Elizabeta Georgiev - Doživljaji pričalice Brbljiković

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Elizabeta Georgiev - Doživljaji pričalice Brbljiković

Post od branko »

Eлизaбeтa Гeoргиeв

ДОЖИВЉАЈИ ПРИЧАЛИЦЕ БРБЉИВКОВИЋ


-У земљи Санији-

Мина Причалица Брбљивковић
Ана Брбљивица Брбљивковић-сестре близнакиње
Нинка Линка-принцеза Саније
Цар Пипко Први
Царица Пипи Друга-владари Саније, Нинкини родитељи
Госпођа Белопрутић
Госпођа Црнопрутић- злоћкаста и добра вештица
Корњачко Силни-смотани витез
Коки
Мики
Лики
Кики
Вики-дворски клинци и клинцезе
Принц Мирко Немирко-син цара Шушљића
Паф Паф -Пас
Мрмњавко- Мачак
Господин Шиш- Миш
Боцкобеж- Јеж –(витезови и сарадници принца Мирка Немирка)
Стража

(Сцена је у полумраку. Дечја соба. Разбацане играчке и књиге. Осветљен је само кревет на средини сцене. Ана и Мина спавају. Ана стално мрда и полако протеже ногу Мини под нос. Ова је у почетку склања и наставља да спава, али после се буди бесна)

ПРИЧАЛИЦА- Секо, немој да ме шутираш!

БРБЉИВКО- Досадо једна досадна, спавај и ћути!(наставља да дрема)

ПРИЧАЛИЦА- Како да спавам и да ћутим?! Стално мрдаш и нон-стоп ме шутираш! Не могу око да склопим! Кревет ти није фудбалски терен, а ти, уображена фацо ниси Роналдињо!(устаје и узима ћебе)

БРБЉИВИЦА- Зановетало једно досадно! Немогућа си! (кревељи се) Малој принцези увек нешто фали и увек нешто смета! Покушавам да те разумем и никако не могу! Никад ти ништа није по вољи и дерњаш се ко пошизела баба рога! (придиже се и вуче ћебе) Дај ми ћебе!

ПРИЧАЛИЦА-Е не може, моје је! (пригрљује ћебе)

БРБЉИВИЦА-Ма немој!

ПРИЧАЛИЦА-Ти ћеш да ми кажеш!

БРБЉИВИЦА-Замлато замлатаста! Враћај то ћебе кад ти кажем! (љутито устаје и навлачи папуче)

ПРИЧАЛИЦА- Е баш нећу, па ти пошизи ако хоћеш! Увек је све по твоме! Те најпаметнија си, те најбрбљивија си и увек је твоја последња... А ја! Ја морам да те као слушам само зато, сто сам, молићу лепо, млађа три и по минуте! Три и по минуте!! Што ми је разлог-боли глава! Уосталом, кревет је мој колико и твој и нисам ја мала досадна принцеза, ја само тражим што је моје-кмезо!

БРБЉИВИЦА- Мала, немој да се играш са мном! Знаш шта се дешава кад ја полудим?! (заврће рукаве као за тучу и прилази претећи)

ПРИЧАЛИЦА- Сигурно не смак света! (вуче ћебе) Остави моје ћебе на миру, досадо уобразена!

БРБЉИВИЦА- (вуче ћебе к себи) То је моје ћебе!

ПРИЧАЛИЦА- Е не, него моје!

БРБЉИВИЦА-Моје је кад ти кажем
(Док се тако расправљају испод кревета се јавља тајанствена светлост. Почиње музика. Девојчице збуњено престају да вуку ћебе и уплашено гледају око себе.)

ПРИЧАЛИЦА- Сејо, шта је то?

БРБЉИВИЦА-Не знам, стварно не знам.

ПРИЧАЛИЦА- Сејо, ја се плашим!

БРБЉИВИЦА- Ма, није ништа страшно. То је само промаја... Да, да промаја... Их, па шта може да буде?!
(Испод кревета провирују две главе. Гледају лево десно. Причалица и брбљивица се сакривају иза завесе. Провирују уплашене.)

КИКИ- Лики, где смо то ми?

ЛИКИ- Не знам Кики. Само што смо ушле у шпајз да узмемо принцезину супер-слатку мармеладу када ево нас овде.

КИКИ- Ја мислим да је то магија! Уау, какво одвратно место! (мирише собне папуче, растеже једну чарапу) Бљакс!

ЛИКИ-Сигурно, сто посто масло оне одвратне вештице Црноштапићке. Полудећемо од њених глупих смицалица!

КИКИ- Ма пусти ту смотану вештичару, него да видимо где нас је то лансирала својим смотаним магијама.

ПРИЧАЛИЦА- (уплашено пита) Ко сте ви?
(Кики и Лики се прво тргну, погледају се, нешта шапућу па излазе испод кревета. Знатижељно гледају Брбљивицу и Причалицу)

ЛИКИ- А ко сте ви, молићу лепо?

ПРИЧАЛИЦА- Ја сам Мина, а ово је моја сестра Ана.

БРБЉИВИЦА- Иначе њу зову Причалица а мене Брбљивица. Страшно волимо да причамо...(покушава још нешто да каже, ал Причалица је удара лактом и вуче у страну)

ПРИЧАЛИЦА- Одакле ви испод нашег кревета и с којим правом сте се увукле у нашу собу? Где живите?

БРБЉИВИЦА- (шапуће Причалици)-Сејо, можда су ово разбојници! Види како су обучене! (загледа их)

КИКИ- О, не не, драге моје, нисмо разбојници! (смеје се) Ми смо дворске клинцезе велике принцезе Нинке-Линке!

ПРИЧАЛИЦА- Принцезе које?

ЛИКИ- Принцезе Нинке Линке! Она је преслатка ћерка великог цара Пипка Првог и царице Пипи Друге, свемоћне владаре веееликог царства Саније!

ПРИЧАЛИЦА- БРБЉИВИЦА- Саније?

КИКИ- Да Санија-наше велико, предивно, фантастично, јединствено, најлепше, најслађе, најузвишеније царство !

БРБЉИВИЦА- (гледа неко време Кики и Лики, па сестру)Да ли си ти, сестро сигурна да смо се ми пробудиле?

ПРИЧАЛИЦА- Сасвим, сто посто. Види, то си ме ти мало час ево овде угризла. (показује руку) Није ме сигурно ујео комарац!

БРБЉИВИЦА- А како сте се нашле испод нашег кревета?

КИКИ- Пошле смо у шпајз да узмемо супер слатку мармеладу за нашу преслатку принцезу и...
ЛИКИ- (прекида је у сред речи и гурка је пошто жели да каже) Иначе она обожава ову мармеладу. Прави се од шљива-санијача, по посебном рецепту старе куварице госпође Кашиковић. Међу нама речено, ја сам кришом пробала ову мармеладу, мада не смем, али то је нешто најлепше што је мој стомачић икад пробао! (удара се по стомаку и облизује се)

КИКИ- (Лики) Кад не би крала принцезину мармеладу, не би била овако лоптаста и згодна ко буренце! (Лики се дури. Кики разгледа собу) Гледам, гледам, драга моја Лики, и све више сам сигурна да је ово магија! Како би иначе објаснила наш долазак овде?

БРБЉИВИЦА- Магија? Уау!

ПРИЧАЛИЦА- Станите, станите! У књигама увек постоји нешто што човек прво треба да уради или да каже па да уђе у други свет. Ви сте вероватно често улазиле у шпајз, шта сте овог пута необично направиле па сте се нашле овде?

ЛИКИ- Па... ништа

КИКИ- Само смо певале! Сећаш ли се? (певуше)

ПРИЧАЛИЦА- Певале, то је то! (певуши и сама, скаче са Брбљивицом, играју)

БРБЉИВИЦА- Ако се с песмом излази из ваше земље онда је песма и улазница у вашу земљу. Можемо ли и ми с вама! Молим вас! (поносно) Ја се често упуштам у авантуре за разлику од моје смотане сестре која зна само да се хвали...

ПРИЧАЛИЦА-Ма немој ми рећи, кукавице једна! Плашиш се мрака и паукова, а ту ми изиграваш неког хероја. (поносно) Ја сам та која је увек спремна за акције и неустрашиво се суочава са најстрашнијим чудовиштима, ала балама, бабарогама и страаашним витезовима!

ЛИКИ- Извините, молићу лепо, код нас у Санији тога нема! М-м-м, осим наравно господина витеза Корњачка Корњачковића Силног , који је онако међу нама смотанко на квадрат и сраааааашна кукавица!

КИКИ- Па добро, можемо се похвалити и нечим другим! Имамо и две вештице-госпођу Црноштапићку и госпођу Белоштапићку. Прва је као зла, ал у принципу прави неке смешне смицалице од којих сви лудимо, а друга је мала добрица која свима добро чини.

ЛИКИ- (смеје се) Сећаш ли се, Кики, кад је госпођа Црноштапић хтела да краљеву стражу претвори у џинове, ал је побркала магију па их је претворила у свраке! Лудели смо десет дана од слатких песама јадних стражара, све док магија није прошла!

КИКИ-Ех, да је то само један кикс смотане вештице! Тебе је фризирала својим чаробним штапом па ти је косу претворила у вуницу. Изгледала си ко чупаво клупко! (смеју се заједно)

ПРИЧАЛИЦА- Доста приче, драге моје клинцезе, него почните да певате ону вашу песму, можда тако уђемо у Санију. И ми ћемо с вама, зар не?!

КИКИ- Па... (размишља) Договорено! Принцеза Нинка воли изненађења!

ПРИЧАЛИЦА- Ура! (скаче и са Брбљивицом изводе неки смешни плес) Сестрице смотанчице, да ли си спремна?!

БРБЉИВИЦА-Јок ти си!

КИКИ и ЛИКИ (певају)
Само треба да пожелиш
Снажно, снажно, снажније,
Да се одмах преселиш
У Санију или из Саније!
(Ветар. Светла се пале и гасе. Кики, Лики, Причалица и Брбљивица излазе на сцену. Кики носи теглу мармеладе. На сцени престо, около јастуци, клупице... Царска палата)

БРБЉИВИЦА- (гледа около)-Фантастично!!!

ПРИЧАЛИЦА-Дивно!

БРБЉИВИЦА- Види ово! (показује на сталак са оружјем)

ПРИЧАЛИЦА- Страва!

БРБЉИВИЦА- Неће нам нико поверовати где смо биле!

ПРИЧАЛИЦА- Шта нас брига, ово је дивно!(девојчице загледају ствари, трче од једног краја дворане до другог, гурају се која ће да седне на престо)

ЛИКИ – (стоје по страни и гледају Причалицицу и Брбљивицу) Знаш Лики, ову песму стално певамо и никад нам се ништа није десило.

КИКИ - Ставарно нам се никад ништа није догодило. Али знаш шта, можда се у шпајзу налазе врата за друге светове!

ЛИКИ - Ал ја их никад нисам видела, а стално идем тамо-за мармеладу, за краставчиће санавчиће, за жилаве жваке од лимуна, за онај феноменални компот од јабука сновуљача! (облизује се)

КИКИ – (смеје се) Ти и твоје њупање! Таква врата су, драга моја обично невидљива.
(с леве стране улази принцеза Нинка Линка са још два дечака и једном девојчицом. Нервозно маше лепезом)

НИНКА ЛИНКА- Где сте ви до сада? Колико ја морам да чекам за своју супер слатку мармеладу! Добро знате да сва краљевски побесним кад нема моје мармеладе.(кад угледа Брбљивицу и Причалицу) Упс, ко је ово?

КИКИ- (шапуће)- То су девојчице, ваша висости, женска деца људи из једног другог света.

ЛИКИ- Ушле смо случајно у њихов свет кроз шпајз, ваше величанство, кад смо ишли по вашу супер слатку мармеладу.(шапуће јој шта се десило-Нинка Линка се чуди)

КИКИ- Изволите, прекрасна наша принцезо, засладите се!(даје јој теглу и из џепа вади кашичицу)
НИНКА ЛИНКА- (узима теглу и кашичицу и седа на престо, дворски клинци и клинцезе седају на јастуцима око ње, она куса мармеладу и мљацка) Па, драге моје, шта имате да кажете!

БРБЉИВИЦА- (она и Причалица склониле су се са престола кад је ушла принцеза и сад стоје мало даље од њега, радознало посматарајући целу ситуацију) Вау, права правцата принцеза!

ПРИЧАЛИЦА- Кад кажемо оним гушчицама из школе, нико нам неће веровати!

НИНКА ЛИНКА-Молим, молим, шта сте рекле?

БРБЉИВИЦА- Ништа, ништа, ваше величанство! (Причалици) Је л се тако каже!

ПРИЧАЛИЦА- Кажемо само, колико сте краљевски лепи и дивни!

НИНКА ЛИНКА- (куса мармеладу)-М, хвала вам, баш сте љубазне. Него седите, седите! (гледа испред себе,устаје и гура дворске клинце и клинцезе) Што сте ми гостољубиви, свака вам част! Сели сте и не мрдате, иш! (клинци и клинцезе устају и стају са стране, Нинка даје теглу с мармеладом Лики која кришом куса) Седите драге моје и причајте ми како је тамо код вас! Морам да вам кажем да је овде страшно досадно! Ништа се нормално не дешава. Сваки дан једно те исто, и нормално досада до досаде, па опет досадна досада! Ужас!

ПРИЧАЛИЦА- Па, гледајте ваше величанство...

НИНКА ЛИНКА- О, немојте да будете толико званични, смучило ми се од овог (кревељи се), ваше величанство, ваше величанство! Слободно ме зовите Нинка Линка.

ПРИЧАЛИЦА- Добро, Нинка Линка, ми смо сестре близнакиње-Мина и Ана. У школи у којој сви дечаци и девојчице у нашем свету МОРАЈУ да иду зову нас Причалица...
БРБЉИВИЦА- и Брбљивица, само зато што много волимо да причамо, а то некима не одговара. Знаш какви су људи?

НИНКА ЛИНКА- Не, не знам! Не знам ни шта је то школа!

ПРИЧАЛИЦА- Школа! Не знаш шта је школа?! Школа ти је, драга моја, зграда пуна мучионица...

БРБЉИВИЦА- Шта лупаш, ваљда учионица!

ПРИЧАЛИЦА- Па добро, али ја то тако кажем да би нашој новој другарици дочарала како изгледа та фамозна школа!

БРБЉИВИЦА- Немој тако, ево ја ћу! Дакле, школа је место куда деца морају сваки дан да иду и да уче разне ствари-и оно што воле и оно што не воле. Тим разним стварима уче их добри и мање добри, односно досадни наставници. Они по цео дан нешта причају, прете, кревеље се и бече. Онда дође велики одмор када се деца играју, па после опет уче и све тако до распуста, летњег и зимског! Тада обично буде све четири увис и уживанција! Наравно док опет не почне школа и почну заврзламе!

НИНКА ЛИНКА- Мора да вам је заиста лепо у школи

БРБЉИВИЦА И ПРИЧАЛИЦА-Па...

НИНКА ЛИНКА- А мени је овде страаааааашно досадно!(устаје и шета се двораном) Дворски клинци и клинцезе стално се свађају, мама и тата су несносно досадни, немам сестру ни брата да се бар са њима свађам, балови су маскембали ружних принчева. А ја, сирота, по цео дан ватам зјала, страшно патим и ... (плаче и бучно шмрца) А-А-А!!!! (седа на клупицу поред дворских клинаца и клинцези)

ДВОРСКИ КЛИНЦИ И КЛИНЦЕЗЕ-Принцеза плаче!

НИНКА ЛИНКА- (бесно) Па шта ако плачем! Баш ћу да плачем! Имам и ја право да плачем!

ВИКИ- О принцезо драга, не дозволите да ваше сузице квасе ваше румене обрашчиће.

МИКИ- О, ваша висости, немојте се нервирати, знате да нервоза утиче на вашу предивну лепоту!Сећате се шта Вам је стари професорАбракадабровић саветовао-Пуно осмеха на дан за лепоту и леп сан!

КОКИ- Принцезо, принцезо, насмешите се! Ви сте тако сјајно дивни и невероватно лепи када се смејете!

НИНКА ЛИНКА- (брише гласно нос) Стварно!
СВИ-Аха!!

НИНКА ЛИНКА- (Причалици и Брбљивици) Видите, драге моје пријатељице, како ови моји блесасти клинци и клинцезе знају да ме орасположе. Без обзира на ову њихову доброту и верност, мени је и даље досадно.

ПРИЧАЛИЦА- Немој тако, Нинка Линка, мора да има нечега интересантног у овом дворцу.(гледа около и узбуђено се шета по сцени) Ево рецимо, ја бих уживала да сам на твом месту-нема школе, нема свакодневног малтретирања, нема брат или сестра да ме нервирају, по цео дан наређујем дворским клинцима и клинцезама, соба ми сређена све ми потаман, мама и тата ме мазе, имам пуно слаткиша, баш ме брига за све! Дивота!

БРБЉИВИЦА- Милина! Овако у нашем свету све мораш да радиш сама! Мама се својски разбесни када нам је соба тумбе, а тата стално зановета када нешто у школи не штима! Уз то свакодневно мораш да слушаш и трпиш разноразне глупости које ти сестра сервира! Ужас живи! (на те речи Причалица је шутира у задњицу и почиње кошкање, али кад виде замишљену Нинку Линку престају)

НИНКА ЛИНКА- Само вам се чини! Радо бих се мењала с вама! Када вам кажем да је овде досадно, онда је стварно досадно!

МИКИ- Па немојте тако, драга принцезо, знате да ваш отац, велики цар Пипко први врло често..

КОКИ-Тачније сваки дан

КИКИ-У вашу част организује

ЛИКИ-Велико магијско такмичење

ВИКИ- Госпође Црноштапић и госпође Белоштапић!

НИНКА ЛИНКА- Па шта, мени то уопште није лепо и интересантно. Сваки дан скоро исто! Мрзим магију!

ПРИЧАЛИЦА- Јао, магија!

БРБЉИВИЦА- Мора да страва изгледа!

ПРИЧАЛИЦА-Ја обожавам магију.

БРБЉИВИЦА- И ја

ПРИЧАЛИЦА- Кад год у наш град долази циркус обавезно идемо да гледамо мађионичаре! Тада се страва проводимо и после... (сестри) Окус покус препарандус! После добијем жељу да сестру претворим у слинаву жабу!
(у тренутку када се Причалица и Брбљивица кошкају улази стража)

СТРАЖА-Њихова величанства цар Пипко Први и царица Пипи Друга и велики витез господин Корњачко Корњачковић!

НИНКА ЛИНКА- О, не!

БРБЉИВИЦА-О, не! Је л то узвик лепог одушевљења или бљакс, бљакс одушевљења!

НИНКА ЛИНКА-Ох, другарице, оно друго је у питању!
(На сцену излазе цар, царица и витез. Витез је мали, незграпан у неком смешном оклопу у коме се једва креће. Поносито држи главу али спотиче се о стражареву секиру и тресне на земљу)

ПРИЧАЛИЦА-Каква је ово сподоба?

БРБЉИВИЦА- Ово је слика ноћне море једне просечне принцезе! Сада у потпуности разумем, драга Нинка, оно твоје-О, НЕ!

ЦАР ПИПКО- Полако, само полако, драги господине Корњачковићу! (помаже Корњачку да устане и чисти га од прашине)

ЦАРИЦА ПИПКА- Ју ху, кћери! Нинка Линка! Имамо госта!

ЦАР ПИПКО- (кад види Причалицу и Брбљивиц) О, па ти драга моја имаш друштво!

ЦАРИЦА ПИПКА- А, ко је то? (показује на Причалицу и Брбљивицу)

НИНКА ЛИНКА- (дрско) То су моје другарице!

ЦАР ПИПКО-Другарице? Какве другарице?

НИНКА ЛИНКА- (дрско) Шта те брига!

ЦАРИЦА ПИПКА- О, млада дамо, како то разговараш са својим оцем и то пред овако уваженим господином као што је Мсје Корњачко, највећи витез у нашем царству!

НИНКА ЛИНКА- Ма немој ми рећи, господин смотанко!
(Дворски клинци и клинцезе, Причалица и Брбљивица се смеју)

КОРЊАЧКО СИЛНИ- О, молићу лепо ово је увреда за моју част! (покушава да извади мач из корица ал не иде) Ја, ја...Имате срећу, да сам данас добре воље па..

НИНКА ЛИНКА- (прилази витезу и уноси му се у лице он се плашљиво удаљава)-Шта ћеш ти, витешчићу, да се обрачунаш са мном! (гласно) А! (Витез се крије иза краљице) Кукавице! (принцеза се враћа на престо)
КОРЊАЧКО СИЛНИ- (уплашено) Смирите се ваша висости! Па немојте тако пред гостима!

НИНКА ЛИНКА-Ћут! Није ми јасно ко је смислио те приче да си ти највећи ловац на змајеве! Свашта!

КОРЊАЧКО СИЛНИ- Али то је цела целцата истина! Ја, Корњачко Корњачковић, вееелики витез округлог стола Саније, највећи сам ратник ових крајева и нааааајвећи ловац на опасну неман звану змајеви! (док то прича стоји поносито)

БРБЉИВИЦА- Он ловац на змајеве! (Смеје се)

ПРИЧАЛИЦА – Ма ајде! (Узима мачеве са сталка поред престпола, један даје Брбљивици и почињу да се мачују. У једном тренутку јуре Корњачка који престрављено бежи. Краљ и краљица се такође скривају) У напад, змају! Их!
(Царица милује преплашеног Корњичковића и заједно с њим и царем гледају Причалицу и Брбљивицу)

ЦАРИЦА ПИПКА- (вири иза стуба) Страшно, девојчице па се мачују!

ЦАР ПИПКО- Дивљакуше!

КОРЊАЧКО СИЛНИ- (задихан стоји иза краљице) А да нису то неке зле вештице које су омађијале племениту душу прекрасне принцезе Нинке Линке?!

ЦАР И ЦАРИЦА-А!!

ЦАР ПИПКО (панично вуче стражара за оковратник. Овај пада, он га подиже)-Брзо, брзо позови Госпођу Белоштапић и госпођу Црноштапић! Реци да је ХИТНО!!!! ХИТНО!!!! (Стражар одлази са њим одлазе и други клинци)

НИНКА ЛИНКА- Је л видиш силни, како се девојчице боре, а први пут у животу држе мачеве у рукама! Али оне су за разлику од тебе, господине кукавице, храбре и одважне! (мајци и оцу) Видим да вас двоје умирете од знатижеље да сазнате ко су моје другарице. То су деца из другог света која су,хвала богу, случајно дошла код нас и верујте ми учинила ме пресрећном! А зову се!

ПРИЧАЛИЦА- Мина Причалица!

БРБЉИВИЦА-Ана Брбљивица!

СТРАЖАР- (улази и најављује) Госпођа Црноштапић и Госпођа Црноштапић!
(У том тренутку на сцену излазе две виле! Белошташићка је мала, скоро сићушна са великом сребрнкастом капом и белом хаљином. Црноштапићка је крупна, пуначка носи наочаре. При уласку на сцену спотиче се о јастуче и пада)

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ-Ко је ову мачку ставио овде?

ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- Ха, ха, ха! Није ово мачка, драга моја смотана вештице, ово је јастуче! Знаш јастуче-мала мекана ствар на којој се спава или седи. Опет мораш да мењаш наочаре, ћоро!

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- (плези јој се) Љубим твоју паметну главицу! Што да мењам наочаре када видим! (прилази Корњачковићу, гледа га неко време) А то си ти уљезу из другог света који прави разне дар-марове! Сад ћу те претворити у жабу!

КОРЊАЧКО СИЛНИ-О, не, не госпођо Црноштапић! (опет се крије иза цара и царице) То сам ја, ваш пријатељ, силни витез Корњачко Корњачковић!

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- Стварно?

КОРЊАЧКО СИЛНИ- Стварно!

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- О, извини, пријатељу драги, ова моја глупа колегиница по магији, уображена госпођа Белоштапић, тотално ме је збунила с неким јастучетом и неким наочарама, а ја...

НИНКА ЛИНКА- Доста!!! Шта сте се раскокодакали и поређали овде! Зар не видите да имам госте! (мајци и оцу) Мама, тата дозволите ми да један дан, један једини дан буде по моме. Сваки дан једно те исто! Каква сам ја то принцеза кад не могу да радим шта ми се хоће, већ увек радим шта ви хоћете! (плаче)

СВИ- Принцеза плаче!

БРБЉИВИЦА- Па шта ако плаче, људски је плакати! Срце ни магија не може да смири, драге вештице! Нинки Линки је потребан искрени пријатељ, а не група шарлатана који је уопште не схватају!

ПРИЧАЛИЦА- (Прилази Нинки Линки, милује је)- Не плачи, другарице, смири се! Еј, сестрице, ајд да јој отпевамо ону нашу!

ПРИЧАЛИЦА И БРБЉИВИЦА (певају)
Смех је нешто најлепше
Смеј се смеј, стално се смеј!
Смех је сунце најјаче
Смеј се смеј, стално се смеј!

Смех је љубав, смех је радост
Смех је лек за душу сваку,
Смех ти нуди срећу, младост,
Смех за секу, смех за баку.

Смех је нешто најлепше
Смеј се смеј, стално се смеј!
Смех је сунце најјаче
Смеј се смеј, стално се смеј!


ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- (док траје песма она игра помало неспретно, после аплаудира)- Браво, браво, предивна песма! Обожавам песме! Браво! Ви мора да сте познате певачице у вашој земљи! Дивне сте! Фасцинантне!
ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- Е баш ми се не допада, глупост! Певачице, ајде молим те! Обични мали досадни дрекавци!

ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- Ти драга моја и не знаш шта је лепо и шта је уметност! Од погрешних и лоших магија постала си мала, очерупана гушчица!

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- А ти као знаш, уштво уображена!

НИНКА ЛИНКА- Доста кад кажем! Мислим да сте претерале. Волела бих да останем сама са својим новим пријатељицама! Оне су хиљаду хиљада пута боље него сви ви.

СВИ-Шта?!

ЦАР ПИПКО- Драга моја кћери, не може тако!

ЦАРИЦА ПИПКА- Ја не знам шта је теби од јутрос, али претерала си!

ЦАР ПИПКО- Каква је ово царска палата када може да улази ко када хоће и да ради шта му се хоће! Не знам како је царска стража дозволила овима овде (показује на Причалицу и Брбљивицу) да уђу.

ЦАРИЦА ПИПКА- А осим тога, драга моја, имамо нешто веома лепо да ти кажемо! (узима Корњачка за руку. Он се блесаво смешка, спотиче се, пада, устаје и хвата цара за руку)

ЦАР ПИПКО- Дакле та-на-на-на!Овај овде господин, велики Корњачко Корњачковић силни је био тако љубзан да затражи твоју руку!

ЦАРИЦА ПИПКА- А ја и твој отац смо једнодушно пристали на то!

НИНКА ЛИНКА- (гледа неко време па ће згрануто) Шта?! Шта?! Шта?!

ЦАР ПИПКО-Јесте драга моја, мислимо да је велики господин Корњачко идеална прилика како за тебе, тако и за нашу царску кућу! Велики је и храбар витез, уважена персона, угледни племић!

ЦАРИЦА ПИПКА- И надамо се да ћеш ти, драга моја, пристати да му будеш жена!

БРБЉИВИЦА- Е, сестро, ово је већ за куку леле, и О, НЕ на квадрат! Мужић ће ти бити мала лимена кантица за ђубре!

ПРИЧАЛИЦА- (гура је) Е баш знаш шта у ком тренутку да кажеш. Језик ти је бржи од памети!

НИНКА ЛИНКА- Мора да сањам нешта веома ружно! Причалице уштини ме! (ова је уштине) Јао! Ма не, ово је јава! Боље да јутрос нисам ни устала из кревета! (оцу и мајци) Да се удам за овог смотанка! Никада! Ни-ка-да!!!

КОРЊАЧКО СИЛНИ- (увређено) Ово је увреда, ваше височанство! Да је принцеза моја кћи, скратио бих јој мало језик! (на те речи принцеза прилази Корњачку и шутира га у цеваницу, овај цмиздри а она весело седа на престо и шапуће са Причалицом и Брбљивицом)

ЦАР ПИПКО- (строго) Како то разговараш са својим вереником!

КОРЊАЧКО СИЛНИ- Да, како то разговараш са мном!

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- Треба да си фина са својим будућим мужем!

КОРЊАЧКО СИЛНИ- Да, треба да си фина!

ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- (госпођи Црноштапић) А шта се ти мешаш!

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- Ја као главна вештица његовог височанства цара Пипка првог и царице Пипи друге имам сва права да подржим њихов избор. А осим тога уважени велики витез Корњачко је мој пријатељ!

ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- Што ти је пријатељ, боли глава! Витез само на папиру, кошто си ти вештица на папиру! (плези јој се)

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- Еј, мала немој да ми стајеш на жуљ, претворићите у глисту! (маше штапићем, ал ништа чује се само неко шуштање)

ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- Побркала си магије, госпођо свемогућа! Ова твоја смотана злоћкост ће те уништити!

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- Е, сад ћеш да видиш!
(У том тренутку чује се како неко куца на врата дворца)

ЦАР ПИПКО- Ко то може да буде?

ЦАРИЦА ПИПКА- (размишља неко време па набраја) Дворска шваља је јуче долазила. Дворски лекар је прекјуче прегледао краља. Краљ и краљица Гилицковићи су на зимовању. Никога нисам звала нити кога очекујем!

ЦАР ПИПКО- Ни ја нисам звао никога!

НИНКА ЛИНКА- Дај боже да ме неко бар својим присуством ослободи ове напасти што ме је снашла. (Причалици и Бррљивици) Да ми вас две нисте овде, ја би баш краљевски пошизила!
(улази Стражар)

СТРАЖАР- Његово височанство принц Мирко Немирко са својом свитом, најљубазније га моли да га примите да га примите!

ЦАР ПИПКО-Шта!!! Не може!

КОРЊАЧКО СИЛНИ- Е не може! (прилази престолу)

НИНКА ЛИНКА- (Удра га лепезом по глави)- Ко си ти да наређујеш! (стражару) Нека уђе! (вади одледалце и сређује шминку)

ЦАР ПИПКО- Али кћери, то није лепо! Знаш шта ја мислим о тој грозној царској породици! Овим својим поступком желиш да ти оца стрефи шлог!

ЦАРИЦА ПИПКА- Не могу да препознам своје дете!

БРБЉИВИЦА- (пита Госпођу Белоштапић)-А ко је тај Принц Мирко Немирко?

ПРИЧАЛИЦА- Је л нормалнији од овог смотаног витеза?

БРБЉИВИЦА-Надам се да није неки креле! Ви баш кубурите са нормалним принчевима!

ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- Принц Мирко је дивно створење, само што његово височанство цар Пипко Први не прича са његовим оцем царем Шушљићем већ неколико стотина година!

ПРИЧАЛИЦА- Зашто?

ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- Због страшне ствари-кувар цара Шушљића украо је рецепт за спремање супер слатке мармеладе, који је иначе државна тајна нашег царства! Страшан скандал! Страшан!
( Улази принц Мирко Немирко. Са њим у свити су пас Пуф Паф, мачак Мрмњавко, миш господин Шиш и јеж Боцкобеж. Он је леп и наочит. Причалица и Брбљивица се мувају и показују на Нинку Линку која веома заинтересовано посматра принца)

МИРКО НЕМИРКО- Покорно се клањам, цењеним домаћинима! (прилази царици Пипи која поносно окреће главу, љуби јој руку, прилази Нинки Линки, такође јој љуби руку)

ПРИЧАЛИЦА- Какав даса! Е ово је већ фрајер на квадрат!

БРБЉИВИЦА- На десети степен, сестро слатка!!! Аха!

НИНКА ЛИНКА- (званично) Чему треба да захвалимо, вашој висости на овој посети?

МИРКО НЕМИРКО- Па, драга моја принцезо, дуго ме већ тишти ово стање међу наша два царства. Паметним људима не приличи да су у свађи. Мислим да је време да се наше две цењене породице помире! Доста је било свађе и непријатељства, ред је да једни другима пружимо руку пријатељства и да се сви неспоразуми изгладе!

ЦАР ПИПКО- Никада!

КОРЊАЧКО СИЛНИ-Никада!

НИНКА ЛИНКА- (удара Корњачка лепезом. Царица Пипка га теши)- Искрено се радујем Вашој посети, уважени принче. А ко су ова цењена господа! (показује на витезове из Миркове свите)

ПАФ ПАФ- Витез псећег реда Паф Паф, вама на услузи, прелепа дамо! (љуби јој руку)

МАЧАК МРМЊАВКО- Велики витез мачјег реда Мрмњавко! Кад год вам, ваша висости, затреба топли поглед и романтична душа ту сам! (љуби јој руку)

ГОСПОДИН ШИШ- Мрмњавко је велики романтик, а ја господин Шиш, сам искрени друг и благајник његовог величанства принца Мирка Немирка. Његови пријатељи су и моји пријатељи. (љуби јој руку)

БОЦКОБЕЖ- Ја сам пак ,ваша висости, секретар његовог величанства Боцкобеж. Правична и истинољубива персона, ваш покорни слуга! (љуби јој руку)

МИРКО НЕМИРКО- Да, драга моја принцезо, ово су моји пријатељи од поверења. Достојни да носе све ове титуле које имају! Поносим се њима!

НИНКА ЛИНКА- Верујем вам принче, данас је тешко наћи добре пријатеље! Тешко!

ЦАР ПИПКО- Ја не дозвољавам...

КОРЊАЧКО СИЛНИ- Ја не дозвољавам

НИНКА ЛИНКА- Опет овај. Причалице избумбецај га, да ми више не иде на живце!
(Причалица јури престављеног Корњачка, сво време га шутирајући, овај уплашено вришти и хистерише па крије се иза завесе)

БРБЉИВИЦА- То, мајсторе!

ПРИЧАЛИЦА- По наредби њеног величанства! (клања се)

ЦАР ПИПКО- Ово се коси са свим мојим начелима! Стража! Стража!

НИНКА ЛИНКА- Тата, немој тако. Ти ниси тако лош као што се представљаш. Ти си један добрица, татице... (принцу) Дакле, принче Мирко Немирко, дошли сте с часном намером да се наше две породице помире. Мислим да је то паметна и лепа мисија!

МИРКО НЕМИРКО- Јесте, драга принцезо. Мислим да је ред да се наше вишегодишње непријатељство претвори у ..

БОЦКОБЕЖ- Пријатељство и љубав.Што да не!

ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- Дивно, што да не!

ПРИЧАЛИЦА- Дивно, што да не!

БРБЉИВИЦА- Дивно, што да не!

ГОСПОЂА ЦРНОШТАПИЋ- Шта то лупате? Каква љибав, какви бакрачи! Сад ћу ја све њих да претворим у жабе!(прво брише наочаре па маше штапићем. Брбљивица јој га отима и ломи) Шта! Шта си то урадила, штеточино оноземаљска!
ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ-Оно што сам требала ја да урадим, злоћо злоћкаста! Полази! Полази кад ти кажем! Идеш на час преваспитања! (гура је. Пролазећи поред Господина Шиша намигује му и застаје) Видимо се малени!

ГОСПОДИМ ШИШ- (љуби јој руку) - Биће ми задовољство!

БРБЉИВИЦА И ПРИЧАЛИЦА- Неко нам се заљубишка!

ГОСПОЂА БЕЛОШТАПИЋ- (излазећи) - Па шта! И вештице имају права на љубав!

МИРКО НЕМИРКО- Као што видите, ваша висости, полако се јављају симпатије међу нашим дворјанима, а што да не и друге неке симпатије и присна пријатељства!

НИНКА ЛИНКА- То ће време показати, драги пријатељу! Ја се искрено надам да ће будућност бити лепа и слатка!

ПРИЧАЛИЦА- Биће, биће, него шта!

БРБЉИВИЦА- (певуши) Аха! Аха! Аха, аха, аха!

ЦАР ПИПКО- Не долази у обзир! Никако! Онај Шушљић, ваш отац младићу, је мој крвни непријатељ! Ја не дозвољавам да се јави и мрвица неких блиских односа међу нашим породицама! Не дозвољавам! Ако треба објавићу рат! Ви ћете господине Корњачко бити генерал моје војске. (тражи Корњачка) Господине Корњачко! Витезе Корњачко! ( налази га иза завесе уплашеног и јадног. Покушава да га извуче, ал овај неће. Некако га извлачи вукући га за уво)

ЦАРИЦА ПИПИ-Ви ћете храбри витеже бити на челу војске!

КОРЊАЧКОВИЋ СИЛНИ- Ја шта?! А не, не, не! Нисам ја за те ствари! Ја волим мир! Мир је нешто најлепше! Људи не треба да се туку, то није лепо! Ах! (полако се измиче) А с друге стране, знате ја се у последње време не осећам добро! Стално ме нешта боле ...леђа..и...руке! А какав је то генерал са болесним леђима и рукама! Не... (када дође до врата бежи)

ЦАРИЦА ПИПИ- Шта би господину Корњачку?

ПРИЧАЛИЦА- Побеже витез ко мува без главе!

БРБЉИВИЦА- Храбри витез, страшни витез!

НИНКА ЛИНКА- (оцу и мајци)- Ево каквог сте ми вереника нашли-шоња и кукавица! (Мирку Немирку) Дакле Ви сте поштовани принче, дошли...

МИРКО НЕМИРКО- (заљубљено) Зови ме Мирко, а ја ћу тебе, ако дозвољаваш звати Нина!

ПРИШАЛИЦА- Опа! Да ли се мени причињава или су ту...

НИНКА ЛИНКА- Молим те Причалице. (Мирку) Седи Мирко! (Оцу и мајци) Па добро, драги моји родитељи, да ли мислите да и даље треба да се свађамо са нашим комшијама? То није лепо. Ипак живимо у двадесет првом веку.

ЦАР ПИПКО- Какав двадесет први век?! Није могуће! Па ја имам значи пет стотина година! (панично хвата за руку царицу Пипи) Јао, драга па ја сам декица, старац... Ох! Ала време лети!

ЦАРИЦА ПИПИ- (милује мужа) Смири се драги, смири се! (ћерки) Искрено речено, драга моја, ја нисам била за ту свађу. Али твој отац и краљ Шушљић никако нису могли да се сложе ни за шта. Крађа рецепта за суперслатку мармеладу је била само искрица у бурету барута. И онда бум!

ПАФ ПАФ, МАЧАК МРМЊАВКО – Бум!!!

НИНКА ЛИНКА- Добро, било је шта је било и нећемо више о томе.

МИРКО НЕМИРКО- Све ћемо заборавити. Мислим да је ред да као комшије и царске породице живимо у миру и у слози!

ГОСПОДИН ШИШ- И ред је, ваша висости!

БОЦКОБЕЖ- Дакако да је ред!

НИНКА ЛИНКА-Дивно! Величанствено! Кики, Лики, Вики, Мики, Коки, драги моји, брзо, брзо! Долазите! (улазе дворски клинци и клинцезе) Данас имамо посебну прославу, страва разлог за екстра жур! (седа поред Мирка)
(Мирко Немирко и Нинка Линка се заљубљено гледају. Цар и царица замишљено стоје и уздишу. Причалица прилази Нинки, кашљуца)

ПРИЧАЛИЦА- Аха, аха, Нинка Линка, драга, ми бисмо да идемо!

НИНКА ЛИНКА- (молећиво) Немојте још!

БРБЉИВИЦА- О, па морамо, задржале смо се. Тражиће нас мама! Она баш пошизи кад нас нема!

НИНКА ЛИНКА- Ах, разумем! Биће ми досадно без вас!

ПРИЧАЛИЦА- Мислим да неће (показује на Мирка) А и ми ћемо вам често долазити у госте!

НИНКА ЛИНКА- (грли их)-О, драге моје биће ми страшно драго да вас виђам што чешће. Толико ми значи ваше пријатељство!

ПРИЧАЛИЦА- Кики, Лики! Ајде девојчице, време је да нас вратите кући!
(Кики и Лики се спремају да запевају. Причалица и Брбљивица се поздрављају са свима. Мирко срамежљиво грли Нинку. Она се као отима)

БРБЉИВИЦА- До виђења другари! Зовите нас на свадбу!

ЦАР ПИПКО- (збуњено) Какву свадбу?

ЦАРИЦА ПИПИ- Чију свадбу? (Чује се песма. Светла се пале и гасе. )
КИКИ и ЛИКИ (певају)
Само треба да пожелиш
Снажно, снажно, снажније
И да се одмах преселиш
У Санију или из Саније!
( Дечја соба. Светло уперено на кревет у коме леже Причалица и Брбљивица. Понавља се ситуација са почетка приче)

БРБЉИВИЦА- (гура Брбљивицу која спава)- Сејо, сејо, пробуди се! Не могу да верујем шта сам сањала!

ПРИЧАЛИЦА- М-м-м-м! Остави ме на миру! Зар не видиш да спавам!

БРБЉИВИЦА- (упорно је гура) Пробуди се, хајде, устај морам да ти испричам један страва сан. Знаш биле смо као ја и ти код неке принцезе Нинке Линке...

ПРИЧАЛИЦА- Знам у Санији, па шта? (полако устаје, протеже се) Била сам и ја с тобом. Шта толико драмиш и будиш ме кад све знам!

БРБЉИВИЦА- (збуњено) А шта ти то хоћеш да кажеш? Ово није био сан!

ПРИЧАЛИЦА-Наравно да није! Кики и Лики су дошле по нас и одвеле нас у Санију. (гледа је) Ти си, сејо, тотално одлепила ко она госпођа Црноштапић. Бринем се за тебе! Да случајно немаш температуру (Ставља јој руку на чело)

БРБЉИВИЦА- Значи нисам сањала?

ПРИЧАЛИЦА- Наравно да не! Ајде сад спавај!

БРБЉИВИЦА- А како ћемо, а како ћемо ми код њих ако пожелимо да одемо?

ПРИЧАЛИЦА-Запеваћемо Кикину и Ликину песму и оне ће доћи по нас!
БРБЉИВИЦА- (вири испод кревета)- А да нису оне под креветом.?

ПРИЧАЛИЦА- (вуче је)- Немој да се глупираш! Наравно да нису, рекла сам ти кад ће да дођу. Спавај сад! Ускоро ће мама да нас зове за школу!
(Чује се музика. Светло се полако гаси. У кревету спава Причалица, а Брбљивица седи и размишља)
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 2 gosta