Nataša Ilić - Plavi zec slavi rođendan

[branko]

Nataša Ilić

Plavi zec slavi rođendan

LICA:

MRAK (ljubičasti oblačić sa zvezdicama)
MEDA (dobar i trapav)
PLAVI ZEC (samoljubivi hvalisavac)
OVCA (roze, pufnasta, balerina)
VUK (ljubitelj baleta)
PTICA RUGALICA (šarena luda ptica)
PISAC PRIČE (nervozni glas)
(Osvetljena scena. Kuća jednog zeca, sa foteljom u obliku kupusa, krevetom u obliku šargarepe, stolom u obliku zelene salate. Na zidu su fotografije zeca u različitim pozama, u uglu saksija sa ogromnom šargarepom, a na stolu je kupus torta.Tu je još i telefon sa ogromnom slušalicom i mnogo zečjih igračaka. Otvaraju se vrata, scena se zamrači. Čuje se razdragani dečji smeh. Smeje se MRAK.)

MRAK: Juuhuuu!!! Evo i mene! Što je ovde lepo.
A znate ko sam ja? Ne znate? Pa naravno da ne znate kad me ne vidite! Ja sam MRAK! I znate šta: mnogo volim rodjendanska slavlja. Joj, što ja volim rodjendane! Samo me niko ne zove...
Hej, pa ovde nema nikoga. Svuda po šumi su okačene pozivnice na kojima lepo piše da su na veliku rodjendansku žurku pozvani znani i neznani. Adresa je... samo da proverim... tačna. I torta je tu, ali nema dece. Pa kakvo je to slavlje bez dece? A ja sam baš sa njima hteo da se družim. Obično, kad ja dodjem, ona već spavaju, ili, još gore, uplaše se od mene.
Samo se još zvezde ponekad igraju sa mnom, ali ja baš želim da se igram sa decom. (Rastuži se.) A ona me ne vole...Zato što sam mračan... A kako da ne budem mračan, kad sam Mrak? Šmrc, šmrc. Tako sam usamljen...

SONG MRAKA
Deca me ne vole, čak me se i boje
A i ja bih želeo prijatelje svoje.

Igrao bih žmurke sa dečijim svetom
Pa se krijem u ormanu, ćošku, pod krevetom.

Ali oni ne mare za ideje moje
Već se odmah rasplaču zato što se boje.

Misle da sam strašan i prilično ružan
Pa sam zato usamljen i mnogo sam tužan.

Samo kad noć dodje i kad mirno spavaju
Ja ih krišom zagrlim da mi lepo sanjaju.

Ali, čim se pojavi prvi sunčev zrak
Ja moram da zbrišem zato što sam MRAK.
(MRAK nastavlja da plače. Ulazi MEDA sa poklonom.)

MEDA: Brund, brund. Sre... (Pošto ne očekuje mrak, saplete se, padne, ispadne mu poklon. Sedi na zemlji i češka se po glavi.)
Srećan rodjendan!

MEDA: Uf... Što je ovde mračno! Malo sam se sapleo... I izgubio sam poklon...

MRAK: (Kroz suze) Jeste, jeste, Medo... Sve je to zbog meneeee....

MEDA: Je l' ja to čujem da neko plače?

MRAK: Ja plačeeem...

MEDA: A ko si ti? Ne vidim te.

MRAK: (Još jače plače.) Ja sam taj zbog koga ne vidiš. Ja sam Mraaak...

MEDA: A što ti plačeš? Pa ja sam pao, nisi ti.

MRAK: Zato što sa mnom niko neće da se igra. I deca me se boje... Eto, i ti si pao... Buaaaaa.... I nemam prijateljeeeee...

MEDA: Dobro, dobro, stani. Nemoj da plačeš. Evo, igraću se ja sa tobom.

MRAK: (odjednom prestane). Stvarno? Divno! Jupiiii! Imam najboljeg prijatelja!

MEDA: Ne mogu baš odmah da ti budem najbolji prijatelj.

MRAK: A zašto?

MEDA: Zato što se prijateljstvo stvara, a najbolji prijatelj se postaje. Znaš, prijateljstvo je kao neka nežna biljčica.
Mora pažljivo da se neguje da bi postalo veliko i snažno.

MRAK: Kako to?

MEDA: Pravi prijatelji pomažu i štite jedan drugog. Dele dobro i zlo. Odani su i iskreni i nikad ne lažu. Zajedno se raduju i zajedno tuguju. I tako njihovo prijateljstvo raste i jača.

MRAK: Oh, znao sam da je divno imati prijatelja. A ja nemam ni jednog... (Opet počinje da šmrca.)

MEDA: Ali stani, nemoj da plačeš. Možemo da pokušamo da budemo najbolji prijatelji.

MRAK: Stvarno hoćeš?

MEDA: Daaa, stvarno bih voleo.

MRAK: Imaću divnog prijatelja! I imaću sa kim da se igram. Pogledaj kolko je ovde igračaka.

MEDA: ( Ustane, krene, opet se saplete i padne.) Uh, malo je nezgodno. Ja ovde ništa ne vidim...

MRAK: Eto, pa kažem ti ja da je nemoguće igrati se sa mnom.

MEDA: Smislićemo nešto. Imam ideju! Je l' vidiš negde kutiju sa poklonom?

MRAK: Evo je!

MEDA: (Otvori kutiju) Udji unutra.

MRAK: Jes, pa da me zatvoriš!

MEDA: Obećavam da neću.

MRAK: Lažeš me.

MEDA: Pa rekli smo da prijatelji ne lažu. I veruju jedan drugom. Ma, hajde, ulazi, ostaviću otvoren poklopac. A ti, brate, nemoj ceo da izlaziš jer ću se načisto izubijati.
(Puno svetlo.)
MRAK: Super! Ovo je kao da igramo žmurke!

MEDA: Pa da! A sad, dragi moj novi druže, srećan rodjendan! (Ljubljenje)

MRAK:Hvala, hvala. Ali, ne slavim ja rodjendan.

MEDA: Pa gde je slavljenik? Ko uopšte ovde slavi rodjendan?

MRAK: Nemam pojma, ne piše na pozivnici. Samo stoji da su pozvani svi, i znani i neznani. Ja sam neznani.

MEDA: Hm... Da vidimo šta ovde ima... Kupus torta sa prelivom od šargarepe, zecomobil, igra ''ne ljuti se zeče'', gumene šargarepe... Hm... Ovo mora da je neki veliki ljubitelj šargarepe... To je sigurno... kornjača!

MRAK: Kornjače ne jedu šargarepu!

MEDA: Onda je... znam!

MRAK: Ko?

MEDA: Bubamara!

MRAK: Pa gde si ti video bubamaru da jede kupus tortu?

MEDA: E pa ne znam ko bi to mogao biti. Ti i ja nismo, kornjača nije, nije ni bubamara... Hm, hm... Pingvin!

MRAK: Nije! Z...z...z

MEDA: Ahaaaa,,, Z,Z,Z... Zebra!

MRAK: Ne!

MEDA: (Publici) Možda vi znate ko je? Z,z... Zebra!

MRAK: HA, ha! Nije.

MEDA: Z,z,z, znam! Zvrk?

MRAK: Ma zec!

PLAVI ZEC: (Iz uramljene slike iskoči zec) Neko me je zvao?

MEDA: (Zaleti se i kreće da ga vuče za uši. Cmače ga.)
Sreećaaan rodjendaaan!!!

PLAVI ZEC: Stani! Jao! Pusti me! Šta ti je?!

MEDA: (Uopšte ne konstatuje da se zec brani, vuče ga i dalje za uši) Da si živ i zdrav, da porasteš veliki, da budeš dobar djak, da slušaš mamu i tatu...

PLAVI ZEC: Stani!!! Da li bi bio ljubazan da prestaneš da mi razvlačiš uši?

MEDA: Oh, izvini...

PLAVI ZEC: I zašto me uopšte vučeš za uši?

MEDA: Pa to je običaj... da se svaki slavljenik vuče....

PLAVI ZEC: (Drekne) Nisam ja svaki slavljenik! Ja sam poseban slavljenik! Ma znaš li ti ko sam ja?

MEDA: (Zbunjen) Pa ti si... (Preslišava se) Da vidim... Uši kao magareće, zubi kao u dabra, šape, raščupan rep... Pa, ličiš na zeca, samo si malko plav.

PLAVI ZEC: ( Iznerviran) Ja sam plavi zec, čudni zec, jedini na svetu!
(Izvodi svoju tačku.)

SONG PLAVOG ZECA

Najlepši i najpametniji,
Najhrabriji i najspretniji.
Najzabavniji i najveštiji,
Najduhovitiji i najuspešniji.

U svemu poseban i svemu naj
Plavi zec – ja sam taj!
Na svetu najbolji, u svemu naj
Plavi zec – ja sam taj!

Najmaženiji, najpaženiji,
Najbogatiji i najtraženiji,
Najsimpatičniji, najšarmantniji,
Najzgodniji i najelegantniji.

U svemu prvi, u svemu naj
Plavi zec – ja sam taj!
Uvek zapažen, uvek naj
Plavi zec – ja sam taj!
Ja sam taj!
(ZEC završi i pokloni se. Dok je još savijen, oglasi se MRAK.)

MRAK: Vidim i najskromniji.

PLAVI ZEC: Da, da. Nego nisam hteo da se hvalim.
(Onda shvati da je čuo potpuno nepoznat glas, skoči i trese se od straha.)
Kk... kkko je tooo... rrrrekkkkaoo?

MRAK: Ja sam rekao!

PLAVI ZEC: Kkko si tttii?

MEDA: To je moj novi drugar, MRAK!

PLAVI ZEC: : Ma, mrak je tebi u glavi!
Slušaj ti, izlazi dok izbrojim do tri, ili ću zvati mamu! Jedan... (za sekund se scena zamrači) Mama, mama! Upomoć! (sakrije se iza saksije sa šargarepom)

MRAK: Nemoj da se plašiš, neću ti ništa. Evo, vratiću se u kutiju.

PLAVI ZEC: (Trese se) Kkko kkažže da se jjja plašššim?

MRAK: Ja samo tražim nove prijatelje. Srećan rodjendan, zeče!

PLAVI ZEC: (Izlazi iz zaklona) Hm... Hvala.

MEDA: (Opet se zaleti da ga vuče za uši) Srećan rodjendan!

PLAVI ZEC: Stoj! Ne prilazi mojim lepim plavim ušima! (gladi ih sa posebnom pažnjom)

MEDA: Evo izvoli, unutra je poklon za tebe.

PLAVI ZEC: Aha, znam. Unutra je Mrak!

MEDA: I poklon.

PLAVI ZEC: Stvarno? Za mene? Nije trebalo. (Drago mu je, zavlači ruku u kutiju.) Hi, hi, hi! Nešto me golica. (Izvlači par blistavih zvezdica.)

MRAK: To sam ti ja doneo nekoliko zvezda.

PLAVI ZEC: Jao, divne su. Napraviću mindjuše od njih. Slagaće se uz moje svečano plavo odelo.

MEDA: Ima tu još nešto.

PLAVI ZEC: (Vadi teglu sa medom) Šta je ovo?

MEDA: Pa tegla.

PLAVI ZEC: Vidim da je tegla, ali šta je u njoj?

MEDA (peva)
Drugarice pčele poštujem i volim
Jer njihovom medu ne mogu da odolim
Da l' su medenjaci il je medna torta
Ne pravim pitanje medvedja sam sorta.
Šumski, poljski, lipov, cvetni
Za mene su istovetni.

On je sladak, on je bajan
Jednom rečju – on je sjajan
Volim taman ko i bled
Jednom rečju – volim med.
A kada porastem, ostvariću san
Sakupiću pčele, dočekaću dan
Da slapovi meda u reku se slivaju
A svi šumski medvedi da po reci plivaju.
Šumski, poljski, lipov, cvetni
Za mene su istovetni.

On je sladak, on je bajan
Jednom rečju – on je sjajan
Volim taman ko i bled
Jednom rečju – volim med.

PLAVI ZEC: Med? Med?! Doneo si mi med za rodjendan? Ja ne volim med!

MEDA: Med je baš fin i svi vole da ga jedu.

PLAVI ZEC: Ja ne volim!

MEDA: Ali, treba da ga probaš. Baš je ukusan!

PLAVI ZEC: E baš nije!

MEDA: Za mene jeste!

PLAVI ZEC: E nije! Grozan je! Užasan, grozan, gadan! A ti si glup i nemaš pojma! A ja se ne družim sa glupacima!

(Zvoni telefon.)
PLAVI ZEC: Halo

PISAC PRIČE (preko telefona): STOJ!

PLAVI ZEC: Molim?

PISAC PRIČE: Rekao sam da staneš!

PLAVI ZEC: Ko je to?

PISAC PRIČE: Ovde pisac ove priče!

PLAVI ZEC: Oh, zoveš me da mi čestitaš rodjendan? Hvala, baš lepo što si se setio...

PISAC PRIČE: Zovem te da ti kažem da nisam tako zamislio priču! Ne volim kad se moji likovi svadjaju. Preterao si, zeče. Za medu je med najlepši, za tebe nije, ali to ne znači da je meda glup. Pa ne moramo svi voleti iste stvari da bismo se družili. Uostalom, Meda je tvoj gost i doneo je poklon koji je smatrao najlepšim. Ajde sad, lepo, pomirite se. (spuštanje slušalice)

PLAVI ZEC: Pa dobro, pišče, nemoj da se nerviraš...

MEDA: Ja sam hteo da te obradujem, ali ako ga ne želiš... (jedva dočeka da uzme teglu meda i navali da jede)

PLAVI ZEC: Želim! Vrati mi, to je moj poklon. Poslužiće nečemu.

MEDA: Da sam znao ko slavi rodjendan, doneo bih šargarepu. Ali, na pozivnici ništa nije pisalo.

MRAK: Stvarno, a zašto nisi napisao ko pravi žurku?
PLAVI ZEC: Zato što glupani iz šume neće da se druže sa mnom. Kažu da se pravim važan, da volim da lažem i da nikome ne dam svoje igračke. Sve to, naravno, nije tačno. Zato sam odlučio da ove godine napravim veliko slavlje i nadjem nove prijatelje, a oni nek crknu od muke! Eto!

MRAK: Znači, i od tebe beže kao od mene?

PLAVI ZEC: (Vadi se nevešto) Ma ne, ko to kaže. Moja popularnost je tolika da ne mogu da se odbranim od svih onih koji bi hteli da se druže sa mnom! Ali, moram da biram društvo. Pa ja sam Plavi zec, jedini na svetu!

MEDA: Stvarno, zeče, a zašto si ti plav?

PLAVI ZEC: Duga je to priča. Ne bih da pomislite da se hvalim....

MRAK: Ispričaj nam, ispričaj nam!

PLAVI ZEC: Pa...(smišlja laž dok priča) poslednji put kada sam bio na Marsu, marsovci su me zamolili da spasim njihovu princezu od strašnih Smoržovaca. Plavu boju sam dobio kao posebno odlikovanje za hrabrost. I ove specijalne igračke u znak zahvalnosti.

MRAK: Jaoooo, bio si na Marsu!

PLAVI ZEC: Ih, nije to ništa. Tamo idem svake godine na zimovanje.

MEDA: Takve igračke imaju i drugi zečevi u šumi.

PLAVI ZEC: Nemaju! Ove su marsovske!

MRAK: Pa hajde onda da se igramo.

PLAVI ZEC: Stani! Ne diraj! Ovu ne mogu da ti dam... Pokvarićeš.

MRAK: Samo da vidim.

PLAVI ZEC: Može, al iz moje ruke.

MEDA: Hajde da se igramo ovom.

PLAVI ZEC: Ne može ta. Mama ne dozvoljava da se dira.

MRAK: Daj i meni neku.

PLAVI ZEC: Kod tebe se ništa ne vidi. Sigurno će se izgubiti.
(Zec otima sve igračke koje uzmu, ne da ni jednu, ostane samo gumena šargarepa.)

MEDA: Možemo li da se igramo bar ovom?

PLAVI ZEC: Tom može... (Počne da drhti, baci sve igračke.)
Ne dam! To je moje! Moja omiljena gumena šargarepa koju sam glodao dok su mi rasli zubići! Moja je! Mala moja šargarepica. Ne dam, moja je! (Ljuljuška je, mazi, grli, ljubi)

MEDA: Pa dobro... evo ti...
MRAK: Ih kakav si, ništa ne daš.
(Zvoni telefon i javlja se Meda)

PLAVI ZEC: Javi se ti, meni su pune ruke.

MEDA: Halo

PISAC PRIČE: Medo, ovde pisac. Molim te, daj mi zeca.

MEDA: Evo, samo trenutak. (Pauza) Pišče, možeš li da mi objasniš nešto što mi nije jasno?

PISAC PRIČE: Sve moje znanje ti je na raspolaganju.

MEDA: Kako si znao da sam se ja javio na telefon?

PISAC PRIČE: Medo, možda je to zbog toga što sam ja napisao ovu priču.

MEDA: Ah da, da, razumem... (Ne razume.) Zečeee, za tebe je.

PLAVI ZEC: Molim?

PISAC PRIČE: Opet nikome ne daš igračke?

PLAVI ZEC: Ma ne, šta ti je... stani da ti objasnim...

PISAC PRIČE: Zeče, ne zaboravi da ja znam koja je tvoja rodjendanska želja.

PLAVI ZEC: Da, da, da... (čuje se prvo slabije, a onda sve jače lupanje na vratima) Ali ne mogu sada da razgovaram sa tobom, imam goste. Čućemo se kasnije. (Spusti slušalicu.) Kakav dosadan tip, ovaj pisac. ( Histerično lupanje na vratima.)
Šta je ovo? Ko to sad tako lupa?

(Upada uspaničena OVCA u baletskoj haljinici.)

OVCA: Upomoć, upomoć! Molim vas, pomozite! Spasite me, sakrijte me!

PLAVI ZEC: (Preobrazi se i počinje da se pravi važan)
Lepotice, sad si pod mojom zaštitom, ja ću te spasiti. Obratila si se pravoj osobi, jer ja sam Plavi zec, najhrabriji na svetu! (Nakloni se)

OVCA: Drago mi je, Aska.

PLAVI ZEC: Moji gosti, Meda i Mrak.

MEDA I MRAK: Čast nam je.

PLAVI ZEC: A sad se smiri i ispričaj nam šta ti se dogodilo.

OVCA: (usplahireno) Ja sam bila na času baleta i kada sam pošla kući videla sam da me neko prati; onda sam požurila, ali požurio je i on, pa sam ja potrčala, ali potrčao je i on, i onda sam trčala, trčala, ali on je bio sve bliže i onda sam videla tvoju kuću... i eto, evo me.

PLAVI ZEC: Došla si na pravo mesto. Nego, nisi nam rekla, ko te juri?
OVCA: Pa, vuk!

PLAVI ZEC: (Izbezumljen od straha, pokušava da se sakrije, obara i ruši sve oko sebe)
Jao, vuk! Upomoć, upomoć, vuk! Jao, jadan ja, hoće da me pojede! Upomoooć, vuuuk! (Teatralno padne i pravi se mrtav, s tim što povremeno podigne glavu i prati scenu.)

MEDA: Stani, zeko, ne paniči, ja ću vas braniti!

MRAK: A ja ću vas sakriti!

(Čuje se lupanje na vratima.)

MRAK: Brzo, sakrijte se.

(Meda je zauzeo odbrambenu pozu. Mrak na sceni. Ponovo lupanje. Proviruje VUK.)

VUK: Jaoooo, što je ovde mračno! Jeza me hvata. Izvinite, je l' ovde neko slavi rodjendan?
MEDA: (Boksuje u prazno, gadja vuka igračkama i pravi mnogo više buke nego što zaista brani prijatelje) Slušaj ti, vuče, ja neću dozvoliti da pojedeš moje prijatelje! Prvo ćeš morati sa mnom da se obračunaš!

VUK: Jao, šta je ovo!

MEDA: Brani se! (lupnjava, Meda se opet sapliće) Pa gde je, ne vidim ga.

VUK: Jao! Stani. Stani! Ja nisam došao da se bijem! A ponajmanje da jedem tvoje prijatelje.

(ZEC, MRAK I OVCA su se sakrili i sad se domundjavaju.)

ZEC: Jjjja mu nnnne veveverujem.

OVCA: Ni ja!

MRAK: Medo, pitaj ga zašto je došao.

MEDA: Zašto si došao?

VUK: Došao sam na rodjendan. Bio sam tužan i usamljen, pa sam pomislio da ću ovde naći društvo.

ZEC: Laže, laže!

VUK:Ma ko to tamo priča, u ovom mraku ja ne vidim nikoga.

ZEC: Nniiikkkko, nnikko, ovdde i nemma nikkogaa...

MEDA: To su moji drugari, Mrak i Zeka. Da ga primimo u društvo?

ZEC: (za sebe) Ne, ne, nikako...

MRAK: Odgovori nam samo na još jedno pitanje: A što si bio tužan?

VUK: Ja je obožavam, a ona me i ne primećuje. Danima je već posmatram iz prikrajka, pratim je kad se vraća iz škole, i taman
kad sam skupio hrabrost da joj pridjem, ona je pobegla.

MEDA: Ko?

VUK: Najveća patnja srca moga, moja čežnja neprebolna, najnežnija pahuljica, moja labudica....

MEDA: Ma ko to?

VUK: Jedna mala roze ovčica.

MRAK: Zar nisi hteo da je pojedeš?

VUK: Hteo sam da joj dam cveće. Ali, dok sam se skrivao od tri praseta kojima nisam hteo da srušim kuće, pa su pobesnela što sam im pokvario bajku i krenula da me jure po celoj šumi, ona je nestala.

MEDA: Vrlo nezgodno...
MRAK: Ali, došao si na pravo mesto! Možda bismo mi mogli da ti pomognemo.

VUK: Stvarno? Kako? Poznajete je? Videli ste je? Znate gde je?

MRAK: Zeko, ovčice, ne plašite se. Pa ovo je jedan usamljeni vuk koji traži drugare. Odoh ja u kutiju! (Puno svetlo. Zeka podigne glavu, ali ne ustaje sa poda. Ovca proviri iza zavese.)

VUK: A ovo je slavljenik?
(Meda potvrdi. Vuk pridje, uhvati ga za uši, podigne na noge i ljubi zeca,) Srećan rodjendan!

PLAVI ZEC: On me jede. Upomoć, jede me vuk! (Ponovo padne u nesvest.)

MEDA: Ma, ne jede te. Čestita ti rodjendan.

PLAVI ZEC: (Digne glavu sa poda) Nisi me pojeo?

VUK: Ne!

PLAVI ZEC: (Skoči na noge) Ma, samo sam se pravio da sam se uplašio. Znao sam da me nisi pojeo.

MEDA: Ovčice, izadjiii. Sve je u reduuu, neće te pojestiii.

VUK: (Kad ugleda Ovcu, padne na kolena.)
Gospodjice Ovčice, ja sam vaš najvatreniji obožavalac. Vi ste najlepša, najnežnija, najkovrdžavija ovčica na svetu. Vi ste moj idol i moja muza. Hoćete li, molim vas, molim vas, molim vas, da mi učinite najveću čast i da mi držite časove baleta?

OVCA: (Malo zbunjena) Oh, vrlo rado...

PLAVI ZEC: (valja se od smeha.)
E, ovo još nisam čuo! Vuk koji neće da nas pojede i da sruši prasićima kuće, a hoće časove baleta! Ha, ha, ha!

VUK: To isto su rekli i oni. Ali, dosadilo mi je da budem glavni negativac u bajkama. Moram da pazim na crvenkapu koja se zavlači u najmračnije delove šume, čuvam nevaljalih sedam jarića dok im se mama ne vrati iz kupovine, a onda me još jure lovci i uvek izvučem deblji kraj. Još pričaju i da sam progutao crvenkapinu baku, a ja se samo sakrijem kod stare gospodje da na miru popijemo čaj i proćaskamo o dogadjajima iz šume.

PLAVI ZEC: Kad bih ovo nekome ispričao, ne bi mi verovao! Da ti nisi ovan u vučjoj koži? Ha, ha, ha!

VUK: Nisam ja ovan! Ja sam vuk, samo ne želim da budem zao i da me se plaše.

MRAK: Ja te potpuno razumem...

VUK: Želim da imam prijatelje...

MRAK: Mi ćemo ti biti prijatelji!

VUK: ... i da igram balet....

(Vuk izvodi svoju plesnu tačku.)

VUKOV SONG
Dosadilo mi je da budem zao,
Strah i trepet u dečjem svetu
Hoću da nosim baletske haljine,
Hoću da izvodim piruetu.

Ne mogu više da se šunjam
I rep da cepam po šumskom trnju.
Za Crvenkapom neću da lunjam
I neću da se skrivam po žbunju.

Dosadilo mi je da rušim kuće,
Kolačim oči i kezim zube.
Ja bih hteo da berem cveće,
Posmatram leptire i jurim bube.

I neću više da me love
I da se večito sa nekim ganjam.
Ja bih želeo da me vole
I isti san svaku noć sanjam:

Kao, na sceni pale se svetla,
A ja ko labud što srca slama,
Na vrhovima prstiju plešem
U divnim satenskim cipelicama.

MRAK: (Raznežen) Ovo je bilo divno. Bravo!

OVCA i MEDA: (Oduševljeno) Bravooo!!!!

PLAVI ZEC: (Valja se od smeha, drži se za stomak, pokazuje prstom u vuka) Vuk je balerina, vuk je balerina!

MEDA: (Zecu) Zeko, e sad si stvarno preterao!

VUK: Ma pustite ga. Već sam navikao da mi se svi smeju.

OVCA: Ali, ti divno igraš. I treba da se baviš onim što voliš, bez obzira šta drugi očekuju od tebe.

MRAK: Tako je! Ti si naš novi drugar i mi ćemo rado dolaziti na tvoje nastupe!

OVCA: Bićemo najpoznatiji baletski par!

MEDA: A zeka, da je lepo vaspitan, ne bi ismevao goste koji su mu došli na rodjendan!

PLAVI ZEC: (Kroz smeh) Pa kad nikad nisam video vuka koji igra balet. (Ruga se) Balerino, izvedi nam jednu pirueticu! A sad demiplije! Ha, ha, ha! Utata, utata!!! (Zečev smeh se izvitoperi i umnožava; pojavljuje se PTICA RUGALICA koja se svima ruga. Svi su zabezeknuti.)

PTICA RUGALICA: Utata, utata! (groznim kreštavim glasom) E pa Zeče, hvala ti! (Grli ga i cmače. Zec spušta uši jer ne može da sluša i svi drugi začepe uši) Uraaaaaaa!!!
(Skače od jednog do drugog lika i svi se zgranuto zgledaju. Ruga se, pravi nered, ispušta zvuke, ruši sve oko sebe, plazi jezik u toku cele scene.)
Ti si najgenijalniji, najpametniji, najfamozniji zec na svetu!

PLAVI ZEC: Da, da, slažem se, jesam.

PTICA RUGALICA: Volim te! Ma, obožavam te! Hvala ti što si me oslobodio! Uraaaaaaa!!!

VUK: Šta je ovo?

PTICA RUGALICA: Šta je ovo, šta je ovo? Ja sam Ptica Rugalica!

MRAK: Zeko, eto šta si napravio! Da nisi ismejavao vuka ovoga ovde ne bi bilo!

RUGALICA: Da nisi ismejavao vuka nikada me ne bi oslobodio! Hvala ti, hvala ti, hvala ti! Biću tvoj najverniji prijatelj i svuda ću te pratiti!

OVCA:(sklanja se na prstićima): I šta sada da radimo?

RUGALICA: Gubite se! Beži ti kovrdžava! Buu!!!

MEDA: Ja ne mogu da podnesem tu nesnosnu buku! (Rugalica sve vreme igra i raduje se u pozadini, pipka se, šalje svima poljupce koji "grme" na sav glas. Radi isto što i zec i daje eho njegovim rečima, tako da se drugi nadvikuju sa njim.)

MRAK: Zeko, sad mi je jasno zašto sa tobom niko iz šume nije hteo da se druži.

PLAVI ZEC: A zašto?

RUGALICA: Zašto, zašto?

MEDA: Zato što se hvališeš, lažeš, sebičan si i rugaš se drugima.

RUGALICA: Bravo zeče! Tako treba! Nemaju oni pojma! Buuu!!! Šta hoćeš, ti mračni? Ko te je zvao!

MEDA: Mi smo došli da bismo stekli novog prijatelja, ali ovde ga nismo našli.
RUGALICA: Ohooo, debeli brundavi hoće prijatelje! Ha, ha!

MRAK: Ma vi i ne znate šta je pravo prijateljstvo!

PLAVI ZEC: Ko ne zna? Ja nešto da ne znam?

RUGALICA: Mi nešto da ne znamo?

MEDA: Ma, ne vredi da im objašnjavamo. Pošto ovde nismo dobrodošli, vreme je da idemo.

MRAK: Hajdemo! Zbogom zeče! Lepo se zbavljajte!

SVI: Zbogom!
(Svi izlaze. Zec ostaje sam sa Pticom Rugalicom.)

PLAVI ZEC: Idite, šta me briga!

RUGALICA: Idite, gubite se!

PLAVI ZEC: Niko vas nije ni zvao! Imam ja sa kim da se družim. Uhuuu, mislite da ću plakati za vama! Mene svi vole... Mole me da se družim sa njima. Imam ja prijatelja kolko hoćeš...

RUGALICA: Imaš mene! Konačno smo sami! Hajde da se igramo samo ti i ja! Uraaaa!

PLAVI ZEC: Ma šta me briga za njih. Glupi meda, mrak koji bi da se druži i dve balerine! Jako društvo!

RUGALICA: Jako društvo!

PLAVI ZEC: A ja sam specijalni Plavi zec, jedini na svetu!

RUGALICA: Mi smo posebni, mi smo najbolji!

(Kucanje na vratima.)

RUGALICA: Ne puštaj nikoga. Sami ćemo da se igramo.

PLAVI ZEC: Napred.

VUK: Plavi zeče...

PLAVI ZEC: Aha, znao sam da ćete se vratiti! Ali ja sad neću da vas....
VUK: Samo sam zaboravio da ti dam ovo. Kupio sam ih sebi, ali tebi je rodjendan. Srećan rodjendan, zeče!

PLAVI ZEC: (Otvara poklon, vadi baletske patike.)
Glupe baletske patike! (Baci ih. Ptica Rugalica ih dohvati i počinje da ih šutira.)

RUGALICA: Glupe baletske patike, glupe baletske patike!! Šta je plavi ušati, da i ti nećeš da igraš balet? Ha, ha!! (larma) Zeka hoće da bude balerina!

PLAVI ZEC: Tiše malo!

RUGALICA: Ušati, a što su ti tolike uši? Da me bolje čuješ, a?

PLAVI ZEC: Ma pusti me, ne vuci me za uši! Pusti me! Znaš li ti ko sam ja?!

RUGALICA: (ruga mu se) Pa ti si specijalni plavi zec, jedini na svetu! Ha, ha, ha!

PLAVI ZEC: (sav pokunjen) I najusamljeniji! (Rasplače se.) Drugari, vratite se!

RUGALICA: Utata!!!! Ha, ha, ha!!! Mamina maza, plače!!!! (ruga se) Vratite se, vratite se! Nikada se neće vratiti! Ha, ha, ha!

PLAVI ZEC: Ma videćeš ti... (Okreće telefon. Zvoni) Pišče, pišče, gde si?

RUGALICA: Pišče, pišče, gde si?

PLAVI ZEC: Nikad ga nema kad mi treba. Piiiiščeeee!!!

PISAC PRIČE: Halo

PLAVI ZEC: Pišče, dragi moj pišče!

PISAC PRIČE: Molim?

PLAVI ZEC: Šta sad da radim?

PISAC PRIČE: Ne znam, zeče. Ja sam hteo da te obradujem i ispunio sam ti rodjendansku želju. Želeo si da stekneš prijatelje i da više nikada sam ne proslaviš rodjendan. Doveo sam ti drugare, ali ti si svojim ponašanjem uspeo da ih oteraš.

PLAVI ZEC: Pa dobro, pogrešio sam. A sad ih vrati!

PISAC PRIČE: E, to ne mogu.

RUGALICA: Imaš mene, imaš mene, šta će ti oni!

PLAVI ZEC: Oslobodi me makar ovoga!

PISAC PRIČE: To može!
RUGALICA: Neću, neću!

PISAC PRIČE: Ptica Rugalica ide napolje! (Čuje se cepanje papira i ptica se samo skotrlja sa scene.) A dalje se sam snalazi. Ako požuriš, možda ćeš ih još i stići. Odoh ja.

PLAVI ZEC: (Malo zastane kao da smišlja, pa potrči napolje.) Medo! Ovčice! Mraku! Vučiću! Čekajte! Vratite se! Hej, gde ste? Vratite se! (Uvlači ih jedno po jedno u najsmešnijim pozama.)
I ja hoću da se družim! I ja bih želeo da imam prijatelje, samo... ne znam kako!

MRAK: Pa... Za početak, mogao bi da prestaneš da lažeš.

PLAVI ZEC: Ali, sve priče koje sam pričao izmišljao sam da bih se dopao drugima. Nisam smeo da pokažem da sam obični plašljivi zec koji ni brk nije promolio iz ove šume. Pa kome ću takav da budem zanimljiv?

MEDA: Pa ti onda stvarno ništa ne znaš o prijateljstvu.

OVCA: Prema prijateljima si iskren.

VUK: Za njih ne moraš da izmišljaš neverovatne priče i doživljaje.

PLAVI ZEC: Stvarno?

MEDA: Da. Dovoljno je da budeš dobar, nesebičan i plemenit i uvek ćeš naći prijatelje.

MRAK: Pred njima smeš da pokažeš i kad si uplašen i tužan, ier te oni neće ismejati.

OVCA: I ne moraš da se praviš da si isti kao drugi, jer oni te vole i kad si različit.

VUK: I baš zato što si različit.

MEDA: Ma, pravi prijatelji te vole onakvog kakav zaista jesi.

PLAVI ZEC: Kako je to divno!
OVCA: Pa čuo si da svi kažu da su prijatelji najveće bogatstvo.

PLAVI ZEC: Da, to mi je rekao i pisac ove priče. I ovo je bio njegov rodjendanski poklon – priča o prijateljstvu. Sad znam šta je to.

MRAK: Nego, kad reče rodjendan, misliš li ti da duvaš svećice i poslužiš goste svojom rodjendanskom tortom?

SVI: Torta! Torta!

OVCA: Ali, prvo zamisli želju!

PLAVI ZEC: Želim, želim... da naše prijateljstvo traje zauvek! I želim da svi imaju ovakve divne prijatelje, kao što ih imam ja!

SVI: (Duvaju svećice, aplaudiraju.)
Bravo! Ura! Srećan rodjendan! Živeo!

(Zajedno pevaju i igraju uz poslednji song.)
KAD IMAŠ PRIJATELJA

Kad imaš prijatelja svaka tuga,
Svaka nepravda, svadja u školi,
Loša ocena ili ružna reč,
Kad njemu poveriš – manje te boli.

Kad imaš prijatelja najveću tajnu
Što ti u duši skrivena čuči
Možeš da kažeš kad nikom ne smeš
Sve što te odavno brine i muči.

Kad imaš prijatelja sreća je veća
Radost u grudima raste više
Svaki tvoj uspeh kada podeliš
Lepši je s nekim ko sa tobom diše.

Zato se osmehni i pruži ruku
Ljubavlju svojom obgrli planetu
Radosnim srcem dodirni dugu
Prijatelji su najveće bogatstvo na svetu.
Prijatelji su najveće bogatstvo na svetu.

MRAK: E pa ne mogu više da sedim u kutiji! Hoću i ja da igram sa vama!

SVI: Stani! Stani! Čekaj!

MRAK: E baš hoću i ja! (MRAK na sceni)

K R A J