Lela Stojanović - Pismo Deda Mrazu

[Upravnik]

Лела Стојановић
ПИСМО ДЕДА МРАЗУ

Email: meseclela@gmail.com

Лица:

Миа – весела, модерна, непослушна.
Сара – мирнија, паметница.
Деда Мраз

Сцена је иста током целе представе, на сцени се налази јелка за кићење,сто и на њему сандуче за писма. Потребно је и огромно писмо које носи Миа, лепа кутија са украсима и лап топ.
Одтамњење. Долази Сара н сцену и носи јелку са собом, постави је и кратко загледа дивећи се како је лепа а потом из џепа извуче прашка и чисти прашину по јелци, затим сандуче, сто и тада угледа децу која седе, крене ка њима и каже:
Сара – О добар дан, чистим!..... Мора све да буде чисто. Да блиста јер се ближи долазак нове године и долазак Деда Мраааааааааза!..... Ја сам била добра, и вредна, и послушна, и паметна, и фина ове године и све сам била супер и написала сам писмо Деда Мразу. ( вади писмо из џепа и показује га децу) Ево, ово је моје писмо и у њему је моја новогодишња жеља. Једвам чекам да дође Деда Мраз и да ми донесе поклон..... А ви?! (загледа децу, она вичу ДА) А да ли сте написали писмо Деда Мразу?....... Оооооо јесте. Па то је дивно, то је супер. Ја имам моје писмо, и писмо моје најбоље другарице Еме, и писмо мог најбољег друга Аце, и писмо моје сестре Марије, и писмо мог брата од тетке Милоша, и писмо моје сестре од тетке Јелене.Сви они дали су ми своја писма да их заједно са мојим писмом пошаљем Деда Мразу. ( док прича она показује писма која су у ковертама различитих боја. Показује их деци и онда одлази и убацује их у поштанско сандуче) Сва писма иду у поштанско саднуче , а потом брзином ветра путују на Сверни Пол, право у руке Деда Мразу!....... Е тако, писма су у поштанском сандучету. А да би поштар дошао по писма, по договору остављам сандуче пред улазним вратима. ( одлази до краја сцене и остави сандуче, враћа се одмах и каже) Напољу је мало хладно. Пада снег и зима је, а све је то знак да ускоро долази нова година и Деда Мраз са поклонима. И зато морам да окитим јелку. Мени сваке године Деда Мраз поклон остави испод јелке..... Тренутак да пронађем украсе. ( иде до краја сцене и узима украшену кутију са украсима) Ево украса! ( стави поред јелке и почне да кити јелку и тада улази Миа која носи огромно писмо, не види јој се лице од писма и иде право на Сару која је не види и сударе се. Уплаше се и вриште,Миа нагло стане али не спушта писмо већ га држи испред себе, и даље се не виде се и тако разговарају.)
Сара – Аааааааа!
Миа – Ааааааа!
Сара – Ко си ти?!
Миа – Ја сам!
Сара – Ко ја?!
Миа –Па ја сам!
Сара – Али ко ја?!
Миа – Па јааааа, Миаааааа!
Сара – А то си ти Миа!
Миа – Да ја сам.
Сара – Јооооо како си ме уплашила.( цврцка себи на увце)
Миа – И ја сам се много уплашила, хоћеш и мени да цврцнеш на увце.
Сара – Хоћу. ( заобилази писмо и цврцка јој на уво ал она и даље држи писмо високо и трапава је)
Миа – Хвала ти.
Сара – Нема на чему. А шта то носиш?
Миа – Писмо.( Сара загледа)
Сара – Види стварно писмо.
Миа –Али није обично писмо.
Сара – Па какво је?
Миа – Ово је моје писмо за Деда Мраза.
Сара – Твоје писмо за Деда Мраза? ( показује на писмо)
Миа – Даааааааа.
Сара – Превелико је.
Миа – Можда мало.
Сара – Како то мало?
Миа – Мислим, можда је мало превелико.
Сара – Твоје писмо је многоооооо превелико.
Миа – Ма није.
Сара – Јесте! И ја сам написала писмо Деда Мразу, и сва моји пријатељи су написали писмо Деда Мразу, али наша писма су мала и стала су у поштанско сандуче.
Миа – Па шта.
Сара – Како па шта?
Миа – Па шта ако су ваша писма мала а моје писмо велико.
Сара – Али то није велико писмо, већ превелико.
Миа – Није битно да ли је мало или превелико, важно је да сам ја написала писмо Деда Мразу и морам да га пошаљем. Где је сандуче за писма? ( гледа лево, десно држећи писмо)
Сара – Ево, одмах га доносим.( одлази са сцене по сандуче а Миа каже деци)
Миа – Она ће мени моје је писмо велико. Није велико, можда је само мало, мало, мало многооооо веће него обично писмо. Па шта онда? ( улази Сара и доноси сандуче, отвара га и каже деци)
Сара – О да! Поштар је узео писма и послао их Деда Мразу. Јеееееее! ( деца повичу јееее.Сара ставаља сандуче на сто и тада Миа полази ка сандучету и каже)
Миа – Само мало, пролаз, помери се.
Сара – Где си кренула са тим писмом?
Миа – Да убацим писмо у сандуче, и да га поштар однесе Деда Мразу.
Сара –То је немогуће.
Миа –Шта је немогуће?
Сара – Немогуће је да тако велико писмо убациш у овако мало поштанско сандуче.
Миа – Еееееееее, могуће је.
Сара – Није могуће!
Миа – Могуће је!
Сара – Није могуће!
Миа – Могуће је!
Сара – Није!
Миа – Јесте!
Сара – Није!
Миа – Јесте!
Сара – Није!
Миа – Јесте!
Сара – Није!
Миа – Јесте!
Сара – Баш ме брига. (прекрсти руке) Нећу да се с тобом препирем, па да ме види Деда Мраз како се свађам и да ми не донесе поклон!
Миа – И ја нећу да се препирем са тобом па да и мени Деда Мраз не донесе поклон, и то све због тебе! И помери се. (Сара се помера Миа прилази и покушава да писмо убаци у сандуче. Врти се, покушава са свих страна, са леве, десне, мува, врти писмо, окреће га, покушава и даље. Сара је гледа, показује деци да је мало шашава, диже руке у чуду, хвата се за главу, покрије лице рукама јер све то не може да гледа и после неког времена Миа разочарано и веома тужно седне на под а писмо стави себи у крило.)
Сара – Ииииии?( Миа ћути и она поново пита )Ииииии?
Миа – Шта иииии?( пита плачљиво)
Сара – Иииииии, може ли да се писмо убаци у сандуче?
Миа – Неееееее.( плачљиво)
Сара – Па рекла сам ти.
Миа – Јаооооо, шта да радим?( плаче)
Сара – Па зашто си понела толико писмо.
Миа – Морала сам.
Сара – А зашто си морала?
Миа – Зато што сам писала моју новогодишњу жељу Деда Мразу.
Сара – Писала си своју новогодишњу жељу?
Миа – Аха. ( муцајући)
Сара – Једну жељу?
Миа – Нннн( муца па каже брзо) Не.
Сара – Па колико?
Миа –Шта колико?
Сара – Колико си новогодишњих жеља написала?!
Миа – Пааааа.
Сара – Колико, говори?! ( подвикне и Миа устаје и оставља писмо на сто, размишља, онда се мало на прсте пребројава, чешка се по глави и каже)
Миа – Пуно.
Сара – Колико пуно?
Миа – Више од ....( маше рукама показује прсте да је више од десет)
Сара – Више од?! ( упитно и показује свих десет прстију)
Миа – Аха, више од девет. ( показе свих десет прстију)
Сара – Мислиш десет?!( јасно покаже десет прстију)
Миа – Аха.( клима главом у знак ДА)
Сара - Аууууу, па то не може.
Миа – Али ја.....( прекида је)
Сара – Не може! Ево, питаћемо децу..... Децо, колико се жеља пише Деда Мразу за нову годину, једна или десет?( деца кажи једна) Ето, чула си. Једна!
Миа –Али ја имам више од једне жеље! Како да напишем само једну?!
Сара – Тако, само једна. Сва деца у свету пишу само једну новогодишњу жељу а ти би да ти Деда Мраз испуни десет ногодишњих жеља!
Миа – Јао јесте, ја бих да ми Деда Мраз испуни десет новогодишњих жеља. ( радосно) То би баш било дивно, прекрасно, божанствено, величанствено!
Сара – Јесте, јесте било би и божанствено и величанствено али неће моћи! Децо, да ли то може?!( деца вичу ``не може``) Ето, чула си!
Миа – Ееееее, па шта да радим? ( тужно)
Сара – Мораш да смањиш број жеља и да смањиш писмо.
Миа – Али како то?
Сара – Тако, напиши само једну жељу.
Миа – Па како једну жељу, кад имам пуно жеља. И била сам јако добра ове године, и послушна и вредна.
Сара – Е то је баш лепо што си била добра, али толико писмо не може да стане у сандуче.( Миа загледа писмо, загледа сандуче)
Миа – А да ли ти знаш неку чаролију?
Сара – Какву чаролију?
Миа – Па неку чаролију, оно хокус покус кабадабрус микедабрус и пуффффф, моје писмо се смањи и убацимо га у сандуче и оде код Деда Мраза и ето мени мојих поклона.
Сара – Пааааа, не знам....( досети се иу каже) А можда и знам.
Миа – Знаааааш! Знала сам да знаш! Дивно,дивно, дивно!( весели се скаче и врти се) Молим те, молим те, хајде једну чаролијицу да ово моје велико писмо претворимо у мало писамце.( покаже мало прстима)
Сара – Ја нисам ни вила, ни вештица, ни чаробница али теби за љубав могу да пробрам. Ко зна можда и успе.
Миа –Хајде, хајде, хајде! Јој супер, супер, супер.( Сара оде и доноси чаробни штапић, стаје на сред сцене код писма које је на столу. Подиже штапић и почне музика за чаролију, и тада почне да врти штапићем у вадуху и пипа коверат.Онда плеше, Миа је гледа и придужи се, кратко обе плешу неки блесави чаробни плес и на крају Сара пипајући коверат каже)
Сара – Хокус покус ,абра кадабрус, чудо учинус, овога тренус коверта смањус! Хокулукус кабадабрус!!!!!! ( музика за чаролију,можда и неки ефекат и онда обе загледају у коверат чекајући, ништа се не догађа и Миа каже)
Миа – Није се смањио.
Сара – Није.
Миа – Ништа од чаролије.
Сара – Ништа, рекла сам ти да ја не знам никакве чаролије.
Миа – Па како онда да смањимо ово моје писмо? Како?!
Сара – Једини начин и права чаролија да се писмо смањи је да напишеш једну жељу.
Миа – Не могу толико, можда да смањим само неколико жеља.
Сара – Хајде пиши једну жељу и пожури јер Деда Мраз само што није а ти ниси ни послала писмо.

[Upravnik]

Миа – Али не могу да се одлучим коју жељу да избришем.
Сара – Пожури!
Миа – Ево, ево журим.( ставља прст на чело и као размишља) Уфффф. Аххххх. Еххххх.
Сара – Знаш шта, немам ја времена за твоје глупирање морам да накитим јелку.
Миа – Одлично, помоћи ћу ти јер ће нам Деда Мраз донети поклоне и ставити испод јелке.
Сара – Тако је, хајде да накитимо јелку.
Миа – Хајде, супер! Је је је је! ( док ките јелку Миа скакуће, врти се а Сара то ради много мирније, све прати музика са песмом. Може музичка нумера коју већ имате.)

Песма:
НЕКА ЗБОНЕ ЗВОНЧИЋИ, НЕК СЕ ПЕСМА ОРИ,
НЕКА СВАКА РЕЧ, КО РЕКА ЗАЖУБОРИ,
САОНИЦЕ ЈУРЕ, ПРШИ БЕЛА СТАЗА,
СТИЖУ НАМА ПОКЛОНИ, ЕТО ДЕДА МРАЗА.
ПОСЛУШАЈТЕ ДЕЦО, СВА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА,
ЕТО ДЕДА МРАЗА, ЛЕТИ КО КОМЕТА,
САОНИЦЕ ЈУРЕ, ПРШТИ БЕЛА СТАЗА,
СТИЖУ НАМА ПОКЛОНИ, ЕТО ДЕДА МРАЗА.

( кад заврше са кићењем јелке, стану и гледају јелку)
Сара – Е тако, баш нам је лепа јелка. Сада чекамо да нам Деда Мраз донесе поклоне.
Миа – Да.( задовољна а онда врисне нагло) Ааааааааааа!
Сара –Шта вриштиш?
Миа – Али ја нисам послала писмо!
Сара – Ниси.
Миа – Нисам!
Сара – Ниси послала писмо Деда Мразу!? ( зачуђена)
Миа – Нисам, нисам! Морам што пре да пошаљем писмо!.....( узме писмо и стане разочарана) Али писмо је и даље превелико, не може да стане у сандуче.
Сара – Смањи писмо, једна жеља и то је то.
Миа – Уфффф добро. Кад мора, ако мора, онда мора. ( ужурбана)
Сара – Мора. ( Миа узима и отвара писмо, вади велики папир који чита и говори за себе АХА, АХА, АХА и поцепа пола папира, то склопи и каже) Готово.
Сара – Шта је готово?
Миа – Смањила сам број жеља и смањила сам папир.
Сара – Одлично, дај да убацимо у сандуче.( Миа ставља папир у велики коверат и све је и даље превелико Сара гледа и каже)
Сара – То је то.( показује велику коверту)
Миа – Да, то је то.
Сара – Али и писмо и коверат су и даље превелики.
Миа – Ма није, чини ти се.
Сара – Јесте.
Миа – А нијееееее!
Сара – Превелико је!
Миа – Али смањила сам број жеља.....Коверат је превелики.
Сара – Добро ево ти мањи коверат. ( даје јој обичан малим коверат, она весело узима коверат вади папир из великог коверта, склапа га и покушава да убаци у мали коверат али не може да стане. Сара само гледа и врти главом чудећи се и показује деци да је и то безвезе и да неће моћи и тада Миа тужно каже)
Миа – Не може да стане у коверат. Писмо је и даље превелико.
Сара – Аха, а колико је жеља сада написано.
Миа – Само пет.
Сара – Само пет?!
Миа – Да, само пет малих новогодишњих жељица.
Сара – Миа, рекла сам ти да сва деца у свету пишу само једну новогодишњу жељу Деда Мразу. Децо, да ли је тако?( деца вичу Да) Ето чула си.
Миа –Чула сам.
Сара – Па када си чула , хајде већ једном напиши само једну жељу.
Миа – Па не знам како да напишем само једну жељу. То је просто немогуће.
Сара – Ако не можеш да смањиш број жеља и писмо, онда га нећемо ни послати и нећеш добити поклон.
Миа – Шта? .... Ако не смањим писмо и напишем само једну жељу, нећемо послати ово моје писмо и нећу добити поклон?
Сара – Нећеш.
Миа – Али и ја желим поклон!
Сара – Ако хоћеш поклон шаљи писмо и то хитно!
Миа – Добро, у реду, одлучила сам. Имам само једну новогодишњу жељу.
Сара – Хајде, напиши је.( Миа одлази и узима мали папир и оловку и напише жељу)
Миа – Где је онај мали коверат?
Сара – Ево, мали коверат за мало писмо. ( даје јој, она узима и ставља папир у коверат, затвара га и пушта у сандуче и сва задовољна каже)
Миа – Писмо је у сандуче, сад чекамо поштара да дође по писмо и да га пошаље Деда Мразу.( Сара погледа на сат и почне да врти главом и каже)
Сара – Ауууу, неће моћи.
Миа – Шта неће моћи?
Сара – Не, неће моћи.
Миа – Шта неће моћи!?
Сара – Закаснила си, пошта више не иде на Северни Пол јер Деда Мраз ускоро креће са Северног Пола.
Миа – Па шта да радим?! И ја хоћу поклон! ( почне да плаче)
Сара –Добро, добро немој да плачеш.
Миа – Плакаћу јер хоћу да и мени Деда Мраз донесе поклооооон!( плаче на сав глас)
Сара – Прекини да плачеш, имам идеју.
Миа – Какву идеју?( брише сузе)
Сара – Имам идеју како да пошаљемо твоје писмо Деда Мразу. ( прекине да плаче и погледа је знатижељно)
Миа – Стварно?
Сара – Стварно.
Миа – Како?
Сара – Послаћемо га путем интеренета.
Миа – Јаооооо супер, како се ја тога нисма сетила...... Али где нам је компјутер?
Сара – Ту је. ( одлази и доноси лап топ, ставља га на сто док Миа весело трчкара око ње)
Миа – Супер и моје писмо ће стићи Деда Мразу и ја ћу добити поклон! Супеееееер, супер!
Сара – Е тако, све је спремно, хајде пиши писмо.
Миа –Јој, јој, јој ово је баш супер! ( врти се испред лап топа а Сара озбиљно стоји и каже)
Сара – Па хајде пиши писмо, хоћеш опет да закасниш?!
Миа – Нећу, нећу ево пишем. ( сагне се и куца по лап топу)
Сара – Пожури.
Миа – Ево готово.
Сара – Написала си само једну жељу, да не проверавам?
Миа – Само једна жеља,часна реч.
Сара – Ок, шаљемо. ( притиска дугмета ) Послато.
Миа –Супер, пиииииинг и правац Северни Пол. ( и тада се зачује звук да је стигла пошта, Сара погледа и чита наглас)
Сара – ``Пошта је стигла а ускоро стиже и поклон.``у потпису Деда Мраз.
Миа – Јаоооооо, Деда Мраз је прочитао моје писмо и ускоро ми доноси поклон.( скаче весело по сцени)
Сара – И не само теби, свима нам доноси поклоне.
Миа – Јесте, свима нам доноси поклоне. Јер смо сви били добри, јееееее! ( весело скаче )
Сара – Наравно, смо сви били добри и послушни. ( Миа нагло стане испред Саре и пита је)
Миа – А како изгледам?!
Сара – Онако.....( загледа је)
Миа – Али како онако? Хоћу да сам лепа кад дође Деда Мраз.
Сара – Паааа изгледаш тако некако.....
Миа – Како некако? Хоћу да сам лепа за Деда Мраза.
Сара – Јао Миа, не досађуј! Зар не знаш да су сва деца лепа.
Миа – Јесте, сва су деца лепа и прелепа. А ја? Да ли сам ја лепа?
Сара –И ти си Миа лепа, и добра си.
Миа – Добра сам и лепа, јел да?
Сара – Ма ти си Миа супер. Послушна си, марљива и добрица си, и вредница си ....( зачују се прапорци , звоне оне ослушну) али прекини да звониш, већ и даље буди добра.
Миа – Не звоним ја.( показује празне руке и Сари и деци)
Сара – Како не звониш кад се чује неки звук, послушај. ( чују се прапорци)
Миа – Јесте чује се, али то нисам ја.
Сара – Ниси ти?
Миа – Нисам, ево види.( опет показује руке а оно звони и даље)
Сара – Децо, да ли то неко од вас звони?( деца кажу не, она се обраћа Мии) Не звониш ти, не звоне деца, не звоним ја, па ко би то могао бити?( и тада улази Деда Мраз)
Деда Мраз – Охо хо хо хо, добар дан свима!
Сара –Миа - Деда Мраз!( одушевљене)
Деда Мраз – Охо хо хо хо, тако је! То сам ја Деда Мраз!
Миа – Децоооо, дошао је Деда Мрааааааз!
Деда Мраз – Ево мене, доносим поклоне, јер сам добио много дивних писама путем поште, и једно писмо преко инернета.
Миа – То је моје писмо!
Деда Мраз – Сва су писма дивна, као што су сва деца дивна.
Сара – Деда Мразе, ми би смо волеле да ваш за добродошлицу одпевамо једну песмицу.
Деда Мраз – Хајде, може једна песма да се мало одморим од пута. Далеко је Северни Пол. ( почне музика и оне певају и играју а и Деда Мраз поцупкује са њима.)

Песма:
НЕКА ЗБОНЕ ЗВОНЧИЋИ, НЕК СЕ ПЕСМА ОРИ,
НЕКА СВАКА РЕЧ, КО РЕКА ЗАЖУБОРИ,
САОНИЦЕ ЈУРЕ, ПРШИ БЕЛА СТАЗА,
СТИЖУ НАМА ПОКЛОНИ, ЕТО ДЕДА МРАЗА.
ПОСЛУШАЈТЕ ДЕЦО, СВА ИЗ ЦЕЛОГ СВЕТА,
ЕТО ДЕДА МРАЗА, ЛЕТИ КО КОМЕТА,
САОНИЦЕ ЈУРЕ, ПРШТИ БЕЛА СТАЗА,
СТИЖУ НАМА ПОКЛОНИ, ЕТО ДЕДА МРАЗА.

Деда Мраз – Хвала вам на овој дивној песми, али морам да пожурим и да пре доласка нове године поделим поклоне свој деци света! Али прво, поклони за све вас.
Миа – Сара – Јеееееее поклони!
Деда Мраз – А да ли сте били добри ове године? ( деца одговарају Да и оне са децом)
Деда Мраз –А да ли сте били послушни? ( деца кажу Да)
Деда Мраз – А хоћете ли бити добри и послушни и следеће године? ( деца вичу Да) Е па када је тако, хајде да вам поделим поклоне.
Миа – Поклони за све нас, јупиииииии! ( крене музика и почну да деле поклоне деци)

КРАЈ