Sa svetskih meridijana

[branko]

Ja ne branim postupak Kustin ili već čiji je, već pokušavam od prvog posta da govorim o licemerju medija... uzalud... [-(

[Bibliotekar]

U potpunosti se slažem sa Tvojom ocenom da je izvorno prezentovani članak objektivno manjkav usled očevidne egzaltiranosti njegovog autora o kojoj sam govorio još u prvoj reakciji na ovu sramnu vest, ali faktička suština celokupnog zamešateljstva i nadalje ostaje u činjenici da je ono bilo prouzrokovano primarnim i objektivno neprimerenim vandalskim činom osobe od koje takvo nešto niko ne bi očekivao.

Kulturno-istorijski spomenik je spomenik čak i kao ruševina! A ti hercegovački forovi su - kako je to i sam Andrić svojevremeno napisao - „kameni svjedoci jednog vremena”. Zaista mi je nepojmljivo da neko u XXI veku ruši unikatno (premda žalosno zapušteno!) arhitektonsko delo kako bi što jeftinije podigao filmske kulise! Za ime sveta, pa zar u Hercegovini nema dovoljno kamenja?

[branko]

Ima, ali njegova obrada košta. Ja sam prvi koji ne bih dao da se tako nešto krade, ali ne može se imati selektivan pristup pravdi. Stvar je jednostavna: Kusto, ako si ti dao takav nalog - odgovaraj pred zakonom! Svi koji su krali kamenje sa takvih mesta - odgovarajte pred zakonom!
Ali, onaj ko govori o "dvorskom režiseru Emiru-Nemanji", "reprezentativnom objektu", "visoko svjesnim Trebinjcima", "traži podršku ambasade Republike Austrije" nije dobronameran, on samo ili mrzi Kusturicu ili koristi ovo u političke svrhe radi nekih lokalno-političkih obračuna.

[Bibliotekar]

Tačno tako! Ko je kulturno - istorijski spomenik devastirao i treba da sudski odgovara! Mada bi čak i prosečno obrazovan čovek očekivao da jednom Vitezu kulture takvo nešto ni na pamet ne bi palo, a kamoli na obraz stalo!

Drago mi je da smo u tome apsolutno saglasni. No stvarno me čudi ta Tvoja teza da odnosni pisac članka zasigurno nije dobronameran, ili da je to što je napisao (a što izvesno nije na najvišem nivou kritičko-istraživačkog novinarstva!) isključivo plod njegove političke zadnje namere, odnosno lične mržnje spram Kusturice. Zašto piscu tih redova Ti unapred odričeš mogućnost afektivno prouzrokovane diskompozicije?

Zamisli da je - sakloni Bože! - lukrativno-finansijski poodavno novčanome ćaru rad g. Kusturica krenuo da ruši nečiju staru, od đeda mu nasleđenu štalu! Znajući mentalitet Hercegovaca, to se ne bi samo na napromišljenim i u afektu napisanim rečima zaustavilo! Ili da je, o užasa, g. Kusturica krenuo da ruiniranu Brankovića kulu zarad tesanoga kamena ruši! Da li bi Ti i tada - u slučaju da se neko u svome besu i očaju, a usled zgroženosti i nemoći da od lokalne poslušnički snishodljive & neobaveštene vlasti izdejstvuje zaustavljanje anticivilizacijskog akta rušenja izvorno srpskog kulturno-istorijskog spomenika,te da se shodno tome javnosti obrati člankom i javnim apelom ambasadi Srbije za pomoć - mislio to isto što sada misliš?

[branko]

... pomalo egzaltiran članak, u kojem bi bio promenjen samo onaj deo koji se odnosi na traženje podrške za zaštitu objekta od strane jedne druge ambasade...

[Bibliotekar]

Baš tako - u slučaju anticivilizacijskog rušenja Brankovića kule i pod potpuno identičnim svim ostalim uslovima zaista bi bilo umesno apelovati kod ambasade Republike Srbije, jedne druge ambasade od one kod koje se u ovom slučaju apelovalo.

Da li bi i tada spočitavao piscu toga članka lični animozitet spram naručioca nedvosmisleno rušilačkog posla, ili pak političku uslovljenost njegove reakcije?

[branko]

Mislim da sam ti odgovorio citatom tvog posta. I ti reče da je to egzaltiran članak u kome bi promenio onaj deo koji se odnosi na traženje podrške za zaštitu objekta od strane jedne druge ambasade... Sem toga za Srbe u Trebinju nije isto traženje pomoći ambasade Austrije (koja je bila okupator na tim prostorima) i traženje pomoći ambasade Srbije. Zato mislim da pisac članka kad govori o "dvorskom režiseru Emiru-Nemanji", "reprezentativnom objektu", "visoko svjesnim Trebinjcima", "traži podršku ambasade Republike Austrije" nije dobronameran već politički motivisan, da je hteo da brani baštinu i kulturno istorijske spomenike reagovao bi i ranije. Zar ne? Na tu temu sada će zasedati lokalna skupština na predlog opozicionih partija. To svakako nije slučajno.

[Upravnik]

Kusturica: Čuvate simbol okupacije
N. Janković | 16. jun 2012. 20:30 | Večernje novosti

Kamen obrušen sa zida nekadašnje karaule ostaje u Trebinju. Taj zid i po, iako nije pod zaštitom države, neka ostane, da podseća građane na dva miliona ubijenih sunarodnika, kaže Kusturica

VIŠEGRAD - Ispred tek završenog Andrićevog instituta u Višegradu, tik uz prvo, jedino, velelepno pozorište, koje je takođe napravio uz Drinu, među još 50 građevina posvećenih našem jedinom dobitniku Nobelove nagrade za književnost, proslavljeni reditelj Emir Kusturica rešava “trebinjsku dilemu”, odbacujući optužbe da je “pokušao da sruši kulu Petrinju”, da bi kamen sa tog mesta uzidao u Andrićgrad: “Taj srušeni zid i po, koji je ovih dana zlonamerno unapređen u tvrđavu, nismo rušili, simbol rata i ubistva dva miliona Srba ostaće gde jeste”.

Uz dozvolu načelnika opštine Trebinje Dobroslava Ćuka dobili smo dozvolu da odnesemo i iskoristimo kamenje obraslo korovom. Žao mi je što su građani Trebinja procenili da je ta gomila kamena važnija od Andrićevog instituta. Najsažetije rečeno, Andrićgrad je mesto koje će obezbediti opstanak našem narodu na “ovom prostoru”, a ja od ovog projekta neću odustati - kaže Kusturica za “Novosti”. - Taj srušeni zid i po, otpao sa propale građevine okupatora, a koji smo nameravali da ugradimo u nešto veličanstveno pod imenom Andrićgrada, nije pod zaštitom države. Potvrda je stigla iz Zavoda za zaštitu spomenika, pa samim tim, nismo u prekršaju.

Namera graditelja Andrićgrada bila je da kamen iskoriste kako bi najvažnija i najobimnija faza u izgradnji Andrićgrada bila završena do Vidovdana.

bez raspadnute kule posao ćemo uraditi, potražićemo materijal za Andrićgrad na drugom mestu. Ostaje jedino gorčina zbog Trebinja i nekima neizmerno drage kule okupatora, koja nas podseća na dva miliona mrtvih sunarodnika - naglašava Kusturica. - Neko od zaštitnika tog zida i po, neki stranački prvak, rekao je ovih dana kako će se žaliti ambasadi Austrije zbog pokušaja uništenja “spomenika kulture”. Takav “izdanak sopstvenog naroda” bi se zgadio i čuvaru ambasade, a kamoli nekome značajnijem.

Po završetku svakih značajnijih izbora u Srbiji, napadi na Emira Kusturicu su uobičajena stvar. Posle izbora održanih 2008. godine, kada se dr Vojislav Koštunica “preselio” u opoziciju, neko je procenio da je “pravi trenutak da se Kusturici stane na put”, pa je proširenje Parka prirode Mokra Gora mesecima bilo u udarnim vestima, pokazalo se, bez pravog povoda. Posle najnovijih izbora, narodski rečeno, sa “bušenjem” jedine sredine u Srbiji gde je zabeležen veliki porast nataliteta posle izgradnje Mećavnika, počeo je jedan od državnih sekretara u Ministarstvu rudarstva: on je pokušao da aktuelizuje staru priču o mogućnost otvaranja rudnika nikla u Mokroj Gori, sugerišući Erama da umesto odlaska na prestižni festival “Kustendorf” - dohvate krampove u ruke, da postanu rudari, pa da se napokon obogate.

Od svih napada, pa i ovog koji podrazumeva preradu rude sumpornom kiselinom i kontaminaciju šire regije, Kusturica se odbranio. Posle “uzbune” u Trebinju zbog gomile kamena, proslavljeni reditelj, vlasnik dve kanske Zlatne palme, ne krije razočaranje.

http://www.novosti.rs/vesti/planeta.300 ... -okupacije

[Bibliotekar]

Avaj, zapravo nisi odgovorio, dragaj dušo moja. Ali ne brini - mi se razumemo čak i kada ćutimo.

Da, savršeno si Ti dobro naslutio da ja zaista nikada ne bih napisao onu opasku o dvorskom režiseru, ali Ti moram reći da se inače slažem sa autorom toga članka da je zaista reč o reprezentativnom objektu (čak sam Ti prethodno naveo i zbog čega je dotični objekat u arhitektonskom pogledu bio unikatan, te stoga i reprezentativan) kojeg je grehota bilo rušiti.

I da - problem je, kao što se to konačno ispostavilo, zapravo sve vreme nacionalno-politički, jer počiva u nominalnom - premda od strane tamošnjih Srba javno neiskazanom - stavu da je arhitektonsko-istorijsku zaostavštinu dozvoljeno rušiti ako je ona izvorno tuđeg porekla. Bez ikakvog obzira i uvažavanja činjenice da je ta zaostavština preko 130 godina deo tamošnjeg ambijenta i autenticni svedok jednog prošlog vremena u kojem su upravo tamošnji Srbi ne samo gradili te iste forove, već, štaviše, u njima kao priznati i poštovani Srbi službovali i po osnovu službe egzistenciju za sopstveni porod osiguravali.

Iskreno govoreći čudi me ta srpska logička podvojenost, koja po pravilu dođe do izražaja onda kada neka bazično srebroljubiva i neobrazovana fukara nađe da interpretira istoriju navodeći vodu na svoju, profitu i ćaru sklonu vodenicu.

Ja bih, naime, smatrao uputnim da se tamošni Srbi za pomoć obrate ambasadi Republike Srbije, Rusije, Kine... Republike Sao Tome i Principe ako bilo ko bilo kada pokuša da zarad bilo čega poruši istorijom bremenitu Brankovića kulu. Žao mi je što srpska nacionalna svest još nije uzdignuta do spoznaje da je rušenje fora Petrina takođe urušavanje ipravo srpske istorije.

Stoga bi me iskreno zanimalo da saznam da li bi npr. Trebinjske Srbe uznemiravala činjenica da su počev od 17. I 1882. oni kao Srbi u sastavu Komande trupa za Južnu Dalmaciju i Hercegovinu (Truppen-Kommando für Süd-Dalmatien und die Herzegovina) pod K. U K. Generalom (kasnije feldmaršal-lajtnantom!) frajherom Stevanom fon Jovanovićem (Srbinom, pravoslavcem i nosiocem najprestižnijeg ordena Marije Terezije čija dodela automatski proizvodi i plemićki status!) kano ljuti, sposobni i verni Carski i Kraljevski graničari spram Krivošija granicu držali i tamošnji ustanak te iste godine uspešno suzbili, pri čemu je – da ni to ne bude zaboravljeno! – za turskoga zemana taj isti Jovanović crnogorskoga knjaza Danila Petrovića vojno protivu Turaka svetovao.

Uostalom, možda bi i Knjaza crnogorskoga trebalo zbog toga iz Istorije isključiti i grobnu mu ploču razbiti. Ta savete je primao od tog mrskog Austro-Ugarina...



Stevan fon Jovanović - komandant Trebinjskih graničara - pandura u gušenju Hercegovačko-Bokeljskog ustanka

Zanimalo bi me da saznam jesu li Trebinjski Srbi namerni da shodno maloumnom apelu Srebroljubivog Sineaste možda i grobnu ploču bagerom razbiju i odnesu kano zlehudo znamenje na 2 miliona srpskih žrtava? Ako su dosledni, kao što im to Srebroljubivi Sineasta kaže – trebali bi. Premda mislim da se Svevišnjemu to baš i ne bi svidelo.

Austrijanci ga, onako spram Srba vazda nenavidni, nikada nisu zaboravili. Čak su mu u spomen za zasluge i poseban marš komponovali, koji se i dan-danas nalazi na repertoaru vojnih orkestara u savremenoj Republici Austriji:



Austrijski memorijalni marš hrabrom i vernom Srbinu Stevanu Jovanoviću

Trebalo bi i tu partituru spaliti. Da ne uznemirava Naopako Osvešćenu Srbadiju... Naročito uzimajući u obzir muzičke preferencijale Srebroljubivog Sineaste Kamenka. Njemu ionako ništa kompleksnije od kvartnog intervala sa jednim međutonom koji deli pentatoničku lestvicu u sekundno-tercne ćelije ništa drugo kao muzička podloga u filmovima nije ni trebalo.

Previše bi to bilo kompleksno, a i na mrsku bi Austrro-Ugarsku mirisalo.

Bojim se, zbog toga, naime, da bi Naopako Svesna Srbadija, tako osoboito senzitivna spram etno-istorijskoga nasleđa po logici morala da spali i pola Bečke biblioteke, a ponajpre knjigu Der Aufstand in der Hercegovina, Süd Bosnien und Süd-Dalmatien iz 1883. da ih ne podseća ni slučajno na ulogu koju su trebinjski Srbi imali pod K. u K. generalom Cvejićem kada su u sastavu 26. Jegerskog (lovačkog) bataljona krenuli da čiste hercegovcačko-bokeljske ustanike pravcem od Nevesinja prema Glavatičevu:



Memorijalno izvorište Srpskih Zaluga za K. u K. monarhiju

Uostalom, Hercegovci bi još jako dobro i prošli ako bi sledili zavetni usklik Režisera Srebroljupca. Ličani, npr. ne bi smeli nikome ni u oči da pogledaju od znamenita doprinosa održanju i cvatu Austro-Ugarske monarhije! Ako bi g. Kusturičinu preporuku sledili, trebalo bi celu kulturno-istorijsku baštinu Like Ponosite atomskom bombom sa lica zemlje ukloniti! Da ne bruka Naopako Shvaćeno Srpstvo, kakvo samo ostrašćeni i profita lakomi konvertiti mogu da propagiraju.

Jer g. Kusturica se, uprkos Viteškom odličju za kulturu, izgleda ne seća da je pre najnovijega mu grabežnoga poduhvata tražio i rušenje austrijskog mosta i zgrade železničke stanice u Trebinju pride, a sve zbog tesanoga kamena koji mu jako manjka, a on pak usled zlehudoga siromaštva mu i besparice ne može da ga iz savremene hercegovačke kamenorezačke produkcije naruči.

Ono, i tom je prilikom bilo revolta Trebinjaca nedefinisane nacionalnosti, ali se na njega izgleda zaboravilo.

Pitam se, stoga, zašto ne predloži da se poruši i drugo austro-ugarsko nasleđe u Trebinju. Vodovod, na primer. Ili Gradska kuća. Ništa ne treba da stoji što Naopako Osvešćenu i Srebroljubivu Srbadiju uznemirava i na mrsku Austro-Ugarsku podseća.

I mi u Vojvodini bi trebali taj šugavi Petrovaradin da što pre porušimo. A mi, šaka srpskog jada, ovde u Senti smesta da pod Gradsku kuću ekrazit u temelje stavljamo i detonatorski štapin pripaljujemo. Mada bi doslednost zahtevala da ponajpre ekrazit u temelje pravoslavnoga Hrama sv. Arhangela Mihaila položimo i pripalimo. Ta ionako je hram napravljen po tipskome nacrtu koji je Carska komora u Bečiu izdala, a oltarsku pregradu mrski Austrijanac Johanes Ajsterlener za Pravoslavce radio...

Kusturica bi posle jeftino cigle mogao da pokupi. Ako mu eventualno za filmske kulise ustrebaju.

[aleksey]

 
Jbt, dokle ovaj stize...

[Bibliotekar]

Kao i uvek – do same suštine, dragi moj g. Alexey.

Koja je ovoga puta dodatno pojačana vlastitom mi upitnošću da li je zbog plemenite preporuke Srebroljubivoga Sineaste možda potrebno da od Ćesara odlikovane mi mi K. u. K dedove Milana, Arsenija i Jovana iz redova Srba uprkos zvaničnoj im krštenici izbrišem:



I, eventualno, kao iskreni pobornik neuznemiravanja Naopako Osvešćenog Srpstva Modernog, svima njima nadgrobne ploče porušim, Srebroljubivome Sineasti iste zarad izgradnje filmskih kulisa dadnem i eventualno im se na grob pride, iz iskrenoga revolta spram nečasnoga im dela, uneredim.

[aleksey]

 

Kao i uvek – do same suštine, dragi moj g. Alexey.

Suštinu smo shvatili pre pet-šest postova: Ič ne mirišeš Kustu.

Sve ostalo je samo "celofan".

[Bibliotekar]

Niste Vi suštinu shvatili, dragi moj g. Aleksey. Ona se, naime, sastoji u tome da postoje lopovi koji bi da skupljaju kamenje koje im ne pripada. A pri tome još i Glavna lopurda u Udruženom lopovskom poduhvatu uzme da uzvišeno nacionalno-filozofski mrsomudi, pa Vam time ogadi celokupnu nacionalnu istoriju i rođene pretke u njoj, a i etiku od Aristotela naovamo pride. I to sve zarad ćara kojeg bi se postidela i poštenija sitna jajara.

To je sve.

[aleksey]

 
Ššš-ššš-ššš-ššš-ššš-ššš-ššš...

(Jbg, ne znam drugačije da napišem onomatopeju šuštanja celofana)

[Bibliotekar]

Pffffttttt...

(Šta da se radi - ne znam ni ja drugačije da napišem onomatopeju praznog prdeža.)

[branko]

.... A ti bi baš mogao da budeš i malčice uljudniji u ophođenju...

Napisa ti meni jednom...

[Bibliotekar]

Našta pak Ti nikada ne odgovori.

[aleksey]

.... A ti bi baš mogao da budeš i malčice uljudniji u ophođenju...

Napisa ti meni jednom...

Bože moj, Branko, zar si zaboravio:

Ono što važi za plebs, ne važi za kralja.

Ne mešaj babe i žabe.

[Bibliotekar]

Pffffffffffffffffffffffttttt...

(Skužajte na vjetrovitosti, sinjor Aleksey - biće da je refleksne prirode!)

[Bibliotekar]

Promašaj od 5 milijardi dolara

Najnovija vest koja je, poštovane dame i gospodo, upravo pristigla iz jedne od tehnološki najrazvijenijih i vo nebesa višnja kano za sleđenje primereni uzor anonsiranih zemalja planete Zemlje po svojoj je suštini upravo porazna i glasi: Armija Sjedinjenih Američkih Država povlači iz upotrebe Armijsku Borbenu Uniformu (ACU – Army Combat Uniform) koja je bila obojena po ultra-modernoj, digitalnoj univerzalnoj maskirnoj šemi (UCP – Universal Camouflage Pattern), pošto je umesto utapanja vojnika u okolinu zapravo njih činila uočljivijim u svakom okruženju u kojem je bila primenjena, ukazujući neprijatelju gde zapravo treba da gađa!



Borbena uniforma Armije SAD sa totalno kontraproduktivnom digitalnom univerzalnom maskirnom šemom iz 2004.

Digitalno kolorno disperzirana sivo-bež uniforma koja je debitovala 2004. godine, a koju je uprkos lošim rezultatima iskazanim na testovima u istraživačko-razvojnom centru u Natiku (savezna država Masačusets) armijski vrh odabrao za operativnu upotrebu, biće zamenjena novom sa inoviranom zelenkasto-sivom kamuflažnom šemom poi menu MultiCam.

„Armija je, u suštini, dizajnirala univerzalnu uniformu koja je univerzalno propala u svakom okruženju” – izjavio je armijski specijalista koji je zamolio da mu ime ostane nepomenuto, a koji je u 4 navrata bio na borbenim zadacima u okolini Bagdada i Basre. „Samo sam jednom video da je stvarno dobro funkcionisala – u šljunkari. Moj posao kao konjičkog izviđača bi o je da ostanem skriven. Noseći uniformu koja je tako strahovito štrčala činila je efektivno obavljanje mog posla nemogućim. Ako vi zbog nje možete da vidite sopstvene momke sa daljine, to isto može da vidi i neprijatelj.”

Ovde treba reći i to da zapravo nikada nije bilo službeno objašnjeno zbog čega je pomenuta maskirna šema uopšte i bila odabrana za primenu, kada se zna da je na testiranjima bila najlošija u poređenju sa tri druge maskirne šeme. Štaviše, vizuelno upoređivanje je otkrilo da je ona zapravo predstavljala rekolorisani varijetet maskirne šeme američkih marinaca (MARPAT), a koja je i sama bila bazirana na još ranijoj kanadskoj CADPAT kamuflažnoj šemi.



Jeftina rekolorizacija kao anonsirana originalnost – komparativni snimak preuzimanja maskirnih šemi za uniforme koji je doveo do konačnog fijaska

Ovo inače nije prvi fijasko u kojem su visoki predstavnici vojno-industrijskog establišmenta svojom nezajažljivom trkom za profitom kroz uštede ugrozili živote američkih vojnika. Poznat je npr. raniji slučaj u kojem je neprobojni prsluk Dragon Skin bio zabranjen za upotrebu u oružanim snagama SAD uprkos tome što je bio bolji od oficijeno usvojenih, jeftinijih ali balistički lošijih IBA zaštitnih prsluka.



Nedvosmisleni dokaz da različito okruženje zahtreva različite kamuflažne šeme – eksperimentalno odeljenje Armije SAD u Natiku

Verziraniji i ciničniji stručnjaci iz operatvnog sastava američkih oružanih snaga su skloni verovanju da bi bilo najbolje da se na predstojećem tenderu za reopremanje američkih oružanih snaga novim uniformama posao poveri pouzdanim, stručnim i jeftinim kineskim proizvođačima odeće. To, uostalom I ne bi bio prvi slučaj uspešno odrađenog posla. Kada je, naime, administracija bivšeg predsednika Klintona odlučila da opremi Armiju crnim beretkama (koje su izvorno nosili samo američki Rendžeri) posao je bio poveren Kinezima.

I bio je sasvim uspešno okončan, bez ma i jedne pritužbe na kvalitet posla i upotrebljenog materijala.