled? Kako to?
PEĐA: Dobro, ne razumeš. A kako ja tebi da objasnim kad ne razumeš. Čekaj, da li si čuo za seriju „Dinastija"? Tamo ima ljubavi koliko hoćeš. Može i „Beverli Hils". Donesi ti sve što je ostalo od te serije, pa ću ti na primeru pokazati šta je to ljubav. A dobro će doći i ona mala da nešto nauči.
LOGIČKO: Idem u Centar znanja. Zadatak će biti ispunjen. (Peđa ga prati i kucka po glavi. Opet metalni zvuk). I bez dodirivanja. (Naglo se okrene prema Peđi, ali ipak ode)
PEĐA: (Ostaje sam) Uh, što si ti za pipanje. (Okreće se oko sebe) Hej, društvo, gde ste? Patim kad sam sam!
MAJA: Evo nas. Ovde je fantastično. Zamisli, oni žive u gradu ispod vode. Postoji prenošenje materije na daljinu. Super!
NATAŠA: A na vikend, zamisli, odlaze sa mamom i tatom na Sirijus. Tea nam je rekla da će sad da joj počne čas biologije. O čemu ćete učiti?
TEA: Sad sam programirala temu „Deca iz epruvets. njihovo sazrevanje i negativne faze puberteta od 12 do 15 godina". (Deci) Udaljite se malo, zbog programa. Sad treba da proću kroz negativne faze pubertsta inače, to je za njih nasleđe iz ranijih vekova.
PEĐA: Sigurno iz 20. veka.
(Glasna tehno muzika. Dolaze 4 „upasane" devojčice. Piju, puše, drogiraju se, plaču, sviraju... Dok traje muzika, rade po taktu, a potom se umire, skinu upasane dukseve i ostanu u identičnim belim majicama)
MAJA: (Zadivljeno) Znači tako oni prolaze kroz negativne faze puberteta. Baš je super.
NATAŠA: Naša nastavnica biologije tako nešto ne može ni da zamisli.
TEA: Oni ovako prođu ove fazs i nikad više se ne ponašaju tako, pa su u daljem životu savršeni. Čas je gotov.
PEĐA: I nikada se više ne potuku?
TEA: Ne!
PEĐA: Bez veze. Znaš li ti šta ponekad znači dobra tuča. (Kobajagi boksuje sa nepostojećim protivnikom)
MAJA: Ostavi se tuče, nego kako se vi zabavljate, da li pravite žurke, rođendanska slavlja?
TEA: Pa, meni je danas rođendan. Zato sam i dobila specijalan poklon - vas.
NATAŠA: (Oduševljeno) Rođendan ti je? Pa, da ti čestitamo. (Deca prilaze Tei i vuku je za uho, ali ona se zbunjena odmakne) Nsmamo poklon, ali su zato dobre želje tu.
MAJA: Koji ti je rođendan?
TEA: Prvi.
PEĐA: Kako prvi?
TEA: Pa, prvi za koji znam.
PEĐA: Ti bi, onda, trsbala da si još u pelenama.
TEA: A šta su to pelene?
PEĐA: Evo, sad ću da ti objasnim.
(Objašnjava joj - karikira hod deteta u pelenama, pokazuje na sebi kako se stavljaju i sl.)
NATAŠA: Ma, pusti pelene. Šta takvoj devojci ima da objašnjavaš šta su to pelene.
MAJA: A da napravimo žurku?
TEA: Super, a šta treba da uradim?
MAJA: Pusti neku muziku, na primer Madonu.
NATAŠA: Ali našu Madonu, onu iz 20. veka.
TEA: Nije problem, samo da isprogramiram.
(Deca se sklanjaju u pozadinu. Dolaze „Madona" tri devojčice. Muzika i igra. U pozadini i deca igraju. Čak i Tea pokušava da igra. „Madona" odlazi)
TEA: Gde je Logičko, da vidi kako je ovo lepo.
PEĐA: Logičko izvršava domaći zadatak. Hoću da mu održim kraći kurs o ljubavi.
(Muzička tema iz „Dinastije". Ulazi Logičko, nosi dve lobanje: „mušku" sa leptir mašnom i „žensku" sa mašnom na Glavi)
LOGIČKO: Ovo sam pozajmio iz Denverskog muzeja nekretnina. Kažu da je ovo teta Kristil, a ovo čika Blejk. (Pokazuje jednu pa drugu) Da li je to ljubav?
NATAŠA: Ala su se skeletizovali. Peća, šta će ti ovo?
PEĐA: Hteo sam Logičku, na primeru, da opišem šta je ljubav.
MAJA: Ali, očito pogrešan potez.
TEA: (Začuđeno) Znači, to je ljubav! Šta se sve može naučiti iz ovoga. baš je uzbudljivo! Volim kad saznam nešto novo o ljubavi.
LOGIČKO: Ovde možemo samo da brojimo kosti - da li je to ljubav?
PEĐA: Propao pokušaj. Nego, da ja tebi čestitam rođendan. Nema smisla da to preskočimo.
(Zatvori oči i krene da poljubi Teu, ali mu Maja podmetne jednu lobanju. Kada vidi šta je uradio, počne dajuri Maju oko balona. Nastaje opšta gužva koju Peđa iskoristi da teatralno poljubi Teu)
LOGIČKO: Razmenili ste 305 mikroba. 105 bacila i 1000 virusa.
PEĐA: Ma kakav si ti to čistunac, vidi kako je slatka a ti hoćeš sve da mi pokvariš.
LOGIČKO: O čemu ti to pričaš. Moji senzori mi govore da joj je procenat šećera u krvi normalan.
TEA: (Liže ruku) Nisam slatka.
PEĐA: To se tako samo kaže. Daj mi ruku. (On želi da je pomazi po ruci, ali između njih dvoje se umeša Logičko)
LOGIČKO: Je l' tebi centar za ravnotežu ne funkcioniše?
PEĐA: (LJutito) Može li on nekako da se šgubi. Samo me ometa i dekoncentriše. (Logičku) Hajde se ti malo izgubi i ostavi me na miru!
LOGIČKO: (Hvata ga) Gde da te ostavim? Gde je ta Mira? Kako da ss izgubim? Ostaviti, izgubiti...
PEĐA: Hej, pametnjakoviću, da ti objasnim. Ti si stalno sa ovom ribom, a ja hoću da iskoristim priliku. Koji muškarac ns bi to iskoristio. Zato, olabavi te tvoje šrafove.
LOGIČKO: Ne razumem, zašto da ih olabavim. Onda će izgubiti svoju funkciju.
TEA: (Peđi) Nemoj dozvoliti da te obuhvate negativni talasi. On je potpuno logičan, sve shvata bukvalno.
PEĐA: Reci mi nešto novo.
MAJA: Zamisli, on potpuno brine o njoj. Sve nam je ispričala.
NATAŠA: Čak odlučuje o tome šta će ona pamtiti, a šta ne.
PEĐA: Znači, ako hoću nju da sredim moram prvo Logička. Vidim ja, ništa od moje ljubavi, oh, kako sam nesrećan.
MAJA: Ja bih se njega rešila bar ponekad.
TEA: Ovo je 23. vek. Ipak se drugačije živi, mnoge stvari vi ne možete čak ni da zamislite.
PEĐA: Ma, rešio bih se ja njega. Samo mi koari šta god započnem.
LOGIČKO: (Tipka) Program "Rođendanski poklon" će se okončati za tri standardne vremenske jedinice.
MAJA: On će tebi pomrsiti račune.
PEĐA: Moram nešto da joj kažem. (Zagrli Teu i nešto joj šapuće)
NATAŠA: Tea, bilo nam je lepo... kao da smo doživeli neki lep san. Sećać...
(Zvučni i svetlosni efekti - nestaju sa scene. Tea nešto traži)
LOGIČKO: Šta tražiš? Moramo u komoru za brisanje memorije.
TEA: Čekaj! Imamo veliki problem. Peća mi je sad šapnuo da je zbog mene izgubio glavu i zato mi je ostavio svoje srce. Sada to i tražim. Kako će on bez glave i srca da živi.
LOGIČKO: Ovde su dve glave, teta Kristil i čika Blejk.
TEA: Ma ne to!
LOGIČKO: Odmah vraćaj glavu i srce. Unosiš konfuzne elemente. Program brisanja nemoguć. Idemo sa programom rekreacije, da se smiriš.
TEA: Naravno da sam konfuzna. Ali da li je neko zbog tebe izgubio glavu i zaboravio srce? Nije! A zbog mene jeste. Zbog toga se nikada neću smiriti. Pokušaj, pa ćeš videti. Hoću muziku iz 20. veka.
LOGIČKO: Uključujem program.
TEA: Kako sam nešto zadovoljna. Volela bih da imam nekoliko rođendana. Slušaj me, Logičko. Sada ćemo ti i ja da napravimo žurku. Objasniću ti ja već kako se to radi.
(Muzika. Tea pokušava da nauči Logička nekom plesu)
LOGIČKO: Nastavljamo program učenja teorije o šesnaestoj dimenziji vremena.
TEA: Dobro, ali da znaš, i ja sam rešila da izgubim glavu zbog nekog i da mu poklonim srce. Mislim da treba da se otkačim.
LOGIČKO: Ko je otkačen, ko je otkačen, ko je otkačen... (Odlaze. Muzika)
(Zavesa)