Nevena Rakočević Pavlović - Magično pozorište: Ulaz nije za svakoga!

[ivanbajcic]

НЕВЕНА РАКОЧЕВИЋ ПАВЛОВИЋ
МАГИЧНО ПОЗОРИШТЕ: Улаз није за свакога !

контакт: nevenadja@gmail.com



Ликови:
Лутка1 (кутија), Лутка 2 (принцеза, размажена), Лутка 3 (мегафон), Пљачкаш, Невидљиви човек, Ципелица, Бели зец, Детектив, Краљица Срце, Грдана, Алиса, Крадљивац, Редитељ, Бака.

Док публика седа, чује се сирена полицијског аута, на сцени је мрак.
Мрак у публици, врата се са треском отварају, утрчава пљачкаш, јури кроз публику, саплиће се, пада, устаје, трчи ка степеништу које води на сцену. Музика креће... Пење се, лагано седа на кутију и одмара се. Гледа око себе, почиње да корача и да разгледа. Иза њега хода човек, имитира њене покрете. Пљачкаш је женско. Застане, погледа иза себе, човек који је следи изгледа као статуа....и тако се наставља заједнички ход. Седа поново на кутију, а из ње у тренутку искаче девојчица, као лутка.

Светло и музика прате њихове кораке. У тренутку искакања из кутије иде пуно бело светло и музика у офф.

Лутка 1: Добро дошли !!! Добро дошли !!! Добро дошли !!!
Пљачкаш: И јаоооо! (пада уназад)....Шта је сад ово?! Ух, кад се нисам онесвестила!
Невидљиви: Зашто вичеш? Хоћеш да нам отераш госта?!
Бели зец: Да, мораш увек да говориш то: „Добро дошли, добро дошли...“ (кревељи се и грицка шаргарепу)
Лутка 2: Ох, ја ту буку заиста не могу да поднесем...
Ципелица: Падох са своје штикле !!!
Детектив: Шта се то овде догађа? Хм, брзо говорите!

За то време, Крадљивац се шуња, узима од Зеца шаргарепу, Невидљивом марамицу, Ципелици машну....

Детектив: Невидљиви, јеси ли ти започео свађу?
Невидљиви: Откуд ја?! Уосталом....нико ме не види, како бих могао?

Сви: Ијаааоо! Ево га опет...
Невидљиви: Шта хоћете да кажете?!
Ципелица: Срце, смири се...нико те не види заиста...ево (окреће се око себе), где си, где си?
Краљица Срце: Ко је рекао Срце?! Ту сам! О чему се ради?
Алиса: О Боже! После 100 година имамо посетиоца и ви хоћете да га отерате! Шта вам је?!
Пљачкаш: Ко сте ви? Где сам ја то дошла? Да ли је ово стварност?
Детектив: Не мала, сањаш! ...Па наравно да је стварност! Нисмо ваљда измишљени?!
Пљачкаш: Каква је ово зграда?
Лутка 3 (кроз мегафон): Ово је позориште ! (сви попадају и ухвате се за уши)
Пљачкаш: Позориште?! Значи ви сте глумци?
Грдана: Глумци?! Забога не! Зашто би ико пожелео да буде глумац?!
Краљица срце: Ти издајници!
Крадљивац: Лопови!
Бели зец: Ленштине!
Ципелица: Незналице!
Лутка 1: Нико нас није тако оставио на цедилу!
Лутка 2: Да...ја сам се сасвим разболела од туге...
Невидљиви: Не помињи глумце!
Детектив: Глумци су нас оставили овде и заувек отишли. Створили нас и онда нестали...(седа и помера шешир)
Пљачкаш: Чекајте...шта то говорите? Како створили?
Алиса: Тако лепо. Створили ликове и отишли, а никада нас нису показали публици!
Грдана: Ужас, зар не? Сва та фантастична злоба протраћена, бачена у етар, ух...немам снаге ни да причам!
Крадљивац: И тако...живимо овде...сами...не можемо да изађемо напоље.
Пљачкаш: Зашто?
Ципелица: Девојчице?...Ти си девојчица, је л'да?...Како не разумеш? Ми смо стварни, али не приказани...
Бели зец: Реални, а никад одиграни...
Невидљиви: Постојимо, а невидљиви смо...
Лутка 3: Доста цмиздрења! (сви попадају)

Пљачкаш: Али како? Па то није могуће...Ви сте ликови из неодиграних представа?
Детектив: Мала има кликер? Шта кажеш на то да радиш у полицији?
Пљачкаш: У полицији! Не, не, само то не...каква полиција!
Крадљивац: Аух, овде нису баш чиста посла...А ко си ти?
Пљачкаш: Ја? Па сад...ја сам...мислим...ја сам...ма чекајте мало! Зашто ме испитујете?

Сви је окружују..

Грдана: Слутим неко зло.
Ципелица: Реци нам ко си и зашто си дошла!
Краљица: Хајде да јој судимо!
Бели зец: Да...суђење...узбудљиво! На смрт! На смрт!
Лутка 2: Јао фуј! Ја то нећу да гледам.
Крадљивац: А да не претерујете мало...
Невидљиви: Ало ! Размислите! Коначно нам је дошао неко из спољњег света.
Алиса: И не само то! Она нас види!

Сви се замисле...

Детектив: Имам идеју....реци истину!
Пљачкаш: Добро...Ушла сам овде случајно...у журби....бежала сам...
Бели зец: Хииииииии....бежала је !!!!
Детектив: Ћути! Пусти је да прича! (све записује у блокче)
Пљачкаш: Бежала сам од....полиције!
Краљица: Па шта си урадила, црно дете?!
Грдана: А гле ова...као нека баба...Да нећеш и колачић да јој даш?
Бели зец: Ево ти шаргарепа! (тутне јој у руку, онда примети да нема више...) Где су моје шаргарепе?! Опет сам опљачкан ! У помоћ!!! У ПОМОЋ!!! (јури по сцени)
Лутка 3: Смири се! (сви попадају)
Детектив /прилази крадљивцу): Врати шаргарепе!
Крадљивац (покуњено враћа, испада му и све остало што је покрао): Како увек знате да сам ја?!
Детектив: Зато што је мој прадеда био главом и брадом – Шерлок Холмс!
Ципелица: Јао Боже! Онај лудак са виолином!
Лутка 2: Ужасан човек...тако неуредан!
Лутка 1: Досадне сте! Дајте да видимо шта мала има да каже.
Грдана: Хајде причај...неће те више прекидати...иначе ћу их све претворити у ЖАБЕ! И онда ћу да скувам паприкаш од вас!
Невидљиви: Мене никад нећеш ухватити! Ја сам невидљив, чак и за тебе!
Алиса: Јој! Боље ћути!
Пљачкаш: Па...било је то овако....

Стаје у средину сцене, светло се мења у наранџасто, сви иза стају у формацију за плес. Како она говори, сви опонашају покретом осећања која она дочарава. Светло се мења у односу на њих. Креће Музика!

Пљачкаш: Постоји та златара...пролазим поред ње сваког дана...Излог је потпуно магичан (њихов плес је наранџаст)....Све је тако сјајно, тако лепо, тако божанствено....(светло се мења у плаво, као и њихов плес)....Стојим, гледам, не могу ока да скинем са свих тих драгуља...замишљам како ме њихово светло запљускује....Као да сам на врху неке планине...ма на врху света!...И онда, одједном...(светло се мења у црвено) Пожелим да су моји!...Да их имам само ја! У својој соби...да само ја могу да их гледам! ... Постала сам љута, бесна...јер не могу да их имам....Па они су туђи! То не може! Решила сам да их украдем!!!!...(светло се мења у зелено и жуто)...Разбила сам излог...ушуњала се унутра...зграбила драгуље и побегла! СВЕТЛО ПУНО БЕЛО! Музика у офф. (све нагло)!

Пљачкаш: Наравно, скоро одмах сам зачула сирену иза себе. Полиција је јурила за мном. Трчала сам и трчала и улетела овде.

Грдана: Ах, савршена прича!
Ципелица: Срце, то се зове похлепа...
Крадљивац: Ја те разумем ...
Бели зец: Трчала си и трчала...и упала у рупу!
Ципелица: Какву сад рупу!
Алиса: Па зечију рупу....пут маште!
Детектив: Ето! Једном ми се пружи прилика да ухвати правог пљачкаша и не могу да га предам властима. Безвезе !
Крадљивац: Чекај мало, а шта сам ја? Ја нисам прави пљачкаш, ха? Моје крађе се не важе, је л'?
Детектив: Не важе се кад све одмах вратиш. И сви знамо да си ти!
Грдана: Покажи нам их! Хјаде, покажи нам драгуље! Овде си сигурна. Нас нико не види. Немамо појма како ти успеваш.
Ципелица: Да, као да смо у паралелном свету! Можда су и ушли за тобом...али све што су видели је стара, напуштена сцена, препуна одбачене сценографије и реквизите.
Пљачкаш: Ух! Не знам шта се десило...не разумем ништа. Почиње глава да ме боли!
Лутка 3: Одмори се! (сви попадају)
Бели зец: Покажи их!
Сви: Покажи !!!!!

Пљачкаш гура руку у џеп, тражи, тражи....не налази их....

Пљачкаш: Нема их! Нема их!
Грдана: Да ти нису испали успут?
Невидљиви: Ма како, па сигурно си их добро сакрила?!
Пљачкаш: Да, јесам....имала сам их код себе када сам ушла овде!
Детектив: Морамо да истражимо случај!
Пљачкаш: Какав случај? Хоћете да кажете да сам опљачкана!!!!

Сви се окрећу ка Крадљивцу који једе кекс не слутећи ништа....Подигне поглед, почиње да муца....

Крадљивац: Молим?! Ја?! Ма нисам ја!!! Шта ће мени глупи драгуљи? Па нисам ја лопов као ова мала....Ја сам господин човек! Ја сам Крадљивац! Ја крадем у оквиру неке добре приче...а не овако безвезе....бежите од мене!
Лутка 2: Увек си ми био симпатичан...врати драгуље...нису ти потребне невоље!
Крадљивац: Ало! Детектив! Зар си озбиљан ?!

Креће музика, светло се мења у плаво...у успореном покрету почињу да јуре Крадљивца по сцени, да се саплићу, падају, хватају га, он им измиче...као својеврстан плес! Пошто се јуре и сударају, почињу да се туку међусобно....то све траје док Лутка 3 не прекине општи метеж.

Лутка3: Доооостаааа!!!! (сви попадају)

Светло пуно бело, музика стаје, све нагло!

Крадљивац: Ево, претресите ме...немам ништа!
Детектив: Пази стварно! А ви? Зашто се тучете?
Невидљиви: Ципелица ме је згазила штиклом!
Бели зец: Мени је Грдана прикљештила шапу!!!!
Краљица срце: Ја сам морала! Не може мене свако да гура!
Пљачкаш: Али...где су моји драгуљи?!!! (седа и почиње да плаче)...Дошла сам у ову лудницу због њих и ето шта се на крају десило...
Лутка 2: У лудницу? Срам те било! Безобразнице једна! Немој сад да те пријавимо полицији!
Лутка 1 : Да, није лепо тако да нас називаш...
Ципелица: Дај пустите је...видите да плаче....Немој мила, наћи ћемо их...па ту су негде.
Алиса: Уосталом, овде си безбедна. Можеш да останеш колико хоћеш.
Пљачкаш: Али ја желим да се вратим кући! Не могу да останем овде.
Грдана: Зашто? Баш нам је лепо са тобом...
Бели зец: Да, коначно се нешто дешава!
Невидљиви: Некада је овде било јако лепо. Било је препуно људи, радило се, било је весело и ужурбано.
Крадљивац: Да...мој глумац је у ствари био баш занимљив. Мало неспретан за мој укус, али занимљив. Па створио је мене!
Лутка 2: Да...тебе...тако савршеног!
Крадљивац: Луткице, хоћеш да ти украдем чоколаду? (лупа се по устима)...Упс!
Лутка 1: Моја глумица је пре позоришта радила у циркусу! Шта је та све могла!...Гледајте....(почиње да изводи разне акробације)
Грдана: А моја је била несрећна...заиста. Ех, пуста љубав...Али зато је унела делић таме у мој лик, на чему сам јој бескрајно захвална.
Пљачкаш: Али...шта се догодило? Зашто су отишли? Зашто нису одиграли своју представу?
Детектив: Након дуге истраге схватили смо да је за све крива...
Алиса: Машта!
Ципелица: Машта и....љубав!
Пљачкаш: Зашто љубав? И како машта?
Невидљиви: Ух...компликације...
Крадљивац: Главна глумица се заљубила у главног глумца, а он је волео споредну глумицу која је била девојка редитеља, који је био заљубљен у девојку сценографа....
Краљица срце: Једном речју...општа папазјанија!
Грдана: И тако је рад на представи прекинут пред саму премијеру. Сви су отишли, после велике препирке, а ми смо остали и посматрали како позориште лагано тоне у заборав.
Алиса: Све је то тако тужно... Долазили су неки људи, али колико год да смо их дозивали нико нас није чуо.
Невидљиви: Схватили смо да може да нас види само онај ко нас је створио. И нико више...ево, ја сам на пример потпуно невидљив за све остале....
Сви: Ијаааааооооо!
Бели зец: Да, ја бих ти дао шаргарепу, али немам појма где си....ахахахахахахаха

Сви се смеју!

Пљачкаш: Како да одем одавде без драгуља? А и нико ми не би веровао да му кажем за вас. Све је узалуд!
Грдана: А можда можеш да нам помогнеш?
Пљачкаш: Како?
Ципелица: Хм...Да изађеш напоље и доведеш макар једног од наших глумаца....ха? То није лоша идеја, зар не?
Пљачкаш: Али....како да их нађем?
Детектив: Слушај мала...из моје дугогодишње праксе долазим до сазнања да случајности не постоје...
Крадљивац: Мислиш да није случајно дошла код нас?
Дететктив: Не него мислим на еурокрем тренутно! Па наравно да мислим да није дошла случајно!
Пљачкаш: Па чекај да размислим....моја бака је била глумица....
Лутка 2: Ако је бака, сигурно нема везе са мном!
Краљица срце: А ни са мном! Ја сам ипак краљица!
Грдана: Ја сам прелепа у свој својој злоби и мрачњаштву!
Невидљиви: Е ове жене....да човек полуди! Дође ти да постанеш невидљив због њих!
Бели зец: Можда сам ја твоја бака!!! (скаче око пљачкаша и преврће се)
Пљачкаш: Па...могла бих да питам баку? Али...само ако ми помогнете да нађем драгуље.
Детектив: А шта ћеш да урадиш са њима у стварности?
Пљачкаш: После свега...вратићу их ноћу у златару. Заиста ми нису потребни. А постоји и још нешто...
Алиса: Шта?
Пљачкаш: Сада, када сам вас упознала, јасно ми је да постоји нешто важније од сјаја маште која пролама наше мисли....
Бели зец: Их сад...шта је важније од тога?
Пљачкаш: Па ...стварност! Она може да буде дивна! Нису ми потребни драгуљи...Посматраћу одсјај Сунца на капљицама кише које живе на лишћу дрвећа! Уживаћу у таласима на реци који говоре туђим језицима и односе ме свет снова, у којима могу да будем било шта.
Ципелица: Да! Све то је део стварности!
Лутка 1: Кад бих само то могла да видим!
Лутка 3: И ја ! (сви попадају)
Пљачкаш: Изаћи ћу напоље...пронаћи ћу макар једног вашег глумца. А онда ћемо заједно да пронађемо нестале драгуље, важи?
Детектив: Важи, али ако заиста нећеш више да крадеш. Ја као представник власти имам обавезу да те на то наведем.
Пљачкаш: Никада више!
Крадљивац: Е свашта! Ако изађемо одавде, мораћу да радим сам!
Грдана: А шта ћу ја? Мораћу да се кријем у мислима...мада, хм, није то тако лоше....Иди мала, бежи и врати се...

Креће музика....Пљачкаш одлази, силази у публику и лагано нестаје...

Док траје песма видимо ликове како се договарају, радују, ужурбани су....седају на своја места, смирују се....музика у офф.

Ципелица: Ко би рекао?
Бели зец: Да, ово је невероватно!
Лутка 1: Ова мала може да буде наш спас....
Крадљивац: Ако се врати!
Лутка 2: Како то мислиш?
Детектив: Потпуно си у праву. Према мојим проценама....вероватно се неће вратити.
Невидљиви: Чему такве мисли?! Ево...мени би било најгоре да се врати, а ја баш мислим да хоће!
Грдана: Смешни човече! Зашто би теби било најгоре да се врати?
Невидљиви: Зашто?! Зашто?! Зато што ја нисам смешан човек, него невидљиви човек!!! Како бих ја живео у стварности?
Бели зец: Аххахахахаха а тек ја!!!
Алиса: Сигурна сам да ће се све решити на најбољи могући начин.
Краљица срце: Имам идеју! Да одиграмо један плес моћној Талији, богињи позоришта....можда ће она да нам помогне !
Сви: Дааааа! Хајде !!!
Лутка 3: Можееее !!!

Сви попадају!

Крадљивац: Идемо, сви на своја места.

Креће музика, почињу плес. Светло се мења у жуто и црвено док плес траје, онда плес стаје, пуно бело. Музика у офф.

Ципелица: Чекај, чекај....чујем нешто.
Лутка 2: Брзо...сви на своја места!

Креће музика...Почињу да јуре по сцени, да се гурају, заузимају погрешна места и туђу реквизиту. Замрзну се у потпуно погрешној слици...Музика стане.
Музика креће...почињу испочетка....поново погрешна слика замрзнута...музика стане.
Музика креће....стају на права места, замрзну се....музика стане.

Из левог џепа појављује се редитељ упетљан у костиме и неке завесе...говори сам са собом...покушава да се отплете, нервира се. Удари у Грдану која пада и врисне.

Сви: Хиииииииии ! ( одмах се поново замрзну)
Редитељ: Шта је ово забога! Мора да сам полудео....Као да неко вришти ?! Чекај мало....аух! (трља очи)...ово је немогуће ! Па ово су ликови из моје последње представе ! Само....само што су замрзнути! Мора да сањам...па да сањам ! Ух, добро је нисам луд. За нас редитеље и онако сви мисле да смо блесави, још ово некоме да кажем....ахахахахахаах.....ал' би било свашта !

Ципелица: Не сањаш, истина је, ту смо! И сви смо љути на тебе!
Сви: Да! Љути смо!
Ципелица: И нико неће да прича са тобом, ти си крив! Грдана, успавај га одмах!
Грдана: Спавај сада, не буди се, кад дође време освести сееееее !! Ахахахахахахах!

Редитељ пада на земљу и тоне у сан, а остали се поново заледе.

Отварају се врата у публици, улазе Пљачкаш и Бака. Док ходају кроз публику говоре.

Бака: Ма добро, немој да ме гураш.
Пљачкаш: Пожури, ствар је хитна!
Бака: Не могу да верујем да си ме наговорила на ово! Нисам овде крочила годинама...са разлогом!
Пљачкаш: Кад будеш видела о чему се ради, нећеш моћи да верујеш.
Бака: Слушај...понашаш се потпуно блесаво! Ахахахах ја сам глумица...мене ништа не може да изненади.
Пљачкаш: Тим боље! Пењи се на сцену!
Бака: Ох, угушићу се од ове прашине...Јао...колико старе реквизите и костима...Па све ове лутке...види ову малу што је слатка! А тек Зека ! (додирује Лутку 2 и Белог зеца)

Бака (надмено): Као што рекох...мене ништа не може да изненади!

У том тренутку Бели зец је уједе за прст, Детектив помери свој шешир, Ципелица се окрене, а Грдана крене ка њој у свој својој СТРАШНОСТИ ! ...Бака моментално као дрво падне у несвест !!!

Пљачкаш: Ахахахахахахахахахах ништа не може да је изненади !
Крадљивац: Луткице, дај ону чоколадицу.
Бели зец: Ма каква чоколадица, дај воду !

Додају му воду и он се окрене ка Баки и сам попије целу чашу. Сви га гледају збуњено.

Бели зец: Ух, замало да паднем у несвест !
Ципелица: Ето ! Знала сам! И шта ћемо сад!
Алиса: Како не разумете?! Ово је добро. Онесвестила се, што значи да нас је видела !
Пљачкаш: Па да...чекајте само да дође себи...

Креће музика...Бака врти главом, устаје, гледа све њих око себе...лагано прилази Грдани.

Грдана: Остарила си...али препознала бих те међу хиљаду. И даље је тама у твојим очима. И даље си лепа...
Бака: Грдана, то си заиста ти. Знам да јеси, осећам те. О Боже, тако си ми недостајала (почиње да је грли и плаче).

Сви се снужде: Аааааххххх! Музика стаје!

Бака: Како је ово могуће?! Мала...како си их пронашла...Како си доспела овде?
Детектив: Технички...ваша мала је лоп...
Пљачкаш (прекида га): Ма ето....мало сам лутала около...и...тако...

Сви се накашљавају и гледају око себе.

Бака: И сви сте овде. Потпуно смо заборавили на вас!
Ципелица: Знамо!
Невидљиви: Време је да нам помогнеш. Заиста.
Крадљивац: Чекамо овде читаву вечност. Уморни смо...
Пљачкаш: Мораш да учиниш нешто. Они не могу да остану овде заувек.
Бака: Ох, наравно. Сачекајте да размислим. Ако бих успела да наговорим стару екипу да одиграмо представу све би било у реду. Свако од нас, глумаца, би понео вас са собом и постали бисте део приче. Али...старе размирице, љутња, љубави....ех, то сада делује тако неважно.... Пронашли бисте своје место у чаробном свету театра. Ах, да сам само раније знала да сте остали овде...како жалосно.
Крадљивац: Бако, не цмиздри него се прихвати звања својих другара. Нестрпљиви смо!
Бака: Идем из ових стопа! Одмах! Не брините, вратићемо се врло брзо и ослободити вас...(Бака јури низ степенице, кроз публику и говори)...Идем, идем, јурим,....пронаћи све, позвати све....(излази напоље).

Пљачкаш: Ето, помогла сам вам, а сад је време да ви помогнете мени.
Детектив: Да, хајде да видимо где би могли бити ти чувени драгуљи?!
Невидљиви: Их, овде је све препуно магије. Шта ако су једноставно нестали?
Бели зец: Шта ако их је неко прогутао док су пропадали кроз рупу?!
Ципелица: Опет ти ! Какву сад рупу?!
Алиса: Јој Ципелице! Па рупу на путу маште!
Лутка 2: Драгуљи овде немају никакву вредност! Зашто би их неко од нас желео?
Крадљивац: Да! Чак ни ја их се нисам сетио.
Лутка 1: Како немају?! А како су лепи ! Како само светле ! Тако су ....(сви је гледају збуњено). Добро, дооооброооо, вратићу их! Како сте досадни! У мојој кутији је тако мрачно. Хтела сам мало лепоте и светла да унесем.

Отвара кутију, вади драгуље и враћа их Пљачкашу.

Лутка 3: Није крађа ако украдеш од Пљачкаша ! (сви попадају)

Сви почињу да се смеју !!!!

Пљачкаш: Вратићу их ноћас назад, у златару. Погрешила сам....али, никада вас не бих срела да нисам украла нешто што ми је било бескрајно лепо.
Крадљивац: Мала...нико те не осуђује.
Детектив: Тако је...ма како то лудо звучало !
Бели зец: Бићеш нам заувек пријатељ.
Краљица срце: Да...иако бих волела да смо ти макар мало судили...

Сви се смеју...

Невидљиви: Хајде, одлази сад...морамо да се спремимо за представу!
Грдана: Ох! Треба поправити сценографију, истрести костиме, дорадити и поновити мизансцен ! Магија ! Магија !
Лутка 3: Дођи да гледаш представу! (сви попадају)

Музика креће....Пљачкаш одлази кроз публику, а на сцени је ужурбано док светло лагано иде у офф.

Пљачкаш ( из публике маше): Виииидииимооо сееее !!!!

МРАК

Крај