Film koji preporučujete

[Bibliotekar]

Nisam. Samo sam zorno predočio do čega u konačnoj instanci dovodi nepostojanje čvrstih i koherentnih estetskih kriterijuma. Tj. estetski relativizam u kojem eksplicitna psihopatologija predstavlja individualno potpuno prihvatljivi estetski element.

Apropo: takvih elemenata u ovom takođe kultnom filmu Eliota Silverštajna iz davne 1977. (sa Džejmsom Brolinom i Linkoln Kontinentalom Mark III) nema:



Tu je prisutna isključivo čista i estetički utemeljena Volenovska simbolika & ikonika.

P.S. Ovo ostvarenje je zapravo predstavljalo inspirativ Džonu Karpenteru za znamenitu „Kristinu”.

[branko]

[branko]

Preći ću na temu o automobilima da kažem nešto o filmu.

[Bibliotekar]

Od volje Ti. Ja ću ostati pri dobrim, estetički neproblematičnim filmovima bez psihopatoloških sekvenci, koje od srca mogu preporučiti svima. Današnja preporuka glasi: McQ Džona Stardžisa sa legendarnim Džonom Vejnom i ništa manje valjanom automobilskom legendom - Pontijakom TransAm:



Centralnih masturbativnih fantazija u ovom filmu nema, može se mirno gledati u porodičnom okruženju.

[branko]

Ima masturbativnih fantazija, samo su u drugom obličju.

[Bibliotekar]

Ta šta kažeš! A u kojem to? I gde tačno?

[branko]

[Bibliotekar]

Inspektor Brenigen - 1975.

[Bibliotekar]

Francuska veza - 1971



P. S. Počivajte u miru, g. Hekman. Bili ste i ostaćete istinska Legenda.

[Bibliotekar]

Čovek koji nije znao da ćuti (Le Silencieux) - 1973.

Filmski prvenac reditelja Kloda Pinotoa suštinski predstavlja osobenu francusku kombinaciju Hičkoka i Le Karea, te ujedno i jedan od verovatno najpotcenjenijih filmova svih vremena. Pored maestralne glume barda francuskog glumišta Lina Venture i istinski briljantnih minijatura cele glumačke postavke, gledalac ima zaista mnogo razloga da uživa u ovoj vrsnoj špijunskoj drami, koja je fokusirajući se na ljudske sudbine uspela da ostane aktuelna uprkos protoku vremena. Spektakularnih scena ne manjka, no akcenat zapravo leži na studiji ljudskog karaktera, pri čemu sve nadvisuje osobena atmosfera melanholije, koja mu daje poseban ukus. A ima i trenutaka čiste sineastičke poezije.