Novinarka: Zbog Vučićeve akcije spasavanja zavejanih stopiran Crveni krst
Slučaj akcije u kojoj odlazeći prvi podpredsednik Vlade Srbije i lider SNS-a spasava zavejane u snegu "mnogo je jezivija i sramnija akcija nego što smo mislili", napisala je na svom Fesjbuk profilu novinarka Jasminka Kocijan.
Prema njenim rečima, Crveni krst Srbije, koji poseduje svu opremu i obučene ljude za pomoć ljudima u smetovima, odmah je po izbijanju krize krenuo ka Feketiću.
"Štab za vanredne situacije, čiji su ljudi došli džipovima i u njima samo sedeli, nisu dozvolili aktivistima Crvenog krsta da išta preduzimaju, iako oni imaju i motorne sanke za takav sneg, i znaju kako se prilazi, otkopava i spasavaju ljudi. Naredili su im da sede u kolima do jutra, dok ne dođe Vučić da on prvi spasi ibude snimljen", napisala je Kocijan koja je zaposlena u državnoj agenciji Tanjug.
Tokom noći, momci volonteri Crvenog krsta su ilegalno, bez saglasnosti Štaba ipak krenuli sa otkopavanjem i spasili dete sa dijabetesom i mnoge druge, nastavlja dalje novinarka.
"Kada je Vučić stigao helikopterom, taj helikopter nije znao ni gde će ni šta će , pa su ga ljudi iz Crvenog krsta, koji su i za to osposobljeni, navodili kako i gde da sleti. Tek kada je završeno snimanje PPV (prvog potpredsednika Vlade), Štab za vandedne situacije je dozvolio zvanično Crvenom krstu da 'reade šta hoće dalje', naravno bez kamera. Lično sam videla snimke ljudi iz Crvenog krsta, šta rade i kako rade. Dakle, ovo sa PPV gore je nego što smo mislili", zaključila je na svom Facebook profilu novinarka Jasminka Kocijan.
ZBOG ČEGA VEST NIJE BILA NA TANJUGU
Nakon što je status Jasminke Kocijan počeo da kruži srpskim internetom posredstvom društvenih mreža i izaziva reakcije, Kocijan je objasnila zbog čega se ova vest nije pojavila i na servisu te državne agencije:
"Trenutno sam na bolovanju i sa bolovanja mogu jedino privatno, kao obavešteni građanim, da pišem istinu na svom privatnom profilu".
"Što se otkaza tiče - ništa lakše prijatelji, osam puta sam ga davala. To je najlepši osećaj i preporučujem ga svima, naročito nezadovoljnima", napisaja je Kocijan.
Državna agencija takođe ne ja društvenim mrežama napisala da je novinarka Kocijan na bolovanju.
No, Kocijan tvrdi da se pritisci nastavljaju: "Jutros su iz Vučićevog kabineta zvali predsednicu Crvenog krsta Srbije i tražili da se sve demantuje. Ona nije Vučićev kadar, ali se boji za posao. I tako svuda".
Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak protiv Zorane Mihajlović
BEOGRAD - Agencija za borbu protiv korupcije pokrenula postupak protiv Zorane Mihajlović zbog zloupotrebe ministarske pozicije u stranačke svrhe, saznaje "Blic".
"Agencija će na osnovu prikupljenih podataka i dokaza, kao i izjašnjenja same ministarke energetike, utvrditi da li je u slučaju ministarke Mihajlović došlo do povrede zakona. O ishodu postupka javnost će biti obaveštena", kažu u Agenciji.
Iz ovog tela poručuju i da će u svim sličnim slučajevima takođe sprovesti postupak za utvrđivanje povrede zakona.
Mihajlovićeva je rekla da ne zna da je Agencija protiv nje pokrenula bilo kakav postupak.
"Ukoliko dobijem zvaničnu informaciju o tome, odgovoriću po svakoj tački zato što sve što radim, radim po zakonu", rekla je ministarka.
Podestimo, liist "Danas" u današnjem izdanju navodi da su izjave ministarke u ostavci Zorane Mihajlović o pojedinim medijima klasičan primer pritiska vlasti na medije i slobodu govora.
Ministarka je prethodno gostujući u "Jutarnjem programu" TV Pink, Mihajlovićeva je rekla da se protiv SNS vodi prljava kampanja u smislu da postoje kupljeni mediji.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Engleski pevač Džejms Blant bio je gost u emisiji „Top gear” a voditelj ovog šoua Džeremi Klarkson pitao ga je, između ostalog, i o njegovom učešću u vojnoj intervenciji na Kosovu i Metohiji 1999. godine, gde je Blant bio kapetan britanske vojske.
Hrabri & Renomirani britanski userivač Srba, g. Džejms Blant
Klarkson je napomenuo da su muzičar i njegov odred tada sprečili izbijanje Trećeg svetskog rata, a Džejms mu je uzvratio da je to bio jedan od najlepših dana u njegovom životu, pored njegovog budućeg venčanja.
Blant je između ostalog napomenuo da su se on i njegova vojska tokom intervencije na Kosovu „...izbombardovali *ovno iz Srba” (We, you know, having bombed the crap out of the Serbs.)
P.S: Red bi bio da naši domaći Eurofanatici u skladu sa svojim rajetinskim mentalitetom pozovu g. Blanta u svojstvu gostujućeg umetnika na naredni „Egzit”. Evropska Unija, kao što je poznato, nema alternativu.
НОВА УЦЕНА НЕМАЧКЕ: Меркелова тражи да се Србија одрекне Републике Српске и Русије!
БЕРЛИН – Немачка не одустаје од уцена! Таман кад смо се понадали да ћемо имплементацијом Бриселског споразума испунити све услове за почетак преговора са ЕУ, условљавање је настављено!
Како „Наше новине“ ексклузивно сазнају у дипломатским изворима, у новом пакету услова које Берлин тражи од Београда налазе се између осталог и раскидање споразума о слободној трговини са Русијом, једног од најјачих адута за привлачење страних инвеститора, и потписивање уговора о добросуседским односима Београда и Приштине, што би практично представљало признање Косова.
Како истиче одлично обавештени саговорник „Наших новина“ на листи немачких захтева налази се још и пуштање низ воду руководства Републике Српске и њено постепено укидање, затим потпуно уклањање српских тзв. паралелних институција на северу Косова до краја године.
Одлука Европског парламента о могућем увођењу виза је дечја игра са „пакетом“ који је спремила Немачка, највећи противник ширења европске породице. Са девет нових услова она подиже лествицу коју Србија треба да прескочи да би у јанурау почела преговоре. Немачка тражи да се до децембра потпуно укину српске институције, да се потпише уговор о добросуседским односима са Косовом, дистанцирање од Милорада Додика али и постепено удаљавање од Русије што подразумева и одрицање од Спорзаума о слободној трговини, каже овај дипломата и додаје да ће Немачка ове захтеве врло скоро испоручити српској власти.
Кључни захтеви Немачке према Србији су:
1. Потпуно укидање српских институција на северу Косова до децембра.
2. Потписивање уговора о добросуседским односима Београда и Приштине.
3. Дистанцирање од руководства Републике Срспке.
4. Ускраћивање помоћи Републици Српској како би дошло до њеног постепеног гашења.
5. Раскидање споразума о слободној трговини са Русијом.
6. Удаљавање од Русије и примена казнених мера ЕУ према овој земљи.
7. Правосудна одговорност за паљење немачке амбасаде.
JEZIK NA STRANPUTICI U Srbiji žive i rade, ali srpski ne govore
J. Lemajić - I. Mićević | 12. april 2014.
Ni Ustav, niti zakoni ne obavezuju naše državljane da govore službenim jezikom. Od 15 manjinskih jezika kod nas, deset ima i zvaničnu upotrebu.
Ko govori samo srpski jezik na severu Banata i Bačke mogao bi da ostane i gladan i žedan. U kafiću u Malom Iđošu "bledo" su nas gledali kada smo zatražili kiselu vodu, na trafici u Oromu uzaludno smo objašnjavali na srpskom da želimo dopunu za mobilni telefon, a u Malim Pijacama niko na ulici nije razumeo kada smo pitali za pravac.
Ni Ustav, ni zakoni ne obavezuju državljane Srbije da moraju da govore srpski jezik, iako je u najvišem pravnom aktu on upisan kao službeni. Mnogi predstavnici manjina prožive ceo vek a da ne prozbore ni reč na srpskom. To postaje posebno izraženo među decom koja uče maternji, ali ne i službeni jezik. Ovo je posebno izraženo otkada je Srbija 2006. godine usvojila i ratifikovala Evropsku povelju o manjinskim i regionalnim jezicima, koja garantuje službenu upotrebu manjinskog jezika. Isto omogućava i naš zakon, koji kaže da u svakoj lokalnoj sredini gde manjina čini više od 15 odsto stanovništva, ima pravo na ravnopravnu upotrebu oba jezika - da se školuje, traži pravdu, glasa ili uzima uverenja na maternjem jeziku.
- To znači da u lokalnoj zajednici gde im je jezik priznat kao službeni predstavnici te manjine mogu da ostvaruju sva prava na njemu. Ali ako dođu pred republičke institucije, moraju da se obrate na srpskom jeziku. Ukoliko ga ne govore, mogu sami da angažuju prevodioca - objašnjavaju u Ministarstvu pravde i državne uprave.
U Kancelariji za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije pojašnjavaju da, čak i kada neka manjina ne čini 15 odsto stanovništva na teritoriji cele lokalne samouprave, može da ozvaniči upotrebu maternjeg u jednom naselju ili mesnoj zajednici, ako čini četvrtinu stanovnika.
- Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine regulisano je da je, pored srpskog jezika i ćiriličkog pisma, u službenoj upotrebi u radu organa i organizacija Autonomne Pokrajine Vojvodine i mađarski, slovački, rumunski, rusinski i hrvatski jezik i njihova pisma - kažu u Kancelariji. - Ustav određuje da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da na svom jeziku koriste ime i prezime, a Porodični zakon da roditelji mogu da traže da se ime deteta upiše u matičnu knjigu rođenih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja.
Isto tako, tamo gde se manjinski jezik zvanično koristi, nalaze se dvojezične table sa nazivima naselja, ulica i institucija, javni natpisi, upozorenja...
Na teritoriji Srbije govori se 15 manjinskih jezika, od kojih deset ima i zvaničnu upotrebu - albanski, bosanski, bugarski, mađarski, romski, rumunski, rusinski, slovački, ukrajinski i hrvatski.
A koliko veliki otpor pojedini predstavnici manjina pružaju ka jeziku države u kojoj žive pokazuje i situacija među subotičkim osnovcima.
- Došla sam po dete na trening i dok sam ga čekala, čula sam nešto što je i meni i drugim roditeljima zaparalo uši - naši osnovci razgovaraju na engleskom jeziku - priča u dahu Subotičanka Ljiljana A., čiji sin Andrija ide u treći razred u srpsko odeljenje, dok njegova dva druga pohađaju nastavu na mađarskom jeziku. - Moje dete ne zna mađarski, a njegovi vršnjaci Mađari srpski pričaju tek pokoju reč. Nismo znali kako da reagujemo, i iskreno, sve nas je bilo sramota, jer kad smo mi bili deca svi smo znali i srpski i mađarski jezik.
Po mišljenju sociologa, reč je o problemu koji postaje sve vidljiviji u višenacionalnim sredinama.
- Srpski i mađarski jezik u Subotici su se oduvek učili ili u nacionalno mešovitoj porodici, ili kroz igru, druženje, na ulici i na igralištu - objašnjavaju subotički sociolozi. - Kada to izostane, što je danas čest slučaj, za decu koja nastavu pohađaju na mađarskom jeziku ostaju dva puta nedeljno obavezni časovi srpskog jezika kao nematernjeg u osnovnoj ili u srednjoj školi.
Ali višedecenijsko iskustvo pokazalo je da je malo ko naučio srpski u školi. Obostrane su žalbe da su planovi i programi za učenje srpskog, a i mađarskog jezika kao nematernjeg, nezanimljivi i neusklađeni sa uzrastom deteta.
- Na časovima obrađujemo "Most na Žepi" Ive Andrića, a posle škole oni ne umeju u pekari da traže hleb na srpskom jeziku - priča nastavnica iz jedne subotičke osnovne škole. - Nailazim na mlade ljude koji ne žele da nauče srpski, a za mene je nedopustivo ne naučiti jezik sredine i države u kojoj živiš.
Da su mlade generacije "izgubljene u prevodu" potvrđuje i nedavna izjava pokrajinskog ombudsmana. Naime, saopšteno je da postoji velika socijalna distanca između učenika različitih nacionalnosti, koja je uzrokovana nepoznavanjem jezika, kako srpskog kao službenog, tako i drugih jezika u službenoj upotrebi.
- Vršnjačke grupe se odvajaju zbog jezika kojim govore, a na taj način i prema nacionalnoj pripadnosti - upozorio je ombudsman.
Sa druge strane, i tamo gde razumeju, u poslednje vreme dešava se da predstavnici manjina dobijeno pravo zloupotrebljavaju. Najbolji primer su slučajevi iz sudnica u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju, u kojima Bošnjaci traže sudskog tumača koji će sa srpskog da prevodi na bosanski i obratno. I ne krše nijedan zakon time što tvrde da ne razumeju jezik na kome su progovorili i kojim su se jedino služili dok bosanski nije postojao.
JEZIK NA STRANPUTICI U Srbiji žive i rade, ali srpski ne govore
J. Lemajić - I. Mićević | 12. april 2014.
Ni Ustav, niti zakoni ne obavezuju naše državljane da govore službenim jezikom. Od 15 manjinskih jezika kod nas, deset ima i zvaničnu upotrebu.
Ko govori samo srpski jezik na severu Banata i Bačke mogao bi da ostane i gladan i žedan. U kafiću u Malom Iđošu "bledo" su nas gledali kada smo zatražili kiselu vodu, na trafici u Oromu uzaludno smo objašnjavali na srpskom da želimo dopunu za mobilni telefon, a u Malim Pijacama niko na ulici nije razumeo kada smo pitali za pravac.
Ni Ustav, ni zakoni ne obavezuju državljane Srbije da moraju da govore srpski jezik, iako je u najvišem pravnom aktu on upisan kao službeni. Mnogi predstavnici manjina prožive ceo vek a da ne prozbore ni reč na srpskom. To postaje posebno izraženo među decom koja uče maternji, ali ne i službeni jezik. Ovo je posebno izraženo otkada je Srbija 2006. godine usvojila i ratifikovala Evropsku povelju o manjinskim i regionalnim jezicima, koja garantuje službenu upotrebu manjinskog jezika. Isto omogućava i naš zakon, koji kaže da u svakoj lokalnoj sredini gde manjina čini više od 15 odsto stanovništva, ima pravo na ravnopravnu upotrebu oba jezika - da se školuje, traži pravdu, glasa ili uzima uverenja na maternjem jeziku.
- To znači da u lokalnoj zajednici gde im je jezik priznat kao službeni predstavnici te manjine mogu da ostvaruju sva prava na njemu. Ali ako dođu pred republičke institucije, moraju da se obrate na srpskom jeziku. Ukoliko ga ne govore, mogu sami da angažuju prevodioca - objašnjavaju u Ministarstvu pravde i državne uprave.
U Kancelariji za ljudska i manjinska prava Vlade Srbije pojašnjavaju da, čak i kada neka manjina ne čini 15 odsto stanovništva na teritoriji cele lokalne samouprave, može da ozvaniči upotrebu maternjeg u jednom naselju ili mesnoj zajednici, ako čini četvrtinu stanovnika.
- Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine regulisano je da je, pored srpskog jezika i ćiriličkog pisma, u službenoj upotrebi u radu organa i organizacija Autonomne Pokrajine Vojvodine i mađarski, slovački, rumunski, rusinski i hrvatski jezik i njihova pisma - kažu u Kancelariji. - Ustav određuje da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo da na svom jeziku koriste ime i prezime, a Porodični zakon da roditelji mogu da traže da se ime deteta upiše u matičnu knjigu rođenih i na maternjem jeziku i pismu jednog ili oba roditelja.
Isto tako, tamo gde se manjinski jezik zvanično koristi, nalaze se dvojezične table sa nazivima naselja, ulica i institucija, javni natpisi, upozorenja...
Na teritoriji Srbije govori se 15 manjinskih jezika, od kojih deset ima i zvaničnu upotrebu - albanski, bosanski, bugarski, mađarski, romski, rumunski, rusinski, slovački, ukrajinski i hrvatski.
A koliko veliki otpor pojedini predstavnici manjina pružaju ka jeziku države u kojoj žive pokazuje i situacija među subotičkim osnovcima.
- Došla sam po dete na trening i dok sam ga čekala, čula sam nešto što je i meni i drugim roditeljima zaparalo uši - naši osnovci razgovaraju na engleskom jeziku - priča u dahu Subotičanka Ljiljana A., čiji sin Andrija ide u treći razred u srpsko odeljenje, dok njegova dva druga pohađaju nastavu na mađarskom jeziku. - Moje dete ne zna mađarski, a njegovi vršnjaci Mađari srpski pričaju tek pokoju reč. Nismo znali kako da reagujemo, i iskreno, sve nas je bilo sramota, jer kad smo mi bili deca svi smo znali i srpski i mađarski jezik.
Po mišljenju sociologa, reč je o problemu koji postaje sve vidljiviji u višenacionalnim sredinama.
- Srpski i mađarski jezik u Subotici su se oduvek učili ili u nacionalno mešovitoj porodici, ili kroz igru, druženje, na ulici i na igralištu - objašnjavaju subotički sociolozi. - Kada to izostane, što je danas čest slučaj, za decu koja nastavu pohađaju na mađarskom jeziku ostaju dva puta nedeljno obavezni časovi srpskog jezika kao nematernjeg u osnovnoj ili u srednjoj školi.
Ali višedecenijsko iskustvo pokazalo je da je malo ko naučio srpski u školi. Obostrane su žalbe da su planovi i programi za učenje srpskog, a i mađarskog jezika kao nematernjeg, nezanimljivi i neusklađeni sa uzrastom deteta.
- Na časovima obrađujemo "Most na Žepi" Ive Andrića, a posle škole oni ne umeju u pekari da traže hleb na srpskom jeziku - priča nastavnica iz jedne subotičke osnovne škole. - Nailazim na mlade ljude koji ne žele da nauče srpski, a za mene je nedopustivo ne naučiti jezik sredine i države u kojoj živiš.
Da su mlade generacije "izgubljene u prevodu" potvrđuje i nedavna izjava pokrajinskog ombudsmana. Naime, saopšteno je da postoji velika socijalna distanca između učenika različitih nacionalnosti, koja je uzrokovana nepoznavanjem jezika, kako srpskog kao službenog, tako i drugih jezika u službenoj upotrebi.
- Vršnjačke grupe se odvajaju zbog jezika kojim govore, a na taj način i prema nacionalnoj pripadnosti - upozorio je ombudsman.
Sa druge strane, i tamo gde razumeju, u poslednje vreme dešava se da predstavnici manjina dobijeno pravo zloupotrebljavaju. Najbolji primer su slučajevi iz sudnica u Novom Pazaru, Tutinu, Sjenici i Prijepolju, u kojima Bošnjaci traže sudskog tumača koji će sa srpskog da prevodi na bosanski i obratno. I ne krše nijedan zakon time što tvrde da ne razumeju jezik na kome su progovorili i kojim su se jedino služili dok bosanski nije postojao.
Srbija je večeras dobila novu vladu na čijem je čelu Aleksandar Vučić, a za nju je glasalo 198 poslanika Narodne skupštine. Od 250 u sali je prisutno bilo 228 poslanika, od kojih je za izbor vlade glasalo 198, protiv 23, uzdržanih šest, a jedan nije hteo da glasa.
Članovi kabineta premijera Vučića su:
Lazar Krstić, ministar za finansije,
Dušan Vujović, ministar privrede,
Snežana Bogosavljević Bošković, ministarka poljoprivrede i i ivotne sredine,
Zorana Mihajlović, potpredsednica vlade i ministarka saobraćaja, građevine i infrastrukture,
Aleksandar Antić, ministar energetike i rudarstva
Rasim Ljajić, potpredsednik i ministar trgovine, telekomunikacija i turizma
Nikola Selaković, ministar pravde,
Kori Udovički, potpredsednica i ministarka državne uprave i lokalne samouprave,
Vanja Udovičić, ministar za sport i omladinu,
Nebojša Stefanović, ministar unutrašnjih poslova,
Ivica Dačić, prvi potpredsednik vlade i ministar spoljnih poslova,
Bratislav Gašić, ministar odbrane,
Srđan Verbić, ministar prosvete, nauke i tehnoloskog razvoja,
Zlatibor Lončar, ministar zrdavlja
Aleksandar Vulin, ministar rada, zapošljavanja i borackih i socijalnih pitanja,
Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja,
Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za EU,
i Velimir Ilić, takođe ministar bez portfelja, zadužen za vanredne situacije.
DUŠAN BAJATOVIĆ - ZORANA MIHAJLOVIĆ 1 : 0
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Неочекивано – У јутарњем програму РТС-а гост изрекао истину
.Србија данас: Због овог интервјуа у јутарњем програму настао је страначки рат саопштењима а речена је само истина и ништа више. Коначно се неко сетио да каже истину!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Sigurno da je važno da učinimo sve što kao država možemo, da obezbedimo održavanje Parade ponosa - kaže Jadranka Joksimović, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije.
Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović izjavila je danas da je važno da država učini sve što može kako bi Parada ponosa ove godine bila održana, kao i da će lično podržati njeno organizovanje.
Očekujem da ćemo uspeti ove godine da to uradimo, ali ne mogu još precizno da kažem, jer nismo zvanično o tome razgovarali – rekla je Joksimovićeva novinarima.
Ona je najavila i da će lično podržati organizovanje “Prajda” ističući da sama Nedelja ponosa nikad i nije bila problematična, već šetnja.
Sigurno da je važno da učinimo sve što kao država možemo, da obezbedimo održavanje Parade ponosa – rekla je Joksimovićeva napominjući da su započeti prvi koraci u razgovorima sa predstavnicma LGBT zajednice.
Takođe, šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport pozvao je danas Vladu Srbije i Grad Beograd da obezbede održavanje Parade ponosa, navodeći da bi održavanje skupa bila pozitivna poruka iz Srbije celom svetu.
- Ja bih da ohrabrim Vladu i Grad da organizuju miran skup, da ga obezbede i pošalju jasnu poruku svim ljudima koji žele da koriste jezik pretnje i nasilja da je takvo ponašanje neprihvatljivo – rekao je on.
On je zaključio da je organizovanje mirne parade u centru Beograda poslalo veoma pozitivnu poruku celom svetu.
(Telegraf.rs / Tanjug)
Kad već skidaš gaće, skini ih potpuno.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
branko napisao:Неочекивано – У јутарњем програму РТС-а гост изрекао истину
.Србија данас: Због овог интервјуа у јутарњем програму настао је страначки рат саопштењима а речена је само истина и ништа више. Коначно се неко сетио да каже истину!
Smenjen Srđan Škoro, NUNS zabrinut zbog pritiska na medije
Urednik deska u Večernjim novostima Srđan Škoro smenjen je danas sa te funkcije. Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je zabrinitost navodeći da je u pitanju posledica pritiska na medije.
Srđan Škoro je na dan formiranja Vlade Srbije gostovao u Jutarnjem programu Radiotelevizije Srbije i u toj emisiji je kritikovao pojedina kadravska rešenja za ministre. Nakon toga Srpska napredna stranka oštro je reagovala saopštenjima u kojima je kritikovala Javni servis.
Škoro kaže za Novi magazin da je obaveštenje o smeni dobio jutros ali da za smenu nema obrazloženja: "Mi imamo takav kolektivni ugovor da mogu bez obrazloženja da vas smenjuju i postavljaju. Rekli su mi da idem na drugo radno mesto i da ću tamo možda postizati bolje rezultate od ovih koje sam postizao. Možete i sami da nagađate šta je uzrok svega ovoga“
Kako kaže, niko nije izgovorio da je njegovo gostovanje na RTS-u dovelo do smene ali je svima više nego jasno da je to u pitanju. "To više nije koincidencija... Znamo svi šta je pozadina a sad ko je, zašto i kako, možemo samo da nagađamo“ .
Na pitanje da li se od javnog nastupa do danas suočio sa nekim negativnim komentarima od strane uredništva, Škoro kaže da direktnih negativnih komentara nije bilo: "Oni su sve vreme ćutali pošto je bio pozitivan odjek javnosti. Na par kolegijuma bilo je žučne rasprave u smislu da mi nismo opoziciona novina, da smo mi vladin list. Ja nisam govorio ni sa pozicije vlasti ni sa pozicije opozicije već o stvarima kako ih ja vidim, kao neko ko je dosta dugo u ovom poslu i ko zna kako stvari stoje i u kom pravcu mogu da idu. Mene su zvali kao gosta i ja sam najnormalnije odgovarao na pitanja“.
Takođe, dodaje da je smena rezultat i posledica nečega da s jedno priča a drugo dešava u praksi. "Juče smo imali saopštenje premijera gde je rekao da je svaka kritika dobrodošla a onda praktično istog dana moju smenu od ljudi koje su oni doveli“.
O nezavisnosti medija u Srbiji Škoro kaže: „Nije ovo neka borba za, ne znam kakvu slobodu. Ali, slobodu prava mišljenja i izražavanja garantuje Ustav koji još nije promenjen. Vi kao jedinka, kao građanin imate prava da iznosite šta mislite i zbog toga ne bi smeli ni na koji način da snosite posledice. Očigledno da to u ovom slučaju ne važi ili neko pokušava da to tumači na svoj način“.
On kaže da nikada do sada mogućnost njegove smene nije bila pomenuta. "Ja sam u julu prošle godine postavljen na to mesto i od tad nikad nije pomenuta smena sve do mog poslednjeg nastupa na televiziji".
Škoro ističe i da bi sada ponovo rekao sve što je izneo u svom gostovanju. "Možda bih proširio dijapazon na još neke ministre i još neke ljude iz Vlade koje smo imali prilike u međuvremenu da čujemo i da vidimo kako se ponašaju. Ne kajem se ni malo, dobio sam ogromnu podršku i od kolega i od običnog sveta i oni su me uverili da naše zanimanje nije zamrlo i da još uvek ima nade da ga dovedemo na neki pijadestal koje zaslužuje“ .
NUNS: Pritisak na medije
U saopštenju NUNS-a se navodi da je, bez obzira na obrazloženje, indikativno da se direktor i glavni urednik „Novosti“ odlučio na smenu nakon Škorovog gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a u kojem je govorio o sastavu nove Vlade Srbije.
"NUNS smatra da je smena Srđana Škora posledica pritiska na medije kojim se otvoreno poručuje novinarima da mogu da se suoče sa sankcijama zbog kritike vlasti. Ovakvi postupci produbljuju autocenzuru i predstavljaju atak na slobodu izražavanja", ističe novinarsko udruženje.
NUNS podseća da je posle gostovanja Srđana Škora u programu RTS-a Srpska napredna stranka izdala saopštenje u kojem je optužila Javni servis da svojim programom unižava ugled nove Vlade i Aleksandra Vučića.
Direktor Novosti: Škoro nije dobro vodio desk
Direktor i glavni i odgovorni urednik Kompanije Novosti Ratko Dmitrović izjavio je da smenjivanje Srđana Škora sa mesta šefa deska nema veze sa njegovim gostovanjem na Radioteleviziji Srbije i da se sa većim delom onoga što je Škoro rekao slaže, saopštilo je Udruženje novinara Srbije (UNS).
"Već nekoliko puta smo poslednjih meseci razgovarali na temu kako vodi desk. I javno i u četiri oka. Nisam Škora zatekao na mestu šefa deska, ja sam ga postavio, ali nisam bio zadovoljan na koji način vodi desk", rekao je Dmitrović UNS-u.
UNS je naveo da se gostovanje smenjenog Škora na Radioteleviziji Srbije povezuje sa saopštenjem Srpske napredne stranke u kojem se tvrdi da RTS svakodnevni poligon za prljave napade na predsednika SNS Aleksandra Vučića.
"UNS je na to saopštenje reagovao istog dana, 27. aprila, smatrajući da takva optužba, bez navođenja bilo kog primera navodne prljave kampanje, predstavlja klasičan vid pritiska na RTS i slobodu medija u Srbiji, kao i zastrašivanja novinara", navodi se u saopštenju UNS.
Dmitrović je u saopštenju naveo da Škoro nije pružio ono što je od njega očekivao i da je to bila "lična procena i kod imenovanja i kod razrešenja", te da je siguran da će biti bolji na mestu koje ga unutar Novosti čeka.
"Za one koji ne znaju, šef deska u dnevnom novinarstvu je radno mesto promenjive kategorije... Zlonamerna je, podmetačka, pomalo prljava tvrdnja da je Škoro smenjen zbog gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a, iz razloga što to nema veze sa istinom. Sam Škoro i ceo Kolegijum Večernjih novosti znaju da to nije tačno", naveo je Dmitrović.
Dmitrović je naveo da je jedina njegova zamerka povodom Škorovog gostovanja na RTS-u je što se to govorio nekoliko sati uoči formiranja Vlade.
"Tajming nije bio idealan", naveo je Dmitrović.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Tako je to kada jednom državom zavlada jednoumlje, diktatura i kada se povampire aveti devedesetih, oličene u junošama tzv. novinarstva, a u stvari su bili predvodnici ratnog huškanja, ideje o velikoj Srbiji do Karlovca i ko zna kakvih sve suludih ideja, a nisu ni bili svesni da su, i jesu, talog novinarske profesije od koje ona sama treba da se stidi.
Uništite i ponizite, gospodo, i ovo malo preostale Srbije, koja je sistematski i svesno uništavana poslednjih dvadeset godina, pa se onda zapitajte zašto, na primer, petnaest lekara mesečno traži licencu za odlazak iz Srbije.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
"Bruka i sramoota!!!!Upravo sam se vratio iz Sapca,otisao sam zajedno sa sigurno vise od 1000 ljudi iz Beograda. Mogu samo da kazem i ako ne znam da li ce iko ovo objaviti: ovo je najveca sramota i razocaranje koje smo doziveli..Kod Sava centra svi su bili zivotno ugrozeni u pokusajima da udju neki autobus. Bez ikakve organizacije medju prvima su otisla deca klinci sa punim rukama piva u autobusima koje su jurili po autoputu...Sa njima i ljudi vidno pijani. U Sapcu nas niko nije sacekao, mucni vozaci autobusa su vozili po gradu ne znajuci kuda da idu. Na kraju je nas vise od hiljadu odvezeno u selo Drenovac odakle smo bez ikakve informacije isli peske 10km do sela Sevarice. Tamo je par ljudi kao nesto organizovali,ali to je bio jedan uzas,u mrklom mraku,na seoskom putu,autobusima koji su se zaglavljivali pokusavajuci da okrenu autobuse pijanim ljudima koji su se samo derali-najteze bilo sacuvati svoju glavu.Neki ljudi su cak ne znajuci poupadali u delove poplavljenih nasipa.Posle dva sata haosa i bezanja po njivama od jednog traktora sa prikolicom koji je kao poslat da sa vise od 1000 ljudi "brani Sabac" ljudi su besni poceli da napustaju taj haos i da peske se vracaju za Sabac, jer drugacuje nisu imali kako.Prikupljali smo jedni druge i pokusavali da se nekako izvucemo iz tog haosa.Tokom puta atobusi koji su nailazili zaustavljali svojim telima da bi nas povezli bar do prvog naselja.2,3 km u jednom sumarku stajalo je vise od 150 policajaca,koji su nam rekli da ne smeju.." "...da rade nista dok se ne smeni krizni stab u Sapcu.Kako smo saznali od ljudi tamo sve je sabotirano da bi se smenila lokalna vlast..A mi smo iskorisceni da bi se napravio haoss!Vecina ljudi je ili uspela da ode iz Sapca oni koji nisu verovatno jos hodaju po selima okolnim i gradu pokusavajuci da se vrate. Nikome nije jasno zasto se pozvalo i odvelo vise hiljada ljudi iz Beograda i ostavilo po njivama prepusteno samo sebi ugrozavajuci i te ljude,pa zar je malo ugrozenih tamo?Tuga je medju svima bila i tamo i u povratku. Ljudi su u soku.sSamo moja grupa je pronasla i povela vise od 7..8.maloletnika uplasenih koji ne znaju ni gde su ni kako ce kuci.Po smeni tog kriznog staba odjednom se pojavila i policija i kiperi sa peskom ali ogorceni ljudi su ostavili dzakove na ulicama i spasavajuci sami sebe krenuli nazad kuci.Sve ovo mogu da vam potvrde svi vozaci lastinih autobusa koji i sami nisu znali kuda da se vrate i bili u cudu sta se desava.Poslusali smo premijera i poziv da pomognemo i ovim putem mu se zahvaljuljem i neka nas nikada vise ne zove,sram ih bilo!!ZAHVALJUJEM se Bogu sto sam se vratio svojoj kuci i molim ga da sacuva one ljude u Sapcu jer ovi koji ih kao spasavaju bore se za vlast u gradu i u ovakvoj situaciji ugrozavajuci dodatne zivote.Ovo ce te cuti i procitati od jos mnogo mnogo ljudi koji su se sa gorcinom u ustima napustili sabac,blatnjavi i posramljeni!HVALA Vladi Srbije i sram vas bilo!!HVALA vam ako ovo objavite,a raspitajte se malo i sve cete i sami cuti."
(DUSAN, 17. maj 2014 06:54)
Da je vlada Sorabije (kao što nije!) razmislivši o eventualnim rizicima od elementarnih nepogoda samo polovinu utrošenih sredstava za nabavku službenih vozila upotrebila za nabavku nekih od niže predstavljenih sistema, posledice poplave bile bi neuporedivo manje:
No problem je u tome što nije. Tja, šta da se radi kada u vladi Sorabije sve ekspert do eksperta sedi...
Da li znate da zemlja Srbija već sedam dana (od 24. V 2014.) nema pravu zaštitu svog vazdušnog prostora? Naime, nemamo akumulatore za startovanje lovačkih aviona „MiG 21” i „MiG 29”, pa ako bi, recimo, u naš vazdušni prostor noću uleteo nekakav oteti avion mi nemamo čime da ga presretnemo i prisilimo na sletanje. Aparati „orao” i G-4 nemaju radare i u te svrhe ne mogu se koristiti. Akumulatori za startovanje motora aviona „MiG 21” i „MiG 29”, i za održavanje parametara tokom leta, koštaju po kompletu oko deset hiljada evra, nabavljaju se preko jedne naše firme uz strogo formalan postupak. I sve to traje i traje. Sramota.
Dobro, kakve veze imaju akumulatori za borbene avione i poplave? Imaju, imaju, avioni lete nebom, a sa neba pada kiša i izaziva poplave. Ide to jedno sa drugim...
Kada se pre više od 50 godina dogodio katastrofalan zemljotres u Skoplju, komandant Treće armije JNA general-pukovnik Ante Banina preuzeo je komandu u srušenom gradu gde se i nalazila komanda Treće armije JNA, to jest Treće vojne oblasti. Sećam se njegovog mirnog i staloženog nastupanja i obraćanja pred TV kamerama. Kasnije sam jednog našeg generala upitao kako to da u zgradama generalštaba i Ministarstva odbrane oficiri nikuda ne žure, kreću se skoro ležerno, dok naši političari posle 5. oktobra pred TV kamerama, kao iz katapulta, naprosto izleću iz automobila i sve preskačući po pet stepenika odjednom jure na užasno važne sastanke.
„Mi nemamo marketing, osim toga kada bi i oficiri jurili to bi bio signal narodu za veliku paniku, to ne bi bio dobar znak.”
Ako u Srbiji nikada nije bilo ozbiljne i temeljite stručne rasprave da li je koncepcija i doktrina opštenarodne odbrane doživela slom u posthladnoratovskom vremenu kada se raspao sistem čija je društvena ideologija bila osnovica takve koncepcije i doktrine, i da li je ONO i DSZ bila samo jedna velika iluzija, sada su nas katastrofalne poplave podsetile šta smo nekada imali, a šta sada nemamo. Jer, volja i motiv malih zemalja za odbranu od spoljne agresije, pa i od elementarnih nepogoda, ne moraju biti ideološki uslovljeni. Profesionalne vojske malih zemalja svojim formacijama i svojom tehnikom ne mogu pokriti i borbeno kontrolisati čitav zahvaćeni prostor gde se vode borbena dejstva. Prevedeno na jezik poplave: šta bi bilo da se, ne daj bože, uz poplave ovih razmera u drugom delu Srbije istovremeno dogodio i katastrofalan zemljotres? Za rešavanje takve situacije potrebna je masa vojne sile i različitih vidova angažovanja stanovništva. Koga bi tu postavili za komandanta?
Nemamo dobro razvijenu civilnu zaštitu, vojsku su nam preuredili američki narednici uz sadejstvo domaćih amatera, u čvorištu velikih reka nemamo jake inženjerijske jedinice, na VTI nemamo više ni odeljenje koje brine o razvoju inženjerije. A imamo sposobne i kvalifikovane oficire.
P.S: Prema negdašnjem projektu Vojno-tehničkog instituta i Instituta za hemijske izvore struje iz davne 1989. godine, RV tadašnje SFRJ je počev od 1993. trebalo da dobije prve domaće avionske srebrno-cinčane alkalijske avionske akumulatore, čija je serijska proizvodnja trebala pak da bude organizovana u pogonima Fabrike industrijskih baterija u Peći (sastavni deo nekadašnjeg industrijskog giganta RMK „Trepča”), dok je u Fabrici nikl-kadmijumskih baterija „Trepča” u Gnjilanu dve godine kasnije trebala da otpočne i produkcija srebrno-kadmijumskih baterija za specijalne namene.
Istinsko udivljenje stoga izaziva činjenica da ni nakon više od dve decenije nesputanog & prosperitetnog tržišnog razvitka vaskolikog, tehnički napredna i ka dostizanju europskih industrijskih standarda XXI veka stremeća industrija Prosperitetne Sorabije (baš kao i vascelog Balkana!) nije u stanju da proizvede prostu kopiju baterije čija je produkcija započeta u doba „tehnički nepojamno zaostalog” SSSR u Saratovskom akumulatorskom zavodu „Elektroistočnik” 1956. godine.
Srebrno-cinčani akumulator tipa 15SCS45B za lovac-presretač MiG 21
Biće da nešto nije u redu sa važećim standardima. Stiče se, naime, utisak da su isti trenutno više orijentisani ka ostvarivanju kompetitivne troškovne kompatibilnosti negoli postizanju ampersatnog koeficijenta iskorišćenja od 90% koji je bio postignut pre nekih pedesetak godinica, a koji nikako da bude nadmašen...
No zbog toga ne bi trebalo da brinemo previše. Važno je da Sorabija ima stručnjake za marketing. Oni će sigurno već nekako rešiti ovaj evidentni problem. Ako nikako drugačije, a ono adekvatnom promenom percepcije & perspektive Srbalja.
