Ovo je moj zaključak posle postavljanja onoga ... što ga neko nazva himnus.
Od ovog momenta na ovoj temi je dozvoljeno postavljati Seke, Stoje, Cece i ostale vrsne pevačice! Bolje i to nego tamo neki himnusi.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
E, vala, od ovakove diskreditorne muzičke nenavidnosti namah mi se glukeogenetski inervirao žučni mjehur (dyskinesia vesicae felleae). Ta kako ćemo bez himnusza uopće o muzičkome (i inome!) nasleđu zboriti? Ta nemojte tako, ako za Boga znadete! Dobro, poznato nam je da Vi, kano dični potomak vazda vrsne i uzorite Like, glede bazično secesionističkoga muzičkoga nasleđa (himnusz-a) štono nam slavnu ćesarsku Eurounijsku Preteču 1918. razori pomalo razdražljivi. No ništa - strpite se i za modom se Vi ne povodite - doći će jošte dan kada će i njezino vazda slavno i diljem sveta znano muzičko nasleđe iznova na pijedestal štovanja uzneto biti. Hrabro! Sursum Corda, carisime Amice! Jednoga Hajdna, znajte, niko nikada nadmuzicirao nije:
JOSEPH HAYDN: Gott erhalte, Gott beschütze
Štaviše: i braća Međumurci će uz nas zdušno biti! Ta svi znamo da je izvorno - ako već treba da muzičko-povijesni mak na konac isterujemo - to tek drevna naša „Stal se jesem".
Naravno da znamo, dražejši. Štono mi onomad moj stari, dobri prijatelj dr Engelbert Eszterházy reče – „gluhoća Europe kriva je za to. Gluhoća koja je iz sebičnih razloga priječila junački hod Ljudskoga Progresa, hod mnogih naroda željnih da padnu u zagrljaj braći koja su svagdanjim žrtvama svojim očuvala i čuvaju Europsku starinu milu. Ponajmanje je to naša Monarhija smela dopustiti sebi, ona koja je puna Slavjana uopće, a napose Vas na jugu, Srba i Hrvata, koji ste krv od krvi, sinovi i potomci onih što su Kosovo i Prizren zarad bolje Europe čuvali.”
No ništa... Nije jošte zašlo sunce sviju dana! Napred, uz muziku, ka istinskome napretku – ovoga puta, nadajmo se, bez mana!
JOHANN BAPTIST STRAUSS: An der schönen blauen Donau
Uživajte, dragi moji i drage moje, u istinskoj ineprolaynoj harmoniji i lepoti. Bez ikakvih opterećenja obilatim i tužnim glupostima svakodnevice.
Analizirajući današnje vesti vezane za sramna lokalna zbivanja, te paralelno ključajući od gneva usled stečenih spoznaja, slušam jedan prelepi stari, ali i danas neverovatno aktuelni i nadahnjujući napev:
Zbor umjetničkog ansambla JNA: PADAJ SILO I NEPRAVDO
Pobednik 61. festivala italijanske kancone u San Remu je u subotu postalo kantautor Roberto Vecchioni s pesmom Chiamami ancora amore (Pozovi me ponovo ljubavi).
