Razne vesti

[tanja]

Nego koje je prirode bio??? Pa da, devojčice su trebale da ga pitaju šta je hteo, a ne da odmah traže da jadni dečak bude kažnjen..mislim, stvaarno...

[branko]

E, ne znam ni ja kako masturbiranje nije seksualne prirode, valjda oni to rade kad ogladne.

[aleksey]

 
Pa nisu ni oni baš toliko blesavi da tako lako nešto krste "seksualnim napadom" ili "seksualnim uznemiravanjem".

Jerbo, ako bi, k'o što tvrdite, masturbiranje ili skidanje (bez bilo kakvog direktnog atack-a prema drugoj osobi) bilo kvalifikovano kao "seksualni napad" ili neka vrsta "uznemiravanje" - nismo daleko od toga da i bilo kakvo drugo javno ispoljavanje svoje seksualnosti (čitaj: LGBT, Parada ponosa i sl.) moglo da bude isto tako kršteno kao neka vrsta "seksualnog napada", primenom iste logike.

A takvo čak i razmišljanje o Paradi ponosa je danas, u ovom "demokratskom svetu", već greh nego što je onaj ludi marinac, bez ikakvog razloga, pobio tridesetak ljudi...

[Bibliotekar]

Ma hajte molim Vas, dragi moj g. Aleksey: sve te prethodno anonsirane nebuloze su samo žalosna posledica očevidne juridičke inkompetentnosti naših savremenika.

Svi su, izgleda, naprasno zaboravili na savršeno objektivno postojanje kategorije krivičnih dela protiv dostojanstva ličnosti i morala, a po osnovu kojih bi npr. u Vaseljenskom Stubu Demokratije svaki idiot koji javno istavi na uvid svoje spolovilo smesta uy obligatno hapšenje zaradio i krivičnu prijavu! Pogledajte samo ovaj impresivni spisak inkriminisanih bludih radnji diljem SAD:

http://statelaws.findlaw.com/criminal-l ... osure.html

U junačkome Teksasu bi po osnovu tamošnjeg Krivičnog zakonika takvom bestidniku nakon počinjenog nepočinstva preselo i majčino mleko:

http://www.statutes.legis.state.tx.us/d ... /pe.21.htm



No kod nas su, po svemu sudeći, pravnici zaboravili na odredbe uzoritih republičkih krivičnih zakonika iz vremena bivše SFRJ, u kojima je direktno bilo kažnjivo činjenje ma kakvih radnji usmerenih na zadovoljavanje polnog prohteva korišćenjem sopstvenog ili tela drugog lica koje nisu obljuba ili protivprirodni blud.

Naročito je KZ Socijalističke republike Slovenije bio izričito rigorozan. U njemu je bludna radnja bila deklarisana kao takva ako je bila izvršena prema bilo kom licu! Ali posle je došla ova naopaka demokratizacija, pa su dva veka prosvetiteljskog pravnog normiranja otišla u nepovrat pod krinkom maloumne liberalizacije...

No i pored toga se čini da će u formalno-pravnom pogledu barem u nas i nadalje postojati mogućnost da aseksualne osobe (najmanje 1% ukupne populacije!) i pored blagonaklone saglasnosti EU spram opscenih radnji podnesu nadležnim sudskim instancama tužbu za zaštitu od opetovanog psihičkog zlostavljanja posredstvom propagiranja istopolne kopulacije učinjenog od strane demnostriranju namernih prajd-aktivista, a isto tako i pravno izuzetno intrigantnu petitornu tužbu za zaštitu službenosti, kojom bi se zahtevalo da demonstranti prekinu sa ometanjem poslužnog dobra u javnoj svojini.

Heteroseksualci bi, usled objektivnog odsustva ma kakve kondemnatorne činidbe, bili potpuno izuzeti od potencijalnog sankcionisanja.Aseksualna populacija će im im zbog njihove dosledne uviđavnosti spram tuđeg duševnog mira pak iskreno zahvalna.

[branko]

Telefon sam pozvao žrtvu tokom ugovaranja plaćenog ubistva

Lari Barnet (68) upravo je ugovarao ubistvo svog bivšeg zaposlenog Džejmsa Mejkoma (33) kada je njegov telefon sam okrenuo broj buduće žrtve. Kako je Mejkom saopštio policiji, Barnet je drugom muškarcu govorio kako treba da ga ubije, naglašavajući da je veoma važno da sve izgleda kao nesrećan slučaj.

“Nije baš uobičajeno da angažujete plaćenog ubicu”, izjavio je za “ABC Njuz” Dag Formon, portparol policije u Džounsborou (Arkanzas). “Ali još je manje uobičajeno da razgovarate o tome i usred tog razgovora pozovete žrtvu.”

Mejkom je, između ostalog, čuo kada je Barnet “ubici” dao njegovu adresu i lične podatke i rekao mu “da ga nije briga da li će, zajedno s Mejkomom, spaliti njegovu kuću do temelja ”, ali da je važno da sve izgleda kao nesrećan slučaj.

Mejkom i Barnet su već izvesno vreme u lošim odnosima, na sudu se vodi spor oko vlasništva nad vozilom, a Mejkom je tužio Barneta zbog neisplaćenih plata.

“Dugujem tom skotu gomilu novca, a ako on nestane, neću morati da mu platim”, rekao je Barnet navodno nepoznatom čoveku, kome je obećao akontaciju od 5.000 dolara.

Telefon je sam počeo da bira broj buduće žrtve dok je Barnet tražio kontakt, nakon čega je mobilni vratio u džep i seo na njega. Čuvši delove razgovora, Mejkom je obavestio policiju u Džounsborou (gde Barnet živi) i podneo prijavu, a kada je, zajedno s policijom, došao kući, video je da se desila provala i da je otvoren dovod gasa na šporetu.

Barnet je u četvrtak uhapšen pod sumnjom da je kovao zaveru za ubistvo i određena mu je kaucija za oslobađanje iz pritvora u iznosu od 50.000 dolara.

Barnet, koji je vlasnik autokuće “Ledžend motor kompani” u Džounsborou, optužen je i za izdavanje lažnih računa za automobile koje nije ni imao

[branko]

Nestali malezijski avion prvi slučaj sajber otmice u svetu?

Prema poslednjoj teoriji, avion “Malezija erlajnsa” koji je nestao u pre nedelju dana sa 239 putnika i članova posade na liniji Kuala Lumpur-Peking, je možda otet uz pomoć mobilnog telefona ili USB memorije, piše “Dejli mejl”.

Antiteroristički stručnjaci kažu da brzina, visina i pravac kretanja letelice mogu da se promene emitovanjem radio signala sa malog daljinskog upravljača.

Uz pomoć “okvira šifri” koje su napravili sajber teroristi moglo bi se ući u sistem aviona i premostiti bezbednosni softver. Smatra se i da, kad je sistem uspešno hakovan, avion može da se spusti uz pomoć daljinske kontrole.

-Ovo bi mogla da bude prva sajber otmica u svetu – izjavila je za “Dejli mejl” dr Seli Lejvesli, koja priprema firme i vlade na potencijalne terorističke napade.

-Čini se da ima elemenata planiranja od strane nekoga ko ima veoma sofisticirano poznavanje inženjeringa sistema. Ovo je veoma rana verzija nečeg što bih nazvala “pametnim avionom”, letelica na daljnski, kontrolisana električnim signalima – navela je ona.

Lejvesli ističe da, jednom kad avion uzleti, možete da ubacite niz komandi i šifri koje mogu da započnu nove procese.

“Dejli mejl” navodi da prijatelji kapetana Zaharija Ahmada Šaha, čiju je kuću juče pretražila policija, kažu da je on u školi bio ljubitelj gedžeta. Oni su takođe istakli da kapetan nikada ne bi ugrozio bezbednost putnika.

U njegovoj luksuznoj kući u predgrađu Kuala Lumpura pronađen je simulator leta, koji je rastavljen i ispitan. Policija je takođe pretražila i kuću kopilota Farika Abudla Hamida, koji živi u istom kraju.

Juče je premijer Malezije Nadžib Razak izjavio da je nestanak aviona posledica “namernog čina” i da se letelica možda nalazi veoma daleko, čak u Kazahstanu.

Avion na letu MH370 nestao je 9. marta, a u potragu se uključilo 25 zemalja, od čega je 15 njih obezbedilo 43 broda i 58 letelica. Područje potrage je od nestanka uvelike prošireno.

[tanja]

Ako su ga oteli, kako se već otmičari nisu javili sa zahtevima?

[branko]

Ja kad bih teo oteo, ne bi javljao nikome...

[branko]

Možda Aleksi... da pati...

[tanja]

Ali ti mene ne moraš otimatiiiiii!!! Ja ću poći svojevoljno sa tobom

[aleksey]

 

Ja ću poći svojevoljno sa tobom...

Evo. I Taja prolupala.
Definitivno...

[branko]

Žena progledala...

[tanja]

[branko]

Kako su dva Crnogorca osnovala Galatasaraj

Šta je zajedničko za Andrijevicu u Crnoj Gori i turski klub Galatasaraj? Dvojica Andrijevčana zaslužni su za postojanje najtrofejnijeg turskog kluba.



Prva postava Galatasaraja

Zbog toga je delegacija turskog Galatasaraja posetila je selo Zabrđe u kod Andrijevice, gde je otkriven spomenik dvojici meštana koji su osnovali taj fudbalski klub iz Istanbula.

Milija i Pavle Bakić, kaže istorija, bili su jedni od mnogih Vasojevića koji su se početkom dvadesetog veka školovali u inostranstvu. Oni su u istanbulskom Liceju 1905. godine, zajedno sa još jedanaest drugova, osnovali fudbalski klub Galatasaraj i time postavili temelje ovom sportu u Turskoj.

"Oni su još kao djeca otišli u Tursku, odveo ih je njihov stric Mitar Bakić, koji je bio konzul u Turskoj u to vrijeme. Oni su 1905 kao gimnazijalci kao đaci osnovali Galatasaraj, prvi od osnivača tog kluba", priča Zoran Bakić.

Životni put braće Bakić pun je kontrodiktornosti. Iako su završili vojne škole u Turskoj, gde su "proizvedeni" u oficire, nisu se dvoumili prilikom objave rata.

"Pošto je Crna Gora objavila rat Turskoj, Milija i Pavle vraćaju se da bi služili otadžbini, gde stupaju na Cetinju kod Janka Vukotića u treći odred. Učestvovao je u borbi protiv Osmanlijske vojske dokle ga je put odveo do Makedonije gde je i završio svoj život u Kočanima", objašnjava za B92 Novo Bakić.

Bez obzira na to, u Turskoj su ostavili dubok trag. Galatasaraj je turski najtrofejniji klub sa 19 osvojenih titula prvaka države i 14 osvojenih trofeja kupa.

[branko]

Ako niste znali: Severna Koreja igra na Mundijalu i pobedila je Japan sa 7:0!

Fudbaleri Severne Koreje "nastupaju" na Svetskom prvenstvu u Brazilu i još nižu pobede, ostvarili su tri trijumfa bez primljenog gola i prošli grupu. Tako misle stanovnici ove zemlje, jer im se plasiraju takve informacije.



Poznato je kakav je diktator Kim Džong Un, lider ove azijske države, kao i da je njegov pokojni otac, koga je nasledio, na prošlom Mundijalu selektivno puštao vesti o rezultatima, bez direktnog prenosa.

Dok je pre četiri godine Severna Koreja zaista igrala na Mundijalu u Južnoj Africi, to nije slučaj i sa šampionatom u Brazilu. Ipak, na tamošnjoj televiziji u nacionalnom dvenvniku, u izveštajima sa Svetskog prvenstva navodi se da je Severna Koreja savladala Japan sa čak 7:0, SAD sa 4:0 i Kinu sa 2:0.

Dakle, veoma je uspešna, čak je i prošla grupnu fazu sa prvog mesta i u osmini finala ide na Portugal, a do kraja Mundijala zapravo su ostala još dva meča - za treće mesto i veliko finale.

[branko]

Učitelj svojim „bibliomobilom“ donosi radost deci u zabačenim selima

Penzionisani italijanski učitelj Antonio La Kava svoju ljubav prema knjizi i čitanju nastavio je da širi i nakon 42 godine rada sa decom. Od stare vespe napravio je pokretnu biblioteku koja sadrži oko 1.200 knjiga, i od 2003. godine obilazi obilazi zabačena italijanska sela.



Svake nedelje, on pređe 500 kilometara siromašne oblasti Basilikata na jugu Italije. Kada deca začuju zvuk sirene koja najavljuje dolazak „Bibliomobila“ sjate se oko Antonia sa radošću kakvu obično ispoljavaju zbog kamiona sa sladoledom.

Kako objašnjava La Kava, iskustvo iz obrazovnog sistema uverilo ga je da postoji bolji način da se deca nauče da vole knjige. „Nezainteresovanost za čitanje obično počinje u školama gde se deca uvode u svet knjiga sa nedovoljno ljubavi. Čitanje treba da bude uživanje a ne dužnost.“

Antonio svoju misiju sprovodi bez ikakve nadoknade, iz želje da mališanima u zabačenim krajevima pruži priliku zavole čitanje.

To je bibliotekar.

[Bibliotekar]

Ma kakvi. Pravom bibliotekaru poput g. Luisa Humberta Sorijana on nije ni za prineti! U mukotrpnom procesu širenja ljubavi spram knjige i čitanja g. Sorijano umesto udobnog i nadasve poslušnog Pjađo APE-a koristi dva magarca po imenu Alfa i Beto kako bi jednom svake druge nedelje u mesecu distribuirao knjige u oblasti oko reke Magdalena u Kolumbiji.



Luis Soriano i njegov verni bibliotečki asistent Beto

Da stvar bude još lepša, on tu svoju edukativnu aktivnost upražnjava u oblasti u kojoj se paravojne jedinice i ustanici oružano sukobljavaju gotovo svakodnevno, stavljajući glavu u knjižne bisage svaki put kada krene da distribuira knjige. No diseminativna bibliomagarad i g. Sorijano su uprkos postojanja visokog rizika nezaustavljivi!



Mobilna bibliotečka distributivna grupa na svom redovnom zadatku u Kolumbiji

Naravno, to uopšte nije jedini primer požrtvovanog kontemporarnog bibliotečkog samopregalaštva. Kenijska Nacionalna Bibliotečka Služba, na primer, još od 1965. redovito uslužuje ruralno pučanstvo zemlje koristeći distributivne biblio-kamile.



Distributivna bibliotečka kamila u Keniji

Njihov rezultat je još značajniji ukoliko se ima u vidu da one čitalačkoj publici isporučuju dvojezičnu literaturu – knjige na engleskom i knjige na svahiliju! Naravno, povećano opterećenje kamilama ne znači toliko mnogo, budući da su blagodareći svojoj biološkoj prirodi znatno prijemčivije spram zahtevnog polupustinjskog knjižnog transporta. Prema rečima tamošnjeg bibliotekara, g. Rašida Faraha, one su bez vidljivijeg naprezanja kadre da distribuiraju knjige i na razdaljini od 400 km od matične ustanove.



Bibliokaravan u Keniji

Sa tom konstatacijom se u potpunosti slaže i mongolski bibliotekar g. Jambin Dašdong, koji počev od 2002. redovno sa svojom kamilom diseminira knjige za decu namenjene omladinskoj populaciji nomadskih plemena Mongolije.



Jambin Dašdong i njegova verna bibliodistributivna kamila

Istini za volju, treba reći da je u nekim drugim, u međuvremnu razvijenijim delovima sveta, korišćenje samopregornih bibliotekara-kavalerista zadnji put za uručivanje knjiga čitalaštvu upražnjavano negde u poznim dvadesetim godinama minulog XX veka. No to ni u kom slučaju ne znači da neki cca 70-tak godinica permanentno opstojeći nedostatak komunalne infrastrukture treba da stane na put znanju!



Bibliotekar-konjanik dostavlja knjižne publikacije bremenitoj majci u Mil Kriku, Kentaki – 1929.

Uostalom, celokupni koncept virtuelne biblioteke upravo je i nameran da prebrodi ovaj pomalo iritantni socijalni zaostatak.

[branko]

REŠENA MISTERIJA VEKA DNK stručnjak tvrdi: Ovo je pravi Džek Trbosek!

Jedna od najvećih misterija svih vremena, slagalica koju preko jednog veka niko, uključujući najbolje kriminologe sveta, nije uspeo da složi do kraja, tema bezbroj filmova, knjiga i teorija zavere, konačno je razrešena. Zahvaljujući modernoj nauci, tajna identiteta Džeka Trboseka, jednog od najsurovijih serijskih ubica, konačno je otkrivena.



Koljač iz Vajtčepela: Džek Trbosek je frizer Aron Kosminski, poljski Jevrejin

Istina je konačno izašla na videlo: Ubica je frizer Aron Kosminski, poljski Jevrejin koji je početkom osamdesetih godina 19. veka sa porodicom pobegao u London, bežeći od ruskog pogroma.

Za Kosminskog se najsigurnije verovalo da je “ubica iz Vajtčepela”. Opisan je kao mentalno bolestan, paranoidni šizofrenik koji mrzi žene, sklon “samo-iskorišćavanju” – što je bio tadašnji termin za mastrubaciju. Ipak, tvrdi se da policija nije imala dovoljno dokaza da optuži Kosminskog, uprkos tome što je identifikovan od strane svedoka, ali ga je poslala u mentalnu ustanovu u kojoj je ostao do smrti.

Lokacije u Londonu na kojima je Trbosek sejao smrt
Ovaj ubica sejao je strah na ulicama Londona, a odgovoran je za najmanje pet brutalnih ubistava u Vajtčepelu, istočnom delu britanske prestonice, davne jeseni 1888. godine. Žrtve su bile žene koje su se bavile prostitucijom, a Trbosek ih je ubijao tako što im je prerezao grkljan, a zatim sakatio, odstranivši im neke organe. Smatra se da je odgovran za još 13 sličnih ubistava u tom periodu.

Problem je bilo utvrđivanje, s obzirom da zbog mnogih nasilnih napada na žene, policiji je tada bilo jako teško da ustanovi jesu li žrtve Trbosekove ili ne. karakteristike njegovih ubistava su: duboki prorezi grla, snažna sakaćenja abdominalnih i genitalnih organa, odstranjivanje unutrašnjih organa, kao i snažna sakaćenja lica.

Šal pronađen pored tela Katerine Edouz, jedne od žrtava, pored njene krvi sadržao je i krv ubice, pokazala je DNK analiza. Ovo epohalno otkriće delo je biznismena Rasela Edvardsa (48), koji je kupio pomenuti šal na aukciji, i odmah nakon toga zatražio stručnu pomoć doktora Jarija Luhelainena, svetski priznatog eksperta za analizu genetskih dokaza zločina iz davne prošlosti. Ovaj finski doktor je predavač na univerzitetu u Liverpulu, i važi za jednog od najstručnijih ljudi na svetu u ovoj oblasti.

Koristeći inovativne tehnike analize, doctor Luhelainen uspeo je da izdvoji 126 godina star DNK uzorak iz šala, uporedivši ga sa DNK uzorcima osumnjičenih i osuđenih za ubistvo Edouzove, a poklapanje je bilo stoprocentno.

- Bio je mart 2007. godine kada sam spasio taj braon-plavi šal na aukciji u Beriju. Bio je mnogo lepši i očuvaniji od svih predmeta povezanih sa Trbosekom. Rekli su mi da je pronađen pored jedne od Džekovih žrtava, Ketrin Edouz. Žarko sam želeo taj šal, i bio sam spreman da platim popriličnu svotu novca za njega. Ipak, ni u najluđim snovima nisam mogao da zamislim da će taj odrpani komad tkanine biti ključ za razotkrivanje identiteta jednog od najozloglašenijih ubica na svetu – počinje svoju priču Rasel Edvards.

- Pre ovoga bio sam još jedan amaterski detektiv koji je iz hobija bio zaluđen slučajem “Trbosek”, a moja opsesija pojačala se pošto sam odgledao film "Iz pakla", sa Džonijem Depom u glavnoj ulozi, koji govori o ovom ubici - kaže Rasel.Priča o šalu počinje odmah nakon ubistva nesrećne Ketrin, dakle 1888. Pronašao ga je policajac Alfred Long, na stepeništu stambene kuće u ulici Goulston. Na zidu iznad stajal je poruka napisana belom kredom, koja je glasila:

"Jevreji su ti koji neće biti okrivljeni ni zbog čega" (eng. The Jews are the men that will not be blamed for nothing). Kasnije u stanici, Amos Simpson, narednik u policiji, zamolio je nadređene da mu dozvole da odnese šal svojoj kući kako bi ga poklonio svojoj ženi, krojačici. Neverovatno je da nikada nije opran, a prenosio se sa generacije na generaciju sve do Dejvida Melvila, Amosovog potomka, koji ga je prodao na aukciji.

- Počeo sam sa istraživanjem 2011. godine, a doktor Luhelainen je koristio specijalne metode napredne fotografije kako bi ustanovio gde su se nalazile fleke od krvi, koje su tokom više od jednog veka izbledele. ono što smo otkrili bilo je zapanjujuće. Nisam mogao da spavam danima, i osećao sam neverovatno uzbuđenje i ponos. Učinili smo dobro delo - završio je svoju ispovest za Dejli Mejl Rasel Edvards.

Posle ovog otkrića, sigurno je da neće dugo trebati holiduskim filmadžijama da snime blokbaster o ovom slučaju, a ni novi bestseleri neće izostati. Ipak, tema je savršena za tako nešto: najpoznatiji serijski ubica i misterija stara čitavih 126 godina.

[Bibliotekar]

Ova trijumfalistička tvrdnja u velikoj meri podseća na sličan slučaj iz 2002, kada je spisateljica kriminalističkih romana, gđa Patriša Kornvel, trijumfalno objavila da je notorni ubica iz Vajtčepela zapravo viktorijanski slikar Volter Sikert. Ona je svoju tvrdnju takođe bazirala na analizi mitohondrijalne DNK koja je nađena na ljudskom pljuvačkom navlaženoj poštanskoj marki jednog od policiji upućenih pisama, u kojem su opisivani detalji zločina koji su mogli biti poznati jedino ubici.



Knjiga gđe Kornvel koja je onomad takođe gromopucatelno obznanila da je slučaj definitivno okončan

Jedan od glavnih razloga zbog kojeg se slučaj sa čisto forenzičkog stanovišta ne može smatrati decidirano rešenim počiva u činjenici da je kao i u Sikertovom slučaju za identifikaciju potencijalnog ubice od strane dr Louhelainena korišćen prilično limitirani test tzv. mitohondrijalne DNK umesto hromozomske DNK, koja predstavlja istinski nedvosmisleni DNK identifikator, pošto se nasleđuje od oba roditelja.

Mitohondrijalnu DNK, (mtDNK) naime, deca nasleđuju samo od njihove majke (sve mitohondrije u našim ćelijama potiču od jajne ćelije), pa tako mnogo osoba može da deli potpuno istu MtDNK. Sekvenca MtDNK koja je odvela do Kosminskog – T1a1 – predstavlja relativno čest podtip, pa bi tako određivanje unikalnog identiteta davaoca/ostavioca uzorka zahtevalo sužavanje na ređi podtip.

Mnogo toga u kriminološkom smislu problematičnog može se pronaći i kod samog šala, koji je poslužio kao izvoriše DNK materijala. Neporeciva je, naime, činjenica da je isti decenijama bio izložen kontaminiranju, a isto tako nije nedvosmisleno utvrđeno ni to da je on zaista pripadao Edousovoj (ili pak njenom ubici).

Problematična je i telesna konstitucija Kosminskog, koji je u vreme ubistava imao 23 godine i bio slabašne fizičke konstitucije, koja nije u skladu sa opisom ubice koji su policiji dali tadašnji svedoci, a u kojima se pominje osoba mnogo robusnije telesne građe.



Fotos ranijeg „neosporivo dokazanog” ubice, na osnovu njegove telesne konstitucije mnogo više sumnjivog viktorijanskog slikara Voltera Sikerta

Imajući u vidu sve napred izneto, teško je oteti se utisku da će i ovaj slučaj naknadnog „definitivnog otkrića identiteta” zloglasnog ubice iz Viktorijanske epohe uskoro biti uvršten u antologiju mnogih činjenično nepotkrepljenih tvrdnji senzacionalističke provenijencije, inače tako žalosno omiljenih kod savremenih holivudskih sineasta.

[branko]

Američki četnik se igra mačke i miša sa policijom: Ostavio paklu "Drine" za sobom

Erik Frejn, američki četnik, osumnjičen za ubistvo policajca, skoro dve nedelje je u bekstvu. Preko 1.000 policajaca traga za njim, a juče su u šumi u Pensilvaniji pronašli prvljave pelene i cigarete “Drinu“.



- Snajperisti koriste pelene kako bi što duže ostali neotkirveni na jednom položaju – rekao je potpukovnik Džordž Bivens.

Policija će poslati na analizu pronađene pelene kako bi se uverila da se radi o Frejnu koji je u bekstvu 12 dana.

Još nekoliko stvari je policija pronašla u šumi među kojima je i prazna pakla cigareta “Drina“, a poznato je da ratni entuzijasta, koji je fasciniran bivšom Jugoslavijom, puši ovu marku koja se teško nabavlja u Americi.



Frejn se kreće po šumi, relativno blizu svoje kuće, i preživljava zahvaljujući vojnoj obuci koju je imao.

Bilo je nekoliko prijava od lokalnog stanovništva da su videli Frejna obučenog u crno, od kojih je najsvežija od utorka.

Bivens je potvrdio da policija ima ovlašćenje da koristi silu ukoliko Frejn odbije da se preda.

- Smatram da je Frejn nekoliko puta namerno izazivao, tako što se približavao policiji, ali uvek na bezbednoj udaljenosti po njega, tako da nismo mogli ni da ga uhapsimo ni da ga upucamo – priznao je Bivens.

Frejna, koji je fasciniran srpskim ratnim pohodima, je FBI stavio na listu 10 najtraženijih begunaca, nudeći nagradu za njega od 100.000 dolara.