Demokratija "made in USA"

[Bibliotekar]

Obazrivost prilikom izricanja kategoričkih tvrdnji uvek je preporučljiva, a osobito u ovom slučaju u kojem je nekritički i bez ikakve provere preuzeta dokazima potpuno nepotkrepljena tvrdnja načelnika generalštaba oružanih snaga Irana, general – majora Hasana Firuzabadija, koju je anonsirala iranska državna informativna agencija „Tasnim News”, a koju su potom pak nekritičke prenele brojne druge agencije.

Izvorna tvrdnja od koje je cela priča krenula dostupna je ovde:

http://www.tasnimnews.com/English/Home/Single/516361

General je za cenzuru optužio medije na čijem se čelu nalaze CIONISTI, no pri tome nije priložio ni jedan jedini dokaz faktičke cenzure pomenutog govora gđe Kirhner.

Ovu tvrdnju je u nešto ublaženoj, za liberalno uvo prijemčivijoj formi (bez pominjanja Cionista) dalje prenela takođe iranska TV mreža „Press TV”, a nju su potom pak preuzele i neke druge njuz-agencije, poput tzv. elektronskih novina „The European Union Times” koje, međutim, predstavljaju puku masku za obični njuz-kompajler (veb-sajt koji posredstvom specijalnog programa samo prikuplja i prezentuje materijale koji su izvorno predstavljeni na drugim mestima), kojim rukovodi gđa Džesika Nahtman (Jessica Nachtman), supruga Kristofera Nahtmana, bivšeg člana neonacističke grupe Nacionalna alijansa (National Alliance), a koji je u poslednje vreme aktivan u Folksfrontu, rasističkoj skinheds-grupi.

Relevantni linkovi o ovom pitanju dostupni su ovde:

http://www.presstv.ir/detail/2014/09/29 ... t-remarks/

http://english.irib.ir/news/world/latin ... arks-at-un

http://www.eutimes.net/2014/09/media-ce ... rks-at-un/

http://www.splcenter.org/blog/2009/12/1 ... s-website/

Suštinski problem sa ovom tzv. vešću je u tome što je ona potpuno netačna – govor gđe Kirhner zapravo nije cenzurisala ni jedna jedina njuz-agencija. Većina njih isti je samo ignorisala, što je opet u potpunosti legitimno i u punom skladu sa prerogativima tzv. uređivačke politike, koja urednicima agencija ostavlja diskreciono pravo procene relevantnosti ma koje vesti koja je podložna objavljivanju.

Faktička neutemeljenost tvrdnji o cenzuri ogleda se i u činjenici da ni jedna informativna kuća zapravo niti snima niti prenosi sednice raznorodnih tela UN. Tu dužnost ima samo Informativna agencija UN, koja snima i prezentuje iste informativnim agencijama, a koje pak na osnovu diskrecione procene relevantnosti dotičnog materijala isti eventualno reemituju posredstvom svoje emisione mreže u celosti ili fragmentarno.

Informativna agencija UN svoj je posao odradila valjano i profesionalno – oficijelni snimak govora (paralelno prevođenog na 5 jezika!) dostupan je svim zainteresovanim osobama. Evo ga, npr. u francuskoj verziji:



Materijal je direktno preuzimala argentinska nacionalna agencija „Telam” i emitovala ga bez ikakve cenzure...



... dok je egipatska TV mreža „Masr Extra” emitovala samo neke njegove delove:



No govor gđe Kirhner nije cenzurisao apsolutno niko.

[branko]

Izvinjavamo se što se naša država nalazi usred vaših vojnih baza

U hrabrom i brilijantnom govoru pred Generalnom skupštinom UN 27. septembra 2014. godine, ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov, skinuo je zamagljeni veo koji karakterišu silni govori u UN i izrazio oštru osudu zapadnjačkog imperijalizma, koji se najtačnije može opisati kao globalna krađa.
Lavrov je u ime Ruske federacije implicitno upozorio da SAD/NATO reskiraju globalni rat u svojoj kampanji da se dokopaju i dominiraju velikim teritorijama, dok su neumitno i nemilosrdno odlučni na osvajanje i potčinjavanje Rusije, kao da ništa nisu naučili iz istorije u kojoj je Napoleonov pokušaj osvajanja Rusije doveo do pada Napoleonove Francuske i u kojoj je Hitlerov pokušaj da potčini Rusiju rezultovao padom Trećeg Rajha.
Možda ovaj treći pokušaj osvajanja Rusije bude katalizator koji će dovesti do konačnog pada kapitalizma, ekonomskog sistema koji se skoro u potpunosti zasniva na imperijalizmu i koji prolazi kroz krajnju krizu.
Lavrov je izjavio:
„Zapadni savez kojim predvode SAD, a koji se oslikava kao šampion demokratije i vladavine zakona o ljudskim pravima u pojedinim državama, deluje sa potpuno suprotnih položaja u međunarodnoj areni, odbacujući demokratski princip suverene jednakosti država ugrađen u Povelju UN i pokušavajući da odluči za sve šta je dobro a šta loše“.
„Održivost međunarodnog sistema je ozbiljno potresena nakon NATO bombardovanja Jugoslavije, intervencije u Iraku, napadu protiv Libije i neuspehom u Avganistanu. Samo uz intenzivne diplomatske napore je takva agresija protiv Sirije sprečena 2013. godine. Stiče se utisak da je cilj raznoraznih ‘obojenih revolucija’ i drugih projekata da se promene režimi i izazovu haos i nestabilnost“.
„Sada je Ukrajina žrtva te arogantne politike. SAD i EU su podržale prevrat u Ukrajini i našle opravdanje za bilo kakve činove samoproklamovane Kijevske vlasti koje su se borile za nasilno suzbijanje dela ukrajinskog naroda koji se usprotivio pokušajima da se uvede antiustavni način života u celoj državi i koji je želeo da brani svoje pravo na nativni jezik, kulturu i istoriju.
Upravo je taj agresivni pristup prinudio stanovništvo Krima da uzme sudbinu u svoje ruke i napravi izbor u svrhu samoodržanja. To je bio potpuno slobodan izbor, bez obzira šta su izmislili oni koji su odgovorni za unutrašnje konflikte u Ukrajini“.
„Pokušaji da se izvrne istina i sakriju činjenice su obeležili sve stadijume ukrajinske krize. Ništa nije učinjeno da se pronađu i zakonski gone oni koji su odgovorni za krvave događaje u februaru u Majdanu i masivne ljudske žrtve u Odesi, Maripolju i drugim regionima Ukrajine“.
U totalnom nepoštovanju za istinu i međunarodni zakon, eskalacija Kijeva po pitanju ukrajinske krize je neumorno pripremana kao konačni čin obmane, dok ukrajinski predsednik Porošenko preuzima vojne poluge, preteći opstanku Rusije i opstanku svoje sopstvene bankrotirane države, pričajući o ratu sa Rusijom.
Ministar Lavrov je dalje izjavio:
„Pustite me da se prisetim nedavne istorije. Kao uslova za uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Sovjetskim savetom 1933. godine, vlada SAD je zahtevala od Moskve da garantuje da se neće mešati u domaće afere SAD i da se obaveže da neće preduzimati nikakve akcije u cilju menjanja političkog ili društvenog poretka u Americi.
U to vreme se Vašington plašio virusa revolucije i zato je zahtevao gorepomenute garancije. Možda ima smisla da se vratimo na ovu temu i reprodukujemo taj zahtev vlade SAD na univerzalnom nivou. Zar ne bi Generalna skupština trebalo da usvoji deklaraciju o neprihvatljivosti mešanja u domaće afere suverenih država i nepriznavanje prevrata kao metode menjanja vlasti? Došlo je vreme da se pokušaji nezakonitog pritiska na neke države od strane drugih potpuno isključe iz međunarodne interakcije.
Beznačajna i kontraproduktivna priroda unilateralnih sankcija je očigledna ako se uzme za primer američka blokada Kube“.
„Politika ultimatuma i filozofije vrhovne vlasti i dominacija ne spadaju u zahteve 21. veka i protive se objektivnom procesu razvoja policentričnog i demokratskog svetskog poretka“.

[Bibliotekar]

Проклятые буржуи! Мать вашу капиталистическую!

[branko]

[Bibliotekar]

[branko]

Njih su Amerikanci ostavili u nemilosti Talibana

Avganistanci koji su radili za američku vojsku kao prevodioci odbačeni su od Stejt departmenta, pa sada predstavljaju "lovinu" za talibane, koji žele da ih likvidiraju etiketirajući ih kao "izdajnike sopstvenog naroda koji su sarađivali sa okupatorom."

U proleće ove godine, dva čoveka pojavila su se pred vratima avganistanskog prevodioca po imenu Nader. Zvonili su toliko jako da su ugurali prekidač u zid njegove kuće od blata.

Kada je otvorio vrata, nagovorili su ga da izađe ispred, a zatim ščepali i odvukli na obližnje groblje.

- Kada sam shvatio da me vode negde gde će me ubiti, počeo sam da vrištim i da se otimam. Kada je moj brat krenuo da me traži, već sam ležao na zemlji, upucan- ovako svoju ispovest započinje jedan od mnogih Avganistanaca koje je američka vojska ostavila u nemilosti talibana.

"Sreća me je pogledala"

Da se Nader nije borio verovatno bi hladnokrvno bio upucan u glavu. Umesto toga, počeo je da se otima a talibani su, usled žurbe i straha da će ih neko spaziti usled Naderovog vriska, aljkavo odradili posao i ranili prevodioca u nogu.

Ovaj nekadašnji američki zaposlenik živi u selu severno od Kabula, na teritoriji koja se smatra neprijateljskom za talibane. To mesto bilo je središte najkrvavijih sukoba tokom rata sa SSSR osamdesetih godina prošlog veka.

Lokalne mudžahedinske snage su teškom mukom odbranile svoju teritoriju, i kontrolišu je od tada. Talibani ovde nisu dobrodošli, ali ih ni to nije sprečilo da se ušunjaju i pokušaju da likvidiraju "izdajnika" koji je radio za Amerikance.

Zbog toga je Nader, kao i većina njemu sličnih Avganistanaca čija je glava ucenjena, utočište pronašao u Kabulu.

- Tražimo priliku da sačuvamo sopstvene živote od ovog ludila i pobegnemo od stalnog rizika. Jedino mesto na kojem sam se osećao sigurno bio je moj dom, ali su me i tu pronašli. Sada je to moja potencijalna grobnica, iz koje sam morao da pobegnem - nastavlja Nader.

Trinaest hiljada Avganistanaca, od kojih je 70% prevodilaca, a koji su radili u "Internacionalnim bezbednosnim snagama alijanse" dobilo je specijalne vize i otputovalo u SAD. Međutim, ova vrsta spasa uskraćena je hiljadama preostalih poput Nadera, koji su, sa nacrtanom metom na čelu, jednostavno ostavljeni talibanima.

Odbačeni od nekadašnjih poslodavaca i ostavljeni na cedilu

Čak ih je Stejt department stavio na crnu listu i zabranio im ulazak u Sjedinjene Države, uskrativši im i najmanju mogućnost da makar sami pokušaju da se dokopaju SAD i spasu se od talibana.

Nadera su Amerikanci otpustili zato što je odbio da posluša naređenje jednog od američkih oficira, koji je od njega zahtevao da viče i verbalno napadne istraumiranu ženu koja je privedena na ispitivanje u američku bazu.

Mnogi su otpušteni bez razloga, a američka odmazda je surova - označeni su kao izdajnici, i ostavljeni u "divljini", sami, na milost i nemilost talibanskih terorista.

Još jedan prevodilac, po imenu Sajid, pao je na poligrafskom testu. Kaže da je razlog takvog rezultata to što je bio nervozan i uplašen usled konstantnih, iznenadnih i krajnje neprijatnih kontrola od strane Amerikanaca.

Nakon sedam godina službe u američkoj bazi, jednostavno mu je zabranjen ulaz. Stavljen je na crnu listu, odbačen i ostavljen da umre. Sajid kaže da ni Kabul nije bezbedan za njih.

- Ukoliko bi me uhvatili u bilo kom delu Kabula koliko danas, oteli bi me, mučili nekoliko dana, i na kraju bi mi odrubili glavu, toga ste valjda svesni - kaže potreseno Sajid.

"Odbačeni prevodioci", kako sebe nazivaju, očekivali su da će im Amerikanci za koje su tako predano radili, barem pružiti slamku spasa, alli uzalud.

- Bio sam u mnogo vojnih misija. Nastavio sam sa poslom uprkos konstantnim pretnjama upućenih meni i mojoj porodici - nastavlja Sajid.

"Odbačeni"

Kada ih je vlada SAD stavila na crnu listu, automatski je onemogućila ovim poliglotama, inače veoma obrazovanim ljudima, da pronađu posao u bilo kojoj stranoj kompaniji, pa čak ni u avganistanskim službama bezbednosti, iako imaju savršene kvalifikacije. U prevodu - uništili su im živote.

Ne mogu da izađu iz zemlje, jer ih na aerodromu vraćaju nazad. Izgleda da su ih SAD stavile na crnu listu čitavog sveta.

Tridesetak "odbačenih" skupilo se ovih dana u jednom kabulskom parku, kako bi videli šta da rade sa svojim životima. Jedan od njih, Kaled, radio je 9 godina za Amerikance.

- Bilo je teško, veoma. Svakodnevno smo se nalazili na liniji vatre. Jednom su me ranili, dva puta me je ekspolzija bacila 30 metara u vazduh, i sve zbog tog posla - kaže razočarano ovaj Avganistanac.

Kada je saznao da se, posle svega, nalazi na crnoj listi, bio je zaprepašćen.
- Bio sam u šoku. Rekli su mi da je razlog otpuštanja moja rasprava sa američkom državljankom, koja je insistirala da budem stavljen na crnu listu - opisuje ponašanje svojih "dobročinitelja" iz američke vojne baze.

Kaled ima starog, bolesnog oca, i četvoro braće i sestara koje mora da prehrani. Međutim, ne može čak ni iz kuće da izađe a da se ne preruši. Ne može da nađe posao, uprkos fakultetskom obrazovanju i perfektnom znanju nekoliko stranih jezika. Ne može da izađe iz zemlje. Ne može da živi.

- U velikoj sam opasnosti, čak sam i na ovaj intervju došao pokrivenog lica - kaže za britanski BBC."

Kalidova, Sajidova, Naderova i glave ostalih avganistanskih prevodilaca i njihovih porodica su u torbi. Samo se postavlja pitanje: da li je ta torba talibanska ili američka?

[Bibliotekar]

Operation Frequent Wind - a photo-documentary essay about Humanity













































A Friend in need is a Friend indeed.

[branko]

Indijanci obeležili godišnjicu masakra kod Send Krika

Pripadnici indijanskih plemena Čejena i Arapaho obeležili su 150. godišnjicu masakra kod Send Krika u Koloradu, jednog od najkrvavijih pokolja u američkoj istoriji, kinematografski ovekovečenog u antologijskom filmu Plavi vojnik iz 1970.
Pripadnici plemena odali su danas počast dvojici oficira američke vojske koji su odbili da učestvuju u pokolju oko 200 miroljubivih Čejena i Arapahoa.

Među žrtvama masakra izvršenog 29. novembra 1864. dve trećine su bile žene i deca.

Komemoracija kapetanu Sajlasu Soulu i poručniku Džozefu Krejmeru obavljena je na groblju Riversajd u Denveru.

Pripadnici plemena odali su poštu na njihovim grobovima a zatim je nastavljena tradicionalna godišnja trka ozdravljenja do sedišta parlamenta i guvernera, Kapitola države Kolorado u Denveru.

Četvorodnevna trka počela je na mestu masakra Idsu, oko 270 kilometara jugoistočno od Denvera i u njoj je učestvovalo 70 ljudi, kojima je na Kapitolu guverner Džon Hikeluper izrazio izvinjenje u ime države Kolorado.

U filmu Ralfa Nelsona "Plavi vojnik", masakr je prikazan sa dotad neviđenom ekspresivnošću i naturalizmom, uz prikaz golotinje u scenama silovanja, i krupni plan pri snimanju prodora metaka u telo, što je u američkom društvu naišlo na podeljen odjek.

Posebna okolnost bila je i ta što je film snimljen u godini kada se Amerika borila sa saznanjima o upravo počinjenim zločinima svoje vojske u vijetnamskom Mi Laju, što je "Plavom vojniku" dalo posebno simboličnu dimenziju.

[Bibliotekar]

P.S: Uspomena na masakr u Džejmstaunu takođe je filmski ovekovečena u originalnoj varijanti filma Dejvida Vorka Grifita „Rađanje jedne nacije”.

[branko]

I kao mali si uvek voleo da budeš kauboj.

[Bibliotekar]

Grešiš, dušo. Kao mali sam zapravo želeo da budem Princ Valijant. No nigde nisam mogao sebi da nađem vernoga Kaliburna.

[branko]

Pa, malo i ličiš...

[Bibliotekar]

Ma kakvi. Ja zapravo ličim na jednog drugog junaka. Inteligentnog i načitanog, sa besprekornim vojnim dosijeom, ljubitelja klasične muzike i džeza, odličnih automobila i finih pića, vaspitanog i sa manirima u ophođenju, sa naočarima i lulom, vazda sposobnog da se odbrani od zlikovaca i lukavih lepotica sumnjive moralne kakvoće...

Ah, da: i sa vernim batlerom Dezmondom, kojeg je iz provalnika prevaspitao u svakog poštovanja dostojnu ličnost.

[branko]

Modesti Blejz?

[Bibliotekar]

Ne, mili moj Marsupilami. Ispravan odgovor glasi: Remington Rip Kirbi.

[branko]

Aaaaaaaaaaaaaaa! Ko bi rekao? I šta reče da imate zajedničko sem cvikera?

[Bibliotekar]

Ponajviše okruženje oličeno u zlikovcima i lukavim lepoticama sumnjive moralne kakvoće.

Ali dosta o nama i reminiscencijama iz naše mladosti. Ovo je tematski niz posvećen demokratiji u Americi. Ne bi trebalo da ga opterećujemo predmetno nerelevantnim sadržajem.

[branko]

Ti si meni veoma relevantan.

[aleksey]

 
Brankice, moram te upozoriti da mnogo što šta propuštaš što ne ideš sa nama na svako putovanje, pa si, naverovatnije iz tog razloga, totalno neinformisan o nekim činjenicama po pitanju delovanja potomaka "nenadjebive Deklaracije", i onda ovako lupetaš po forumu.

Naime, prilikom pute do Velike Plane Taji se omaklo pa nešto natuknula o masakrima Amera nad Indijancima.

Nakon toga svi mi u autobusu dobismo čitav elaborat (pogodi ko je bio besednik) da Ameri uopšte nisu ubijali Indijance (a nekmoli masakrirali), već da su se Indijanci "dobrovoljno smestili u rezervate", a nakon toga i "samoubijali"... .

I tako sve dok ne stigosmo do Velike Plane (Sreća naša da je Taja jeres izrekla svega na 60-ak kilimetara pre Velike Plane)

Zamisli samo šta bi bilo da je putovao sa nama i u Mrkonjić grad ili Trebinje...

[branko]

Pa? Šta je tu čudno? I Jevreji su se samoubijali, što ne bi i Indijanci?