Vladimir Đorđević - Milica, Marica i kulturna zavrzlamica

[branko]

Vladimir Đorđević

Milica, Marica i kulturna zavrzlamica

BAJKA, A I NIJE

Lica:
Milica
Marica
Vuk
Poštar i lovac
Majka
Baka


Tamo daleko, iza dvanaest brda, trinaest jezera i četrnaest planina postoji jedna šuma - puna životinja raznih. Ali to nije obična šuma, to je kulturna šuma. Njeni stanovnici znaju da čitaju, slikaju,pišu, plešu, neki uče i strane jezike, a željno se očekuje da krenu i na časove astronomije, nuklearne fizike i računarstva. Nisu sve životinjice ljubitelji istih kulturnih pravaca. Zeka sluša klasičnu muziku, voli Baha i Šopena, Medved sluša Džez, Jelen voli starogradsku a ježevi bluz.
Često šuma bruji od raznovrsnih ritmova i kada se svi oni pomešaju stvori se ogromna buka.Onda nastupaju Milica i Marica, sestre bliznakinje, koje svaka na svoj način uče životinje kulturi.
Tu su lovac odnosno ujedno i poštar i baka koji imaju svoje kulturne metode prevaspitavanja stanovnika šume, a i sami su veliki umetnici.
Pre nekoliko dana u šumu je bez pasoša ušao Vuk gost iz francuske i naleteo na Milicu i Maricu, a šta je posle bilo saznaćete ako pročitate dramu koja je pred vama.


Milica i Marica ispred svoje kuće u šumi traže neke veoma važne stvari. Milica traži svoj omiljeni disk sa turbo-folk hitovima a njena sestra – princezica svoje note za violinu.

Marica:
Pa gde li su te moje note?
Milica:
A gde je moj disk što sam ga juče narezala, gde su moji hitovi, ne mogu da živim bez turbo folka?
Marica: Nalazi disk u žbunju.
Evo ga njen disk, ali ne mogu to više da slušam! To su teški narodnjaci!!
Milica: Nalazi note u lišću pod drvetom.
Evo joj nota, ali ne mogu to da slušam, to je teški užas! Mogu da ogluvim, pa da mi otpadnu uši.
Marica:
Kako možeš da budeš tako nekulturna?
Milica:
Sigurno si ti princezice uzela moj disk. Ma nemoj, ne sviđa ti se moj stil? Što, da neću da slušam labudovo jezero?
Majka čuvši da se kćerke svađaju dolazi da ih smiri.
MAJKA:
Dosta više deco, Milice, Marice, opet se svađate, dosta više! Treba da idete kod bake da joj odnesete medenjake.
Utom stiže poštar, odnosno lovac, koji na sebi ima punu ratnu opremu.
MAJKA:
Oh evo i našeg poštara, a moram reći i našeg velikog umetnika.
POŠTAR & LOVAC:
Ne preterujte, ne preterujte gospođo molim vas.
Milica:
Više mi liči na specijalca, ma šta, ovo je pravi nindža!
MAJKA:
Dobro nam došli. Kada ste vi tu mi se ničega ne plašimo. Sigurno ste danima išli kroz šumu, izgledate jako umorno.
POŠTAR & LOVAC:
Prepešačio sam hiljade kilometara. Treba svakome odneti poštu, a neke životinje žive u udaljenim brdima, pećinama i šumarcima. Moraću da kupim neki tenk pa da se vozim kao čovek do mile volje.
Milica:
To će biti bolje.
MAJKA:
Evo da se malo osvežite, Milice, Marice dajte posluženje. Imamo slatko od sovinih trepavica, sok od komaraca. Može rakija od divljih krušaka.
Milica i Marica se guraju oko tegle sa slatkim.
Milica:
Može li jedna Nindžo?
POŠTAR & LOVAC:
Može jedna mala.
Milica mu sipa rakiju
Marica:
Čika poštare, čika poštare, hoćete li ponovo da nam pričate kako vas je presreo medved i pojeo sve medenjake.
Milica:
To beše onda kad ste krenuli kod bake.
MAJKA:
Možda je to čika poštar i zaboravio?
POŠTAR & LOVAC:
Ja? Ja to da zaboravim ne mogu nikad.
Milica:
Kakvi da zaboravi, pa ima on i mozak. Zato i nosi ovu mentalnu, ovaj
metalnu kapu, da sačuva pamet.

POŠTAR & LOVAC:
Krenuo ja kod bake kroz šumu kad odjednom, izlete medved pravo predame. Ja, šta ću, vidim, rešio da me pojede, setim se da je on zaljubljenik u slike. Pa izvadim iz ranca moju tek završenu sliku. Na njoj su vuk i Crvenkapa - beru jagode.
Marica:
Jaooooo!!!
Milica:
Kakav dirljiv prizor.
POŠTAR & LOVAC:
Medved se rastuži i poče da plače. Ne mogu da verujem da ima tako kulturnih vukova koji ne jedu crvenkape.
Marica:
Pa to je stvarno tužno.
POŠTAR & LOVAC:
Rekoh, ima vukova koji ne jedu ljude, ali nema medveda. On se iznenadi pa upita kako to. Pa rekoh, evo vi, ovaj ti, hoćeš da me pojedeš.
Milica:
I da te pojeo, pa šta! Kakva bi bila šteta? A da, da, ja zaboravila, za takvim nindžom plakala bi cela planeta.
POŠTAR & LOVAC:
Ma kakvi da te pojedem, reče medved, i ja sam postao kulturan. Naučio sam da čitam, da pišem, da slikam i ne jedem više meso, da skinem neko kilo.
Marica:
I šta je posle bilo?
POŠTAR & LOVAC:
Kad prođe ta uka – buka, naiđem na kulturnog vuka.
Marica:
Jao, na vuka, mora da vam je bilo muka!
Milica:
Jao na vuka, ma tebi je muka i od komarca!
POŠTAR & LOVAC:
Ma nije bilo problema, opet ista kulturna šema. Otpevam mu dva-tri hita, i sredim celu stvar.
Poštar peva jednu od svojih omiljenih starijih pesama.
Milica:
I on poludi od lepote, jer su te tvoje pesme bile hit kad je moj deda bio mali.
POŠTAR & LOVAC:
I onda mu odrecitujem sedam-osam pesama. Junačkih.
Milica:
Opet nešto iz naftalina.


MAJKA:
Milice budi fina. Vreme je da krenete kod bake. Pazite dok idete kroz šumu, ne skrećite sa puta.
POŠTAR & LOVAC:
Samo se držite kulture i neće biti problema.
Marica:
Ne brini mama bićemo dobre.
Crvenkapa i Crvenkapica, kreću kod bake putem kroz šumu koja iza svakog žbuna krije neko iznenađenje.
Milica:
Bićemo fine do prve krivine a onda zalazimo u šumu da probamo pravu glumu, srešćemo naše drugare stare medu, vuka, zeku il′ ćuka. Šuma je puna iznenađenja, ima tu raznih priviđenja, bane pred tebe lisica, siva il′ jelen stari svašta se zbiva. Dođu pred tebe sve šumske zveri, ako se plašiš, onda se deri.
Marica:
Ma pusti lovca, znaš da on voli ponekad i da izmišlja, stalno ima neke lude priče.
Milica:
Što na horore liče. A šta ako stvarno naiđe medved i navali na te tvoje medenjačiće?
Marica:
Znam šta ću!
Milica:
Šta ćeš, majke ti?
Marica:
Odoh iza onog grma da naberem jagoda.
Milica:
Pije mi se voda.


Marica:
I ako naiđe medvedić ja mu bacim jagode. Dok ih on smaže, ja ću da pobegnem i spasem medenjake.
Milica pronalazi izvor. Iz njega vadi flaširanu vodu.
Milica:
Izvor voda hladna iz dubine došla, Marica je svojoj baki pošla i jagoda ponela joj dosta, al′ u šumi naišla na gosta. Kao vuk je, sve što treba ima, ali ipak tu nešto ne štima, nije ljutit, krvoločan nije, nema stila čak ni da se bije. Taj ne može da plaši ni guske (pokazuje na Maricu), svud se priča, stig′o iz Francuske.
Marica:
Školovan je, obrazovan pun lepih manira, kada priča on ti reči bira. Umetnik je, peva, igra, piše, strašna slika o vuku se briše. Ipak, nisam da mi drugar bude, više volim za drugare ljude.
Milica:
Taj vuk voli da se pravi lud, on dlaku menja ali nikad ćud.
U tom trenutku, Milica iznenada ugleda kako im se kroz šiblje približava Vuk.
Vuk dolazi iz Francuske i govori srpski sa onim francuskim R.
VUK:
O kakav prizor, dve male lepe dame, zar se ne plašite u šumi same?
Milica:
Mi nismo dame, mi smo devojčice. A kako ćeš da se snađeš u šumi bez mape?
VUK:
Kako lepe šape!
Marica:
To nisu šape, to su ruke!
VUK:
O kakve bruke, još nisam savladao jezik vaš. Hoćeš li malo jagoda da mi daš?
Milica:
Ma daj da mu naberemo one otrovne pečurke, pa nek jede.
Marica:
A šta ako umre?
Milica:
Ništa, nesrećan slučaj.
Marica:
Vi mi uopšte ne ličite na medveda.
Milica se smeje Maričinom ne prepoznavanju životinja.
VUK:
Ja sam vuk, iz daleka, idem iz priče u priču i u svakoj na mene viču.
Marica:
Vi ste vuče stranac, i da li uopšte imate pasoš za kulturnu šumu?
Milica:
Stižete iz daleka ili bliza?
VUK:
Stižem iz Pariza. Ali, ja sam vegetarijanac.
Marica:
Šta si ti?
Milica:
Ma on je Indijanac.
Njih dve igraju oko njega indijanski ples.
VUK:
Ne nisam iz Indije, rođen sam u Francuska.
Marica:
Ne kaže se u Francuska nego u Francuskoj.
Milica:
Pametnice moja. Joj vuče baš si trapav! A gde si ti krenuo?
VUK:
Pa, tražim neki restoran, baš sam gladan.
Marica:
Uzmi jagode.
VUK:
Ja bi pre neko jagnje ili još bolje ovcu.
Milica:
Daću ti ja ovna, da vidiš kako udara, mislićeš da je došlo do sudara.
VUK:
Ima li ovde negde ispod nekog kamena neki restoran?
Marica:
U šumi to ne postoji.
Milica:
Da nećeš možda i hotel?!?
VUK:
O, to mi treba kad se najedem da prilegnem.
Milica i Marica:
Možeš, pod drvo.
VUK:
A hotel POD DRVO, svratiću tamo prvo! A gde ono vi idete?
Marica:
Idemo kod bake naše.
Milica:
Nosimo joj pivske flaše.
VUK:
Vaša baka pivo pije?
Milica:
Pije, pije pa te posle bije.
VUK:
Može da me bije?
Marica:
Ako je naljutiš.
VUK:
A gde joj je kuća?
Milica:
Na kraju šume, ima puno da se ide.
Marica:
Iza onih jelki na brdu što se vide.
Milica:
E pa onda skreneš desno, pa levo, pa opet desno, pa levo kod zekinog žbuna pa dođeš do rodinog gnezda i onda pravo do reke.
Marica:
Na reci mosta nema.
VUK:
O ne, već me hvata trema!
Milica:
Moraš da plivaš, druge ti nema.
VUK:
Ne znam da plivam, o sudbine teške u ovoj priči došlo je do greške.
Marica:
Nije sve je u redu, samo od kada vukovi jagode jedu?
VUK:
Ma jedu i malu decu!
Marica:
Šta reče, malu decu?
VUK:
Najviše volim perecu.
Milica:
Slušaj. Kad preplivaš reku uđi u prvu diskoteku, tu ću se ja nekako uvući i pesmom vuka dotući.
Sestre Vuku pokazuju svoju najnoviju koreografiju uz turbo-folk hit.
VUK:
O, pa to je neki novi kulturni pravac?
Milica:
Nije to novi pravac, to je sad ružičasto!
Marica:
A znamo mi i kulturne stvari.

Da bi pokazala svoje muzičko obrazovanje, Crvenkapica svira na violini deo jedne kompozicije.
VUK:
O, pa to je kultura prava ti bi za ručak bila strava ali bolja je prvo baka.
Milica:
Aaaa, naša je baka sila.
VUK:
Mora da ima trista kila.
Marica:
Ma trista pedeset.
Vuk svuda po sceni traži gde bi to mogao biti sakriven hotel i izlazi sa scene.
Milica:
E, ovaj mi je sumljiv.
Marica:
Kao da nešto smera.
Milica:
Ma gde se izgubi.
Marica:
Stvarno, gde se izgubi.
Milica i Marica:
Krenuo je kod bake.
Njih dve shvataju da je baka u opasnosti i jure ka njoj.
Marica:
Joj, jadna baka ja se plašim!
Milica:
Ćuti, eto ti ga tvoj kulturni vuk! Jao baš te fini! Šta fin, trebalo je da mu otpevam još nešto žestoko i sigurno bi lipsao na mestu.
Marica:
Tvoju muziku i kulturu niko ne može da svari.
Milica:
Ako ne požuriš princezice on će da svari baku a ti posle sviraj taj tvoj klavir koliko god hoćeš.
Marica:
Jao, upiškila sam se!
Milica:
Sve ti se sijaju okice. Vidim da stvar moram da uzmem u svoje ruke.
Marica:
Takve stvari na tebe liče.
Milica:
Ne, nego će na tebe da liče pa da svi budemo pojedeni na kraju priče. Slušaj! Ti ideš kući da pozoveš lovca, evo ti plan prečice. Ja idem kod bake. Stići ću pre vuka. Vidimo se tamo, požuri.
Vuk na putu do bake peva od radosti, nadajući se lepom ručku.
Song uz koreografiju.
VUK:
Moram da preplivam reku
Da prođem kroz tu folkoteku
I da stignem do bake,
Stvarno je put gadan
Ali u suprotnom ostaću gladan.

Ta folkoteka me kuša
Ko će te seljačke pesme da sluša,
Pokazaću im šta znam
Makar na sceni bio sam,
Čas kulture ću da im dam.

Pojuriću ko iz topa
Jer čeka me klopa,
Baku ću zaseniti igrom
Igraću kao sa čigrom
dok ne padne s nogu
A onda je pojesti mogu

Baku zatičemo u kući kako vežba aerobik.
Milica stiže prva kod bake.
Milica:
Bako, bako, otvaraj!
BAKA:
Aaaa, znam da si ti vuče malo si promenio glas pa misliš opet da me prevariš.
Milica:
Bako stvarno sam ja Crvenkapa. Imamo samo još malo vremena promenio se tok priče. Vuk samo što nije stigao.
BAKA:
Nećeš me više namagarčiti.
Milica:
Ne vredi, ona je katastrofa. Pazite sad. Bako, bako, otvori, ovde Vuk. Došao sam da te pojedem.
BAKA:
Vidi, vidi, kako me moja Milica zavitlava Vukom, pa što ne kažeš da si to ti? Ne čujem dobro, nisam stavila naočare.
Milica:
On stiže, moramo da mu priredimo doček.
Milica uzima mrežu i konopac kako bi spremno dočekala Vuka.
BAKA:
Volim dočeke. Tako smo ja i moj Dragoslav četresšeste čekali novu godinu osam dana i osam noći a ona nikako da stigne.
Milica: On stiže.
BAKA:
Ali ćero, on je umro davno.
Milica:
Vuk stiže, Baba, Vuuuk stiže!!!
Vuk stiže do bakine kuće misleći da je ona sama.

VUK:
Uh zaključano. Nisam ja pas′o travu, zato umem brzo da razvalim bravu.
Vuk provaljuje bakina vrata ne sluteći da ga u kući čekaju Milica i baka sa mrežom kojom ga hvataju. Vezuju ga i polažu na pod. U tom času kada je sve bilo gotovo, stižu lovac i Marica.
LOVAC:
Evo stiže lovac pravi što će vuka da udavi.
Marica:
I šta ćemo sada sa ovim vukom? Hteo je da pojede baku, on je potpuno lud.
LOVAC & POŠTAR:
Kako šta, pa vodimo ga na sud, ovo je kulturna šuma!
Priprema se sudnica Zekinog tribunala i suđenje počinje.

Milica:
Sudija će biti baka.
Marica:
Da presudi, stvar je laka.
Milica:
Vuku se samo zatvor nudi.
Marica:
Jer baka ga tuži a ona i sudi.
LOVAC & POŠTAR:
Svedoci su male Crvenkape, jer da nisu umešale šape, bilo bi svašta. Gore od onog što smisli mašta.
Milica:
Sudi se vuku prevarantu sveta, male devojčice njemu su meta, zato i nema nikog na njegovoj strani jer ko će tu spodobu da brani.
Marica:
Bakin advokat biće lovac, koji ne radi to za novac. On sanja da vuka muči, muči sve dok ga ne nauči.
Milica:
Deca ne služe da se pojedu, ni bake jesti nije u redu, već treba da jede biljnu hranu i problemi će da nestanu.
BAKA:
Kao okrivljani, šta imate da izjavite sa tog mesta?
VUK:
Žaliću se društvu za zaštitu životinja smesta!
BAKA:
Vi ste hteli da pojedete nas. Doživotna robija to je za vas.
LOVAC & POŠTAR:
Ja bih ga na vešala.

Milica:
Možda bolje da mu osmudimo dlaku, iskopamo oči, iščupamo rep....
VUK:
Učinio nisam ništa. Molim da mi se sva moja prava vrate, jer dokaze nemate.
LOVAC:
Imamo, oni su zapisani u bajci o Crvenkapi. Na kraju mi smo načisto sa tim, to su još davno napisala braća Grim. Svi znamo da bi vuk prvo pojeo baku, a onda i devojčicu.
Milica:
I dve devojčice.
BAKA:
Vuče, osudićemo te na mnogo godina zatvora ali ti pružamo šansu da ispraviš grešku.
VUK:
Moja francuska škola stoji na usluzi.
BAKA:
Moraš da obećaš, da više nećeš sve ovo do sada viđeno raditi i da ćeš jesti samo biljnu hranu.
VUK:
Vi govorite o onome što se desilo u staroj Crvenkapi i za sve to mi sudite u potpuno novoj priči. Kako to može?
LOVAC & POŠTAR:
E, pa danas sve može. Ostaćeš i bez kože Evo, obećaj da više nećeš decu jesti,da nećeš jesti ni bake, bolje pređi na žvake...
VUK:
Ma, da ja ovde ne ispadnem ovca, bilo bi najbolje da pojedem lovca.
Milica:
Vučino vuče, ti si mi neka francuska škola, nemaš ni malo stila! Da se ja pitam, možda bi te i ubila!
Marica:
Ma neka, ipak je on kulturan, fin bar malo. Do takvih vukova svima je stalo. On neće više jesti ljude, vegetarijanac ima da bude.
Milica:
Nek′ otvori skolu kulture, nek′ peva, glumi, slika, šumi i treba takva prilika.
LOVAC & POŠTAR:
Da nas ne biju kiča i šunda bure.
Milica i Marica:
Neka to bude Vukova šuma kulture.
BAKA:
Kulturu da predaješ, neka ti to bude struka, oslobađamo te svih muka.

KRAJ