Demokratija "made in USA"

[Bibliotekar]

Sa svim tim apsolutno nikakve. No ima najdirektnije veze sa onim što je Tebi ostalo u pameti i - naročito - van pameti, zaboravni naš kolumnisto mili, a što treba da razjasnimo, budući da nam je ovde izričito rečeno da ćemo se Amerima – koji neće pobeći! – vratiti kasnije.

Elem, sećaš li se Ti nama susreta sa Karoljem, u društvu kojeg si se, po vlastitom svedočenju, znojio? Naravno, bez ikakve eventualno opstojeće pohote.

[branko]

Ko je Karolj?

[Bibliotekar]

Ta zar se Karolja preznojitelja svoga ne sećaš? A ovamo nam se dičiš kako se nekih nepostojećih rosnih jaraka sa crnokosom Madžaricom đevojkom sećaš? No tako je to vazda u tebe - štono bi narod kazao: kada je u Mare masla i po gujici ga maže...

No evo da te podsetim. Prezime Karolja preznojitelja tvoga je Čizik.

[tanja]

Eh šta ti je prednost rada u biblioteci....svašta iskopaš A Branka je već odavno napala drugarica Amnezija...

[Bibliotekar]

Tantum scimus quantum memoria tenemus, soror mea! Problem je jedino u tome što je ljudska memorija po svojoj prirodi, avaj, selektivna.

Doživljaji iz detinjstva zaista jesu dovoljni za čitav jedan ljudski vek. No što više vreme otiče to jednom doživljeno postaje sve prečišćenije, postaje formatirano. Nestaje u njemu suvišno, otupi neprijatno i odrastao čovek poželi da se vrati u čiste pejsaže detinjstva koji mu, osobito onim senzitivnijim egzemplarima humaniteta, predstavljaju poslednje utočište pred razjapljenim raljama svakodnevice.

Takve izlete neko naziva nostalgijom. No čak i tako ima nečeg duboko obespokojavajućeg u primisli da čak ni sećanja ne mogu da posluže kao izvorište potpunog spokoja. Jerbo se selektivnost memorije - bilo naše sopstvene ili pak one u naših bližnjih - javlja kao izvorište egzistencijalnog rasapa. I tako čoveku kao poslednja uzdanica ostaju jedino arhive...

A da ne bi ostali eventualno nedorečeni spram naše selektivno evokativne Kolumnističke Tratinčice, evo i fakta koji će je, nadam se, uspokojiti i prosvetliti:



Tek toliko da se podsetimo stvarnih i zapravo potpuno benignih kontura našega detinjstva - jedinog raja iz kojega nikada nećemo biti prognani.

[branko]

Kako to da pamtim? Jesi li normalan? Sećam se samo da sam tebe uvek tuk'o u šahu, k'o vola u kupusu. Jednom sam ti dao i kraljicu fore. No, sad kad bolje razmislim, možda to i nije pravi odnos snaga. Možda si bio na konoplji...

[tanja]

Opasan postao ovaj moj Bata....kad te on "izgugla" iz sedamdeset i neke.... pa turi na forum.. Ko bi se sećao, stvarno...

[Upravnik]

Jednom sam ti dao i kraljicu fore.

A da si mu dao kralja fore? Možda bi te onda pobedio?

[Bibliotekar]

Ne sećaš se, dakle, ishlapela starkeljo? Premda si kao opunomoćeni izveštač Novinarske sekcije koja je delovala pri senćanskom Domu pionira tom prigodom i zvaničnu legitimaciju dobio, a da si uza sve to jošte preznojitelju svome javno i obećanje revanš-susreta najavio? E, ja se, vidiš, na nesreću Tvoju, odlično sećam svega!

Uostalom, zbog moje superiorne memorije sam, najverovatnije, bio i postavljen za Glavnog urednika glasila u kojem si Ti kolumnista vrli pionirski povazda bio i talentom svojim štedrim neizbrisive tragove u istoriji lokalne nam zajednice ostavio.

E, sad: ako su ti ovako izrazito nepouzdana sećanja glede događaja u kojima si Ti lično & personalno neposredni sudionik bio, kako pretenduješ da posredna sećanja Tvoja predstavljaju dokaz da se hipotetički događaj neki vaistinu i dogodio?

[branko]

Jednostavno. Karolj me nije interesovao, a ona mala crnka jeste.

Uostalom, zbog moje superiorne memorije sam, najverovatnije, bio i postavljen za Glavnog urednika...

Dakle, koliko sujete na jednom mestu!

Inače, tvoja superiorna memorija se ogleda u tome što si ti to glasilo sačuvao i sad prebiraš po njemu, a ja ga bacio...

[Bibliotekar]

Karolj te, kažeš, nije interesovao, a javno si mu najavio revanš? Zanimljivo. Imaš li naviku da redovito javno najavljuješ ponovni susret sa osobama koje te inače uopšte ne interesuju? Ako je to slučaj, čini mi se da je u pitanju benigniji slučaj oligofrene psihoze, ili pak reaktivne depresije, no možda je - daleko bilo! - u pitanju čak i Chorea Huntingtoni.

U svakom slučaju – Ti ništa ne brini! Stvari nipošto još nisu za Tebe sasvim izgubljene – medicinska nauka je u međuvremenu enormno napredovala! Ti se, za sada, ne uzrujavaj i čuvaj se nikotinski indukovane vazokonstrikcije– to je trenutno najbolja palijativna mera koju mimo kliničkog tretmana možeš primeniti u Tvom sopstvenom interesu.

I pre nego što vratimo ovaj tematski niz Amerikancima, jedna mala napomena: znaš, da ne posedujem uistinu izvanrednu memoriju ja ne bih znao ni gde treba da potražim tvojom vlastitom rukom ispisana dokumentarna životna svedočanstva. Kojih se Ti, avaj, ne sećaš.

Idi sada u krevetac, opusti se i mirno lalaj bez brige. Tvoj negdašnji Glavni urednik i nadalje će drugarski bdeti nad Tobom. Onako kako pravom pioniru i dolikuje.

[Upravnik]

Jbt, da li se ti prvo uduvaš pa onda pišeš postove?

[branko]

Kako ne shvataš Baske? Nije poenta priče na meni i mom sećanju, već na njemu, kako ima super memoriju (naučnik Popović), kako je bio glavni urednik (funkcioner Popović), kako dijagnostikuje bez problema tuđe bolesti (dr Popović), kako ima o svakome materijal (KGB Poopović) itd.

[tanja]

Nije Branko baš sve tako...Ne seća se baš ni on svega....eto onomad ste prebirali po sećanjima sa ekskurzije, pa nije mogao da se seti ko ga je ljubio dok je spavao...samo se sećao mirisa cigarete i alkohola

[aleksey]

 

...nije mogao da se seti ko ga je ljubio dok je spavao...

Ih, da su mene barem upola toliko ljubili kao njega, ne bih se ni ja mogao setiti baš svakog pojedinačnog slučaja.

Jbt, da li se ti prvo uduvaš pa onda pišeš postove?

Jok. Pre će biti da je i on, kao Obelix, kao mali upao u kazan, pa nema više potrebe da "doliva".
Primio je dozu za čitav život.

naučnik Popović... funkcioner Popović... dr Popović... KGB Popović...

Zaboravio si ono "pacijent Popović".
Jerbo, u psihologiji sigurno ima neki naziv za one što se nijednog svog "ekscesa" ne sećaju (ili ga negiraju), ali se zato, u vezi drugih osoba, svega sećaju, i to do u sitnih detalja.

[tanja]

Još kad bih ti rekla ko ga je ljubio, i u kom stanju .....

[Bibliotekar]

[aleksey]

Još kad bih ti rekla ko ga je ljubio, i u kom stanju .....

Nemoj ni slučajno da napišeš ime dotične.

Zamisli da Biblijeva "hanuma" dođe na forum, pa pročita i taj podatak. Bibli ga je ugasio onda...
Ja se sa njom ne bih smeo kačiti, ni pod tačkom razno...

[Bibliotekar]

[branko]

Nije dotična, več dotični!