Vesti
Re: Vesti
Program drugog Jesenjeg pozorišnog festivala Emira Kusturice
Kao da živimo u međuvremenu
Drugi Jesenji pozorišni festival reditelja Emira Kusturice održaće se 27. i 28. oktobra na Mećavniku pod sloganom "Kao da živimo u međuvremenu".
U takmičarskom programu biće predstavljene četiri studentske predstave: - "Braća" Mihaila Durnjenkova u izvođenju Fakulteta dramskih i filmskih umjetnosti Sinergija, komad "Skoro pa drama, Itana Koena predstavlja Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda, "Šest lica traži pisca", Luiđija Pirandela Akademija umetnosti Novog Sada, a "Galeba" Antona Čehova Akademija umetnosti Beograd .
Slogan festivala je zapravo izreka književnika Matije Bećkovića i predstavlja refleksiju tempa i vremena u kojem živimo. Kao i prošlo i ovogodišnje izdanje festivala će se dešavati prema zamisli osnivača, da Mećavnik postane sinonim za prožimanje energije i iskustva između mladih i ostvarenih umetnika. Kao specijalni gosti najavljeni su Zvezdara teatar sa predstavom "Hipnoza jedne ljubavi" Dušana Kovačevića, koji će svečano otvoriti ovu pozorišnu smotru.
Za dva dana festivala, publici će biti predstavljene četiri studentske predstave, dva dramska klasika i dva savremena teksta. Selektor festivala, reditelj Milan Nešković, vodio se odabirom predstava koje će zajedno činiti najbolju celinu u odnosu na problem koje su mladi autori odlučili da tretiraju kroz pozorišni čin. Motiv percepcije savremenog trenutka prirodno se izdvaja u brojnim studentskim predstavama, bez obzira na to da li se one bave klasičnim dramskim delima ili savremenim autorima.
"Gotovo uvek je tretiranje problema odražavalo vreme u kome živimo, ali iz vizure mladih, kojima je Jesenji pozorišni festival i posvećen" - izjavio je selektor festivala Milan Nešković . Drugi Jesenji pozorišni festival Emira Kusturice organizuje Rasta Internacional, a generalni sponzor je Kompanija NIS.
Kao da živimo u međuvremenu
Drugi Jesenji pozorišni festival reditelja Emira Kusturice održaće se 27. i 28. oktobra na Mećavniku pod sloganom "Kao da živimo u međuvremenu".
U takmičarskom programu biće predstavljene četiri studentske predstave: - "Braća" Mihaila Durnjenkova u izvođenju Fakulteta dramskih i filmskih umjetnosti Sinergija, komad "Skoro pa drama, Itana Koena predstavlja Fakultet dramskih umetnosti iz Beograda, "Šest lica traži pisca", Luiđija Pirandela Akademija umetnosti Novog Sada, a "Galeba" Antona Čehova Akademija umetnosti Beograd .
Slogan festivala je zapravo izreka književnika Matije Bećkovića i predstavlja refleksiju tempa i vremena u kojem živimo. Kao i prošlo i ovogodišnje izdanje festivala će se dešavati prema zamisli osnivača, da Mećavnik postane sinonim za prožimanje energije i iskustva između mladih i ostvarenih umetnika. Kao specijalni gosti najavljeni su Zvezdara teatar sa predstavom "Hipnoza jedne ljubavi" Dušana Kovačevića, koji će svečano otvoriti ovu pozorišnu smotru.
Za dva dana festivala, publici će biti predstavljene četiri studentske predstave, dva dramska klasika i dva savremena teksta. Selektor festivala, reditelj Milan Nešković, vodio se odabirom predstava koje će zajedno činiti najbolju celinu u odnosu na problem koje su mladi autori odlučili da tretiraju kroz pozorišni čin. Motiv percepcije savremenog trenutka prirodno se izdvaja u brojnim studentskim predstavama, bez obzira na to da li se one bave klasičnim dramskim delima ili savremenim autorima.
"Gotovo uvek je tretiranje problema odražavalo vreme u kome živimo, ali iz vizure mladih, kojima je Jesenji pozorišni festival i posvećen" - izjavio je selektor festivala Milan Nešković . Drugi Jesenji pozorišni festival Emira Kusturice organizuje Rasta Internacional, a generalni sponzor je Kompanija NIS.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Muzička biografija Jesenjina
Večerašnju premijeru Novosadskog pozorišta potpisuju Robert Lenard, Kornelije Kovač i Milan Belegišanin
Novi Sad – Predstava „Jesenjin“, muzička pesnička biografija s votkom, kako je najavljuju autori, premijerno će biti postavljena večeras u Novosadskom pozorištu (Ujvideki szinhaz). Komad potpisuju zaista impresivna imena: dramaturg Robert Lenard, kompozitor Kornelije Kovač i reditelj Milan Belegišanin, a izvode ga glumci jedinog novosadskog ansambla koji predstave igra na mađarskom jeziku.
- Svaki čovek u svom životnom prtljagu nosi svetlost i senku. Od prostora u kojem se kreće zavisi šta će od ta dva dela njegovog bića da nadvlada. To je posebno izraženo kod darovitih ljudi, kod njih je ta granica najtanja... Naravno da je priča o Jesenjinu priča svih naših romantičnih ili romatičarskih mladosti – kaže reditelj Belegišanin.
Kornelije Kovač ističe da je Jesenjinovo stvaralaštvo toliko uticalo na njega da je postao veliki obožavalac njegove poezije – dela, ne čoveka samog.
- U životu ne volim ljude koji piju, tuku se, koji su neprijatni u društvu. Volim ljude koji vrede u onom što rade, a Jesenjin je upravo takav. Za razliku od života, Jesenjin se nije tukao u poeziji, on je tamo bio drugi čovek. Tu me je potpuno fascinirao – navodi Kovač.
Kada se 1978. godine sa porodicom odselio u Englesku, Kovač je poneo i nekoliko Jesenjinovih knjiga i, kako kaže, najviše slobodnog vremena je proveo pišući muziku na njegove tekstove. U Tilehursu, malom mestu pored Redinga, napravio je čak 15 kompozicija.
- Vrativši se u Beograd, shvatio sam da mi treba saradnik, neko iz sveta pozorišta. To traganje je trajalo sve do pre nekoliko meseci, pošto se ispostavilo da sa svim ljudima, sa kojima sam nešto pokušao na temu Jesenjina, nisam bio na istom koloseku. Prosto, nisam želeo da neki dramaturg dođe i napiše priču, jer je priča već postojala – u Jesenjinovoj poeziji. Kada sam došao do kontakta Valentina Vencela (upravnika Novosadskog pozorišta, p.a.) poslao sam mu pismo na sedam-osam strana. Rezultat je ova predstava – otkriva Kovač.
Naslovnu ulogu u komadu “Jesenjin” igra Gabor Karajoš, a na scenu će izaći i Arpad Mesaroš, Gabriela Crnković, Agota Ferenc, Emina Elor, Judit Laslo, Ištvan Kereši, Gabor Pongo, Zoltan Širmer, Daniel Gomboš, Terezia Figura, Silvia Križan, Stanislava Orlović, Lehel Šoltiš, Atila Mađar, Daniel Husta, Robert Ožvar, Bence Salai, Melinda Šimon i Beren Živanac, kao dete Jesenjin.
Večerašnju premijeru Novosadskog pozorišta potpisuju Robert Lenard, Kornelije Kovač i Milan Belegišanin
Novi Sad – Predstava „Jesenjin“, muzička pesnička biografija s votkom, kako je najavljuju autori, premijerno će biti postavljena večeras u Novosadskom pozorištu (Ujvideki szinhaz). Komad potpisuju zaista impresivna imena: dramaturg Robert Lenard, kompozitor Kornelije Kovač i reditelj Milan Belegišanin, a izvode ga glumci jedinog novosadskog ansambla koji predstave igra na mađarskom jeziku.
- Svaki čovek u svom životnom prtljagu nosi svetlost i senku. Od prostora u kojem se kreće zavisi šta će od ta dva dela njegovog bića da nadvlada. To je posebno izraženo kod darovitih ljudi, kod njih je ta granica najtanja... Naravno da je priča o Jesenjinu priča svih naših romantičnih ili romatičarskih mladosti – kaže reditelj Belegišanin.
Kornelije Kovač ističe da je Jesenjinovo stvaralaštvo toliko uticalo na njega da je postao veliki obožavalac njegove poezije – dela, ne čoveka samog.
- U životu ne volim ljude koji piju, tuku se, koji su neprijatni u društvu. Volim ljude koji vrede u onom što rade, a Jesenjin je upravo takav. Za razliku od života, Jesenjin se nije tukao u poeziji, on je tamo bio drugi čovek. Tu me je potpuno fascinirao – navodi Kovač.
Kada se 1978. godine sa porodicom odselio u Englesku, Kovač je poneo i nekoliko Jesenjinovih knjiga i, kako kaže, najviše slobodnog vremena je proveo pišući muziku na njegove tekstove. U Tilehursu, malom mestu pored Redinga, napravio je čak 15 kompozicija.
- Vrativši se u Beograd, shvatio sam da mi treba saradnik, neko iz sveta pozorišta. To traganje je trajalo sve do pre nekoliko meseci, pošto se ispostavilo da sa svim ljudima, sa kojima sam nešto pokušao na temu Jesenjina, nisam bio na istom koloseku. Prosto, nisam želeo da neki dramaturg dođe i napiše priču, jer je priča već postojala – u Jesenjinovoj poeziji. Kada sam došao do kontakta Valentina Vencela (upravnika Novosadskog pozorišta, p.a.) poslao sam mu pismo na sedam-osam strana. Rezultat je ova predstava – otkriva Kovač.
Naslovnu ulogu u komadu “Jesenjin” igra Gabor Karajoš, a na scenu će izaći i Arpad Mesaroš, Gabriela Crnković, Agota Ferenc, Emina Elor, Judit Laslo, Ištvan Kereši, Gabor Pongo, Zoltan Širmer, Daniel Gomboš, Terezia Figura, Silvia Križan, Stanislava Orlović, Lehel Šoltiš, Atila Mađar, Daniel Husta, Robert Ožvar, Bence Salai, Melinda Šimon i Beren Živanac, kao dete Jesenjin.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
У Позоришту младих припрема се „Евгеније Оњегин”
Драмска сцена Позоришта младих половином децембра биће богатија за једну нову представу - “Евгеније Оњегин”, рађену по чувеном Пушкиновом делу, које је драматизовао Федор Шили, а режира је Борис Лијешевић, који је на сцену овог театра досад поставио две представе: “Јаре у млеку” и “Поводом Галеба”.
То су, мећутим, како каже сам Лијешевић, били другачији редитељски концепти, који су се бавили неким другим аспектима представе, можда и више него самим делом које се поставља. Више су, појашњава, говорили о начину рад и искуствима самих глумаца, док се у току проба “Евгенија Оњегина” испоставило да су емоције ипак те које ће пресудити, и бити најважније.
Осећања јесу ванвременска категорија, и данашњи гледалац их разуме, но Лијешевић није изместио ову представу из Пушкиновог времена, јер сматра да нешто, написано пре сто, двеста година, није савремени комад.
„Пушкин није савремени писац, жао ми је, тако да ја, од неког времена уназад, када почињем да радим нешто што се дешава у прошлости, обавезно волим да кренем из епохе. А докле ће се стићи у некој редитељско-глумачкој играрији, да ли до данашњег времена или асоцијација, није битно. Али, све мање ми је блиско то да гледамо “Евгенија Оњегина” који се дешава данас у Србији, јер Пушкин није писац 21. века, што не значи да ме занима реконструкција и музеј. Напротив, то ме уопште не интересује. Ако нешто почнем да радим из епохе, желим да то радим са свим искуством времена које је прошло. Дакле, тај комад не радимо у 19, него у 21. Веку“, напомиње Лијешевић.
Комуникација са публиком једино може да почива на истини, до које на сцени дођу глумац и редитељ, а она се препознаје, како истиче Лијешевић, у којој год да смо епохи, и једнака је за глумце на сцени, и за сваког човека који седи у гледалишту.
„Питао сам се шта да направим с “Евгенијем Оњегином”, да ли да се дешава у неком другом простору, неким другим околностима. Имао сам разних идеја, али некако ниједна се није задржала, и није била снажнија од тога што се догађа између ликова“, наводи Лијешевић. „Мене, дакле, занима оно што се дешава између људи, и само то. Како један утиче на другог, други на трећег, трећи опет на првог, и како то доводи до неке несреће, до двобоја, сукоба међу људима, или до љубави. Све друго, типа позорница, сценографија, костим, то ме занима у оној мери у којој може да помогне да се створе ти опипљиви, снажни односи.“
Примећујући да су ликови млади људи, пуни живота, редитељ Лијешевић каже да је схватио да је Пушкин управо писао о младима свог доба, који упадају у неспоразуме, воле се, па се сутрадан потуку, поубијају... Зато овај комад Лијешевић доживљава као комад о једној генерацији. Стално се помиње “сплин”, и бајроновска меланхолија, али Лијешевић подсећа на то да је заправо оно што говори јунак – “моја душа је празна, моја душа је хладна”.
С таквом душом, Оњегину се у животу као прва драматична и озбиљна ствар догоди двобој, у којем убија пријатеља. Тако он упознаје живот кроз смрт, коју је сам проузроковао. Као да је дотад код њега била у питању емоционална незрелост, примећује Лијешевић, и подсећа да је Оњегин био, како Пушкин каже за њега, модни тиранин, распусник, дете весеља и забаве, наследник целе велике породице, која се завршава са њим.
„Кад год смо се питали ко би био данас неки Оњегин, кога год се сетим, неких људи, главних у друштву, њима никако да досади, да се повуку, него иду на тим таласима, и чини се као да ће цео живот путовати на тим таласима. А Оњегин је већ у својој 25. години рекао: Не могу више, одох на село.“
Младе ликове у овом делу тумаче млади глумци, блиски по годинама, можда и по неком ставу, животном осећају за који се може испоставити и да деле са њима, или га бар разумеју, упркос различитим временима којима припадају.
Евгенија Оњегина игра глумац Пеђа Марјановић, који, размишљајући о овом лику и поступцима, тумачи његово одбијање Татјане као немогућност да јој узврати љубав, јер је суочен с душевном празнином коју осећа. Управо та његова хладна душа која је заправо проблем тог лика, постаје нешто што је веома важно за ову представу, и што је, по речима Пеђе Марјановића, блиско данашњим младим људима, та немогућност задовољења у духовном смислу.
„То је проблем и Евгенија Оњегина, јер он има око 25 година, по неким подацима које смо успели да нађемо, а већ је прошао све што се тиче посета салонима, баловима и женама, и није успео да се ту нађе. Ја њега видим као неког ко је у том роману у потрази за собом“, напомиње млади глумац.
Поред Пеђе Марјановића, у улогама су још и Данило Миловановић, Иван Ђурић, Саша Латиновић, Слободан Нинковић, Кристина Савков, Миа Радовановић, Вера Хрћан Остојић, Јелица Глигорин, Неда Даниловић и Драган Зорић.
Сценографкиња је Уна Јанков, а костимографкиња је Милица Грбић Комазец.
Драмска сцена Позоришта младих половином децембра биће богатија за једну нову представу - “Евгеније Оњегин”, рађену по чувеном Пушкиновом делу, које је драматизовао Федор Шили, а режира је Борис Лијешевић, који је на сцену овог театра досад поставио две представе: “Јаре у млеку” и “Поводом Галеба”.
То су, мећутим, како каже сам Лијешевић, били другачији редитељски концепти, који су се бавили неким другим аспектима представе, можда и више него самим делом које се поставља. Више су, појашњава, говорили о начину рад и искуствима самих глумаца, док се у току проба “Евгенија Оњегина” испоставило да су емоције ипак те које ће пресудити, и бити најважније.
Осећања јесу ванвременска категорија, и данашњи гледалац их разуме, но Лијешевић није изместио ову представу из Пушкиновог времена, јер сматра да нешто, написано пре сто, двеста година, није савремени комад.
„Пушкин није савремени писац, жао ми је, тако да ја, од неког времена уназад, када почињем да радим нешто што се дешава у прошлости, обавезно волим да кренем из епохе. А докле ће се стићи у некој редитељско-глумачкој играрији, да ли до данашњег времена или асоцијација, није битно. Али, све мање ми је блиско то да гледамо “Евгенија Оњегина” који се дешава данас у Србији, јер Пушкин није писац 21. века, што не значи да ме занима реконструкција и музеј. Напротив, то ме уопште не интересује. Ако нешто почнем да радим из епохе, желим да то радим са свим искуством времена које је прошло. Дакле, тај комад не радимо у 19, него у 21. Веку“, напомиње Лијешевић.
Комуникација са публиком једино може да почива на истини, до које на сцени дођу глумац и редитељ, а она се препознаје, како истиче Лијешевић, у којој год да смо епохи, и једнака је за глумце на сцени, и за сваког човека који седи у гледалишту.
„Питао сам се шта да направим с “Евгенијем Оњегином”, да ли да се дешава у неком другом простору, неким другим околностима. Имао сам разних идеја, али некако ниједна се није задржала, и није била снажнија од тога што се догађа између ликова“, наводи Лијешевић. „Мене, дакле, занима оно што се дешава између људи, и само то. Како један утиче на другог, други на трећег, трећи опет на првог, и како то доводи до неке несреће, до двобоја, сукоба међу људима, или до љубави. Све друго, типа позорница, сценографија, костим, то ме занима у оној мери у којој може да помогне да се створе ти опипљиви, снажни односи.“
Примећујући да су ликови млади људи, пуни живота, редитељ Лијешевић каже да је схватио да је Пушкин управо писао о младима свог доба, који упадају у неспоразуме, воле се, па се сутрадан потуку, поубијају... Зато овај комад Лијешевић доживљава као комад о једној генерацији. Стално се помиње “сплин”, и бајроновска меланхолија, али Лијешевић подсећа на то да је заправо оно што говори јунак – “моја душа је празна, моја душа је хладна”.
С таквом душом, Оњегину се у животу као прва драматична и озбиљна ствар догоди двобој, у којем убија пријатеља. Тако он упознаје живот кроз смрт, коју је сам проузроковао. Као да је дотад код њега била у питању емоционална незрелост, примећује Лијешевић, и подсећа да је Оњегин био, како Пушкин каже за њега, модни тиранин, распусник, дете весеља и забаве, наследник целе велике породице, која се завршава са њим.
„Кад год смо се питали ко би био данас неки Оњегин, кога год се сетим, неких људи, главних у друштву, њима никако да досади, да се повуку, него иду на тим таласима, и чини се као да ће цео живот путовати на тим таласима. А Оњегин је већ у својој 25. години рекао: Не могу више, одох на село.“
Младе ликове у овом делу тумаче млади глумци, блиски по годинама, можда и по неком ставу, животном осећају за који се може испоставити и да деле са њима, или га бар разумеју, упркос различитим временима којима припадају.
Евгенија Оњегина игра глумац Пеђа Марјановић, који, размишљајући о овом лику и поступцима, тумачи његово одбијање Татјане као немогућност да јој узврати љубав, јер је суочен с душевном празнином коју осећа. Управо та његова хладна душа која је заправо проблем тог лика, постаје нешто што је веома важно за ову представу, и што је, по речима Пеђе Марјановића, блиско данашњим младим људима, та немогућност задовољења у духовном смислу.
„То је проблем и Евгенија Оњегина, јер он има око 25 година, по неким подацима које смо успели да нађемо, а већ је прошао све што се тиче посета салонима, баловима и женама, и није успео да се ту нађе. Ја њега видим као неког ко је у том роману у потрази за собом“, напомиње млади глумац.
Поред Пеђе Марјановића, у улогама су још и Данило Миловановић, Иван Ђурић, Саша Латиновић, Слободан Нинковић, Кристина Савков, Миа Радовановић, Вера Хрћан Остојић, Јелица Глигорин, Неда Даниловић и Драган Зорић.
Сценографкиња је Уна Јанков, а костимографкиња је Милица Грбић Комазец.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
SMISAO POZORIŠTA Ne možemo dići revoluciju, ali NE MORAMO BITI STADO ZA ŠIŠANJE
Iz ugla umetnika, daske koje život znače ostale su samo mali prozor koji se upinje da ostane širom raskrinut i pruži pogled na realnu scenu današnjice, gde režiju nameću politika, mediokriteti, materijalno... Govore Ejdus, Lečić, Igor Vuk Torbica, Zorana Kralj, Mićunović, Begagić.
Misija nedavno završenog 22. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu, pod motom "Za ovo malo duše", kako je najavio selektor Bojan Munjin, bila je odbrana ljudskih i estetskih vrednosti. Munjin reče napadnutih, umetnici smatraju pokorenih vrednosti, za koje se vredi boriti, ali bez iluzija da je revolucija moguća.
- Živimo u velikoj konfuziji, stampedu informacija, tehnologija, interneta, društvenih mreža, u globalnoj laži, bez obzira na to što nijedna od tehnoloških i političkih inovacija nije imala tu ambiciju. Ljudi gube sopstvena uporišta i postaju voajeri. Živimo u neorobovlasičkom sistemu za koji još uvek nemamo ideju kako da se odupremo. Revolucije su nemoguće, jer su kontrole fantastične i bilo kakva subverzivna delatnost iz 19. i 20. veka je nemoguća. Davno sam odustao da pozorište može da menja svet, ali može da budi individualnu svest i emocije kod malog kruga koji voli teatar - ističe glumac Predrag Ejdus.
I ono malo duše, smatra Branislav Lečić, u fokusu je za uništenje jer senzacionalizam, trivijalnost i površnost traže dominaciju u svim segmentima društva.
- Građansko društvo ne postoji nigde u svetu, jer podrazumeva integritet države, društva, grupe, kaste, porodice pojedinca. Parola "ako nešto nije bilo na CNN, nije se ni desilo" pokazuje da neki imaju potrebu da kreiraju stvarnost, da nas lakše uvedu u stado i da nas lakše šišaju i po potrebi kolju. Bitno da imamo koncentraciju, a ona se može steći i u pozorištu gde umetnici mogu da sklone sve maske i provale obmane i daju na znanje publici da ne veruje u laži i opsene, nego traga za suštinom i smislom - kaže Lečić.
Dok poznati glumac od nametnutih "vrednosti" brani društvo, reditelj Igor Vuk Torbica smatra da na Balkanu društvo uopšte ne postoji.
- Mi smo u kategoriji „ako uvodim kanalizaciju, uvodim je samo za sebe, a ne za celu ulicu“. U tom smislu nemamo društvo ni društveni konsenzus i zato nam politika određuje kako da živimo i šta da radimo - ističe Torbica, reditelj "Priča iz bečke šume" Kazališta "Gavella" iz Zagreba.
Veljko Mićunović, reditelj "Samoubice" CNP-a iz Podgorice, u Erdmanov komad je, kaže, uneo veliku dozu jeze i gorčine.
- Gorčina je nužna jer sa njom moramo da se suočimo. Jeza me hvata od ljudi koji idu u teatar da bi se zabavili, a posebno od onih koji prave predstave da bi zabavili ljude. Živmo u trenutku kada možemo da prenesemo informaciju brže nego ikad. Da je revolucija u tim okolnostim moguća, ona bi se do sada i dogodila. Paradoks je da je slobode nikad manje zahvaljujući mediokritetima - Mićunović.
Percepcija je, kaže Zorana Kralj, direktorka CNP, da je pozorište nedostupno običnim ljudima već namenjeno "odabranima".
"Moja fabrika" Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice, kroz sudbinu Železare koja je izgradila grad i njenih radnika, ipak prevazilazi lokalne okvire.
Direktor BNP Hazim Begagić kaže da je ova predstava jedina u BiH koja govori o svojoj ratnog prošlosti i ratnoj sramoti.
- Ovo nije predstava samo o Zenici već i o Užicu, Sisku, Mariboru, Kragujevcu, Cetinju i drugim gradovima koji su ostali bez hranitelja. Kroz otpor i revolucionarni duh govorimo o fašističkoj i antifašističkoj istoriji grada, o problemima zapošljavanja, nesposobnosti, nestručnosti. Pričamo da nas fabrika truje, a ne iznalazimo rešenja, već komformistički pristajemo da budemo trovani - objašnjava Begagić.
Iz ugla umetnika, daske koje život znače ostale su samo mali prozor koji se upinje da ostane širom raskrinut i pruži pogled na realnu scenu današnjice, gde režiju nameću politika, mediokriteti, materijalno... Govore Ejdus, Lečić, Igor Vuk Torbica, Zorana Kralj, Mićunović, Begagić.
Misija nedavno završenog 22. Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu, pod motom "Za ovo malo duše", kako je najavio selektor Bojan Munjin, bila je odbrana ljudskih i estetskih vrednosti. Munjin reče napadnutih, umetnici smatraju pokorenih vrednosti, za koje se vredi boriti, ali bez iluzija da je revolucija moguća.
- Živimo u velikoj konfuziji, stampedu informacija, tehnologija, interneta, društvenih mreža, u globalnoj laži, bez obzira na to što nijedna od tehnoloških i političkih inovacija nije imala tu ambiciju. Ljudi gube sopstvena uporišta i postaju voajeri. Živimo u neorobovlasičkom sistemu za koji još uvek nemamo ideju kako da se odupremo. Revolucije su nemoguće, jer su kontrole fantastične i bilo kakva subverzivna delatnost iz 19. i 20. veka je nemoguća. Davno sam odustao da pozorište može da menja svet, ali može da budi individualnu svest i emocije kod malog kruga koji voli teatar - ističe glumac Predrag Ejdus.
I ono malo duše, smatra Branislav Lečić, u fokusu je za uništenje jer senzacionalizam, trivijalnost i površnost traže dominaciju u svim segmentima društva.
- Građansko društvo ne postoji nigde u svetu, jer podrazumeva integritet države, društva, grupe, kaste, porodice pojedinca. Parola "ako nešto nije bilo na CNN, nije se ni desilo" pokazuje da neki imaju potrebu da kreiraju stvarnost, da nas lakše uvedu u stado i da nas lakše šišaju i po potrebi kolju. Bitno da imamo koncentraciju, a ona se može steći i u pozorištu gde umetnici mogu da sklone sve maske i provale obmane i daju na znanje publici da ne veruje u laži i opsene, nego traga za suštinom i smislom - kaže Lečić.
Dok poznati glumac od nametnutih "vrednosti" brani društvo, reditelj Igor Vuk Torbica smatra da na Balkanu društvo uopšte ne postoji.
- Mi smo u kategoriji „ako uvodim kanalizaciju, uvodim je samo za sebe, a ne za celu ulicu“. U tom smislu nemamo društvo ni društveni konsenzus i zato nam politika određuje kako da živimo i šta da radimo - ističe Torbica, reditelj "Priča iz bečke šume" Kazališta "Gavella" iz Zagreba.
Veljko Mićunović, reditelj "Samoubice" CNP-a iz Podgorice, u Erdmanov komad je, kaže, uneo veliku dozu jeze i gorčine.
- Gorčina je nužna jer sa njom moramo da se suočimo. Jeza me hvata od ljudi koji idu u teatar da bi se zabavili, a posebno od onih koji prave predstave da bi zabavili ljude. Živmo u trenutku kada možemo da prenesemo informaciju brže nego ikad. Da je revolucija u tim okolnostim moguća, ona bi se do sada i dogodila. Paradoks je da je slobode nikad manje zahvaljujući mediokritetima - Mićunović.
Percepcija je, kaže Zorana Kralj, direktorka CNP, da je pozorište nedostupno običnim ljudima već namenjeno "odabranima".
"Moja fabrika" Bosanskog narodnog pozorišta iz Zenice, kroz sudbinu Železare koja je izgradila grad i njenih radnika, ipak prevazilazi lokalne okvire.
Direktor BNP Hazim Begagić kaže da je ova predstava jedina u BiH koja govori o svojoj ratnog prošlosti i ratnoj sramoti.
- Ovo nije predstava samo o Zenici već i o Užicu, Sisku, Mariboru, Kragujevcu, Cetinju i drugim gradovima koji su ostali bez hranitelja. Kroz otpor i revolucionarni duh govorimo o fašističkoj i antifašističkoj istoriji grada, o problemima zapošljavanja, nesposobnosti, nestručnosti. Pričamo da nas fabrika truje, a ne iznalazimo rešenja, već komformistički pristajemo da budemo trovani - objašnjava Begagić.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Predstava „Svedobro“, užičkog ansambla, na festivalu u Užicu
Poetska potraga za ljudskošću
Predstavu „Svedobro“, po tekstu Stevana Vraneša i u režiji Nemanje Rankovića, igrali su sinoć glumci NP Užice na pretposlednjoj takmičarskoj večeri Jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu - Bez prevoda, koju je publika ocenila sa 4,66.
U maniru poetskog realizma, skoro linearne dinamike u kojoj se dramska akcija naslućuje i verbalizuje, u komadu se prepliću sudbine pet likova u kolibi u zabačenom selu izmišljenog i simboličnig naziva Svedobro, negde na zapadu Srbije, na granici sa Bosnom i Hercegovinom.
Glavna junakinja Marina (Tanja Jovanović), žena srednjih godina, skrhana je tragičnom ljubavlju i preselila se iz velikog grada u porodičnu brvnaru, pokušavajući da pronađe mir. Vežba jogu, uzgaja i konzumira organsku hranu i propoveda zdrav stil života. Uspeva da formira kvaziporodicu, koju čine Rajko (Igor Borojević) izbeglica koji je pobegao u šumu, Žarko (Branislav Ljubičić) mladić koji je kao dečak odlučio da bude nem, i Nika (Tijana Karaičić), devojka puna sirove energije, koja ima nesrećnu porodicu, ali i kriminogeni dosije, iskustvo starlete i učesnice u rijaliti programu.
Kada u iznenadnu posetu Marini dođe njena prijateljica iz mladosti Ivana (Biljana Zdravković), dobro finansijski situirna, ali „bolesna od srećnog života“ i nesrećnog braka, počinju da oživljavaju demoni iz njihove prošlosti. Na kraju, Nika i Žarko odlaze u potragu za svojim snovima u Nemačku, Ivana se vraća svom komformističkom životu, Rajko, poput „srpskog Tarzana“ nastavlja svoj šumski život, a Marina ostaje sama i ponovo skrhana.
Scenografiju, koja je suptilna asocijacija na brvnaru, čiji se centralni deo podiže i spušta, poput emotivnih i psiholoških opterećenja i olakšanja, oblikuje se u kutiju, u prostor za sumopreispitivanje, osmislila je Marijana Zorzić Petrović. Snežana Kovačević je oblikovala kostime, a muziku - Ana Đuričin i Goran Antović.
- Centralne teme komada su samoća i dileme kojima smo svi opterećeni u trenucima kada podvlačimo crtu. Tema otići ili ostati je velika tema ne samo u smislu da li otići iz Srbije , nego je to i dilema da li, zbog svega što nas šiba u životu, ostati u onome u čemu se nalazimo ili pobeći, osamiti se, zanemeti, biti u rialitiju, što je takođe neka vrsta čudne samoće, objasnio je Stevan Vraneš, kome je to prvi dramski tekst koji je napisao petanestak godina nakon završetka studija dramaturgije na FDU Beograd.
Reditelj Nemanja Ranković je ponudio, prvenstveno, emotivno snažan komad koji se tiče svih nas u vremenu koje „melje“ ljude. Pitajući se šta nam se dogodilo, koji su uzroci odsustva empatije, on dotiče i poziciju savremene žene u mačističkom društvu, i ističe važnost reafirmisanja vrednosti porodice, humanosti i solidarnosti. Koristeći svetla i muziku, uobličio je setnu scensku formu u kojoj su glumci uspeli da prikažu jaka, ali prugušena emotivna stanja likova, koji mnogo toga saopštavaju i kada ne govore.
U nameri da sudbine običnih ljudi vrati u epicentar pozorišnog promišljanja, reditelj poručuje da bi „današnji čovek sa svojim problemima, slutnjama, dilemama, strahovima i potragama, trebalo da bude i najveća pozorišna tema“.
- Takozvane velike teme ne postoje bez sudbine „malog“ čoveka. To je samo paradiranje i parolisanje. Načini na koji čovek podnosi današnjicu, njegova suočavanja i borbe sa samim sobom i okruženjem, zapravo su najveće teme o kojima pozorište mora da progovori, poručio je Ranković.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Komad „Ivanov“ oduševio festivalsku publiku u Užicu
Pozorišna harmonija o dubini ljudske duše
Povicima „bravo“, dugotrajnim aplauzom i, za sada, najvišom ocenom - 4.81, publika Jugoslovenskog pozorišnog festivala - Bez prevoda u Užicu je nagradila predstavu „Ivanov“ (A.P. Čehov/Tatjana Mandić Rigonat) u izvođenju glumaca NP Beograd.
Čehovljev tekst o egzistencijalnim problemima pojedinca/itelektualca i njegovim dubokim preispitivanjima koje okončavaju samoubistvom, rediteljka je neznatno skratila, ali mu nije ništa učitavala i, uz glumačku virtuoznost ansambla nacionalnog tetra, uobličila je zanimljivu i suptilnu teatarsku harmoniju o dubini ljudske duše.
Izuzetne uloge su ponudili Nikola Ristanovski (Ivanov), sjajna Nada Šargin (Ana Petrovna), vrlo ubedljiva Hana Selimović (Saša), maestralni Predrag Ejdus (Šebeljski), Branko Vidojković i ostali glumci.
Scenu, na kojoj se tananim nitima ukrštaju svetovi prošlosti i sadašnjosti, života i smrti, Branko Hojnih je osmislio kao poetski prostor sa atmosferom muzeja i monumentalnim ramom na zidu kojim su poput slikarskog platna „uokviren“ sjani muzičari i akteri drame, koji sa tog „platna“ silaze na scenu, a dečji drveni konjić i klavir su dodatne emotivne asocijacije i simboli.
Iako je zamišljena da se izvodi sa publikom na sceni, predstava je prilagođena tehničkim uslovima užičkog pozorišta, pa je najveći deo publike ostao u gledalištu i mnogi gledaoci, nažalost, povremeno nisu mogli da učestvuju u jedinstvenim pozorišnim činu.
- Čehov je pisac dubine duše, egzistencijalnog očaja i zadire u ono što se zove tajna ljudskog bića. On nije pisac teze i nisam htela da pravim „tezičan“ komad i da kažem Ivanov je takav zato što je odvratno društvo u kome živi. To ne bi bilo tačno, jer i u idelanim društvima ili društvima koja teže većoj socijalnoj pravičnosti, uvek će postojati brojni problemi koji nas određuju kao ljude za koje društvo nije krivo“, kazala je Tatjana Mandić Rigonat, rediteljska predstave „Ivanov“.
Rekavši da je „predstavu radila po intuiciji, želeći da, verovatno, priča ono što nju najdublje boli“, rediteljka je dodala da je taj komad posvetila sebi, svojoj generaciji, ali i nekim ljudima iz drugih generacija“.
- To su oni umorni ljudi, koji su pošteno radili i imali pošten odnos prema budućnosti i svetu, a osećaju se prevarenima. Ne bih mogla da radim ovu predstavu, a da dobrim delom Ivanova nisam osećala kao najdublji deo sopstvene posustalosti, stalnog preispitivanja i beskrajnog zamora, rekla je rediteljka i dodala da je „predstava i vrlo subverzivna“.
- Ovo vreme funkcioniše pod parolom - čovek je širok, treba ga suziti, ali Čehov proširuje naše gledanje na čoveka i teme koje nosi život. Vraćamo poeziju, teme novca, smrtnosti, prolaznosti, ljubavi, izneverenih ideala i sve to čini punoću života, a ne samo svođenje na jednu dimenziju na koju pokušavaju da nas svedu, poručila je Tatjana Mandić Rigonat. N.Kovačević
Pozorišna harmonija o dubini ljudske duše
Povicima „bravo“, dugotrajnim aplauzom i, za sada, najvišom ocenom - 4.81, publika Jugoslovenskog pozorišnog festivala - Bez prevoda u Užicu je nagradila predstavu „Ivanov“ (A.P. Čehov/Tatjana Mandić Rigonat) u izvođenju glumaca NP Beograd.
Čehovljev tekst o egzistencijalnim problemima pojedinca/itelektualca i njegovim dubokim preispitivanjima koje okončavaju samoubistvom, rediteljka je neznatno skratila, ali mu nije ništa učitavala i, uz glumačku virtuoznost ansambla nacionalnog tetra, uobličila je zanimljivu i suptilnu teatarsku harmoniju o dubini ljudske duše.
Izuzetne uloge su ponudili Nikola Ristanovski (Ivanov), sjajna Nada Šargin (Ana Petrovna), vrlo ubedljiva Hana Selimović (Saša), maestralni Predrag Ejdus (Šebeljski), Branko Vidojković i ostali glumci.
Scenu, na kojoj se tananim nitima ukrštaju svetovi prošlosti i sadašnjosti, života i smrti, Branko Hojnih je osmislio kao poetski prostor sa atmosferom muzeja i monumentalnim ramom na zidu kojim su poput slikarskog platna „uokviren“ sjani muzičari i akteri drame, koji sa tog „platna“ silaze na scenu, a dečji drveni konjić i klavir su dodatne emotivne asocijacije i simboli.
Iako je zamišljena da se izvodi sa publikom na sceni, predstava je prilagođena tehničkim uslovima užičkog pozorišta, pa je najveći deo publike ostao u gledalištu i mnogi gledaoci, nažalost, povremeno nisu mogli da učestvuju u jedinstvenim pozorišnim činu.
- Čehov je pisac dubine duše, egzistencijalnog očaja i zadire u ono što se zove tajna ljudskog bića. On nije pisac teze i nisam htela da pravim „tezičan“ komad i da kažem Ivanov je takav zato što je odvratno društvo u kome živi. To ne bi bilo tačno, jer i u idelanim društvima ili društvima koja teže većoj socijalnoj pravičnosti, uvek će postojati brojni problemi koji nas određuju kao ljude za koje društvo nije krivo“, kazala je Tatjana Mandić Rigonat, rediteljska predstave „Ivanov“.
Rekavši da je „predstavu radila po intuiciji, želeći da, verovatno, priča ono što nju najdublje boli“, rediteljka je dodala da je taj komad posvetila sebi, svojoj generaciji, ali i nekim ljudima iz drugih generacija“.
- To su oni umorni ljudi, koji su pošteno radili i imali pošten odnos prema budućnosti i svetu, a osećaju se prevarenima. Ne bih mogla da radim ovu predstavu, a da dobrim delom Ivanova nisam osećala kao najdublji deo sopstvene posustalosti, stalnog preispitivanja i beskrajnog zamora, rekla je rediteljka i dodala da je „predstava i vrlo subverzivna“.
- Ovo vreme funkcioniše pod parolom - čovek je širok, treba ga suziti, ali Čehov proširuje naše gledanje na čoveka i teme koje nosi život. Vraćamo poeziju, teme novca, smrtnosti, prolaznosti, ljubavi, izneverenih ideala i sve to čini punoću života, a ne samo svođenje na jednu dimenziju na koju pokušavaju da nas svedu, poručila je Tatjana Mandić Rigonat. N.Kovačević
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Završen Jugoslovenski pozorišni festival
Predstava "Ivanov" najbolja na festivalu u Užicu
Predstava „Ivanov“ (A.P.Čehov/Tatjana Mandić Rigonat) Narodnog pozorišta Beograd, proglašena je za najbolju na 22. Jugoslovenskom pozorišnom festuvalu - Bez prevoda, koji je večeras završen u Užicu.
Arpad Šiling je nagrađen za režiju komada „Dokle pogled seže“, Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju.
Predragu Ejdusu, koji u komadu „Ivanov“ igra lik Šabeljskog, pripala je nagrada za najbolju mušku ulogu.
Nagradu za najbolju žensku ulogu, žiri je ravnopravno dodelio Nataši Janjić za ulogu Marijane u predstavi „Priče iz Bečke šume“, Dramskog kazališta Gavela iz Zagreba, u režiji Igora Vuka Torbice, i Hani Selimović za ulogu Saše u predstavi „Ivanov“, NP Beograd.
Branku Hojniku je pripala nagrada za scenografiju komada „Priče iz Bečke šume“, a Mariti Ćopo za kostimografiju u istoj predstavi Dramskog kazališta Gavela iz Zagreba.
Srđan Grahovac je nagrađen za epozodnu ulogu u cetinjskoj predstavi „Dokle pogled seže“, dok je Jeleni Simić, za ulogu u istoj predstavi, dodeljena nagrada za najboljeg mladog glumca i Nagrada Politike „Avdo Mujčnović“.
Specijalna nagrada je pripala Bosanskom narodnom pozorištu Zenica za predstavu Selvedina Avdića „Moja fabrika“ u režiji Selme Spahić i to za, kako je navedeno, „posvećenost problemima sopstvene zajednice“.
Nagrade koje nose naziv „Ardalion“, dodelio je žiru u sastavu: Dejan Mijač, Željka Turčinović, dramaturškinja iz Hrvastke, Nataša Nelević, pozorišna kritičarka iz Cne Gore, dr Radivoje Dinulović, arhitekta i scenograf, i Zoran Ljutkov, glumac iz Makedonije).
Osim nagrađenih predstava, od 13. do 20. novembra na festivalu u Užicu koji, po ozbori selektora Bojana Munjina i Zirana Stamatovića, okuplja najbolje predstave iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvtske i Srbije, prikazana su i ostvarenja : „Tako je, ako vam se tako čini“ (Luiđi Pirandelo/Jagoš Marković/ JDP), „Samoubica“ (Nikolaj Erdeman, Veljko Mićunović/ CNP Podgorica), „Svedobro“ (Stevan Vraneš/Nemanja Ranković/ NP Užice) i „Moja ti“ (Olga Dimitrijević/Aleksandra Milavić Dejvis/Atelje 212).
„Ivanov“ najboji i po oceni publike
I po mišljenju publike, predstava „Ivanov“ je najbolja na festivalu i dobila je ocenu 4.75. Komad „Moja ti“ 4.71, „Svedobro“ 4.66, „Tako je, ako vam se tako čini“ 4.61, „Dokle pogled seže 4.38, „Priče iz Bečke šume 4.13 i „Moja fabrika 4.04 i „Samoubica“ 3.84.
Predstava "Ivanov" najbolja na festivalu u Užicu
Predstava „Ivanov“ (A.P.Čehov/Tatjana Mandić Rigonat) Narodnog pozorišta Beograd, proglašena je za najbolju na 22. Jugoslovenskom pozorišnom festuvalu - Bez prevoda, koji je večeras završen u Užicu.
Arpad Šiling je nagrađen za režiju komada „Dokle pogled seže“, Kraljevskog pozorišta Zetski dom na Cetinju.
Predragu Ejdusu, koji u komadu „Ivanov“ igra lik Šabeljskog, pripala je nagrada za najbolju mušku ulogu.
Nagradu za najbolju žensku ulogu, žiri je ravnopravno dodelio Nataši Janjić za ulogu Marijane u predstavi „Priče iz Bečke šume“, Dramskog kazališta Gavela iz Zagreba, u režiji Igora Vuka Torbice, i Hani Selimović za ulogu Saše u predstavi „Ivanov“, NP Beograd.
Branku Hojniku je pripala nagrada za scenografiju komada „Priče iz Bečke šume“, a Mariti Ćopo za kostimografiju u istoj predstavi Dramskog kazališta Gavela iz Zagreba.
Srđan Grahovac je nagrađen za epozodnu ulogu u cetinjskoj predstavi „Dokle pogled seže“, dok je Jeleni Simić, za ulogu u istoj predstavi, dodeljena nagrada za najboljeg mladog glumca i Nagrada Politike „Avdo Mujčnović“.
Specijalna nagrada je pripala Bosanskom narodnom pozorištu Zenica za predstavu Selvedina Avdića „Moja fabrika“ u režiji Selme Spahić i to za, kako je navedeno, „posvećenost problemima sopstvene zajednice“.
Nagrade koje nose naziv „Ardalion“, dodelio je žiru u sastavu: Dejan Mijač, Željka Turčinović, dramaturškinja iz Hrvastke, Nataša Nelević, pozorišna kritičarka iz Cne Gore, dr Radivoje Dinulović, arhitekta i scenograf, i Zoran Ljutkov, glumac iz Makedonije).
Osim nagrađenih predstava, od 13. do 20. novembra na festivalu u Užicu koji, po ozbori selektora Bojana Munjina i Zirana Stamatovića, okuplja najbolje predstave iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Hrvtske i Srbije, prikazana su i ostvarenja : „Tako je, ako vam se tako čini“ (Luiđi Pirandelo/Jagoš Marković/ JDP), „Samoubica“ (Nikolaj Erdeman, Veljko Mićunović/ CNP Podgorica), „Svedobro“ (Stevan Vraneš/Nemanja Ranković/ NP Užice) i „Moja ti“ (Olga Dimitrijević/Aleksandra Milavić Dejvis/Atelje 212).
„Ivanov“ najboji i po oceni publike
I po mišljenju publike, predstava „Ivanov“ je najbolja na festivalu i dobila je ocenu 4.75. Komad „Moja ti“ 4.71, „Svedobro“ 4.66, „Tako je, ako vam se tako čini“ 4.61, „Dokle pogled seže 4.38, „Priče iz Bečke šume 4.13 i „Moja fabrika 4.04 i „Samoubica“ 3.84.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Narodno pozorište u Beogradu dobija novu dvoranu na Trgu republike
Imamo zadatak da nikom ne ogadimo pozorište
Od 2018. Narodno pozorište u Beogradu ulazu u tri jubilarne godine zaredom.
Obeležavanje slavljeničke 150. sezone zvanično će početi 19. januara iduće godine na 80. godišnjicu smrti Branislava Nušića, pisca i jednog od upravnika NP, premijerom "Ožalošćene porodice" u režiji Jagoša Markovića i otvaranjem izložbe "Nušić kao diplomata". Jubilarna sezona i u Drami i u Operi biće posvećena domaćim stvaraocima, a u izgledu je i da NP dobije novu dvoranu na Trgu republike, na mestu sadašnjeg tržnog centra poznatog kao "Staklenac", najavio je danas u obraćanju novinarima na tradicionalnom novogodišnjem prijemu Dejan Savić, upravnik NP.
Savić je rekao da se za novu dvoranu preko puta postojeće zgrade NP zalaže još od 2007. i da mu je u razgovoru sa aktuelnim beogradskim zvaničnicima - gradskim menadžerom i gradskim arhitektom, potvrđeno da je u nagrađenim konkursnim radovima za uređenje pešačke zone na Trgu republike na mestu "Staklenca" predviđena nova muzička dvorana sa izložbenim i galerijskim prostorom, kao sa i podzemnim parkingom sa 500 mesta. On je izjavio za Danas da rok za početak radova na uređenju glavnog beogradskog trga i izgradnju dvorane još nije određen.
Savić je podsetio da su u NP tokom 2017. održane četiri dramske - "Carstvo mraka", "Ričard Treći", "Sumnjivo lice", "Carstvo nebesko - Epika balkanika", tri operske - "Moć sudbine", "Norma", "Don Đovani" i jedna baletska premijera - "Evgenije Onjegin". Kako je saopšteno iz NP, umetnički ansambli nacionalnog teatra - Drama, Opera i Balet, tokom ove godine na matičnoj sceni i na gostovanjima odigrali su više od 460 predstava, koje je videlo skoro 154.000 gledalaca
- Posle vek i po rada Narodnog pozorišta postavlja se pitanje šta je svrha rada nacionalnog teatra, koji kao naš obuhvata dramu, operu i balet. Naše pozorište ima širok spektar aktivnosti zacrtan zakonima i Statutom, kao i zadatak da nikom ne ogadi pozorište, već da ga publici učini razumljivim i interesantnim, kako bi imala želju da se vrati u NP i druga pozorišta. Mi želimo i da Narodno pozorište bude avangarda, ne samo u pogledu vrhunskog umetničkog kvaliteta, nego i kao model rada institucija u kulturi. Citiraću Stanislava Vinavera - Narodno pozorište treba da bude kao Narodni muzej - da ima za svakog ponešto - naglasio je Dejan Savić, uz najavu da će NP i u jubilarnoj sezoni nastojati da zadrži visok umetnički nivo i radni okvir od dve predstave dnevno.
Imamo zadatak da nikom ne ogadimo pozorište
Od 2018. Narodno pozorište u Beogradu ulazu u tri jubilarne godine zaredom.
Obeležavanje slavljeničke 150. sezone zvanično će početi 19. januara iduće godine na 80. godišnjicu smrti Branislava Nušića, pisca i jednog od upravnika NP, premijerom "Ožalošćene porodice" u režiji Jagoša Markovića i otvaranjem izložbe "Nušić kao diplomata". Jubilarna sezona i u Drami i u Operi biće posvećena domaćim stvaraocima, a u izgledu je i da NP dobije novu dvoranu na Trgu republike, na mestu sadašnjeg tržnog centra poznatog kao "Staklenac", najavio je danas u obraćanju novinarima na tradicionalnom novogodišnjem prijemu Dejan Savić, upravnik NP.
Savić je rekao da se za novu dvoranu preko puta postojeće zgrade NP zalaže još od 2007. i da mu je u razgovoru sa aktuelnim beogradskim zvaničnicima - gradskim menadžerom i gradskim arhitektom, potvrđeno da je u nagrađenim konkursnim radovima za uređenje pešačke zone na Trgu republike na mestu "Staklenca" predviđena nova muzička dvorana sa izložbenim i galerijskim prostorom, kao sa i podzemnim parkingom sa 500 mesta. On je izjavio za Danas da rok za početak radova na uređenju glavnog beogradskog trga i izgradnju dvorane još nije određen.
Savić je podsetio da su u NP tokom 2017. održane četiri dramske - "Carstvo mraka", "Ričard Treći", "Sumnjivo lice", "Carstvo nebesko - Epika balkanika", tri operske - "Moć sudbine", "Norma", "Don Đovani" i jedna baletska premijera - "Evgenije Onjegin". Kako je saopšteno iz NP, umetnički ansambli nacionalnog teatra - Drama, Opera i Balet, tokom ove godine na matičnoj sceni i na gostovanjima odigrali su više od 460 predstava, koje je videlo skoro 154.000 gledalaca
- Posle vek i po rada Narodnog pozorišta postavlja se pitanje šta je svrha rada nacionalnog teatra, koji kao naš obuhvata dramu, operu i balet. Naše pozorište ima širok spektar aktivnosti zacrtan zakonima i Statutom, kao i zadatak da nikom ne ogadi pozorište, već da ga publici učini razumljivim i interesantnim, kako bi imala želju da se vrati u NP i druga pozorišta. Mi želimo i da Narodno pozorište bude avangarda, ne samo u pogledu vrhunskog umetničkog kvaliteta, nego i kao model rada institucija u kulturi. Citiraću Stanislava Vinavera - Narodno pozorište treba da bude kao Narodni muzej - da ima za svakog ponešto - naglasio je Dejan Savić, uz najavu da će NP i u jubilarnoj sezoni nastojati da zadrži visok umetnički nivo i radni okvir od dve predstave dnevno.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Predstava po romanu Marka Vidojkovića
„Ples sitnih demona“ je prvi Vidojkovićev roman, a adaptacijom za pozorišnu scenu priča o Bobanu i Ani, beogradskim 16-godišnjacima, dopunjena je novim likovima i novim okolnostima
Predstava „Ples sitnih demona“, rađena po romanu Marka Vidojkovića, u režiji Srđana Karanovića, biće premijerno izvedena večeras u pozorištu „Dadov“ u režiji Srđana J. Karanovića.
Komadom i poslednjim izvođenjem u 2017. godini biće proslavljen 59. rođendan. „Ples sitnih demona“ je prvi Vidojkovićev roman, a adaptacijom za pozorišnu scenu priča o Bobanu i Ani, beogradskim 16-godišnjacima, dopunjena je novim likovima i novim okolnostima.
Bilo da se komad nazove „pank“ ili „rokenrol“ pričom, priča o Bobanu i Ani je surova, realna, demistifikovana i bliska svakom ko je nekada imao 16 godina, zbog čega je bliska „dadovskoj“ publici, koju prvenstveno čine tinejdžeri.
Na generalnoj probi bio je i sam pisac Marko Vidojković, kome se dopada i nova režija, u kojoj umesto glumačkih zvezda Nikole Rakočevića i Miše Samolova, igraju klinci iz Dadova.
- Sada nema muzike, ali je tekst ostao isti. Ne možemo da uporedimo ove dve režije jer su tada bili angažovani profesionalni glumci. Obe predstave su sjajne - rekao je Vidojković.
„Ples sitnih demona“ je prvi Vidojkovićev roman, a adaptacijom za pozorišnu scenu priča o Bobanu i Ani, beogradskim 16-godišnjacima, dopunjena je novim likovima i novim okolnostima
Predstava „Ples sitnih demona“, rađena po romanu Marka Vidojkovića, u režiji Srđana Karanovića, biće premijerno izvedena večeras u pozorištu „Dadov“ u režiji Srđana J. Karanovića.
Komadom i poslednjim izvođenjem u 2017. godini biće proslavljen 59. rođendan. „Ples sitnih demona“ je prvi Vidojkovićev roman, a adaptacijom za pozorišnu scenu priča o Bobanu i Ani, beogradskim 16-godišnjacima, dopunjena je novim likovima i novim okolnostima.
Bilo da se komad nazove „pank“ ili „rokenrol“ pričom, priča o Bobanu i Ani je surova, realna, demistifikovana i bliska svakom ko je nekada imao 16 godina, zbog čega je bliska „dadovskoj“ publici, koju prvenstveno čine tinejdžeri.
Na generalnoj probi bio je i sam pisac Marko Vidojković, kome se dopada i nova režija, u kojoj umesto glumačkih zvezda Nikole Rakočevića i Miše Samolova, igraju klinci iz Dadova.
- Sada nema muzike, ali je tekst ostao isti. Ne možemo da uporedimo ove dve režije jer su tada bili angažovani profesionalni glumci. Obe predstave su sjajne - rekao je Vidojković.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Opština Ivanjica odlučila da preuzme čuvenu manifestaciju od Udruženja građana KudeS
SNS stavio Nušićijadu „pod kontrolu“
Kao što je autor jednog novinskog članka, objavljenog davne 1972, postavio pitanje „da li je Nušić napujdan iz Ivanjice?“ i nagovestio njeno gašenje na, ispostaviće se, četiri duge decenije…
… tako je i Udruženje građana KudeS iz direktnog prenosa sednice Skupštine opštine Ivanjice od prošlog petka saznalo da je napujdano iz Nušićijade, manifestacije koju je upravo ovo udruženje obnovilo i organizovalo.
Obraćanjem predsednika opštine Zorana Lazovića, istaknutog člana Srpske napredne stranke, udruženje na čiju je inicijativu festival obnovljen i koje ga je organizovalo osam godina i obezbeđivalo dve trećine sredstava i resursa za njegovu realizaciju, obavešteno je da „apsolutno više nema nikakve ingerencije u učešću na Nušićijadi“.
Pozvavši se na to da manifestacija pripada gradu, Lazović je u obraćanju odbornicima istakao da će „lično zatvoriti finansijsku konstrukciju“ festivala, pritom istakavši da „pamti kako su izgledale Nušićijade dok se neko nije ni rodio“. Prema njegovim rečima, manifestaciju su preuzeli „novopečeni i novonastali nušićevci“. On je najavio preuzimanje potpune kontrole nad manifestacijom.
Prema rečima glumca Petra Božovića, prijatelja i učesnika Nušićijade, „ovo je još jedan svetao primer u naporima decentralizacije u svim porama, ponajviše u kulturi, gde lokalne vlasti imaju sopstveno mišljenje doneseno u centru“.
– Iako su ovoj izjavi predsednika opštine prethodile brojne opstrukcije u radu o kojima nikada nismo govorili u javnosti, praćene neispoštovanim dogovorima i odlukama i nemogućnošću definisanja dalje saradnje, do njegovog obraćanja nismo bili svesni da vas neko može izbaciti iz sopstvene kreacije – navodi se u saopštenju KudeS-a dostavljenom Danasu.
Oni navode da nisu do tada shvatali ni da je Nušićijada, koja je već četiri godine nosilac EFFE priznanja kao jedan od najboljih evropskih festivala, a od prvih godina nastanka nosilac brojnih nacionalnih nagrada, „izmakla nečijoj kontroli, niti ko, kako i zašto tačno treba da je kontroliše“.
– Sudeći po rečima predsednika, biće to on i institucija koju predvodi. Sada će to očito biti oni koji nisu marili da je, nakon misterioznog ali kontrolisanog gašenja Nušićijade 1972. godine, u naredne četiri decenije nekako ožive, i kojima su 2010. godine konce pomrsili neki novonastali koji su joj dali novo ruho i vratili je u život – upravo antipod kontrole – navodi se u saopštenju Udruženja KudeS.
Iako se tokom osam Nušićijada nije desio niti jedan incident, u Udruženju navode, kako „može biti da bezbednosne procene govore da je na maloj teritoriji prisutan preveliki broj faktora nestabilnosti, te da se tome mora stati na put“.
– Ako u ove faktore uvrstimo goste iz susednih zemalja (u nekim ranijim godinama zabranjivani od strane opštinske vrhuške koja je previdela da se građanski rat završio pre više od 20 godina), a onda još i izvođače iz Evrope, pa još i preko 50.000 ljudi sa svih strana zemlje i sveta koji se sjate u Ivanjicu tokom poslednjeg avgustovskog vikenda, postaje jasno da je jedna mala varoš izložena svojevrsnoj nekontrolisanoj invaziji prevelike količine različitih ljudi, nebranjene kulture i necenzurisanog humora, a sve u pravcu podsticaja korišćenja sopstvene glave i pameti, što je valjda posebno opasna stvar u današnje vreme – navodi se u saopštenju KudeS-a.
I onda, kako dodaju, kao što je Živka ministarka Čedu razrešila uloge Darinog muža, jer ona je vlast i može joj se, tako je ivanjički predsednik Udruženje KudeS javno i svečano razrešio ingerencija na Nušićijadi, valjda po istoj logici, a da građanstvo kome se obraća spasi pošasti koju mu je KudeS u opštinu doveo.
Sporno učešće Zorana Kesića?
Jedan od razloga zbog kojih je opština rešila da Nušićijadu preuzme i stavi „pod kontrolu“, najverovatnije su, kako saznajemo, i zamerke naprednjaka i opštinara koje su se čule posle poslednje Nušićijade da je Zoran Kesić svojim učešćem na otvaranju manifestacije – „u centru Ivanjice ismevao predsednika Vučića“.
– Nušićijada koju smo mi stvorili bila je angažovani ali nepolitizovani festival, praznik kulture, humora, radosti i slobode. Mi i dalje verujemo da sloboda, za čije slavljenje možda plaćamo cenu, nije artikal koji se, kao narodno poverenje u Nušićevim komedijama, baca na kantar i plaća – navode u Udruženju Kudes.
SNS stavio Nušićijadu „pod kontrolu“
Kao što je autor jednog novinskog članka, objavljenog davne 1972, postavio pitanje „da li je Nušić napujdan iz Ivanjice?“ i nagovestio njeno gašenje na, ispostaviće se, četiri duge decenije…
… tako je i Udruženje građana KudeS iz direktnog prenosa sednice Skupštine opštine Ivanjice od prošlog petka saznalo da je napujdano iz Nušićijade, manifestacije koju je upravo ovo udruženje obnovilo i organizovalo.
Obraćanjem predsednika opštine Zorana Lazovića, istaknutog člana Srpske napredne stranke, udruženje na čiju je inicijativu festival obnovljen i koje ga je organizovalo osam godina i obezbeđivalo dve trećine sredstava i resursa za njegovu realizaciju, obavešteno je da „apsolutno više nema nikakve ingerencije u učešću na Nušićijadi“.
Pozvavši se na to da manifestacija pripada gradu, Lazović je u obraćanju odbornicima istakao da će „lično zatvoriti finansijsku konstrukciju“ festivala, pritom istakavši da „pamti kako su izgledale Nušićijade dok se neko nije ni rodio“. Prema njegovim rečima, manifestaciju su preuzeli „novopečeni i novonastali nušićevci“. On je najavio preuzimanje potpune kontrole nad manifestacijom.
Prema rečima glumca Petra Božovića, prijatelja i učesnika Nušićijade, „ovo je još jedan svetao primer u naporima decentralizacije u svim porama, ponajviše u kulturi, gde lokalne vlasti imaju sopstveno mišljenje doneseno u centru“.
– Iako su ovoj izjavi predsednika opštine prethodile brojne opstrukcije u radu o kojima nikada nismo govorili u javnosti, praćene neispoštovanim dogovorima i odlukama i nemogućnošću definisanja dalje saradnje, do njegovog obraćanja nismo bili svesni da vas neko može izbaciti iz sopstvene kreacije – navodi se u saopštenju KudeS-a dostavljenom Danasu.
Oni navode da nisu do tada shvatali ni da je Nušićijada, koja je već četiri godine nosilac EFFE priznanja kao jedan od najboljih evropskih festivala, a od prvih godina nastanka nosilac brojnih nacionalnih nagrada, „izmakla nečijoj kontroli, niti ko, kako i zašto tačno treba da je kontroliše“.
– Sudeći po rečima predsednika, biće to on i institucija koju predvodi. Sada će to očito biti oni koji nisu marili da je, nakon misterioznog ali kontrolisanog gašenja Nušićijade 1972. godine, u naredne četiri decenije nekako ožive, i kojima su 2010. godine konce pomrsili neki novonastali koji su joj dali novo ruho i vratili je u život – upravo antipod kontrole – navodi se u saopštenju Udruženja KudeS.
Iako se tokom osam Nušićijada nije desio niti jedan incident, u Udruženju navode, kako „može biti da bezbednosne procene govore da je na maloj teritoriji prisutan preveliki broj faktora nestabilnosti, te da se tome mora stati na put“.
– Ako u ove faktore uvrstimo goste iz susednih zemalja (u nekim ranijim godinama zabranjivani od strane opštinske vrhuške koja je previdela da se građanski rat završio pre više od 20 godina), a onda još i izvođače iz Evrope, pa još i preko 50.000 ljudi sa svih strana zemlje i sveta koji se sjate u Ivanjicu tokom poslednjeg avgustovskog vikenda, postaje jasno da je jedna mala varoš izložena svojevrsnoj nekontrolisanoj invaziji prevelike količine različitih ljudi, nebranjene kulture i necenzurisanog humora, a sve u pravcu podsticaja korišćenja sopstvene glave i pameti, što je valjda posebno opasna stvar u današnje vreme – navodi se u saopštenju KudeS-a.
I onda, kako dodaju, kao što je Živka ministarka Čedu razrešila uloge Darinog muža, jer ona je vlast i može joj se, tako je ivanjički predsednik Udruženje KudeS javno i svečano razrešio ingerencija na Nušićijadi, valjda po istoj logici, a da građanstvo kome se obraća spasi pošasti koju mu je KudeS u opštinu doveo.
Sporno učešće Zorana Kesića?
Jedan od razloga zbog kojih je opština rešila da Nušićijadu preuzme i stavi „pod kontrolu“, najverovatnije su, kako saznajemo, i zamerke naprednjaka i opštinara koje su se čule posle poslednje Nušićijade da je Zoran Kesić svojim učešćem na otvaranju manifestacije – „u centru Ivanjice ismevao predsednika Vučića“.
– Nušićijada koju smo mi stvorili bila je angažovani ali nepolitizovani festival, praznik kulture, humora, radosti i slobode. Mi i dalje verujemo da sloboda, za čije slavljenje možda plaćamo cenu, nije artikal koji se, kao narodno poverenje u Nušićevim komedijama, baca na kantar i plaća – navode u Udruženju Kudes.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Aleksandru Berčeku "Nušićeva nagrada" za životno delo
Pozorišni festival "Nušićevi dani", 35. po redu, biće održan od 16. do 28. aprila u Centru za kulturu Smederevo, a "Nušićeva nagrada" za životno delo glumcu-komičaru ove godine biće uručena Aleksandru Berčeku.
U takmičarskom programu biće izvedene predstave "Korešpodencija" u režiji Gorčina Stojanovića i produkciji Zvezdara teatra, "Urnebesna tragedija" Ateljea 212, u režiji Marka Manojlovića, "Ožalošćena porodica" Narodnog pozorišta iz Beograda, u režiji Jagoša Markovića.
Na programu su i "Pod žrvnjem" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Egona Savina i "Žalujoča družina", rađena u produkciji Prešernovog gledališča iz Kranja i Slovenskog ljudskog gledališča iz Celja, u režiji Igora Vuka Torbice.
Poslednje večeri festivala biće uručena nagrada Aleksandru Berčeku, kao i bijenalna nagrada za revitalizaciju dramske klasike na teatarskim scenama u zemlji i inostranstvu pozorišnom reditelju Jagošu Markoviću.
Biće dodeljene i nagrade za najbolju predstavu po oceni publike i za najbolju predstavu po oceni stručnog žirija, kao i nagrada "Milosav Buca Mirković" za najbolje glumačko ostvarenje na festivalu.
Pozorišni festival "Nušićevi dani", 35. po redu, biće održan od 16. do 28. aprila u Centru za kulturu Smederevo, a "Nušićeva nagrada" za životno delo glumcu-komičaru ove godine biće uručena Aleksandru Berčeku.
U takmičarskom programu biće izvedene predstave "Korešpodencija" u režiji Gorčina Stojanovića i produkciji Zvezdara teatra, "Urnebesna tragedija" Ateljea 212, u režiji Marka Manojlovića, "Ožalošćena porodica" Narodnog pozorišta iz Beograda, u režiji Jagoša Markovića.
Na programu su i "Pod žrvnjem" Jugoslovenskog dramskog pozorišta, u režiji Egona Savina i "Žalujoča družina", rađena u produkciji Prešernovog gledališča iz Kranja i Slovenskog ljudskog gledališča iz Celja, u režiji Igora Vuka Torbice.
Poslednje večeri festivala biće uručena nagrada Aleksandru Berčeku, kao i bijenalna nagrada za revitalizaciju dramske klasike na teatarskim scenama u zemlji i inostranstvu pozorišnom reditelju Jagošu Markoviću.
Biće dodeljene i nagrade za najbolju predstavu po oceni publike i za najbolju predstavu po oceni stručnog žirija, kao i nagrada "Milosav Buca Mirković" za najbolje glumačko ostvarenje na festivalu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Nušićeva nagrada reditelju Jagošu Markoviću
Bijenalna nagrada za pozorišnu režiju - Nušićeva nagrada za afirmaciju dramske klasike za 2018. godinu po odluci žirija pripala je pozorišnom reditelju "veoma osobene, bogate i markantne poetike" Jagošu Markoviću.
Nagradu dodeljuje Festival "Nušićevi dani u Smederevu", a u saopštenju žirija se navodi da su Markovićev veliki talenat i zanatska profesionalnost tokom bogate i plodne višedecenijske umetničke karijere u službi "razotkrivanja apsurda sadašnjeg vremena i njegovih, naopakih vrednosti".
Žiri je ocenio da su snažno obeležje većine Markovićevih predstava tužno-smešne, nakazno-komične i gorke paradigmatične priče.
"Svi oni koji cene umetnost režije Jagoša Markovića, i kritika i gledaoci, smatraju da kada on postavlja predstavu, nepogrešivo nalazi adekvatan rediteljski ključ, a zatim odgovarajućim scenskim sredstvima i preciznom podelom uloga postiže zavidne umetničke rezultate", navodi se u saopštenju.
Žiri koji je odlučivao o nagradi predvodila je glumica Ljiljana Stjepanović, a članovi su bili i glumica Radmila Živković, član Gradskog veća zadužena za resor prosvete i obrazovanja Grada Smedereva Miljana Kravić i teatrolog dr Zoran Maksimović.
Bijenalna nagrada za pozorišnu režiju - Nušićeva nagrada za afirmaciju dramske klasike za 2018. godinu po odluci žirija pripala je pozorišnom reditelju "veoma osobene, bogate i markantne poetike" Jagošu Markoviću.
Nagradu dodeljuje Festival "Nušićevi dani u Smederevu", a u saopštenju žirija se navodi da su Markovićev veliki talenat i zanatska profesionalnost tokom bogate i plodne višedecenijske umetničke karijere u službi "razotkrivanja apsurda sadašnjeg vremena i njegovih, naopakih vrednosti".
Žiri je ocenio da su snažno obeležje većine Markovićevih predstava tužno-smešne, nakazno-komične i gorke paradigmatične priče.
"Svi oni koji cene umetnost režije Jagoša Markovića, i kritika i gledaoci, smatraju da kada on postavlja predstavu, nepogrešivo nalazi adekvatan rediteljski ključ, a zatim odgovarajućim scenskim sredstvima i preciznom podelom uloga postiže zavidne umetničke rezultate", navodi se u saopštenju.
Žiri koji je odlučivao o nagradi predvodila je glumica Ljiljana Stjepanović, a članovi su bili i glumica Radmila Živković, član Gradskog veća zadužena za resor prosvete i obrazovanja Grada Smedereva Miljana Kravić i teatrolog dr Zoran Maksimović.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Dečiji pozoršni festival u Subotici pod znakom pitanja
Idejni tvorac i autor Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici Slobodan Marković, kao i polovina članova Saveta festivala, među kojima je i jedan od najpoznatijih domaćih književnika za decu i njegov predsednik Ljubivoje Ršumović, podneli su ostavke na svoje funkcije u festivalu.
Kako se navodi u tekstu ostavki koje je Marković uputio gradonačelniku Subotice Bogdanu Labanu i prosledio medijima, iako je formalno još uvek direktor i selektor tog festivala, u stvarnosti se sve aktivnosti u vezi s pripremom 25. festivala mesecima unazad obavljaju u potpunosti mimo njega, a samo održavanje je pod znakom pitanja.
Osim njega, kako navodi u tekstu, 14. avgusta polovina članova Saveta podnela je ostavke, jer je Izvršni producent Otvoreni univerzitet iz Subotice "samovoljno suspendovao odluke Saveta i preuzeo rukovođenje festivalom mimo Statuta i Osnivačkog akta".
Ostavke, čiji je tekst Marković takođe prosledio medijima, podneli su predsednik Saveta Ljubivoje Ršumović, teatrolozi Zoran Maksimović i Miroslav Radonjić, novinarka Gordana đurđević.
Marković je u tekstu ostavke naveo kako je bilo planirano da se na najbolji mogući način realizuje predstojeći jubilarni festival i da se tako zaokruži i četvrt veka, kako je ocenio, uspešnog rada na festivalu, o čemu svedoče i brojna visoka gradska, državna i međunarodna priznanja, a da je potom planirao da se povuče.
Međutim, kako je naveo, umesto toga, zbog narušenog poverenja, loše komunikacije i odnosa izvršnog producenta prema festivalu, ukinuto je radno mesto izvršnog direktora festivala, što je, kako je ocenio, ugrozilo dalje funkcionisanje manifestacije.
"Zbog svega pomenutog, došlo je do zastoja u pripremama festivala i program koji je Savet usvojio novembra 2017. nije mogao biti realizovan u septembru mesecu, kako je prvobitno bilo planirano. Međutim, odluka Saveta da se Festival pomeri za kraj oktobra ili početak novembra, kako bi se makar deo tog planiranog programa realizovao, ignorisana je od strane izvršnog producenta. Festival je postao predmet nekih drugih interesa, dok su zanemarena sva načela i svi ciljevi postavljeni još prilikom osnivanja 1994, kojima smo se mi u našem radu vodili. Sve se to dešava u godini obeležavanja jubileja", naveo je Marković u tekstu ostavke.
Dodao je da "svojim imenom i delom ne stoji iza onoga što će publici biti ponuđeno na ovogodišnjem, jubilarnom Festivalu".
"Jedino što mi preostaje da sačuvam lični i profesionalni integritet je da podnesem ostavku i time iskažem i poštovanje prema članovima Saveta koji su to već učinili. Žao mi je što 25. festival neće biti obeležen na način dostojan jubileja. Hteli smo i mogli smo! Moglo se, a nije se htelo? Iz kojih razloga, ne znam", naveo je Marković.
Idejni tvorac i autor Međunarodnog festivala pozorišta za decu u Subotici Slobodan Marković, kao i polovina članova Saveta festivala, među kojima je i jedan od najpoznatijih domaćih književnika za decu i njegov predsednik Ljubivoje Ršumović, podneli su ostavke na svoje funkcije u festivalu.
Kako se navodi u tekstu ostavki koje je Marković uputio gradonačelniku Subotice Bogdanu Labanu i prosledio medijima, iako je formalno još uvek direktor i selektor tog festivala, u stvarnosti se sve aktivnosti u vezi s pripremom 25. festivala mesecima unazad obavljaju u potpunosti mimo njega, a samo održavanje je pod znakom pitanja.
Osim njega, kako navodi u tekstu, 14. avgusta polovina članova Saveta podnela je ostavke, jer je Izvršni producent Otvoreni univerzitet iz Subotice "samovoljno suspendovao odluke Saveta i preuzeo rukovođenje festivalom mimo Statuta i Osnivačkog akta".
Ostavke, čiji je tekst Marković takođe prosledio medijima, podneli su predsednik Saveta Ljubivoje Ršumović, teatrolozi Zoran Maksimović i Miroslav Radonjić, novinarka Gordana đurđević.
Marković je u tekstu ostavke naveo kako je bilo planirano da se na najbolji mogući način realizuje predstojeći jubilarni festival i da se tako zaokruži i četvrt veka, kako je ocenio, uspešnog rada na festivalu, o čemu svedoče i brojna visoka gradska, državna i međunarodna priznanja, a da je potom planirao da se povuče.
Međutim, kako je naveo, umesto toga, zbog narušenog poverenja, loše komunikacije i odnosa izvršnog producenta prema festivalu, ukinuto je radno mesto izvršnog direktora festivala, što je, kako je ocenio, ugrozilo dalje funkcionisanje manifestacije.
"Zbog svega pomenutog, došlo je do zastoja u pripremama festivala i program koji je Savet usvojio novembra 2017. nije mogao biti realizovan u septembru mesecu, kako je prvobitno bilo planirano. Međutim, odluka Saveta da se Festival pomeri za kraj oktobra ili početak novembra, kako bi se makar deo tog planiranog programa realizovao, ignorisana je od strane izvršnog producenta. Festival je postao predmet nekih drugih interesa, dok su zanemarena sva načela i svi ciljevi postavljeni još prilikom osnivanja 1994, kojima smo se mi u našem radu vodili. Sve se to dešava u godini obeležavanja jubileja", naveo je Marković u tekstu ostavke.
Dodao je da "svojim imenom i delom ne stoji iza onoga što će publici biti ponuđeno na ovogodišnjem, jubilarnom Festivalu".
"Jedino što mi preostaje da sačuvam lični i profesionalni integritet je da podnesem ostavku i time iskažem i poštovanje prema članovima Saveta koji su to već učinili. Žao mi je što 25. festival neće biti obeležen na način dostojan jubileja. Hteli smo i mogli smo! Moglo se, a nije se htelo? Iz kojih razloga, ne znam", naveo je Marković.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Bitef festival počinje 13.septembra
BEOGRAD - Pod sloganom "Svet bez ljudi", 52. Bitef festival počinje u četvrtak,13. septembra, kada će u Sava Centru biti izvedena predstava "Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum" u režiji jednog od vodećih slovenačkih avangardista iz osamdesetih godina 20. veka Dragana Živadinova.
Koprodukcija nekoliko slovenačkih pozorišta, koju će publika gledati u prologu Bitef festivala, nameće temu povampirenja nacizma i upozorava na aktuelne pojave ukazivanjem na njihove preteče, konkretno na lik Odila Globočnika, Slovenca, koji je bio jedan od ljudi od najvećeg Hitlerovog poverenja.
Do 22. septembra u glavnom programu biće izvedeno 10 predstava iz Slovenije, Francuske, Srbije, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije, koje ukazuju na uznemirujuće društvene fenomene savremenog sveta, kao što su desni populizam, ksenofobija, netolerancija, autoritarni režimi, koji razgrađuju demokratske ustanove i sistem ljudskih prava.
Na svečanom otvaranju, 14. septembra, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu francuski reditelj Žoris Lakost predstaviće svoju "Svitu br. 3 "Evropa'", a zbog velikog interesovanja publike zakazano je i pretpremijerno izvođenje dan ranije.
Novo delo beogradskoj publici već poznatog autora sastoji se od 28 muzičko-scenskih numera, a svaka je zasnovana na jednom audio zapisu iz jedne od 28 zemalja EU i svaka ukazuje na opasnost od ugrožavanja evropskih vrednosti - porast ksenofobije, netolerancije, autoritarnosti i nasilja.
Tu liniju radikalizuje hrvatski reditelj Oliver Frljić, koji će o pomenutim temama razgovarati sa filozofom Srećkom Horvatom u "Filozofskom teatru", a u okviru glavnog programa predstaviće svoja dva projekta - "Gorki - Alternativa za Nemačku?" u produkciji berlinskog pozorišta "Maksim Gorki" i "Šest lica traži pisca" Satiričkog kazališta "Kerempuh" (Zagreb).
Srpski teatar predstavljaće Maja Pelević sa svojim projektom "Bolivud" u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, a 18. septembra na programu je "NO43 Prljavština" estonskog Teatra NO99 koji duhovito i metaforički dijagnostifikuje opšte stanje sveta na pragu kataklizme.
U fokusu Bitefa ove godine su pozorišne instalacije - predstave bez glumaca na sceni, a publika će od 19. do 22. septembra u više termina gledati projekat "Večna Rusija" ruske pozorišne kritičarke Marine Davidove u produkciji berlinskog pozorišta HAU, izraelski projekat "PA'AM" mladog umetnika Nadava Barnnee i instalaciju "Zaostavština, komadi bez ljudi" proslavljenog reditelja Štefana Kegija, člana kolektiva "Rimini Protokol".
Zatvaranje u Sava Centru obeležiće velika međunarodna koprodukcija "Rekvijem za L." čiji su autori kompozitor Fabricio Kasol i proslavljeni koreograf Alen Platel u kome je Mocartov "Rekvijem" prožet afričkim pogrebnim pesmama.
Prateći program obuhvatiće dobro poznate segmente - "Bitef Polifonija", "Bitef Biblioteka", "Showcase domaćih pozorišta", kao i tribinu "Međuprostor vizuelne umetnosti i teatra", "EU dan na Bitefu" (14. septembar) sa izložbom "Pozdrav iz Srbije" povodom obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa i debatom o stanju demokratije i evropskih vrednosti danas, kao i izložbu "Digitalizacija Bitefa", koja je sinoć otvorena u galeriji "Novembar" i "Vivisekciju Bitef organizma" uz učešće mladih menadžera festivala iz čitavog sveta.
BEOGRAD - Pod sloganom "Svet bez ljudi", 52. Bitef festival počinje u četvrtak,13. septembra, kada će u Sava Centru biti izvedena predstava "Odilo. Zatamnjenje. Oratorijum" u režiji jednog od vodećih slovenačkih avangardista iz osamdesetih godina 20. veka Dragana Živadinova.
Koprodukcija nekoliko slovenačkih pozorišta, koju će publika gledati u prologu Bitef festivala, nameće temu povampirenja nacizma i upozorava na aktuelne pojave ukazivanjem na njihove preteče, konkretno na lik Odila Globočnika, Slovenca, koji je bio jedan od ljudi od najvećeg Hitlerovog poverenja.
Do 22. septembra u glavnom programu biće izvedeno 10 predstava iz Slovenije, Francuske, Srbije, Nemačke, Hrvatske, Estonije, Švajcarske, Izraela i Belgije, koje ukazuju na uznemirujuće društvene fenomene savremenog sveta, kao što su desni populizam, ksenofobija, netolerancija, autoritarni režimi, koji razgrađuju demokratske ustanove i sistem ljudskih prava.
Na svečanom otvaranju, 14. septembra, u Jugoslovenskom dramskom pozorištu francuski reditelj Žoris Lakost predstaviće svoju "Svitu br. 3 "Evropa'", a zbog velikog interesovanja publike zakazano je i pretpremijerno izvođenje dan ranije.
Novo delo beogradskoj publici već poznatog autora sastoji se od 28 muzičko-scenskih numera, a svaka je zasnovana na jednom audio zapisu iz jedne od 28 zemalja EU i svaka ukazuje na opasnost od ugrožavanja evropskih vrednosti - porast ksenofobije, netolerancije, autoritarnosti i nasilja.
Tu liniju radikalizuje hrvatski reditelj Oliver Frljić, koji će o pomenutim temama razgovarati sa filozofom Srećkom Horvatom u "Filozofskom teatru", a u okviru glavnog programa predstaviće svoja dva projekta - "Gorki - Alternativa za Nemačku?" u produkciji berlinskog pozorišta "Maksim Gorki" i "Šest lica traži pisca" Satiričkog kazališta "Kerempuh" (Zagreb).
Srpski teatar predstavljaće Maja Pelević sa svojim projektom "Bolivud" u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, a 18. septembra na programu je "NO43 Prljavština" estonskog Teatra NO99 koji duhovito i metaforički dijagnostifikuje opšte stanje sveta na pragu kataklizme.
U fokusu Bitefa ove godine su pozorišne instalacije - predstave bez glumaca na sceni, a publika će od 19. do 22. septembra u više termina gledati projekat "Večna Rusija" ruske pozorišne kritičarke Marine Davidove u produkciji berlinskog pozorišta HAU, izraelski projekat "PA'AM" mladog umetnika Nadava Barnnee i instalaciju "Zaostavština, komadi bez ljudi" proslavljenog reditelja Štefana Kegija, člana kolektiva "Rimini Protokol".
Zatvaranje u Sava Centru obeležiće velika međunarodna koprodukcija "Rekvijem za L." čiji su autori kompozitor Fabricio Kasol i proslavljeni koreograf Alen Platel u kome je Mocartov "Rekvijem" prožet afričkim pogrebnim pesmama.
Prateći program obuhvatiće dobro poznate segmente - "Bitef Polifonija", "Bitef Biblioteka", "Showcase domaćih pozorišta", kao i tribinu "Međuprostor vizuelne umetnosti i teatra", "EU dan na Bitefu" (14. septembar) sa izložbom "Pozdrav iz Srbije" povodom obeležavanja Evropske godine kulturnog nasleđa i debatom o stanju demokratije i evropskih vrednosti danas, kao i izložbu "Digitalizacija Bitefa", koja je sinoć otvorena u galeriji "Novembar" i "Vivisekciju Bitef organizma" uz učešće mladih menadžera festivala iz čitavog sveta.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Nenad Jezdić prvi dobitnik nagrade "Mija Aleksić"
Dani Mije Aleksića biće održani od 26. do 30. septembra u Gornjem Milanovcu, u čast velikana srpskog glumišta, a Upravni odbor Kulturnog centra Gornji Milanovac ustanovio je nagradu "Mija Aleksić – biti glumac" koja je pripala glumcu Nenadu Jezdiću.
Nenad Jezdić je prvi laureat priznanja za izuzetan doprinos umetnosti glume, a u obrazloženju je navedeno da je "snažnim i jedinstvenim glumačkim izrazom i istančanim glumačkim sluhom učinio da moćna vojska likova koje je tumačio, lako osvoji publiku i dočara joj svet u kojem ti likovi obitavaju".
"Majstorski vladajući scenskim pokretom, silovitom glumačkom energijom, duhovitošću i neobičnim davanjem, pokazuje nam put kojim glumac treba da korača. Raznovrsnim dijapazonom uloga i velikim stvaralačkim opusom na filmu, u pozorištu i na televiziji, Jezdić je zaslužio da ponese ovogodišnju nagradu za izuzetan doprinos umetnosti glume", navedeno je u obrazloženju.
Jezdiću će nagrada biti uručena na otvaranju manifestacije "Dani Mije Aleksića" koju organizuju Opština Gornji Milanovac i Kulturni centar Gornji Milanovac u čast umetnika koji je rođen pre 95 godina u Gornjoj Crnući (opština Gornji Milanovac).
Nakon uručenja nagrade ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu izvešće komad "Sirano" Edmona Rostana u režiji Ivana Vukovića, a biće priređena i izložba "Mija Aleksić – biti glumac".
Direktor Kulturnog centra Dragan Arsić i urednik programa Boban Stefanović najavili su na današnjoj konferenciji za novinare i balet "Ko to tamo peva" u koreografiji i režiji Staše Zurovca i izvođenju ansambla Narodnog pozorišta iz Beograda, monodramu "Svetozar Treći" Ivana Perkovića, projekciju restauriranih kopija filmskih klasika "Maratonci trče počasni krug" i "Skupljači perja".
Biće organizovani i razgovori o Sterijinom pozorju, Filmskim susretima u Nišu, Danima komedije u Jagodini, filmskoj kritici i filmskoj i TV produkciji, otvorena izložba "Pozorište u fotografskoj umetnosti", Marija Vulić će održati radionicu animiranog filma, a Ivan Jevtović radionicu glume.
Velibor Aleksić, sin Mije Aleksića, istakao je da je čast što će njegov otac dobiti manifestaciju i to u mestu gde je rođen, a takođe je pohvalio ideju da na otvaranju nastupi ansambal nacionalnog teatra koji je bio Mijina matična kuća i to sa komadom u kome je on svojevremeno igrao naslovnu ulogu.
Dani Mije Aleksića biće održani od 26. do 30. septembra u Gornjem Milanovcu, u čast velikana srpskog glumišta, a Upravni odbor Kulturnog centra Gornji Milanovac ustanovio je nagradu "Mija Aleksić – biti glumac" koja je pripala glumcu Nenadu Jezdiću.
Nenad Jezdić je prvi laureat priznanja za izuzetan doprinos umetnosti glume, a u obrazloženju je navedeno da je "snažnim i jedinstvenim glumačkim izrazom i istančanim glumačkim sluhom učinio da moćna vojska likova koje je tumačio, lako osvoji publiku i dočara joj svet u kojem ti likovi obitavaju".
"Majstorski vladajući scenskim pokretom, silovitom glumačkom energijom, duhovitošću i neobičnim davanjem, pokazuje nam put kojim glumac treba da korača. Raznovrsnim dijapazonom uloga i velikim stvaralačkim opusom na filmu, u pozorištu i na televiziji, Jezdić je zaslužio da ponese ovogodišnju nagradu za izuzetan doprinos umetnosti glume", navedeno je u obrazloženju.
Jezdiću će nagrada biti uručena na otvaranju manifestacije "Dani Mije Aleksića" koju organizuju Opština Gornji Milanovac i Kulturni centar Gornji Milanovac u čast umetnika koji je rođen pre 95 godina u Gornjoj Crnući (opština Gornji Milanovac).
Nakon uručenja nagrade ansambl Narodnog pozorišta u Beogradu izvešće komad "Sirano" Edmona Rostana u režiji Ivana Vukovića, a biće priređena i izložba "Mija Aleksić – biti glumac".
Direktor Kulturnog centra Dragan Arsić i urednik programa Boban Stefanović najavili su na današnjoj konferenciji za novinare i balet "Ko to tamo peva" u koreografiji i režiji Staše Zurovca i izvođenju ansambla Narodnog pozorišta iz Beograda, monodramu "Svetozar Treći" Ivana Perkovića, projekciju restauriranih kopija filmskih klasika "Maratonci trče počasni krug" i "Skupljači perja".
Biće organizovani i razgovori o Sterijinom pozorju, Filmskim susretima u Nišu, Danima komedije u Jagodini, filmskoj kritici i filmskoj i TV produkciji, otvorena izložba "Pozorište u fotografskoj umetnosti", Marija Vulić će održati radionicu animiranog filma, a Ivan Jevtović radionicu glume.
Velibor Aleksić, sin Mije Aleksića, istakao je da je čast što će njegov otac dobiti manifestaciju i to u mestu gde je rođen, a takođe je pohvalio ideju da na otvaranju nastupi ansambal nacionalnog teatra koji je bio Mijina matična kuća i to sa komadom u kome je on svojevremeno igrao naslovnu ulogu.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Jugoslovenski pozorišni festival „Bez prevoda“ u Užicu od 5. do 12. novembra
Na 23. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“, koji će se održati u NP Užice od 5. do 12. novembra, biće prikazano, po izboru selektora, sedam najboljih predstava iz regiona u protekloj sezoni, bez obzira na žanr ili poreklo autora.
Festival će otvoriti komad „Korešpodencija“ (Zvezdara teatar, Borislav Pekić/ Gorčin Stojanović), a potom će uslediti: „Kad bi Sombor bio Holivud“ (NP Sombor, autorski projekat Kokana Mladenovića), „Ožalošćena porodica“ (NP Beograd, Branislav Nušić/Jagoš Marković), „Zašto je poludeo gospodin R?“ (JDP, R. W. Fasbinder/ Bobo Jelčić), „Ukroćena goropadnica“ (HNK Split, V. Šekspir/Ivan Plazibat), „Pet života pretužnog Milutina“ (Atelje 212, Milena Marković/Aleksandra Milavić Dejvis) i „Krvave svadbe“, (Budva Grad Teatar, Federiko Garsija Lorka/Igor Vuk Torbica). Posledje večeri, u čast nagrađenih, ansambl NP Priština u Gračanici igraće „Strah i beda Trećeg rajha“ (B. Bretht/Slobodan Skerlić).
Podsetivši na to da „užički festival ne neguje poseban žanr i nije ograničen estetskim koncepcijama, na liniji tradicionalno – moderno, nego je isključivo ograničen kvalitetom“, Bojan Munjin, koji je uz Zorana Stamatovića selektor, naveo je da će ove godine publika uživati u humoru sa scene, u komadima različitih žanrova i poetika.
Objasnivši da je rečenica Branislava Nušića „Bolje je da gledamo život u pozorištu, nego pozorište u životu“ odabrana za festivalski slogan, Munjin je istakao da je njena „glavna misao u tome da je pozorište ogledalo života, kao i to da taj tragičan, tužan i smešan život, često liči na pozorište“.
– Festival će se ove godine malo više smejati, jer humorom se može mnogo toga kazati o nama i događajima oko nas. Želimo da se prepoznamo u pozorištu, ali ipak da živimo puno stvarniji život od samog pozorišta i da umetničkim sredstvima, kroz odabrane komade, progovorimo o današnjem čoveku – objasnio je Munjin.
Nemanja Ranković, umetnički direktor NP Užice i festivala, naveo je da je užički festival „postao jedan od najrespektabilnijih u regionu, jer selektori ne podležu pritiscima i konceptulanim zabludama“ i dodao da će publika gledati i „dobre i nove pozorišne poetike“.
Gradonačelnik Užica Tihomir Petković je ocenio da su „koncepcija festivala, sadržana u poruci ‘Bez prevoda’, i to što samo najbolje predstave stižu sa prostora bivše Jugoslavije na kome ne postoji jezička barijera, doprineli da se on visoko pozicionira i u Srbiji i regionu“, a potom dodao da „Užice sa tim festivalom i ostalim manifestacijama, zaslužuje epitet Grad kulture“.
Na 23. Jugoslovenskom pozorišnom festivalu „Bez prevoda“, koji će se održati u NP Užice od 5. do 12. novembra, biće prikazano, po izboru selektora, sedam najboljih predstava iz regiona u protekloj sezoni, bez obzira na žanr ili poreklo autora.
Festival će otvoriti komad „Korešpodencija“ (Zvezdara teatar, Borislav Pekić/ Gorčin Stojanović), a potom će uslediti: „Kad bi Sombor bio Holivud“ (NP Sombor, autorski projekat Kokana Mladenovića), „Ožalošćena porodica“ (NP Beograd, Branislav Nušić/Jagoš Marković), „Zašto je poludeo gospodin R?“ (JDP, R. W. Fasbinder/ Bobo Jelčić), „Ukroćena goropadnica“ (HNK Split, V. Šekspir/Ivan Plazibat), „Pet života pretužnog Milutina“ (Atelje 212, Milena Marković/Aleksandra Milavić Dejvis) i „Krvave svadbe“, (Budva Grad Teatar, Federiko Garsija Lorka/Igor Vuk Torbica). Posledje večeri, u čast nagrađenih, ansambl NP Priština u Gračanici igraće „Strah i beda Trećeg rajha“ (B. Bretht/Slobodan Skerlić).
Podsetivši na to da „užički festival ne neguje poseban žanr i nije ograničen estetskim koncepcijama, na liniji tradicionalno – moderno, nego je isključivo ograničen kvalitetom“, Bojan Munjin, koji je uz Zorana Stamatovića selektor, naveo je da će ove godine publika uživati u humoru sa scene, u komadima različitih žanrova i poetika.
Objasnivši da je rečenica Branislava Nušića „Bolje je da gledamo život u pozorištu, nego pozorište u životu“ odabrana za festivalski slogan, Munjin je istakao da je njena „glavna misao u tome da je pozorište ogledalo života, kao i to da taj tragičan, tužan i smešan život, često liči na pozorište“.
– Festival će se ove godine malo više smejati, jer humorom se može mnogo toga kazati o nama i događajima oko nas. Želimo da se prepoznamo u pozorištu, ali ipak da živimo puno stvarniji život od samog pozorišta i da umetničkim sredstvima, kroz odabrane komade, progovorimo o današnjem čoveku – objasnio je Munjin.
Nemanja Ranković, umetnički direktor NP Užice i festivala, naveo je da je užički festival „postao jedan od najrespektabilnijih u regionu, jer selektori ne podležu pritiscima i konceptulanim zabludama“ i dodao da će publika gledati i „dobre i nove pozorišne poetike“.
Gradonačelnik Užica Tihomir Petković je ocenio da su „koncepcija festivala, sadržana u poruci ‘Bez prevoda’, i to što samo najbolje predstave stižu sa prostora bivše Jugoslavije na kome ne postoji jezička barijera, doprineli da se on visoko pozicionira i u Srbiji i regionu“, a potom dodao da „Užice sa tim festivalom i ostalim manifestacijama, zaslužuje epitet Grad kulture“.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
PREVAZIŠLI JEZIČKU BARIJERU: Ovacije u Parizu za "Krojcerovu sonatu"
Gledalište je dugim aplauzom i pozivima na bis nagradilo glumački trio, Irinu Dečermić, Žan-Marka Bara i Tijanu Milošević
PARISKA publika ima priliku ovih dana da uživa u "Krojcerovoj sonati", u izvođenju Irine Dečermić, Žan-Marka Bara i Tijane Milošević. Komad nastao prema Tolstojevoj pripovetki, u režiji Gorana Šušljika, prikazivaće se do 7. oktobra u pozorištu Studio Eberto.
Kontroverznu priču koja je u vreme nastajanja izazvala veliku polemiku, o ljubavnim, partnerskim i bračnim odnosima, o majčinskoj ljubavi, porodičnim tragedijama, seksualnosti, strasti i muževljevoj velikoj ljubomori čiji je epilog zločin, a koju je naša javnost prvi put videla pre tri godine na sceni "Madlenijanuma", pariska publika je sjajno primila. Na primijeri, a kasnije i na prvoj predstavi, kojoj su "Novosti" prisustvovale, gledalište je dugim aplauzom i pozivima na bis nagradilo glumački trio. Posebnu draž čitavom projektu daje činjenica da je ceo komad na francuskom jeziku, što je za Irinu Dečermić, u liku Sofije, bio veliki izazov s kojim se ona fantastično izborila, kao i prošle godine u Monpeljeu.
- Bilo je dosta kompleksno, ali uz mnogo vežbe, uspela sam da na drugom jeziku dočaram emocije i stanja heroine. Trud koji smo uložili došao je do izražaja - kaže za "Novosti" Irina, čiji su višestruki talenti, muzički i glumački, izuzetno primljeni kod publike.
Žensko telo u muškom liku Truhačevskog ovoga puta odigrala je sjajna violinistkinja Tijana Milošević:
- Cela ekipa je zadovoljna, publika takođe. Lik je spontano izašao iz mene. Ne znam francuski, pa je bilo naporno pratiti čitav tok. Veoma zanimljivo iskustvo.
Zadovoljan je bio i poznati francuski glumac Žan-Mark Bar, koga se domaća publika uželela, u ulozi Pozdniševa, u predstavi sa višestrukom simbolikom.
- Irina, Goran i ja smo veliki prijatelji i to se videlo na sceni - kaže nam Žan-Mark Bar.
Slično ističe i reditelj Goran Šušljik:
- Prijatelji smo i očigledno dobri saradnici, čim smo uspeli u ovom projektu.
Naročito je fascinantan način na koji je preskočena jezička barijera.
- Grupa smo ljudi koji govore različitim jezicima, ali i to je deo pozorišta. Odlično se razumemo univerzalnim jezikom emocija i umetnosti - zaključio je Šušljik.
Gledalište je dugim aplauzom i pozivima na bis nagradilo glumački trio, Irinu Dečermić, Žan-Marka Bara i Tijanu Milošević
PARISKA publika ima priliku ovih dana da uživa u "Krojcerovoj sonati", u izvođenju Irine Dečermić, Žan-Marka Bara i Tijane Milošević. Komad nastao prema Tolstojevoj pripovetki, u režiji Gorana Šušljika, prikazivaće se do 7. oktobra u pozorištu Studio Eberto.
Kontroverznu priču koja je u vreme nastajanja izazvala veliku polemiku, o ljubavnim, partnerskim i bračnim odnosima, o majčinskoj ljubavi, porodičnim tragedijama, seksualnosti, strasti i muževljevoj velikoj ljubomori čiji je epilog zločin, a koju je naša javnost prvi put videla pre tri godine na sceni "Madlenijanuma", pariska publika je sjajno primila. Na primijeri, a kasnije i na prvoj predstavi, kojoj su "Novosti" prisustvovale, gledalište je dugim aplauzom i pozivima na bis nagradilo glumački trio. Posebnu draž čitavom projektu daje činjenica da je ceo komad na francuskom jeziku, što je za Irinu Dečermić, u liku Sofije, bio veliki izazov s kojim se ona fantastično izborila, kao i prošle godine u Monpeljeu.
- Bilo je dosta kompleksno, ali uz mnogo vežbe, uspela sam da na drugom jeziku dočaram emocije i stanja heroine. Trud koji smo uložili došao je do izražaja - kaže za "Novosti" Irina, čiji su višestruki talenti, muzički i glumački, izuzetno primljeni kod publike.
Žensko telo u muškom liku Truhačevskog ovoga puta odigrala je sjajna violinistkinja Tijana Milošević:
- Cela ekipa je zadovoljna, publika takođe. Lik je spontano izašao iz mene. Ne znam francuski, pa je bilo naporno pratiti čitav tok. Veoma zanimljivo iskustvo.
Zadovoljan je bio i poznati francuski glumac Žan-Mark Bar, koga se domaća publika uželela, u ulozi Pozdniševa, u predstavi sa višestrukom simbolikom.
- Irina, Goran i ja smo veliki prijatelji i to se videlo na sceni - kaže nam Žan-Mark Bar.
Slično ističe i reditelj Goran Šušljik:
- Prijatelji smo i očigledno dobri saradnici, čim smo uspeli u ovom projektu.
Naročito je fascinantan način na koji je preskočena jezička barijera.
- Grupa smo ljudi koji govore različitim jezicima, ali i to je deo pozorišta. Odlično se razumemo univerzalnim jezikom emocija i umetnosti - zaključio je Šušljik.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
„Ustav Republike Hrvatske“ u najstarijem srpskom pozorištu
I glumački ansambli iz Rusije i Amerike će se takmičiti na 13. Međunarodnom pozorišnom festivalu „Joakim interfest“ koji se od 9. do 15. oktobra održava u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru
Kragujevac – Predstavom „Mesec dana na selu“ Ivana Sergejeviča Turgenjeva, koju u režiji Borisa Leonidoviča Miljgrama izvodi „Permski akademski teatar“ iz Rusije, večeras će u Knjaževsko-srpskom teatru (KST) biti otvoren 13. Međunarodni pozorišni festival „Joakim interfest“. Do poslednjeg takmičarskog dana, 14. oktobra, na velikoj sceni kragujevačkog pozorišta „Joakim Vujić“, nastupiće još pozorišta iz Amerike, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, kao i „Zvezdara teatar“, čiji će ansambl izvesti predstavu „Korešpodencija“, po tekstu Borisava Pekića, a u režiji Gorčina Stojanovića. Selektor 13. „Joakim interfesta“, pisac Miloš Latinović, odlučio je da se ovogodišnji festival održi pod sloganom „Teatar – to je sada“.
„Ovaj slogan sam izabrao zato što u najboljem svetlu akcentuje važan umetnički trenutak u kojem deluje teatarski (u)poslenik, ali i zato što, verujem, spretno i tačno objedinjuje i u neraskidivi snop povezuje na prvi pogled razuđenu repertoarsku celinu ovogodišnjeg 'Joakim interfesta'“, objasnio je selektor Latinović.
Pomenuta predstava „Korešpodencija“ na programu je drugog festivalskog dana, 10. oktobra, a 11. oktobra u KST nastupa slovenačko „Gledališče Koper“ sa predstavom „Zadnje lune“, po tekstu Furija Bordona, a u režiji Dušana Mlakara. Predstava „Izbeglica“ američkog pozorišta „Sudbina teatar kompani“ iz Grinfilda, koju potpisuje dramaturg i reditelj Milan Dragičević, igraće se 12. oktobra. Sledećeg dana, 13. oktobra, publika će moći da vidi „Sabirni centar“ Dušana Kovačevića, predstavu koju je u Narodnom pozorištu Republike Srpske iz Banjaluke režirao Marko Misirača.
Takmičarski deo festivala biće okončan 14. oktobra, nastupom Satiričkog kazališta „Kerempuh“ iz Zagreba, koji u najstarije srpsko profesionalno pozorište dolazi sa predstavom „Ustav Republike Hrvatske“. Ovu „ljubavnu priču o mržnji“ napisali su Ante Tomić i Rajko Grlić, a predstavu potpisuje reditelj Vinko Brešan.
„Pozorište živi i diše u sadašnjosti, ne po bibliotekama i arhivima. U pozorištu danas, bilo gde na svetu, autor je prisutan kao živo ljudsko biće.“ Podsećajući na ove reči Pitera Bruka iz „Suštine milosrđa“, selektor festivala Miloš Latinović izrazio je uverenje da će one biti otelotvorene na 13. „Joakim interfestu“.
Tradicionalno „Veče u čast glumca“ ove godine je posvećeno Dari Džokić i predstavljanju monografije o ovoj dramskoj umetnici pod nazivom „Sa obe strane igre“. Iz pratećeg programa 13. „Joakim interfesta“ treba izdvojiti još i izložbu „Svaka ludost beše mi igračka“, priređenu u čast dugogodišnjeg člana i prvaka Knjaževsko-srpskog teatra Ljubomira Ubavkića Pendule koji je preminuo prošle godine.
Festival se zatvara 15. oktobra, kada će „Atelje 212“ u čast nagrađenih odigrati predstavu „Moja ti“, a o najboljima na ovogodišnjem „Joakim interfestu“ odlučivaće žiri koji čine Zijah Sokolović, glumac, Ivana Vujić, reditelj, i Jelena Janjatović, kostimograf.
I glumački ansambli iz Rusije i Amerike će se takmičiti na 13. Međunarodnom pozorišnom festivalu „Joakim interfest“ koji se od 9. do 15. oktobra održava u kragujevačkom Knjaževsko-srpskom teatru
Kragujevac – Predstavom „Mesec dana na selu“ Ivana Sergejeviča Turgenjeva, koju u režiji Borisa Leonidoviča Miljgrama izvodi „Permski akademski teatar“ iz Rusije, večeras će u Knjaževsko-srpskom teatru (KST) biti otvoren 13. Međunarodni pozorišni festival „Joakim interfest“. Do poslednjeg takmičarskog dana, 14. oktobra, na velikoj sceni kragujevačkog pozorišta „Joakim Vujić“, nastupiće još pozorišta iz Amerike, Slovenije, Hrvatske, Republike Srpske, kao i „Zvezdara teatar“, čiji će ansambl izvesti predstavu „Korešpodencija“, po tekstu Borisava Pekića, a u režiji Gorčina Stojanovića. Selektor 13. „Joakim interfesta“, pisac Miloš Latinović, odlučio je da se ovogodišnji festival održi pod sloganom „Teatar – to je sada“.
„Ovaj slogan sam izabrao zato što u najboljem svetlu akcentuje važan umetnički trenutak u kojem deluje teatarski (u)poslenik, ali i zato što, verujem, spretno i tačno objedinjuje i u neraskidivi snop povezuje na prvi pogled razuđenu repertoarsku celinu ovogodišnjeg 'Joakim interfesta'“, objasnio je selektor Latinović.
Pomenuta predstava „Korešpodencija“ na programu je drugog festivalskog dana, 10. oktobra, a 11. oktobra u KST nastupa slovenačko „Gledališče Koper“ sa predstavom „Zadnje lune“, po tekstu Furija Bordona, a u režiji Dušana Mlakara. Predstava „Izbeglica“ američkog pozorišta „Sudbina teatar kompani“ iz Grinfilda, koju potpisuje dramaturg i reditelj Milan Dragičević, igraće se 12. oktobra. Sledećeg dana, 13. oktobra, publika će moći da vidi „Sabirni centar“ Dušana Kovačevića, predstavu koju je u Narodnom pozorištu Republike Srpske iz Banjaluke režirao Marko Misirača.
Takmičarski deo festivala biće okončan 14. oktobra, nastupom Satiričkog kazališta „Kerempuh“ iz Zagreba, koji u najstarije srpsko profesionalno pozorište dolazi sa predstavom „Ustav Republike Hrvatske“. Ovu „ljubavnu priču o mržnji“ napisali su Ante Tomić i Rajko Grlić, a predstavu potpisuje reditelj Vinko Brešan.
„Pozorište živi i diše u sadašnjosti, ne po bibliotekama i arhivima. U pozorištu danas, bilo gde na svetu, autor je prisutan kao živo ljudsko biće.“ Podsećajući na ove reči Pitera Bruka iz „Suštine milosrđa“, selektor festivala Miloš Latinović izrazio je uverenje da će one biti otelotvorene na 13. „Joakim interfestu“.
Tradicionalno „Veče u čast glumca“ ove godine je posvećeno Dari Džokić i predstavljanju monografije o ovoj dramskoj umetnici pod nazivom „Sa obe strane igre“. Iz pratećeg programa 13. „Joakim interfesta“ treba izdvojiti još i izložbu „Svaka ludost beše mi igračka“, priređenu u čast dugogodišnjeg člana i prvaka Knjaževsko-srpskog teatra Ljubomira Ubavkića Pendule koji je preminuo prošle godine.
Festival se zatvara 15. oktobra, kada će „Atelje 212“ u čast nagrađenih odigrati predstavu „Moja ti“, a o najboljima na ovogodišnjem „Joakim interfestu“ odlučivaće žiri koji čine Zijah Sokolović, glumac, Ivana Vujić, reditelj, i Jelena Janjatović, kostimograf.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Nagrada za Andraša Urbana
Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za režiju „Bojan Stupica“, za 2017. godinu, pripala je reditelju Andrašu Urbanu za predstavu „Rodoljupci“ Jovana Sterije Popovića, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, saopštilo je danas to Udruženje.
Tročlani žiri, u sastavu Dimitrije Jovanović, predsednik Žirija, Ljiljana Todorović i Slavko Milanović, odluku je doneo jednoglasno. U konkurenciji za Nagradu bila su rediteljska ostvarenja, premijerno izvedena u Srbiji, u periodu od 1. aprila 2015. do 31. marta 2017.godine. Nagrada „Bojan Stupica“ ustanovljena je 1971. godine u znak sećanja na znamenitog reditelja, a Andraš Urban je 32. laureat ovog staleškog priznanja. Priznanje se sastoji od bronzane plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog vajara Stevana Bodnarova, unikatne diplome na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića i od novčanog iznosa.
Dodelu Nagrade „Bojan Stupica“ pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda. Datum svečanog uručenja Nagrade „Bojan Stupica“ reditelju Andrašu Urbanu biće naknadno utvrđen.
Nagrada Udruženja dramskih umetnika Srbije za režiju „Bojan Stupica“, za 2017. godinu, pripala je reditelju Andrašu Urbanu za predstavu „Rodoljupci“ Jovana Sterije Popovića, u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, saopštilo je danas to Udruženje.
Tročlani žiri, u sastavu Dimitrije Jovanović, predsednik Žirija, Ljiljana Todorović i Slavko Milanović, odluku je doneo jednoglasno. U konkurenciji za Nagradu bila su rediteljska ostvarenja, premijerno izvedena u Srbiji, u periodu od 1. aprila 2015. do 31. marta 2017.godine. Nagrada „Bojan Stupica“ ustanovljena je 1971. godine u znak sećanja na znamenitog reditelja, a Andraš Urban je 32. laureat ovog staleškog priznanja. Priznanje se sastoji od bronzane plakete sa likom Bojana Stupice, rad akademskog vajara Stevana Bodnarova, unikatne diplome na pergamentu, rad akademskog slikara i scenografa Geroslava Zarića i od novčanog iznosa.
Dodelu Nagrade „Bojan Stupica“ pomažu Ministarstvo kulture i informisanja Srbije i Sekretarijat za kulturu Grada Beograda. Datum svečanog uručenja Nagrade „Bojan Stupica“ reditelju Andrašu Urbanu biće naknadno utvrđen.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Drama zbog Hubača
Oštre reakcije glumaca posle odluke upravnika Dejana Savića. Šarginova: Otkazana saradnja s čovekom koji je donosio uspehe. Selimovićeva: Kazna za dobro činjenje svog posla
SMENA na čelu Drame Narodnog pozorišta, odnosno postavljanje reditelja Juga Radivojevića za prvog čoveka ovog sektora umesto dramaturga Željka Hubača, koji je proteklih godina uspešno vodio Dramu - izazvala je popriličan revolt među umetnicima zaposlenim u nacionalnom teatru. Dok sam Hubač, kao dojučerašnji v. d. direktora Drame, ne želi da komentariše odluku upravnika Dejana Savića, sve veći broj glumaca, reditelja i drugih pozorišnih radnika glasno izražava nezadovoljstvo zbog njegovog "sklanjanja", odnosno povratka na staro zaduženje dramaturga teatra.
Glumica Nada Šargin, prvakinja ansambla, smatra da je ne samo nelogično već i neukusno čoveka koji je očigledno umnogome podigao standarde drame - odbaciti, kazniti ga za kvalitet i za uspeh.
- Duboko me revoltira da čovek koji je kao v. d. donosio uspehe ne bude imenovan na to mesto, da mu ne bude produžen mandat, uprkos tome što je većina eminentnih umetnika, prvaka kuće već ranije pružila nedvosmislenu podršku Hubaču - kaže Nada. - Predato je tada naše pismo upravniku, na sastanku sa upravom smo uveravani da je naš stav uvažen i shvaćen, da bi se sad pokazalo da nismo shvaćeni. Očito je i da je Hubaču "otkazana saradnja" dva dana nakon što je u javnost izneo realnu sliku stanja Drame - jasno je, dakle, da je kažnjen za to što je rekao i za to što je donosio pozorištu uspeh. Neprihvatljivo je, naravno, objašnjenje uprave, koje smenu pravda neophodnošću promene "vizure", jer je upravo Hubačeva "vizura" dovela kuću do velikih uspeha.
Još jedna od glumica koje nose repertoar Narodnog pozorišta, Hana Selimović, slaže se da je obrazloženje uprave "slabo pismeno, bezobrazno i apsurdno" - jer navodi na pomisao da neko želi promenu "vizure" koja je donosila uspeh.
- Ovo što se dešava je apsolutno sramotno i ne tiče se samo unutrašnjih poslova institucije Narodnog pozorišta već predstavlja jasan presek stanja društva u kome živimo - ističe Hana. - Čovek koji bi, po rezultatima, trebalo da bude imenovan na neku funkciju, biva smenjen sa nje. Uspeh, dakle, ne znači ništa spram neposluha, mi smo svi osuđeni na ćutanje jer živimo kaznu za slobodnu reč i za dobro činjenje svog posla. Uverena sam da ovo zahteva oštru reakciju svih nas, ne samo iz pozorišta, i da moramo da se ozbiljno suočimo sa pitanjem šta mi to živimo.
GATALICA: NADLEŽNOST UPRAVNIKA
PREDSEDNIK upravnog odbora Narodnog pozorišta Aleksandar Gatalica ističe da je sasvim pogrešno uverenje nekih ljudi da UO ima nekakvu ulogu u smenama rukovodstva, koje su u isključivoj nadležnosti upravnika kuće.
- Upravnik jedini ima nadležnosti da smenjuje i postavlja direktore sektora i donosi druge odluke u interesu kuće, i u ovom slučaju Savić je iskoristio svoje statutarne nadležnosti, a verujem i da će se pokazati da njegove odluke jesu na dobrobit pozorišta.
Oštre reakcije glumaca posle odluke upravnika Dejana Savića. Šarginova: Otkazana saradnja s čovekom koji je donosio uspehe. Selimovićeva: Kazna za dobro činjenje svog posla
SMENA na čelu Drame Narodnog pozorišta, odnosno postavljanje reditelja Juga Radivojevića za prvog čoveka ovog sektora umesto dramaturga Željka Hubača, koji je proteklih godina uspešno vodio Dramu - izazvala je popriličan revolt među umetnicima zaposlenim u nacionalnom teatru. Dok sam Hubač, kao dojučerašnji v. d. direktora Drame, ne želi da komentariše odluku upravnika Dejana Savića, sve veći broj glumaca, reditelja i drugih pozorišnih radnika glasno izražava nezadovoljstvo zbog njegovog "sklanjanja", odnosno povratka na staro zaduženje dramaturga teatra.
Glumica Nada Šargin, prvakinja ansambla, smatra da je ne samo nelogično već i neukusno čoveka koji je očigledno umnogome podigao standarde drame - odbaciti, kazniti ga za kvalitet i za uspeh.
- Duboko me revoltira da čovek koji je kao v. d. donosio uspehe ne bude imenovan na to mesto, da mu ne bude produžen mandat, uprkos tome što je većina eminentnih umetnika, prvaka kuće već ranije pružila nedvosmislenu podršku Hubaču - kaže Nada. - Predato je tada naše pismo upravniku, na sastanku sa upravom smo uveravani da je naš stav uvažen i shvaćen, da bi se sad pokazalo da nismo shvaćeni. Očito je i da je Hubaču "otkazana saradnja" dva dana nakon što je u javnost izneo realnu sliku stanja Drame - jasno je, dakle, da je kažnjen za to što je rekao i za to što je donosio pozorištu uspeh. Neprihvatljivo je, naravno, objašnjenje uprave, koje smenu pravda neophodnošću promene "vizure", jer je upravo Hubačeva "vizura" dovela kuću do velikih uspeha.
Još jedna od glumica koje nose repertoar Narodnog pozorišta, Hana Selimović, slaže se da je obrazloženje uprave "slabo pismeno, bezobrazno i apsurdno" - jer navodi na pomisao da neko želi promenu "vizure" koja je donosila uspeh.
- Ovo što se dešava je apsolutno sramotno i ne tiče se samo unutrašnjih poslova institucije Narodnog pozorišta već predstavlja jasan presek stanja društva u kome živimo - ističe Hana. - Čovek koji bi, po rezultatima, trebalo da bude imenovan na neku funkciju, biva smenjen sa nje. Uspeh, dakle, ne znači ništa spram neposluha, mi smo svi osuđeni na ćutanje jer živimo kaznu za slobodnu reč i za dobro činjenje svog posla. Uverena sam da ovo zahteva oštru reakciju svih nas, ne samo iz pozorišta, i da moramo da se ozbiljno suočimo sa pitanjem šta mi to živimo.
GATALICA: NADLEŽNOST UPRAVNIKA
PREDSEDNIK upravnog odbora Narodnog pozorišta Aleksandar Gatalica ističe da je sasvim pogrešno uverenje nekih ljudi da UO ima nekakvu ulogu u smenama rukovodstva, koje su u isključivoj nadležnosti upravnika kuće.
- Upravnik jedini ima nadležnosti da smenjuje i postavlja direktore sektora i donosi druge odluke u interesu kuće, i u ovom slučaju Savić je iskoristio svoje statutarne nadležnosti, a verujem i da će se pokazati da njegove odluke jesu na dobrobit pozorišta.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju