Ne, sestrice. Istinski merak za prave muzičke meraklije je naredna kompozicija iz prebogate autentične američke zaostavštine:
Jay Livingston & RayEvans + Rosemary Clooney: BRAVE MAN
Retko se inače dešava da i muzika i reči neke pesme proizvode i zasebne, a duboke emocije kod slušalaca. Ova je, po nepodeljenom mišljenju publike i muzikologa, to zaista uspela. No da bi utisak bio potpun, preporučujem Ti da pogledaš i originalnu, filmsku izvedbu, u kojoj je prethodnim elementima bio pridružen i onaj osobeni treći – vizuelni, a koju sam istavio u narednom odeljku posvećenom filmskoj muzici.
Uveravam Te - prava stvar za istinski merak nakon što su poslovi dana već okončani. Uživaj.
Tja… na percepciju kvaliteta muzičke izvedbe počesto više utiče vizuelni utisak proizveden od strane interpretatora, negoli sam kvalitet njegove faktičke vokalizacije. A to osobito dolazi do izražaja u onim interpretativno problematičnijim, konsonantnim segmentima vokalne artikulacije.
Stoga za sve posvećenike isključivo vokalnih kvaliteta ljudskoga glasa sa neoštećenim sluhom, kadrima da prate izvorne notne zahteve g. Endrjua Lojda Vebera, evo i jednog malog vokalnog bisera iz jedne - u striktno muzičkom smislu - neuporedivo zahtevnije epohe:
Karen, Tvoj glas je uvek bio poseban instrument. I to još uvek jeste.
Ne uzbuđujte se, dragi moj g. Aleksey. Poneki put nas naše uvažene kolege Apsolutni Sluhisti iskreno nasmeju svojim neutemeljenim i ničim potkrepljenim apsolutističkim tvrdnjama. Jedini je problem što nas po pravilu gotovo jednovremeno i rastuže svojim totalnim nipodaštavanjem muzičke estetike, koja je – srećom! – u osnovi matematičke prirode, te u kojoj (za razliku od brojnih drugih grana umetnosti!) nije moguće neograničeno prodavati muda za bubrege pod legendarnom firmom „to je tako zato što se meni tako dopada”.
Ne mogu, naime, oni da poreknu da i u muzici – analogno govoru – zapravo postoji fenomen artikulacije (međusobnog odeljivanja tonova u interpretaciji), te da njihova fizički (za oko prosečnog balkanskog mužjaka) atraktivna American X-Factor starleta zapravo nije u stanju da dotični posao kod konsonanata odradi korektno. Šta da se radi – sirotica je navikla još u svojim intenzivnim PCD vremenima da peva u maniru legato assai, iako g. Veber (kojem je pod stare dane izgleda postalo srcu jako drago da ga se još uvek sećaju, pa stoga postaje sve spremniji da isključi poneko mu uho) nije na svakom mestu svoje partiture stavio legato-luk.
O registriranju u interpretaciji da se i ne govori! Madam Pelvic Thrust Scherzingerne zna da u svojoj interpretaciji prezentuje ništa drugo izuzev vox pectoris-a! No ostavićemo našim veleuvaženim stručnjacima da prebroje koliko to registara u interpretaciji zapravo koriste naše dve interpretativne suparnice. Ukoliko nisu gluvi kano topovi to bi presušavanjem oba snimka mogli da utvrde za nekih... cca 7 minuta.
Naravno, tada bi morali da priznaju i to da je gđa Karpenter zapravo bolja interpretatorka.
No dok oni to ne obave, evo im i jednog primera istinskog muzičkog talenta:
Hallbjörg Bjarnadóttir Nielsen: JAZZ MEDLEY
Šteta što njen istinski talenat nije bio bolje iskorišćen. Tome je, čini se, zasigurno doprinela njena isključivo muzička atraktivnost.
Znam te, nagluva ptičice, dok si jošte jajce bila! Prebrojavaj stoga dobro one tonske registre, jedino ćeš tako do istinske & objektivne glazbene spoznaje doći!
