Quo Vadis, Srbijo?

[Bibliotekar]

[branko]

Srbi nestaju kao narod

Srbija će 2030. godine imati tek nešto više od šest miliona stanovnika, od kojih će dve trećine živeti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova.

Kako pišu Novosti Najveći broj sela van Vojvodine i doline Morave biće napušten. Prvi put nezaposlenost neće biti goruća tema, jer će nam nedostajati radna snaga. Zato će zdravstveni i socijalni fondovi da dožive kolaps, jer će biti gotovo dvostruko više starih nego mladih koji rade i stvaraju.

U ovom ili još mračnijem scenariju bliske budućnosti naći će se Srbija ukoliko i u godinama koje su pred nama budu nastavljeni negativni demografski trendovi. Sadašnja situacija je teška, ali najgore tek sledi. Stručnjaci procenjuju da ćemo već za dve decenije popiti prvi demografski šamar, koji će upaliti alarm u društvu. Sva je prilika da će tada već biti prekasno da se bilo šta promeni, posebno što svi parametri pokazuju da je stanje sve gore.

Popis stanovništva, statistika, demografska istraživanja i procene saglasni su u jednom - zbog negativnog prirodnog priraštaja stanovništvo Srbije svakog dana opadne za više od 80 stanovnika.

Danas nas je za više od 311.139 manje nego 2002. godine. Prosečna starost stanovnika Srbije je 42,2 godine, a u pojedinim selima u istočnoj i južnoj Srbiji i preko 50 godina. Na mapi Republike je čak 1.458 naselja u kojima nije rođeno nijedno dete. U poslednjih deset godina u inostranstvo je otišlo da živi i radi 146.500 mahom visokoobrazovanih ljudi na vrhuncu reproduktivne zrelosti.

Sve ove brojke i slova jasno pokazuju da je Srbija na ivici demografskog sunovrata koji će svoje pravo lice pokazati već za dvadesetak godina. Iako su borba protiv bele kuge, stimulisanje rađanja i oživljavanje sela dežurne teme u javnosti, naročito pred izbore, pravi potezi još uvek izostaju. Borba za budućnost za sada se svodi samo na upozorenja statističara i besomučno birokratsko pisanje strategija, akcionih i drugih planova koji padaju u zaborav u prvoj nedelji po usvajanju.

Jednostavan odgovor na pitanje kako ublažiti demografsko propadanje Srbije, prema oceni stručnjaka, ne postoji. Populaciona politika koja bi zaustavila promaju koja sve jače duva među proređenim stanovništvom Republike mora da podrazumeva ozbiljan rad koji će građanima da osigura veći životni standard i bolje uslove života. To bi umanjilo migracije u inostranstvo, ali i ljudima u selima sa zaparloženim njivama i bez škola i ambulanti omogućilo ostanak i pristojan život.

[Bibliotekar]

Oh, ta zar opet te isprazne i totalno iracionalne & neproduktivne nacionalne jadikovke o mračnoj budućnosti depopulisane Srbije? Pa zar već nije bilo dosta zaludnog (i odlično plaćenog!) svenacionalnog trućketanja o tobože po Vascelo Srpstvo devastirajućim posledicama manjka rešenosti Srbalja na odaziv svesrpskom Pozivu na Prosperitetno Parenje iz Patriotskih Pobuda (šifra delatnosti: P5)? Bolje bi bilo da umesto besmislenih jadikovki Srbi konačno već jednom racionalno porazmisle i odagnaju sopstvene iracionalne zablude!

Pa da vidimo malo detaljnije kako to zapravo stoje stvari...

Srbija će 2030. godine imati tek nešto više od šest miliona stanovnika, od kojih će dve trećine živeti u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i još nekoliko gradova.

I šta onda? Čak i tada Srbija će imati za cca 300.000 stanovnika više nego što ih je imala 1931. odnosno gotovo isto onoliko koliko ih je imala 1948. Ako se tome pridoda enormno povećanje produktivnosti rada zahvaljujući daljem intenziviranju tehnizacije produkcije, a posredstvom usavršavanja postojećih i iznalaženja kvalitativno novih proizvodnih sredstava, izvorišta i metoda korišćenja energije, te formi i metoda organizacije i upravljanja produkcijom, ne postoji ni jedan jedini razlog za strahovanje od ma kakvih negativnih društvenih posledica pada nominalnog broja stanovnika! Naprotiv.

Primer? Prilikom popisa stanovništva 1948. konstatovano je da indeks produktivne naseljenosti poljoprivrednog stanovništva (broj poljoprivrednih proizvođača na 100 ha oranice) u užoj Srbiji iznosi 174,5, na Kosovu i Metohiji čak 228, a u Vojvodini tek 71,1, pri čemu je upravo u Vojvodini zahvaljujući intenziviranju tehnizacije prosečni prinos prehrambeno vitalne pšenice bio najveći sa 22,2 mtc/ha, daleko iznad užeg područja Srbije i Kosova (16,6 mtc/ha), pa je upravo zahvaljujći njemu i održana prehrambena nezavisnost zemlje.

Pobornici bazično idiotske koncepcije kapitalističkog društvenog razvoja, po kojoj jedino živi ljudski rad predstavlja moguće izvorište dohodovnosti stoje na totalno neutemeljenom stanovištu, baziranom na klasičnoj koncepciji tzv. viška vrednosti. Umesto ispraznog antiintelektualnog laprdanja vajni usrećitelji Srpstva mogli bi da porazmisle o sledećem, inače veoma poučnom primeru: godine 1953. za proizvodnju 1 mc pšenice je po 1 ha na PD „Godomin” (Ševarlić et. al: Analiza privredne delatnosti PD „Godomin” 1953. – Institut za ekonomiku poljoprivrede Beograd) bilo utrošeno 153,49 H neposrednog ljudskog rada za proizvodnju 1 mc pšenice, dok je istovremeno SAD po 1 mc bilo utrošeno svega 1,2 časa rada! U prevodu to je značilo da je davnoga meseca jula 1953. znoj potocima lio niz leđa i guzice 67,5 % radno sposobnog stanovništva mile Srbije, koje je gutajući prašinu i otirući pljevu udarnički radilo u po žezi i po rosi, vitlajući kosama, srpovima i vilama i dan i noć, e ne bi li bi pored hrane za sebe nekako po pregaocu proizvelo hranu za još 3 čoveka.



Ručna žetva tokom pedesetih godina u Jugoslaviji

Nije ni čudo što je tada povećanje nataliteta smatrano iskustveno ispravnim putem za postizanje sveopšteg prosperiteta, te što je stopa nataliteta u užoj Srbiji tada bila 14,5, u Vojvodini 10,6, a na Kosovu i Metohiji 22.

U toj istoj godini u SAD jedan jedini čovek je u tom istom periodu apsolutno sam, sedeći u termički i zvučno izolovanoj kabini kombajna kojim je zahvaljujući hidrauličkim servo-uređajima bez fizičkog naprezanja upravljao sa dva prsta, proizvodio hranu za 30 drugih osoba! Zbog toga je stopa nataliteta u SAD iznosila samo 6,7, dok je dohodak po glavi stanovnika upravo vrtoglavo rastao. A ujedno i procenat visokoobrazovanog stanovništva, koje više nije bilo izmučeno iznurujućim fizičkim radom i stoga kadro da pronalazi i više, poglavito intelektualne ciljeve u životu.



Allis Chalmers Gleaner – prvi kombajn na svetu sa potpunom zaštitom kombajnera od atmosferilija i preporoditelj svakodnevice američke poljoprivredne populacije

Desetak godina kasnije isti taj čovek je, premda deset godina stariji, isti posao obavljao u potpuno klimatizovanoj kabini novog modela kombajna, slušajući prio tom i osmokanalni radio, te proizvodeći sam-samcat hranu za 69 osoba.



Allis Chalmers Gleaner L – „Kadilak” među žetvenim mašinama

Danas on sam proizvodi hranu za samoga sebe i za 155 drugih osoba, pri čemu su već gotovi i planovi za potpuno automatizovane, senzorno autonomne i satelitski nadzirane ubirače letine, koji će ga konačno osloboditi repetitivnih i ne osobito inventivnih, ali zarad održanja fizičke egzistencije itekako neophodnih napora



CASE – IH studija potpuno robotizovanog autonomnog kombajna

Što, istini za volju – a imajući u vidu neke vizije iz 1958. od kojih se u međuvremenu zarad navodnog „civilizacijskog prosperiteta i iskoraka” odustalo – i nije nešto osobito novo...



A znate šta je najparadoksalnije? To što će potpuno autonomna mašinska produkcija omogućiti da 1 robot proizvede dovoljno hrane za 185 ljudi, a njima prepusti bavljenje višim, inherentno ljudskim oblastima samoostvarenja. Zanimljiv koncept, zar ne?

Imajući u vidu ove neosporne činjenice, nije mi jasno vidi li to možda danas, u drugoj deceniji žudno očekivanog XXI veka, novokomponovana srpska hiper-intelektualna elita pespektivu srpskog razvoja u povratku na koncept plodonosnog uvećanja broja oznojenih srpskih leđa & guzica, koje bi se - uzajamno žestoko i nenavidno konkurišući na „slobodnom tržištu rada” – plodonosnim razmnožavanjem izborile za spuštanje cene sopstvene reprodukcije, takmičeći se u samoeksploataciji definisanoj pitanjem „koji je Srbin u stanju da radi više i duže za manju platu”? Ako to žele, onda su zaista na pravom putu. Jedini je problem što taj njihov vajni put vodi u socijalni ambis!

Zato će zdravstveni i socijalni fondovi da dožive kolaps, jer će biti gotovo dvostruko više starih nego mladih koji rade i stvaraju.

Neće, neznalice! Zameniće ih tehnika, koja će im stostruko uvećati produktivne kapacitete, kako na intelektualnom tako i na fizičkom planu, a koja će biti i sama u stanju da radi i stvara. Nikakvog manjka produkcionog kapaciteta (materijalna dobra i usluge) zapravo neće biti, naprotiv! Jedini je problem bazično idiotski koncipiran sistem socijalnog staranja koji ste Vi, tako veleumni, ustrojili, a koji je utemeljen na klasičnom robnom karakteru rada i sledstvenom odvajanju tzv. viška vrednosti. Promenite obračunski sistem i problem će u potpunosti nestati!

Jednostavan odgovor na pitanje kako ublažiti demografsko propadanje Srbije, prema oceni stručnjaka, ne postoji.

Oh, postoji. I to još od davne 1962. godine. Zove se Termoekonomika ili Ekonomska fizika i baziran je na principu primene apsolutnih i neumoljivih zakona termodinamike kao temeljnih determinanti svake racionalne ekonomske aktivnosti. Jedini je problem u tome što pomenuta oblast umesto ispraznog i zaludnog pro-koitalnog laprdanja zahteva poznavanje više matematike, koju pak (zbog gledanja dohodovno vrlo lukrativnih rijaliti programa, npr.) ne zna svaki Srbin (a, ako ćemo pošteno, ni nebrojeni pripadnici drugih nacija!). Zbog toga je, uostalom, tako mali broj ljudi i kadar da shvati suštinu problema.

Za one hrabrije nosioce tradicionalnih, danas u dobu maloumne demokratske razbribrige, političke ekvilibristike i totalno liberalnog kapitalizma neosporno zastarelih karakternih crta Srbalja, evo i par natuknica za budućnost:

http://www.vocat.co.uk/TECH12012.pdf

http://users.df.uba.ar/giribet/f4/economic.pdf

http://www.ehakem.com/index.php/IJoT/ar ... wFile/10/8

http://www.situation.ru/app/j_art_929.htm

http://ufn.ru/ufn02/ufn02_9/Russian/r029c.pdf

Vreme je da se i Srbi konačno okanu spolovila kao zaloga bolje im budućnosti i late se matematike, setivši se Teslinoga besmrtnog nauka. U koji se inače retorički vazda zaklinju, a osobito nakon što se vrate sa high-society soarea iz sada već Europske Hrvatske.

U protivnom će jedino moći da se uhvate za isto. Ali sumnjam da će time ostvariti taj tako žuđeni prosperitet.

[branko]

Aaaaaaaa! Znači: Srbi manite se žena i pređite na automatizovane, senzorno autonomne i satelitski nadzirane ubirače letine.

[Bibliotekar]

Grešiš u konkluziji, dušo. Logički zaključak je: Srbi, mislite mozgom, a ne spolovilom i ne nasedajte prizemnim bedastoćama oglašivača Poziva na Prosperitetno Parenje iz Patriotskih Pobuda.

Put prosperiteta odmah će se ukazati pred vama.

[branko]

Aleksa, je li ti se ukazao put prosperiteta?

[aleksey]

 
My dear Librar(t)y,

Vozio bih ja taj tvoj kombajn, stvarno bih ga vozio.

Ali... ne znam.

Doduše, ni ovo "drugo" ne znam, al' barem volEm.
I to mLogo.

[Bibliotekar]

„Нужно любить то, что делаешь, и тогда труд, даже самый грубый, возвышается до творчества.”



Турсунди Ахунова - первая узбекская женщина-комбайнер, 1954.

Да - и мозги бы уже пора поразмять...

[branko]

I onda se čudi što ga zovu Google prevodilac.

[Bibliotekar]

Ich brauche keine Google-übersetzer nachhilfe, mein Liebchen.

In meinem Gehirn ist alles was ich brauch,
Mein Kopf ist nicht ein Schrumpfschlauch!
Hörst du diese Stimme jetzt tief in dir?
Sie spricht die Worte: Leibling, folge mir!

Drum säume nicht, verlass dein Weisenhaus,
Tritt jetzt mit mir in die Neue Tag hinaus!
Dort scheint am Himmel dir von Fern
Das hellste Licht – der Rote Vergötterungstern!

Er führt dich hier durch Dämeln, durch Leid und Not,
Und geleitet dich zum Erträgnis und zum Siegenot!





P.S: Ajd’ prevedi sa Guglom. Možeš da uložiš i Kviska.

[branko]

У мом мозгу све што ми треба
Моја глава није психијатар цев!
Да ли сте чули тај глас сада дубоко у вама?
Она говори речи: тело Линг, за мном!

итд.

[aleksey]

 

Нужно любить то, что делаешь, и тогда труд, даже самый грубый, возвышается до творчества

Vala baš.

Zato ću se ja držati onoga što volEm, a kombajn ostavljam mom dragom Lukašenku, da ga on vozika malo u krug...

[Bibliotekar]

Deine Google-übersetzer publiziert die schnelle Kathrine, Liebchen...

A što se pak vožnje kombajna od strane druga Lukašenka tiče, bolje se Vi, šjor Aleksej, srpa i grabulja latite. Jerbo ćete na tu Lukašenkovu kombajniranu letinu dobrano popričekati.

[Upravnik]

 

Zato ću se ja držati onoga što volEm, a kombajn ostavljam mom dragom Lukašenku, da ga on vozika malo u krug...

Pokupiće tebe Lukašenko kombajnom kada se u zreloj, a još nepokošenoj pšenici, budeš izležavao nakon izliva obilja nežnosti sa Tursundi Ahunovom, prvom kombajnerkom Uzbekistana, ja ti kažem.

[aleksey]

[Bibliotekar]

Sram vas bilo, druže Lukašenko! Kako se samo usuđujete da insinuirate da bi udata žena (suprug: Sultan Šermatov) i majka (tri kćeri), dvostruki heroj socijalističkog rada, laureat Lenjinske premije, deputat Vrhovnog sovjeta SSSR, članica Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR, inicijator mehanizacije svih procesa proizvodnje pamuka i članica Objedinjenog svesaveznog istraživačko-razvojnog tima za mehanizaciju proizvodnje pamuka Taškentskog zavoda za proizvodnju poljoprivredne mehanizacije „Tašseljmaš”, Instituta za pamuk i Ministarstva srednjih mehaničkih konstrukcija, koji je pod rukovodstvom akademika prof. dr Ivana Artoboljevskog konstruisao prvi višeredni kombajn sa verikalnim lubrifikovanim bodljikavim vretenima HV-36, koji je na komparativnim testiranjima u Brazilu po efikasnosti i kapacitetu nadmašio do tada neprikosnoveni američki CASE (efikasnost prikupljanja 96%), bila spremna da participira u izlivu obilja nežnosti u zreloj, a još nepokošenoj pšenici?



Kombajn za pamuk HV-36 - revolucionarna konstrukcija za koju je zaslužna i T. Ahunova

Šezdeset i četiri primerka pomenute mašine su samo u prvoj godini primene supstitusiali težak i užasavajuće iscrpljujući rad 40.000 ljudi, što znači da je svaka individualna mašina zamenila na poljima osmočasovni rad 625 osoba, poglavito žena, oslobodivši ih tegobne radne obaveze, te iz korena izmenivši tradicionalno socijalno ustrojstvo i društvenu strukturu uzbekistanske svakodnevice.

I Vi se još usuđujete da insinuirate protiv časti žene koja je sve do svoje smrti 1983. celog života časno i pošteno radila služivši svima na primer, te kojoj je u znak priznanja još za njenog života (20. IV 1982.) podignut i spomenik, dok je njen uistinu unikalni životni put postao inspiracija za biografski film koji je režirao Rasul Gulamov?



T. Ahunova (1937 – 1983.)

Sram vas bilo! Tuđom mukom stvoreno dobro ne bi trebalo zaboravljati tako lako. A ismevati tuđi trud i objektivne zasluge baš nikako.

[Upravnik]

Auuuuuu... posle nabrajanja ovoliko funkcija dotične, ni ja ne bih ostao ravnodušan.
Moram priznati, malo je muškobanjasta za moj ukus, ali sve ove funkcije...
Malo je ko mogao u SSSR-u da kreše dvostrukog heroja socijalističkog rada i u isto vreme članicu Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR.

...bila spremna da participira u izlivu obilja nežnosti u zreloj, a još nepokošenoj pšenici?

Kada je Aleksa u pitanju, svi tabui padaju!


P.S. Teletabisi su imali najbolji kombajn za berbu pamuka.

[branko]

E, sad smo ugasili.

[Bibliotekar]

Nismo. Zgasnuće samo poneki.

Elem, krenimo redom:

Auuuuuu... posle nabrajanja ovoliko funkcija dotične, ni ja ne bih ostao ravnodušan.
Moram priznati, malo je muškobanjasta za moj ukus, ali sve ove funkcije...

Uistinu intrigantan slučaj šizonojne kompenzacije (René Laforgue: „Schizophrenié et schizonoia). Ukazuje na tendenciju nadoknade gubitka majke fiksacijom na sticanje socijalno-statusnog kompenzativa putem faloforne votizacije partnerskog subjekta. Tja... U tom slučaju, evo i jednog dodatnog podsticaja za prevazilaženje Vašeg erotimnog ravnodušja:



Nadam se da u Vas neće izazvati hipersenzitivnu dispaureniju.

Malo je ko mogao u SSSR-u da kreše dvostrukog heroja socijalističkog rada i u isto vreme članicu Prezidijuma Vrhovnog sovjeta SSSR.

Auh! Sada imamo još i polipigističko pomeranje afektivnog akcenta. To bi moglo da rezultira i nekro-sadizmom. Dobro je što se u osnovi svega nalazi evokativna vernost. Naravno, sublimisana.

Kada je Aleksa u pitanju, svi tabui padaju!

Samo vam se čini. Najmanje četiri determinantna civilizacijska tabua su još uvek savršeno opstojeća u njegovom slučaju. I čini nam uistinu veliko zadovoljstvo što je to tako.

P.S. Teletabisi su imali najbolji kombajn za berbu pamuka.

Malo morgen. Imali su samo u periodu od 1937. do 1954. i ponovo u periodu od 1963. do 1971. Trenutno oni zaista imaju najproduktivniji šestoredni kombajn za berbu pamuka, koji zamenjuje rad 1000 ljudi (proizvodi ga CASE - International Harvester). Ali čak ni on u pogledu kvaliteta prikupljanja pamuka nije u stanju da konkuriše ovoj mašini koju je 1985, šest godine pre raspada SSSR-a, po nalogu Državnog komiteta Saveta ministara SSSR za nauku i tehniku počelo da proizvodi legendarno Državno naučno-proizvodno preduzeće „Zvezda” (između ostalog, tvorac do današnjeg dana najboljeg katapultnog avionskog sedišta K-36).



PRHM-84 – pneumorezonantni kombajn za pamuk - apsolutno unikatna mašina neprevaziđenih tehničkih svojstava

Ova mašina je uz efikasnost prikupljanja od 67,9 - 69,1 % pri jednom prolasku prvi put za 30 godina mehaničkog ubiranja pamuka, blagodareći revolucionarnoj metodologiji korišćenja pneumoudarnih talasa (pamuk se ne prikuplja mehaničkim zahvatanjem vlaknaste cvasti bodljikavim vretenima, već ista ubiraju i transportuju udarni vazdušni talasi), omogućila tekstilnoj industriji prispeće na preradu pamuka čije se vlakno uopšte nije razlikovalo od onoga dobijenog ručnim branjem!

Takav kvalitet prikupljanja pamuka do danas niko drugi još uvek nije postigao. Zaista je šteta što je sav posao oko dalje proizvodnje i unapređenja ove revolucionarne mašine u potpunosti zamro raspadom SSSR-a.

Još jedan razlog da za raspad odgovornom, ćelavom reklameru galanterije robne marke Louis Vuitton pozdravimo, onako od srca, sve.



Po spisku.

[Upravnik]

Izvor: Blic