Mediji o našem malom mistu

[Bibliotekar]

Nije u vreme korone, druže Stari. Počela je da poboljeva još od uvođenja Zakona o javnim nabavkama iz 2013. godine, koji je uveo obavezu raspisivanja tendera za nabavke medikamenata. Državne apoteke nabavljale su medikamente koje izdaju na recept isključivo kroz postupak javne nabavke - posredstvom tendera - kojima je trebalo po tri meseca da se sprovedu, pri čemu bi se na kraju obično neko od učesnika tendera koji na njemu nije prošao potrudio da dotični tender ospori, pa bi postupak počeo ponovo.

Usled toga su se pak stvarale nestašice lekova, pa je stanovništvo da bi nabavilo lek moralo da ide u privatne apoteke. Za razliku od državnih apoteka one, naime, nisu imale (a ni danas nemaju!) obavezu sprovođenja tendera, već jednostavno nazovu dobavljača, naruče potreban medikament i dobiju ga direktnom isporukom u roku od 24 časa, pri čemu je - da stvar bude još lepša - u privatnim apotekama savršeno moguće kupiti medikament po ceni koja je niža čak i od nabavne!

Pitaš se kako je to moguće? Evo kako.

Veleprodajnu cenu medikamenata određuje Vlada posebnom Uredbom. Ta cena dobija se upoređivanjem sa cenama lekova u zemljama u okruženju (Italijom, Hrvatskom i Slovenijom) i objavljuje se svake godine na sajtu RFZO-a. Na tu cifru dodaje se marža - zarada apoteka - koja iznosi 12%, a na to se zatim dodaje porez (PDV) od 10%. Tako se dobija tzv. maloprodajna cena koju Fond plaća apotekama.

Računica deluje logično: država uzima PDV, apoteke svoju maržu, a ostatak ide dobavljačima. Ali ko su ti dobavljači? Dobavljači su veledrogerije koje posreduju između proizvođača Iekova i apoteka (apoteka ne može da kupi medikament direktno od proizvođača!). Državne apoteke nabavljaju medikamente od Veledrogerija na odloženo plaćanje - izdaju ih građanima, te potom fakturišu troškove za izdate lekove Fondu i kada dobiju novac od Fonda isplate dobavljače.

U ovom trenutku na scenu stupa „Kvaka 22” koja ima dvostruki karakter:

1) Eventualno kašnjenje Fonda u plaćanju od strane apoteka fakturisanih troškova za izdate lekove Veledrogerijama ostavlja državne apoteke bez snabdevanja. Veledrogerije, naime, svoja plaćanja prema proizvođačima obezbeđuju izdavanjem bankarskih garancija, što podrazumeva uredno plaćanje u ugovorenim rokovima, budući da u protivnom banke naplaćuju penale. Ako Veledrogerijama njihova potraživanja ne budu isplaćena u roku one su na direktnom gubitku, te do isplate dugovanja ne snabdevaju državne apoteke kako im se dugovi ne bi još i povećali. Potrebiti Sugrađani Sorabije Mile pak radi nabavke neophodnih medikamenta moraju da odlaze u privatne apoteke pošto njima neophodnih medikamenata u državnim apotekama jednostavno nema.

2) Privatne apoteke u svojim ugovorima sa veledrogerijama (koje mogu sklapati bez tenderske procedure!) mogu da ostvare značajan popust pod nazivom kasa skonto ukoliko svoje finansijske obaveze izmire u ugovorenim rokovima. Taj popust može da dostigne čak i do 20 % od nominalne ugovorene cene medikamenta. Popusti se nude od strane Veledrogerija kako bi se ubrzalo plaćanje, jer je tako obrt kapitala za Veledrogerije, te sledstveno i profit, veći. Posledica je pak ta da je stvarna vrednost od strane privatnih apoteka isplaćenih medikamenata često znatno manja od one koju veletrgovci iskazuju, što omogućava privatnim apotekama paralelno smanjenje maloprodajne cene medikamenta, a ujedno i povećanje čiste zarade.

Genijalan sistem, druže Stari. Da mi je samo znati ko ga je smislio...

Eh, kad se samo setim kako smo se ponosili 1986. kada smo preseljavali OOUR „Apoteka” Medicinskog centra „Dr Gere Ištvan” u novosagrađenu zgradu tzv. „Druge faze Doma zdravlja”...



Kao da je juče bilo. Baš me interesuje hoće li društvenim sredstvima izgrađeni objekat biti revalorizovan prilikom dodele novom, privatnom vlasniku.

[branko]

Ja zaključio:
- sistem je kriv
- ti preseljavao Apoteku godine 1986.

[Bibliotekar]

Opet si bio brzoplet u zaključivanju, Dušo. Zanemario si faktičko nepostojanje kategoričkog moralnog imperativa kod Nj. K. V. Privatnika.

A državnu apoteku u novosagrađeni kompleks Doma zdravlja (sa sve plaćenim mi udelom u lokalnom namenskom Samodoprinosu) 1985/86. nisam preseljavao lično ja, već su to činili Senćani, kojima pak - barem trenutačno - kao individue još uvek pripadamo i minorni ja i Osebujni Ti.

[branko]

Aaaaaaaaaaa. Opet ništa.

[Bibliotekar]

Pa i nije baš. U Gradskom parku nam je Šimširov plamenac (Cydalima perspectalis) ogolobrstio stare & znamenite zasade Šimšira (Buxus sempervirens) na potezu od „Altehovog” (eh, umro siromah Pirs, ode i „Alteh”...) paviljona, pa do Prvog Žbuna Tise (Taxus baccata). Gusenice se nisu glasale, a naši Zaštitari navraćali u tihu nam oazu nisu, pa za razliku od kestenova ostadoše šimširi neoprskani...



A procvetale su inače i lipe pred gimnazijom. Valjda će one barem ostati nepozobane. Ako ih eventualno Vredni Lokalni Dvonošci ne obrste zarad lekovitoga čaja...

[Bibliotekar]

Šimširov plamenac & Bašmebrigizam lokalni

Gradski park, „dika i ponos otmenog grada”, uređen umećem, trudom i znojem mnogih prethodnih generacija Senćana, svoj je izgled tokom decenija menjao mnogo puta sve dok nije dobio svoj konačan izgled. No on se i danas menja. Od izvorno simetričnog parternog parka Le Notrovske provenijencije, Gradski park je tokom niza decenija opsežnim radovima nebrojenih generacija (cvetne rondele, sađenje egzota višegodišnjih drvenastih biljaka poput Sekvoje i Ginka), sejanjem kvalitetnih trava (Engleski ljulj), te svojom pejzažnom kompozicijom predstavljao osobenu urbanu vrednost, pošto je decenijama pružao prijatnu mikroklimatsku rekreativnu oazu u gusto naseljenom urbanom tkivu gradskog jezgra, te svojevremeno odlično služio čak i u nastavne svrhe.

Avaj, u našem, savremenom dobu, izgled parka se menja zahvaljujući nebrizi baštinika tog višegeneracijskog poduhvata, budući da je biljni fond parka u najnovijem dobu postao izložen permanentnom propadanju. Iako najsvežiji primer u dendrofloralnom smislu nije toliko tragičan kao svojevremeni gubitak istinski raritetne Sekvoje (Sequoiadendron giganteum), lanjski i naročito ovogodišnji golobrst znamenitih parkovnih grmova šimšira (Buxus sempervirens) od strane invazivnog, tek 2014. godine u Srbiju prispelog štetnika vrste Cydalma perspectalis, preti da u potpunosti ne samo preobrazi decenijama prepoznatljivi osobeni izgled Gradskog parka, već i da potpuno obezvredi zalaganje niza prethodnih generacija. Evo, naime, kako danas izgledaju nekada znameniti senćanski šimširi:



Totalni golobrst zasada Šimšira u senćanskom Gradskom parku











Upropašćeni trud prethodnih generacija - totalno devastirani drugi kordonalni zasad šimšira

Ono što je najbolnije jeste činjenica da je ovogodišnji napad invazivne štetočine u potpunosti mogao da bude osujećen ovog proleća blagovremenim hemijskim tretmanom, budući da su pojedini žbunovi) - osobito oni u neposrednom okruženju „Alteh” paviljona - evidentno napadnuti od strane štetočine nakon pojave ovogodišnjih izbojaka:





Delimično napadnuti sveži letorast šimšira u neposrednom zaleđu „Alteh” paviljona



Delimično devastirani žbunovi šimšira u neposrednom zaleđu „Alteh” paviljona stariji od 50 godina

Intenzitet napada invazivnog štetnika nije bio ograničen isključivo na žbunasti varijetet šimšita - distinktivni stablasti šimširi u senćanskom Gradskom parku pretrpeli su ništa manju štetu:





Napadom Šimširovog plamenca devastirani primerak Stablastog šimšira (Buxus arborescens) lociran neposredno uz parking sučelice zgradi Osnovnog suda u Senti

Prosto je neverovatno kako niko od nadležnih osoba u Senti nije primetio postojanje evidentnih oštećenja biljaka u Gradskom parku i naložio preduzimanje odgovarajućih mera zaštite. Puka nedeljna - čak i potpuno rekreativno preduzeta! - ophodnja parka savršeno je mogla da obezbedi definitivnu spoznaju o postojanju problema koji je još 2016. godine bio prepoznat kao relevantan od strane Uprave za zaštitu bilja Ministarstva poljoprivrede Republike Srbije, a koja je izradila i detaljno stručno uputstvo za postupanje u slučaju pojave ove opake štetočine:

https://www.uzb.minpolj.gov.rs/attachme ... ul2016.pdf

Ukoliko su svi oni koji su profesionalno zaduženi za nadzor i čuvanje senćanske urbane zaostavštine istinski posvećeni svome poslu, te ako Senta zaista raspolaže stručnim i nadasve vrednim kadrovima, Gradski park u Senti se makar i delimično može spasiti i obnoviti, tim pre što postoje konkretni predlozi same struke i odgovajuća uputstva državnih organa ove zemlje. Nonšalantna nezainteresovanost onih kojima su samo nominalno na srcu i Senta i Senćanstvo nije odlika istinskih baštinika vrednog nasleđa grada koji će za koja tri meseca slaviti svoju 805. godišnjicu.

[branko]

Opet šetaš sa Ungijem?

[Bibliotekar]

U 99 % slučajeva ja šetam apsolutno sam. A kada se u okviru onog jednog procenta šetam sa još ponekim to mi predstavlja pravo zadovoljstvo. Udvoje se vidi više. Ako si voljan, možemo da pokušamo. Kada eventualno skupa prošetamo, na primer, po Narodnoj bašti, imaćeš zaista mnogo toga neznanoga i da vidiš. Ne garantujem, doduše,da će Te viđeno i obradovati, no šta da se radi - takav je život.

[branko]

Ovako me niko nije muvao.

[Bibliotekar]

Tajna uspeha leži u iskrenosti.

[branko]

Onda si ti propao.

[Bibliotekar]

Što se više volimo, to se, Dušo, manje poznajemo.

No ni brige: ja ću nastaviti da šetam sam, pa ću Tebe (i slučajne namernike) i nadalje o inokosnim šetnjama stečenim mi uvidima uredno & faktografski neupitno obaveštavati. A da sve ne bi ostalo na mojim pukim rečima, evo Ti i jedne šetačke reminiscencije na u negdašnjim vremenima jošte valjano negovane senćanske Šimšire:



O emotivnom sadržaju uspomena na iste možemo natenane, uz kafu, u ma kom Tebi konvenijentnom vremenu.

[branko]

PROJEKTIMA SE U SENTU SLILI MILIONI: Banatska opština uspešna na konkursima pokrajinskih sekretarijata

J. L.
15. 06. 2021. u 22:42

KROZ projekte prekogranične saradnje opština Senta je realizovala projekte vredne oko 870 hiljada evra, dok se iz pokrajinskih institucija u ovo mesto na severu Banata slilo skoro pola milijarde dinara, od čega je 25 miliona opredelio Pokrajinski sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu sa radnju i lokalnu samoupravu.

- Senta kao opština koja pripada prvoj kategoriji razvijenosti i primer je dobre prakse kada je u pitanju učešće u konkursnim aktivnostima koje sprovodi Pokrajisnki sekretarijat za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i loklanu samoupravu. Iz pokrajinskih institucija u Sentu se u proteklih nekoliko godina slilo 478 miliona dinara od čega je iz ovog sekretarijata opredeljeno više od 25 miliona dinara – istakao je Aleksandar Sofić, pokrajinski sekretar za regionalni razvoj, međuregionalnu saradnju i lokalnu samoupravu. - Takođe, Senta ne zaostaje ni kada su u pitanju aktivnosti i učešće u programima Interreg IPA prekogranične saradnje. Naime, u proteklom programskom periodu 2014-2020, Senta je kroz programe prekogranične saradnje Mađarska-Srbija, Ruminija-Srbija i Evropa za građanke i građane, povukla više od 870 hiljada evra, što je dobar rezultat.

Na sastanku sa predsednikom opštine Rudolfom Cegledije razgovaralo se i o trenutnom stanju, mogućnostima i potrebama ove opštine, kao i o primeni Plana razvoja lokalnih samouprava koji je nedavno stupio na snagu. Bilo je reči i o učešću lokanih samouprava na konkursima za povlačenje sredstava iz dostupnih fondova Evrospke unije, te unapređivanju industrijske zone u cilju privlačenja stranih investitora.

-Sekretarijat je dužan da se vodi principom ravnomernog regionalnog razvoja, ali da je neretko slučaj da opštine prve i druge kategorije češće konkurišu za bespovratna sredstva dok su opštine treće i četvrte kategorije po dosadašnjem iskustvu pasivnije – dodao je Sofić. - Pokrajinski sekretarijat pružiće punu podršku u procesu utvrđivanja potreba i mapiranja prioritetnih projkata koji će doprineti prvenstveno boljem životu građana a onda i privrednom rastu i zadržavanju radne snage na lokalu. Preduslov za to su zajednički napori i dobra komunikacija između predstavnika svih 45 vojvođanskih opština i pokrajinskih institucija koje su vam na raspolaganju.

Predsednik Opštine Rudolf Cegledi zahvalio se na podršci Pokrajinske vlade istakavši da Senta kao pogranična opština nastoji da stvori što povoljniji ambijent koji će sprečiti odliv mladog stanovništva iz Sente.

[Bibliotekar]

Vau - kroz projekte prekogranične saradnje opština Senta je za sve ove godine blagoslovenog EU participiranja u tzv. pretpristupnim fondovima realizovala & u kasicu joj slila projekte čija ekupna vrednost zaostaje za 1.103.460 Evra u odnosu na vrednost godišnjeg izvoznog prihoda OOUR „Sental” u sastavu RO „Fabrika alata i mašina Zastava” SOUR „Crvena zastava” iz Kragujevca u 1988. godini.



Ja silnoga li finansijskoga prosperiteta u blagosloveno eurounijsko letnje doba bajno... Krajnje je vreme da se sačini rekapitulacija privrednih nam uspeha u protekle tri decenije - to će spoznajno biti vaistinu sjajno.

P.S. Geografski lokalitet Sente zaprabvo je Bačka, kao jedno od tri ravnopravna vojvođanska regionalna srca junačka. Granica prema Banatu ide glavnim tokom reke Tise, od državne granice prema Mađarskoj, pa do ušća Tise u Dunav. Pre ovih pretpristupnih vremena to je bilo svima znano i od strane Sekretarijata za privredu SO Senta čak i slikovito anonsirano:



Izgleda da će jošte biti dosta posla u okviru naučnoistraživačkih projekata EU... Pa da se oparimo!

[Bibliotekar]

Teška saobraćajna nesreća na raskrsnici Arpadove ulice i Novoga šora

U ranim popodnevnim časovima danas se u Senti na semaforom regulisanoj i veoma prometnoj raskrsnici Arpadove ulice (bivša Beogradska ulica) i Novoga šora (bivša Ulica JNA) dogodila teška saobraćajna nesreća u kojoj je teško povređena jedna osoba. Nesreća se dogodila u trenutku kada je u zadnji deo automobila tipa VW Golf kikindske registracije, a koji se nakon uključenja zelenog signala na semaforu kretao u pravcu senćanske osnovne škole „Petefi Šandor” (bivša „Spomen” škola), udario automobil marke Fiat Seicento sa kanjiškim registarskim tablicama.



Mesto nesreće u trenutku vršenja uviđaja od strane pripadnika MUP-a

Usled siline udara došlo je do prevrtanja potonjeg vozila, koje se devastirano i okrenuto na krov zaustavilo na zelenoj površini između drvoreda i pločnika Arpadove ulice. Interventna jedinica službe hitne medicinske pomoći prenela je povređenog vozača u senćansku bolnicu, a istraga o uzrocima ove nesreće je u toku.

[branko]

Novinarku Minu Delić policija optužuje da je organizatorka protesta u Senti

“Policija me tereti da sam organizatorka blokade u Senti, koja je održana u subotu, 11. decembra, od 14 do 15 časova, na mostu u Senti”, izjavila je za Danas Mina Delić., novinarka, fotografkinja i ekološka aktivistkinja iz Sente.

Ona je rekla da je reč o do sada svekupuno dva ovakva slučaja u celoj Srbiji.

“Ovakve specijalne prijave dobile smo samo još jedna žena u jednoj drugoj maloj lokalnoj sredini i ja”, kaže Mina.

Ona smatra da je najverovatnije jedan od razloga za ovakvu prijavu i činjenica da je deo male ekološke grupe na društvenoj mreži Fejsbuk koja je osnovana pre godinu i po dana zbog seče šume u plavnom području naspram Sente, i da je “očigledno naljutila mnoge”.

Ova grupa je, inače, jednim postom pozvala Senćane na ekološki protest.

“Čini mi se da je odluka da se označim kao organizator potekla upravo odatle – da treba ugušiti svaki glas koji se ne uklapa u kolektivno ćutanje i da mora da se nađe to jedno ime, jedan lik, koji će biti ‘giljotiniran’ javno kao upozorenje ostalima”, ocenjuje Mina.

Podsetila je da su pojedini građani koji su učestvovali u blokadama i protestima širom Srbije dobili prekršajne prijave za nedozvoljeno zadržavanje na kolovozu, na osnovu Zakonu o bezbednosti saobraćaja na putevima.

Ova kazna je novčana u iznosu od 5.000 dinara, a građani imaju pravo da je plate u roku od osam dana, gde se ona umanjuje na sumu od 2.500 dinara ili da traže sudsko odlučivanje, napominje Mina i dodaje da se međutim, “niko drugi u celoj državi ne tereti da je organizator – reč je o članu 22. stav 1. tačka 2 Zakona o javnom okupljanju”.

U ovom Zakonu se navodi da će se “novčanom kaznom u iznosu od 100 – 150 hiljada dinara kazniti za prekršaj fizičko lice kao organizator ako pokuša ili održi okupljanje na mestu na kom okupljanje nije dozvoljeno”, “održi okupljanje bez prijave nadležnom organu” ili “pokuša ili održi okupljanje protivno rešenju kojim se ne dozvoljava održavanje javnog okupljanja”.

Delić je ocenila da se ni na jednom drugom okupljanju građana povodom skorašnjih dešavanja nije desilo da je svim učesnicima usledila prijava, i da joj je nakon razgovora u policiji rečeno da u toku sledeće nedelje svi mogu očekivati ove prekršajne prijave.

„Smatram da je ovo grubo kršenje građanskih prava na mirno i spontano okupljanje. Nadalje, ovo je vrlo očigledan vid zastrašivanja i kažnjavanja naroda, posebno u malim sredinama. U našoj maloj uspavanoj lokalnoj zajednici nikad se ništa ne dešava, niko nikad ne diže svoj glas čak ni onda kad su njihova prava vrlo jasno i ozbiljno ugrožena, čak ni onda kad ljudima ‘gori pod nogama’. Sve se trpi i na sve se ćuti. A kad se progovori, to je uglavnom kada treba napasti ono malo ljudi koji žele da se bore za javni interes, za interes svih nas, a to je u ovom konkretnom slučaju – zaštita životne sredine”, smatra Mina.

Prema njenim rečima, ovo nije slučaj samo Sente, nego i drugih malih lokalnih sredina.

“Male sredine su izložene značajno većim pritiscima, uplašeni, ućutkani, daleko su od očiju javnosti i medija. A upravo u malim mestima krije se istinska snaga, jer zemlja ne treba da se brani samo iz Beograda. Ona se brani lokalno – treba svako sa svojim komšijama da brani svoj komad zemlje, šume i neba”, napominje Delić.

[Bibliotekar]

Intrigantno pravno-faktografsko zamešateljstvo...

- Podnošenje pisane Prijave javnog okupljanja (najkasnije 5 dana pre vremena određenog za početak održavanja okupljanja, a u skladu s odredbama Zakona o javnom okupljanju [„Sl. glasnik RS”, br. 6/2016]) od strane deklarisanog i anonsiranog Organizatora protestnog okupljanja nije učinjeno.

- Zvaničnog Organizatora protestnog javnog okupljanja (fizičko ili pravno lice koje u skladu s odredbama Zakona poziva na okupljanje, priprema i organizuje okupljanje) nema.

- Redarska služba za obezbeđenje održavanja protestnog okupljanja (zarad onemogućavanja izbijanje nasilja i nedoličnog ponašanja učesnika tokom trajanja okupljanja, kao i prilikom dolaska i odlaska učesnika skupa sa mesta okupljanja) ne postoji.

- Protestno okupljanje se suprotno Zakonu (čl. 6 st. 2 Zakona o javnom okupljanju) održava ispred / na području objekta od strateškog i posebnog značaja za odbranu i bezbednost Republike Srbije (Odluka o objektima od posebnog značaja za odbranu („Sl. Glasnik RS” br.112/2008 - [putni objekti na pruzi (mostovi, nadvožnjaci, podvožnjaci, vijadukti, akvadukti, propusti, tuneli, galerije, potporni i obložni zidovi i sl.) dužine više od 10 m].

- Anonimni post Fejsbuk-grupe Plavne šume Potisja - Tisza-menti ártéri erdők poziva građane na protestno okupljanje.

Zarad razrešenja slučaja Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal treba samo da identifikacijom IP adrese Pozivara utvrdi ko je faktička osoba koja je zapravo učinila prekršajno delo.

Savršeno je moguće da gospođa Delić predstavlja potpuno nevinu žrtvu nečije avanturističke akcije.



Gospođa Mina Delić na današnjem protestnom skupu ispred sedišta Vlade Srbije

[branko]

Senta: Gradska biblioteka sa 90.000 naslova i 6.000 čitalaca

Poseban miris - miris Bucka.

[branko]

A nekada:

[Bibliotekar]

Divim se Tvom osećaju za aktuelnost... Podseća unekoliko na tajming Starog Zaveta.