Jelena Popadić - Očev trs

[branko]

Jelena Popadić

Očev trs

- radio-drama za decu rađena po istoimenoj srpskoj narodnoj bajci –

LICA:

Otac;
Sin;
Vuk;
Lija;
Kralj I;
Kralj II;
Princeza;
Stražar I;
Stražar II.

SCENA 1:

(Zvuci gozbe. Muzika. Graja. Zveckanje posuđa.)

SIN:
Jesi li sad srećan, oče?

OTAC:
Dragi moj sine, srećan sam kao nikada u životu.

SIN:
Vidiš kako se sve lepo završilo. A, nisi verovao da ću te ja učiniti ovoliko srećnim.

OTAC:
Nisam, nisam verovao, sine moj. Plašio sam se za tebe, ovaj svet je surovo mesto.

SIN:
A ja, oče, nisam mogao više da te gledam kako svakog dana tužno plačeš...


MUZIČKI PRELAZ.



SCENA 2:

(Polje.)

SIN:
Oče, mogu li nešto da te priupitam?

OTAC:
Pitaj, sine po slobodi.

SIN:
Zašto, oče, stalno govoriš: «E, da mi je, e da, e da mi je...»? Ti nešto, oče, od mene kriješ?

OTAC:
Vidiš, sine, ovo mesto. Tu je nekad bio trs. Okopavao sam ga, vezivao, orezivao... A sad je sve džaba. Mog trsa više nema tu. Ovaj slabo rađa. Nema ni da se ptice najedu, a kamo li za vince.


SIN:
Dobro, oče, ali rodilo je drugo... Rodila je pšenica...

OTAC:
A kad mi prijatelji dođu, šta ću bez vinca? Svi su oni svikli na trin'est zdravica. Sad će svi sveci... A bez zdravica nema ni žitnog rađanja - pšenica neće biti u busu busata, ni u klasu klasata!

SIN:
Biće, oče, biće sve kako valja.

OTAC:
Zbog toga sam ti, sinko, tužan, zbog toga ti se, sinko, ja razboljevam.

SIN:
Koji prokleti nam uze trs?

OTAC:
Ne znam.

SIN:
A da li bi ti bio srećan ako bih ja pošao u svet da ti nađem trs?

OTAC:
Još si ti mlad. A mladost je ludost. Tad se još uvek ne sluša svoja glava. Ja bih od tuge umro ako bi se i tebi jedincu nešto dogodilo.

SIN:
Ali, oče, ti i ovako veneš od tuge. Ja ću poslušati sve tvoje savete koje si mi u životu davao i obećavam ti da ću ti se živ sa trsom vratiti.

OTAC:
Otac bi ti bez trsa živeo još malo, a bez tebe jedinca ni malo.

SIN:
Nemoj, oče, tako govoriti. Nisam ja tako mlad. Znam ja misliti svojom glavom.

OTAC:
Ali te je lako pokolebati.

SIN:
I ti bi za svog oca isto učinio. Reci ako grešim.


OTAC:
Na to ti nemam šta reći. Ali se bojim.

SIN:
Onda mi daj blagoslov i ja ću krenuti.

OTAC:
Pa, kreni, u dobar čas pošao! Čuvaj se pasa i prikojasa, rđavog saputnika, trulog mosta i kijaka iz mraka. I jedno upamti – ne slušaj nikog na tom dugom putu. Samo u se i u svoje kljuse. Veruj u ono što sam odlučiš i neka te niko ne pokoleba.

SIN:
Dobro, oče. Biće onako kako si rekao. Idem osedlati našeg vranca. Zbogom.

OTAC:
Zbogom, sine.

MUZIČKI PRELAZ.




SCENA 3:

(Zvuk jahanja, koji se usporava. Povremeno opali bič.)

SIN: (goni konja)
Hajde, hajde... Brže, brže! Nemoj stajati! Otac mi je sve teže bolestan. Hajde, Vrano! Teraj, teraj!

(Zvuk jahanja se potpuno zaustavi. Njištanje konja.)

SIN:
Šta mi to kažeš? Nisi se valjda umorio? Ja sam ovoliko mogao i sam... Ti si dobar konj... Hajde, moramo ocu doneti trs. Umreće mi od tuge otac... Hajdemo polako... Ama, čuješ li me ti, rago jedna?! Moraš da slušaš svog gospodara, neću ti nikada više kocku šećera dati! Čuješ li?! Polazi! Nećeš? Dobro... (za sebe) Jaoj, meni... Daleko sam od kuće, daleko sam od trsa očevog. Daleko sam od bilo kog ljudskog stvora... Lepo mi je moj dobri otac govorio da ne polazim... Jaoj, meni, jaoj meni... (zaplače) Umreće mi otac od bolesti...

LIJA:
Pobratime!

SIN:
Ko si ti?

LIJA:
Ja sam Lija. Jadikuješ?

SIN:
Tužna je moja sudbina...

LIJA:
Ja ti mogu pomoći.

SIN:
Kako mi ti to možeš pomoći? Ti si obična lija, a ja sam pošao da po belom svetu tražim očev trs.

LIJA:
Ja sve znam. Znam i gde je tvoj trs. Baš sad dolazim od kralja koji ti je ocu ukrao taj čudesni trs, koji je rađao više no svi trsovi. Ali, pobratime, učini ti meni jednu stvar što je od tebe tražim, a ja ću tebi pomoći da lako dođeš do očevog trsa.

SIN:
Sve ću uraditi, samo da taj čudesni trs pronađem za bolesnog mi oca.

LIJA:
Odseci svom konju glavu, pa mi daj da mu krv ispijem, ja sam tako glađana. A ja ću ti onda dati jednu svoju dlaku. Kad u nju duneš, ja ću ti se stvoriti odmah i dati ti kakav koristan savet.

SIN:
Nisam ja, lijo, baš toliko mlad. I imam svoju glavu da mislim njom. Da zakoljem svog najboljeg konja, da te napojim krvlju njegovom, a ti onda da me pređeš i odeš.

LIJA:
Neću te prevariti, pobratime. Ko meni dobro učini u životu, ja to pamtim doveka. I pošteno se odužim.

SIN:
Ne verujem ti, lijo. Otac mi je rekao da mislim svojom glavom, a moja glava kaže da ne treba da ti verujem. I, 'ajde, sad idi od mene.

LIJA:
Vidiš ono polje što se svetli u daljini?

SIN:
Vidim.

LIJA:
Tu ti je trs. To je jedno čudno kraljevstvo u kome se, od kad je trs tamo, po celi dan slavi, jer vina ima u izobilju. Samo treba da dođeš do tamo i možeš trs da uzmeš. A evo ti i moje dlake. Duni u nju, nestaću. Kad duneš ponovo, ja ću se pojaviti. Deder, duni.

(Sin dune. Zvuk nestajanja Lije.)

SIN:
Istina, lija nestade.

(Sin dune. Zvuk pojavljivanja Lije.)

LIJA:
Vidiš, evo me, nisam te prevarila. Šta si sad naučio? Da uvek uzmeš sve što ti život pruža i da ne razmišljaš šta će posle biti. A ti sad budi pošten pa mi daj krvca tvoga vranca, jer ću ti jadna umreti glađana.

SIN:
Biću pošten, mada mi se srce cepa za mog vranca milog. Ali, Lijo, ja to ne mogu gledati. Evo ti ga vezanog, ti mu sama ispij krv, samo sačekaj da ja malo odmaknem.

LIJA:
Dogovoreno, pobratime dragi. Ti si pošten i dobro ćeš proći u životu. Zdravo pošao!

SIN: (skoro kroz plač)
Zdravo ostala!

MUZIČKI PRELAZ.



SCENA 4:

(Hod.)

OTAC: (ovih reči se Sin seća)
Pa, kreni, u dobar čas pošao! Čuvaj se pasa i prikojasa, rđavog saputnika, trulog mosta i kijaka iz mraka. I jedno upamti – ne slušaj nikog na tom dugom putu. Samo u se i u svoje kljuse. Veruj u ono što sam odlučiš i neka te niko ne pokoleba.


SIN: (plačno)
E, a ja ništa poslušao nisam. I sad sam u nekoj nedođiji. Lija mi je pokazala put, možda me je slagala. Možda će me negde sačekati smak sveta. Jadan ja...

VUK:
E, pobratime!

SIN:
Ko si ti?

VUK:
Vidiš valjda – vuk!

SIN:
Ako misliš da te se bojim, ne bojim te se.

VUK:
Ni ne treba da me se bojiš! Neću ti ja ništa.

SIN:
Šta hoćeš od mene onda?

VUK:
Dođi, deder, uhvatio sam se u kljuse i jako me boli. Pomozi mi da se izbavim.

SIN:
Da, da, pa da me posle pojedeš!

VUK:
Neću, svega mi, samo ti mene izbavi. Ovo u srce boli.

SIN:
Izbaviću te, jer je svejedno da li ćeš me pojesti ti ili ću negde umreti od gladi ili ko zna koje gamadi. Tako mi i treba kad svog oca nisam slušao!

VUK:
Koji je tvoj problem, brajko moj?

SIN:
Ne možeš mi pomoći. Nedam ti da mi pomažeš. Sam se u blatu zaglavio, sam ću se iz njega i čupati.

(Zveckanje gvožđa.)

VUK:
Izbavio si me, sve ću u činiti da ti pomognem.

SIN:
Idi sad od mene ili me pojedi odmah.

VUK:
Ali, ja sam ti prijatelj.

SIN:
Tražim trs, to mi je. Neka Lija mi je pojela konja i za uzvrat mi rekla gde mi je očev trs. To bi trebalo da bude ovo mesto. A nije! A ja sam još šest i po puta dalje od svoje kuće nego kad sam nju sreo.

VUK:
E, moj brajko! Tu Liju u šumi zovu Zlolija. Ona samo traži korist. Ima razne čarobnjačke moći i može da pomogne, ali će ti pomoći samo onoliko koliki joj ćar obećaš. I daje razne savete, ali je ne treba slušati. A ti si lakoverni deran i nisi bio spreman krenuti na ovoliki put!

SIN:
To je i moj dobri otac rekao! (skoro plačno) Ali, ja ga nisam slušao i nisam ispunio obećanja.

VUK:
Ti si meni veliko dobro učinio! Pa ću i ja tebi. Evo ti ova moja dlaka. Kad si u nevolji i kad duneš u nju, ja ću ti se stvoriti. Ja nema čudotvorne moći kao Lija Zlolija, ali ti mogu dati kakav koristan savet. Ja sam idem, brajko. I trs ti nije na tu, nego na ovu stranu ovamo.

SIN:
Kako bih smeo i tebi da verujem?

VUK:
Meni veruj. Ja ti želim dobro.

SIN:
A kako da prepoznam gde treba da uzmem trs?

VUK:
Kad se budeš približavao tom kraljevstvu u kome je trs, čućeš ovakav neki zvuk. (oponaša zvuk za Kraljevstvo I)

SIN:
Ovako? (oponaša zvuk za Kraljevstvo I)

VUK:
Dabome. Nikoga nemoj slušati, misli svojom glavom. I pazi, kad dođeš do kraljevstva, trs možeš iskopati samo pred cik zore. Samo te tad niko neće čuti. Zbogom mi ostaj, brajko moj!

(Trčanje vuka, koje se udaljava.)

SIN: (uzdahne)
E, moj brajko... Šta si uradio? Sad ćeš poslušati ovog vuka i ko zna dokle ćeš doći... A tvoj otac je sve bolesniji i bolesniji!

MUZIČKI PRELAZ.




SCENA 5:

(Tišina. U daljini se čuje tih zvuk kraljevstva I. Šunjanje. Sporo otvaranje kapije.)

SIN: (šapućući)
To je to kraljevstvo! Ala je bogato. Mora da su se obogatili zahvaljujući očevom čudesnom trsu... Evo trsa! To je to. Nema druge! Puna je gidža kao oko! Ali, čime da ga iskopam? Nemam ni jedno oruđe sa sobom... A moja glava ništa ne smišlja. Pozvaću vuka...

(Sin dune. Zvuk pojavljivanja Vuka.)

VUK: (šapućući)
Reci, brajko, šta te muči?

SIN: (šapućući)
Nemam čime da iskopam trs.

VUK: (šapućući)
Straža spava, kao što sam ti već rekao. Eno, gle dve lopate tamo – jedna gvozdena, druga drvena, obe zabodene u zemlju! Ti uzmi onu drvenu, pa kopaj makar upravo do zore. Ne boj se, iskopaćeš trs, a dirneš ni onu železnu lopatu, gotov si, a ja ti onda, brajko, ne pomogoh više. Straža će se probuditi, uhvatiće te i odvesti pred kralja i tu će ti glava pasti. Dobro me poslušaj i bićeš srećan.


SIN: (šapućući)
Idem, brajko i hvala ti na savetu.

(Zvuk nestajanja Vuka. Koraci. Tup zvuk kopanja. U daljini kukurikanje petla.)

SIN: (tiho)
Avaj, meni! Evo zore, šta sad da radim? Neću stići da iskopam trs. Zvaću Liju, nema mi druge.

(Sin dune. Zvuk pojavljivanja Lije.)

SIN:
Lijo, sestro draga, pomagaj!

LIJA:
Moja čarolija ne radi noću.

SIN:
Ali, čuli su se petlovi.

LIJA:
Ne, ne vredi sve do potpunog svitanja. Mogu ti pomoći samo kakvim savetom.

SIN:
Neću stići da iskopam trs, a zora će uskoro.

LIJA:
Uzmi onu gvozdenu lopatu. Njom ćeš to učiniti u dva poteza.

SIN:
Ali, probudiće se straža. I kralj. Vuk mi je rekao.

LIJA:
Dotle će možda svanuti, a onda te ja mogu izbaviti.

(Zvuk nestajanja Lije. Trk. Dva puta kopanje gvozdenom lopatom. Zvuči kao da udara gvozd o gvozd. U tom trenutku se uključuje sirena. Buka, kao da se ceo dvorac podigao na noge.)

STRAŽAR I:
Uzbuna, uzbuna, neko krade trs!

MUZIČKI PRELAZ.


SCENA 6:


SIN:
Evo me sad pred tobom, poštovani kralju. Usudio sam se ukrasti nešto iz tvog dvorišta. Ako hoćeš da me pogubiš, evo ti glave, seci je. Ako hoćeš da mi pokloniš glavu, pusti me.

KRALJ I:
Drag si mi deran, mada te prvi put u životu vidim. Hrabar si, a ja to poštujem. Čuj sad dobro šta ti govorim: ima do mene jedan drugi kralj. U njegovoj štali je zlatan konj. Dovedi mi konja, a ja ću ti dati trs.

SIN:
Zaista, kralju?

KRALJ I:
Dajem ti kraljevsku reč!

MUZIČKI PRELAZ.




SCENA 7:

(Hod.)

VUK:
Brajko moj!

SIN:
Nisam te zvao.

VUK:
Ali me nisi ni poslušao. I nagrabusio si, vidiš!

SIN:
Ti si mi dao pogrešan savet. Onim drvenim čudom nikada ne bih uspeo da iskopam trs.

VUK:
Ovako si se uvalio u još veće blato. Zašto i zvao Liju Zloliju? Rekao sam ti da je ona podla i će ti pomagati samo donde dok ima koristi. Ti joj sad više ne trebaš.

SIN:
Pa, šta da radim?!

VUK:
Slušaj me dobro. Daću ti savet još jedanput. Uđi u štalu polako. Štala će ti biti otvorena i puna lepih konja. Usred štale je jedan zlatan konj, a nad njim na zidu vise dve orme: jedna je zlatna, a druga rđava i ne vredi ni filira. Odveži konja i ništa se ne boj, onda skini ovu rđavu ormu i metni na konja. Onu zlatnu nemoj pipati nikako. Sluge će se probuditi ako je dirneš. I nemoj opet da ne poslušaš, jer ti više neću pomagati.

SIN:
Dobro, brajko moj... Hvala ti.

(Zvuk nestajanja Vuka.)

MUZIČKI PRELAZ.




SCENA 8:

(Zvuci štale pune konja – njištanje i frktanje. Ljudski koraci.)

SIN: (šapućući)
Avaj, meni! Kakvi konji! Moj vranac nije bio ni za kopito ni jednom o njih. Vidi ovog! Ceo od suvog zlata.

(Zvuk pojavljivanja Lije.)

SIN:
Nisam te zvao.

LIJA:
Ne mogu ti sada pomoći, mrkla je noć.

SIN:
Onda idi.

LIJA:
Teško će ti biti rastati se od tog zlaćanca... A orma! Zlatna!
SIN:
Ne, Vuk mi je kazao da je se ne latim ni slučajno!

LIJA:
A dopada ti se...

SIN:
Da, ali...

LIJA:
Pobratime, život je jedan! Posle njega ništa ti ne vredi! Kada ćeš u životu zajahati ovog zlaćanca ako ne sad? Uzmi sve što ti život pruža da se ne bi posle kajao.

SIN:
Ali, mogu da nagrabusim, Lijo!

LIJA:
Ja ću te spasti ako ti se nešto desi. Možemo je prodati, pa podeliti dobit.

(Zvuk nestajanja lisice.)

SIN:
Ja ću skočiti na njega i ovakvim zlaćanom ću umaći svakoj neprilici, pa i svakom kralju! Dođi, zlaćane, sada ćemo ti i ja... Da ti namestim ovu zlaćanu ormicu...

(Užasno prodoran zvuk. Buka, kao da se ceo dvorac podigao na noge.)

STRAŽAR II:
Uzbuna, uzbuna, neko krade Zlaćana!

MUZIČKI PRELAZ.




SCENA 9:

SIN:
Poštovani kralju, usudio sam uraditi što nisam smeo!

KRALJ II:
Jesi.

SIN:
Poseci mi glavu, zaslužio sam. Oca nisam poslušao da sebe slušam.

KRALJ II:
Hteo ti ili ne, to te čeka, derane.

SIN:
Samo te molim, poštovani kralju, otiđi do mog oca u onom kraljevstvu ispod krive reke i reci mu da nisam bio dobar i poslušan sin i neka ne tuguje za mnom, jer se nema za čim ni tugovati. Jer ako mu to ne kažeš, ubivši mene, ubićeš dva čoveka – i mene, i njega.

KRALJ II:
E, moj derane... Ja ti mogu poštedeti život. Ali, moraš nešto učiniti za mene.

SIN:
Reci, kralju... Ja bih to učinio samo zbog oca svog.

KRALJ:
U susednom kraljevstvu je ogroman dvorac. Kad u njega uđeš, videćeš mnogo odaja. Kreni od jedne do druge. Kad budeš čuo predivnu muziku koja svira iz jedne odaje, uđi, tu je zlatna princeza. Ti mi nju dovedi, a ja ću tebi pokloniti onog zlaćana!

SIN:
Hvala ti, kralju moj!

MUZIČKI PRELAZ.



SCENA 10:

(Koraci sa ehom. U daljini se, posle izvesnog vremena, čuje snolika muzika. Koraci i dalje, muzika se pojačava. Sporo otvaranje vrata. Muzika koja se čula u daljini, sad se čuje čisto i jasno. Šuštanje materijala – Sin uzima Princezu.)

PRINCEZA:
Ko si ti?

SIN:
Neću ti učiniti ništa nažao.

PRINCEZA:
Gde me nosiš?

SIN:
Mislio sam da te nosim kralju... Ali, sada više ne znam... Ti si tako lepa. Ja sam se zaljubio...

PRINCEZA:
Nemoj me nositi nikakvom kralju... (za sebe) To je znak da je onaj pravi. U zlatnoj knjizi za princeze piše da je najvažnije da mi se, dok ga gledam, žare obrazi i da mi telo obuzima neka milina. Manje je važno da li lep, učen i da li ima lepe manire. I mlad je...

SIN:
Ćuti...

(Brzi koraci kroz hodnik dvorca sa jakim ehom.)

MUZIČKI PRELAZ.



SCENA 11:

(Polje. Žubor potoka. Cvrkut ptica.)

PRINCEZA:
Ubiće nas ako nas nađu ovde. Ja sam sad nemoćna, uradi sa mnom šta god hoćeš.

SIN:
Uh... Misliš li da su moje muke male? Došao sam ovde na kraj sveta... Moram da te predam kralju. Kad tebe predam, dobiću zlatnog konja, a njega opet jednom drugom kralju da bih ocu odneo njegov trs. A više od svega bih voleo da teja uzmem za svoju nevestu.

PRINCEZA:
Je l' istina da vi svoje žene puštate da šetaju napolju? Tako priče kažu.

SIN:
Istina je.

PRINCEZA:
Uzmi me za nevestu. Ovde su kraljevi jako okrutni. Otac me ne pušta da izađem iz svojih odaja, ovo mi je treći put u da vidim polje i nebo. Tako će mi biti i kod onog kralja. Molim te, vodi me svojoj kući.

SIN:
Ali, trs... Umreće mi otac!

PRINCEZA:
Zar se tvoj otac neće obradovati više što si mu doveo nevestu u kuću nego da mu doneseš taj glupi trs?!

SIN:
Ti to ne možeš razumeti. Vi ste bogati. Ako mu ne donesem trs, propašće nam čitavo domaćinstvo. Gde nema trsa, nema vinca, gde nema vinca, nema zdravice, a gde nema zdravice, nema ni ploda, ni letine, nema ni zdravlja.

PRINCEZA:
Šta to činiš?

SIN:
Poslednji put...

(Sin dune. Zvuk pojavljivanja Vuka.)

SIN:
Čekaj, brajko! Ne govori ništa. Izvini što sam te izneverio onoliko puta. Svaki put mi se učinilo da postoji lakši put od onog koji si mi ti predložio. Ali sam se sada uverio da to ne ide tako... Pomozi mi još sad.

VUK:
Ne znam da li ti više ikako mogu pomoći. Ti ne slušaš ni sebe, kako bi mogao i mene da slušaš?

SIN:
Nemoj me sada izneveriti. Sada nije pitanje života... Ali, ovu Princezu... Bi li ti mogao rastati se od nje?

VUK:
Prelepa je. Ali, mogao bih, jer bih mislio na svog bolesnog oca.

SIN:
I ja mislim na oca. Ali, od nje se ne mogu rastati. Pomozi mi, brajko, tako ti Boga!

VUK:
Zašto ne pozoveš Zloliju?


SIN:
Uvek me je pogrešno savetovala. Seti se da sam ti pomogao u najtežem trenutku.

VUK:
Pozovi Liju.

SIN:
Nisi mi više prijatelj?

VUK:
Jesam. Samo zato što si mlad i lakoveran, ja ti praštam sve. Pozovi Zloliju, ja ću je čarobnom muzikom pretvoriti u Princezu, pa ćemo je predati kralju. Dobićeš konja zlaćanog, a Princezu vodi kući. Imam dobar plan. Sve prepusti meni. Zovi je.

(Sin dune. Zvuk pojavljivanja Lije.)

LIJA:
O, pa ti to mene opet zoveš? Jesi li odlučio da prodamo onu zlatnu ormu? Ne zaboravi da sam te ja savetovala da je uzmeš. Pola sleduje meni.

SIN:
Loše mi se posavetovala. Uhvatili su me...

VUK: (prekida ga)
Slušaj, Zlolijo...

LIJA:
O, Vuk! Nisam se nadala tom susretu!

VUK:
Iako smo ti i ja nerpijatelji, život nas je spojio u nezgodnom času i sada moramo da pomognemo ovom mladom deranu.

LIJA:
Sa tobom ništa!

VUK:
I ti ćeš imati koristi, draga Lijo. Ja ću te muzikom pretvoriti u zlatnu princezu. Deran će te odvesti kralju da bi dobio konja. Kad on bude video da ti nisi ta princeza koju on želi, ti beži koliko te noge nose. Mi te čekamo ispred sa princezom. Onda ću te pretvoriti u onog zlaćana... I kad onaj kralj kod kog je trs bude video da ti nisi konj kog je on želeo, trs će već biti kod nas. I mi ćemo te ponovo čekati da podelimo šta kome sleduje.

LIJA:
Je l' istina?

VUK:
Istina.

LIJA:
Ma, je l' istina?

SIN:
Sve je istina.

VUK:
Hajde sad...

(Neobičan zvuk iz nekakve svirale. Zvuk pretvaranja.)

PRINCEZA:
Nestade lisice. Vidi ove princeze... Ona je još lepša od mene.

SIN:
Ali si mi ti milija! I, ako sve krene po dobru, samo ćeš mi ti biti žena!

VUK:
Idemo brzo!

MUZIČKI PRELAZ.



SCENA 12:

(Otvaranje vrata.)

SIN:
Poštovani kralju, tražio si zlatnu princezu, predajem ti je.

KRALJ II:
Derane pošteni, uzimam princezu, dobijaš onog zlaćana, kao što sam ti obećao. Zaslužio si. Godinama pokušavam da dođem do nje, ali nisam uspevao. Zbogom i sa srećom.


SIN:
Zbogom.

(Tresak vrata.)

KRALJ II:
Lepa moja princezo! Kako ti je kosa zlatna. Vidi, vidi, samo ti je jedna dlaka kao u lije.

LIJA: (imitirajući Princezu)
Iščupaj je, dragi moj kralju!

(Isti zvuk kao kad je Vuk pretvorio u princezu.)

KRALJ II:
Pa ti i jesi lija! Nasamren sam, nasamaren... Umesto Princezinog osmeha, tu je ružni lisičiji zubi! Straža, straža!

LIJA:
Kasno je, dragi moj glupane!

(Zvuci brzog odlaska Lije.)

MUZIČKI PRELAZ.




SCENA 13:

SIN:
Šta je rekao, Lijo?

LIJA:
Psuje i proklinje. Hajde, hajde, još od onog što hoće konja da uzme da pobegnem i posle ću biti bogata i sita! Pretvori me.

(Neobičan zvuk iz nekakve svirale, ali drugačiji nego maločas. Zvuk pretvaranja. Zvuk arlaukanja lije se pretvara u njištanje konja.)


MUZIČKI PRELAZ.

SCENA 14:

(Otvaranje vrata.)

SIN:
Poštovani kralju, doveo sam ti zlaćana zlatnog, sija se kao Sunce.

KRALJ I:
Dobar si ti momak. Evo, uzmi svoj trs, zaslužio si.

SIN:
Hvala, dobri kralju. Zbogom.

(Škripa vrata.)

KRALJ I:
Lepi moj zlaćani... Sedlaću te... Vidi, vidi, pa ti imaš i jednu dlaku koja nije zlatna...

(Njištanje konja.)

KRALJ I:
Iščupaću ti je.

(Njištanje konja.)

KRALJ I:
Ti nisi više zlatan! Ti si obična raga! Rago ragasta, beži iz ovog dvorca! Umesto zlaćanca, dobio sam mazgu! Ili ragu! Straža, straža! Prevaren sam!

MUZIČKI PRELAZ.




SCENA 15:

VUK:
Hajde, brajko, šta čekaš? Hvataj put! Imaš princezu, zlatnog konja i trs. Juri ocu bolesnom i obraduj ga.

SIN:
A Lija?

VUK:
Lija više nije lija. Služiće u kraljevstvu kao raga za najgore poslove.

SIN:
Ali, pomogla nam je. Iskoristili smo je.

VUK:
I ona je tebe htela iskoristiti. Previše je pohlepna, podla i koristoljubiva. Sada plaća zbog toga. Hajde, idi.

SIN:
Hajde i ti sa mnom. Budi moj prijatelj.

VUK:
Ne mogu. Ja moram da ostanem u šumi. Ima još derana kojima moram da pomognem. Zbogom. I srećno.

SIN:
Žao mi je što se rastajemo.

VUK:
Čeka te otac.

SIN:
Zbogom, brajko moj. I hvala na svemu.

(Zvuk jahanja konja.)

MUZIČKI PRELAZ.



SCENA 16:

(Štimung kao u prvoj sceni. Gozba.)

SIN:
Tako ti je to bilo, moj dragi oče... Da mi nije bilo onog Vuka grdno bih nagrabusio. Mnogo puta mi se činilo kao da me ti savetuješ, a ne kakav Vuk.

OTAC:
To i jesu bile moje reči. Ja sam te preko njega savetovao.

SIN:
Kako, oče?

OTAC:
Mnogo sam se brinuo kad si krenuo, ali nisam mogao da te zadržim. Pošao sam za tobom, iako sam bio onol'ko bolestan. I kada sam video da si zapao u grdne nevolje, poslao sam Vuka da ti pomaže.

SIN:
Mili moj oče! Bogu hvala, sve se dobro završilo.

OTAC:
Jesi li ti naučio nešto iz svega toga?

SIN:
Jesam, oče, naučio sam da treba slušati samo sebe. Hoćeš li nam nazdraviti sada?

OTAC:
Kad se ima čime, lako je nazdraviti!

SIN:
Pa, hajde oče, nazdravi!

(Staje muzika, staje buka i graja.)

OTAC:
Dragi gosti, ovu čašu dižem u zdravlje mog sina, njegove neveste i sviju vas. Da mi žive dugo i srećno i dabogda izrodili mnogo zdrave, lepe i vesele dečice! Nazdravlje!

(Nastavlja se muzika.)

K R A J