Dejan Đonović - Ko se boji vuka još

[branko]

Dejan Đonović

Ko se boji vuka još

Uloge:
GLUMAC... ... .. voli svoj posao , ali stani malo!
DIREKTOR... .. veliki direktor, mali stručnjak, pesimistički optimista...
VUJICA... ... ... .. vuk, spreman svakom da pomogne, ali stani malo!
KOZA... ... ... ... .. Ružica, Vujicin frend, učiteljica, pravi esteta, ali stani malčice!
BAKA... ... ... ... .. stara kao Grčka, ljenština, vratila bi se u mladost, a udala pod starost, najviše voli šminku, ali stani malo!
LOVAC... ... ... .. škrtica, udvarač bez pokrića, lopov iz nužde, ali stani malo!
CRVENKAPA... . proždrljivica, ne voli školu, ali voli da pravi probleme...

Uvodna scena

(Na sceni je glumac. Vježba. Dolazi direktor pozorišta.)

GLUMAC: O, dobar dan, gospodine direktore .Ja sam se malo zadržao ovdje na sceni da pregledam lutke i kostime.

DIREKT: Bravo-bravo... A, da! Znaš ... ti si jedan od naših najboljih glumaca... imaš, ovaj... snažan glas... Da... .

GLUMAC: Hvala.

DIREKTOR:Veoma si originalan... i... eh... hm...

GLUMAC : Ovaj… hvala...

DIREKTOR:Ti, prosto... plijeniš svojom pojavom!

GLUMAC : Ma, nemojte... malo mi je neprijatno...

DIREKTOR:Ne-neee! Kao stvoren si, (svečano) da u novoj predstavi Crvenkapa, igraš - vuka!

GLUMAC: Ali, gospodine direktore... baš sam htio da vas zamolim... da više ne igram vukove!

DIREKTOR:Molim?! Ma, jesi li ti primjetio da se sva djeca tebe boje, a?

GLUMAC: Jesam, pa baš zato...

DIREKTOR:Ali, tako i treba da se glumi! Što te se djeca više boje, to si bolji vuk. A što si bolji vuk, to si bolji glumac.

GLUMAC: Ja neću da me se djeca boje...

DIREKTOR:Ma, to nije važno! Važno je da bude dobra predstava!

GLUMAC: Ali gospodine direktore, ja već godinama igram samo- vuka! Kad me vide na ulici, djeca za mnom zavijaju!(Auu!Auuuu!)

DIREKTOR:Pa šta? I ja stalno glumim direktora pozorišta, pa šta mi fali? Ti ćeš da igraš vuka i tačka! Evo ti pročitaj tekst. I čuvaj ga. To je jedini primjerak. Žurim na sastanak . Evo, vidiš - moram da nosim kravatu
koja me steže, ispeglano odijelo... (gunđa u odlasku) ... kao da je meni lako... ( ode )

GLUMAC: (ostane sam) E, neću... Neću da budem vuk!!! U svakoj predstavi ja igram vuka... U predstavi Vuk i jarići igrao sam vuka.U predstavi Tri praseta igrao sam vuka.A znate li šta sam igrao u predstavi Trka zbog vuka? (djeca:VUKA!) Da! I znate šta... ? Svi ti vukovi su zloće. Zašto i ja ne bih mogao da igram nekog ko je dobar...





Neću više da glumim vuka
To sam im 100 puta reko
Nije za šapu moja ruka.
Hoću da budem zeko …
(uzima i gricka veliku šargarepu )

Neću više da glumim vuk (auuu!)
Njega finoće ne krase.
Svu djecu od vuka uhvati muka
Ja hoću da budem prase.
(grok-grok! )

ref:
Po dobroti želim da sam znan
Da mi djeca kažu dobar dan
Po dobroti želim da sam znan
Da mi dođu svi na rođendan

(donosi tortu sa svjećicama)

Neću da glumim više vuk(auuuuu!)
Ne dajem za to ni pare
Svud oko vuka pravi se buka
Ja hoću (malo) da budem jare (me-e-e-e-e)
Ref:
Po dobroti želim da sam zna na-na-na-na
Da mi djeca kažu dobar da na-na-na-na(DOBARDAN!)
Po dobroti hoću da sam zna na-na-na-na
Da mi dođu svi na rođenda na-na-nan! (iznosi tortu!)


Neću da budem vuk! Neću zbog toga, jer vuk nije dobar.Znam da je teško biti dobar... , ali hoću da budem dobar, pa nek mi bude i - teško!!!

(repuje))
Neću da glumim više vuka
Mada sam gruboga lica
Priznajem možda to jeste bruka
Al radije biću Crvenkapica.(ćao!) (stavlja na glavu crvenu kapicu)

Ref:
Po dobroti želim da sam znan (a –na –na-na)
Da mi djeca kažu dobar dan (a-na-na-na)
Po dobroti želim da sam znan (a-na-na-na)
Da me zovu svi pod kišobran (a-na-nan!)(otvara kišobran)

(pojavi se iza kišobrana, sa idejom)

GLUMAC: Hej, djeco! Znam !!! Igraću ja vuka... .ali moj vuk mora da bude dobar. Mora i tačka! Pa, zašto vuk u svakoj bajci mora da bude loš!? Ako je neko malkice ružan, ne mora da znači da je loš. Loši su oni koji ružno misle. Ima i dobrih vukova. E, videće oni kako to izgleda kad je vuk dobar, a ostali nisu. Idem da samo malo, malo, malo ... . promijenim tekst, i vuk će biti ... Kakav? – Dobar, zna se...

I SLIKA

(u ružičnjaku, sve cvjeta i miriše)

(Dok priprema buduću scenu, glumac pjeva uvodni song)

Našim šumarkom pjesmica kruži
kako se vuk s kozicom druži.
Možda su nekome to čudne stvari,
ali su oni drugari pravi.

(Vuk i Koza sade ruže.)

VUJICA: Mislim da će naša bašta da bude najljepša u okolini.Je li tako, Ružice ?

RUŽICA: Tako je, Vujice.A znaš li zašto su naše ruže, ružice, ružičice najljepše?

VUJICA: Pa, zato, jer gajimo najbolje sjeme...

RUŽICA: I zašto još?

VUJICA: Zato što ih okopavamo i zalivamo.

RUŽICA: A šta ružama najviše treba? Od čega najviše rastu?

VUJICA: Od ljubavi. Pa, da! Mi našim ružama pjevamo, i ljubimo ih, zato su one najljepše.

RUŽICA: Tako je.Od ljubavi, ljubavice, ljubavička!

drugarski song:

Gajimo ruže, ruže crvene.
Jednu za tebe, jednu za mene.
Kad se drugari iskreno druže,
svima procvjetaju ruže!

RUŽICA: A sada, da se podsjetimo još nekih znanja iz umjetnosti! Da vidimo šta smo naučili. Vujice, zašto ruža oblači trnje?

VUJICA: Ovako... Ruža oblači trnje da bi se odbranila od nevaspitanih udvarača.

RUŽICA: Bravo! Zašto ruža miriše?

VUJICA: Ruža miriše, zato, jer ima dušu.

RUŽICA: Odlično! Šta ruža najviše voli da jede za ručak?

VUJICA : Znam! Finu ukusnu crnu zemlju. Ona se pravi od lišća i živi ispod velikih hrastova.

RUŽICA: Odlično - pet! E, kad smo već kod toga,Vujice, idi u šumu i donesi malo one fine crne zemljice da posadimo nove ruže, ružice, ružičice...

VUJICA: Vrlo rado. Idem.A ti ostani da paziš na naše ruže, da ih neko ne pogazi.

RUŽICA: Hoću. I čuvaj se, molim te!

VUJICA: Ne brini, kozice... Ćauuuu!(ode)

RUŽICA: Me-e-ooo! (zaliva ruže i pjevuši)

Gajimo ruže, ruže rumene,
jednu za tebe , jednu za mene...

Idem po novo sjeme,sjemence,sjemičak,zrno,zrnašce,zrničak... (veselo uđe u kuću po sjeme)
(Prikrada se lovac)

Lovčev song:

Ja sam lovac cvjetolovac
Ne volim da trošim novac
a lovim za dzabe
Ružice za babe.

U oku mi tajna sija
Baka mi je simpatija
kad mirišu ruže tuđe
nos mi sam u baštu uđe.


LOVAC: -Ha-ha-ha!Dok je kozica u kući, ukrašću ruže, da ih poklonim baki. (Lovac krade ruže) Kako će se baka oduševiti kad joj kažem da sam joj kupio ruže.

(pjeva)
Donosim ti ruže rumenee( udaj se)
Udaj se za mene bakice, jeee! (odlazi)

(kozica se vraća)

RUŽICA: Me-e-e! Šta je ovo!? U pomoć!Neko nam je počupao ruže! Me-e-e-e! Ko je to uradio? Djeco?(djeca odgovaraju: LOVAC!) Me-e-e... (odlazi plačući) Vujice!!! Vujice!!! (ode) U pomoć, u pomoćkić, u pomoćanac!

II SLIKA

(u šumi, gdje hrastovi proizvode zemlju)

(Crvenkapa pjevuši)

Ja sam mala Crvenkapa,
nju-pa-pa-pa, nju-pa-pa-pa!
Ja sam mala Crvenkapa,
nju –pa- pa- pa-paaa!

CRVENKAPA: Jao, što sam gladovita... U tim školetinama, ne daju da se mlogo
jede. Davaju nam samo nekaka mala i velika slova. Ali, meni to nema nikaku ukusnoću. Jučen sam, požnjopala dvije sveske i poslje toga me je zaboljeo trbuk. Zato ne volim sloveta. Više volim bakine kolačove.

(nastavlja da pjeva)

Reći ću mu ko me pita
Nju pa pa pa pa pa paa
Da sam dobrog apetita
Nju pa pa pa paaa

Ja sam mala Crvenkapa
nju pa pa pa...


CRVENK: Ko to tamo šuška? Šape u vis!

VUJICA: Ja sam, Crvenkapice, vuk Vujica. Došao sam da uzmem malo zemlje za ruže.

CRVENK: A? Ha-ha-ha! Vuk, pa baštovan. Hi-hi-hi!.A gdje ti je taj zemljurina,
gdje?

VUJICA: Evo je, vidi kako je meka i rastresita.

CRVENK: Je li ovo?(Proba je.) Bljak.Nema slatkošću. (počne da skače po njoj)
Evo ti, glupa zemljo.Koji će mi klinac zemljurina prljava?Bolja je torta
od kikirikoga.

VUJICA: Nemoj to da radiš, molim te, utabaćeš mi je, pa će da bude tvrda. Ruže ne vole tvrdu zemlju.

CRVENK: Baš me brige za ruže.One se ne jedu.

VUJICA: Ne jedu se, al mirišu.A gdje si se ti uputila, Crvenkapice?

CRVENK: To nije tvoj proglem, mališanac...

VUJICA: Zar ne bi trebalo da si u školi?

CRVENK: Pa, možda će bit da je i trebalo, ali baka mi kupuje kolačove. A ja više
volim kolačove, nego školevanje. (nastavlja da pjeva)

VUJICA: (za sebe ili djeci) Jao, kako se izražava... (Crvenkapi) A šta ti je to u torbi, jesu li knjige?

CRVENK: Ma, kakve knjige, smotanko! Ovo je čminka. Maznula sam mami. Nosim je baci... Baka hoće da se proljevša. Mlogo joj se sviđa lovac Jole. Oće luda, da se uda. Fifti-fifti. Ja baci čminku, ona meni kolačove.

Kod bake me kolačići
čekaju pa pa pa paa!
Ja u školi neću ići,
al ne smije da se zna.

VUJICA: Znaš šta, mislim da ne bi trebalo da bježiš sa časova. Šta ako te izbace
iz škole? Ili, ako budeš ponavljala?

CRVENK: Baš me briga. Ma, sklanjaj mi se s puta, vučekanjac jedan!
Baš sam gladna, znaš? Nemoj sad da te pojedem! Mnjam,mnjam, klop-
klop.Vidi ti njega! On će mene da drži prendavanje.
Kad sam gladna čak,
pojela bih mrak.
Nek me zovu buca, ali
volim kad se ruca.

Ha-ha-ha!



Ja sam mala Crvenkapa
Nju pa pa pa pa nju ...



(Vujica se sakrije, drhti od straha)


VUJICA: A-uuuuu! Kako je proždrljiva... Zamislite, više voli kolače od škole. Baka sigurno ne zna da Crvenkapa bježi sa časova. Ma, jeste li je čuli? Kako nepravilno govori! Idem prečicom, da javim baki. Nikako ne smijem da dozvolim da Crvenkapica bude ponavljač. (ode)



II SLIKA

( a kod bake, krš i lom)


(baka se šminka, češlja i, naravno, ogleda... )

Nemoj nekog da sam čula
da me zove baka
sa sto mojih godinica
žvaće mi se žvaka. (razvlači žvaku)

Želim samo da uživam.
Neću da u suđu plivam.
Ma, zašto da usisavam?
Sve do podne ću da spavam.

Šta je, šta me gledate? (ljubi ogledalo) Baš dobro izgledam. A imam i simpatiju. To je onaj lovac, Jole. Stalno mi kupuje ruže. Sigurno je silne pare potrošio na cvijeće. Pravi džentlmen. Uskoro bi trebalo da dođe... Možda me zaprosi...

(nastavlja da ljenčari ,pardon, pjeva... )

Volim igranke i žurke,
volim provod ludi.
Da sa lovcem igram žmurke
moje srce žudi.

U meni јoš živi nada,
mada više nisam mlada.
Al glasno ću reći sad:
Udaću se: kad-tad! (poljubi ogledalo)

VUK: (Utrčava kod bake u kuću) Auuu! Bako, bako! Da ti kažem...

BAKA : Vuče, nemoj da me zadržavaš. Nemam vremena! Dolaze mi gosti, a ja još
nisam spremna.

VUK : Izvini, bako, ali moram da ti kažem, Crvenkapa bježi iz... ...

BAKA: Frizuru nisam napravila, a drva su mi neiscijepana!

VUK: Bako, evo ja ću da iscijepam drva.(cijepa drva) Ali, da ti kažem,vrlo je
važno..

BAKA: A kome si ostavio one prljave sudove!?

VUK : Sad ću ja bakice. Evo već perem. (čuje se voda u sudoperi) Znaš li ti bako
da Crvenkapica bje... ...

BAKA: Ja ne mogu da perem suđe, izlakirala sam nokte.

VUK: Bako draga, sve suđe sam oprao...

BAKA: Ma nemoj, a ko će da usisa kuću!?

VUK: Ja ću bako... (čuje se usisivač) Ali Crvenkapicu će...

BAKA: Nisam ni kolače napravila

VUJICA: Evo, pravim.

BAKA: Jesam li lijepa?
VUJICA: Jesi bako, kao curica izgledaš, ali ...

BAKA: I pospremi moj krevet!

VUK: (posprema krevet i pada na njega od umora)
Gotovo je, bako.Auuuh... auuuh... uh... Da ti sad kažem ,bako... .

BAKA: Kaži već jednom!

VUK: Crv... Crv..(ne može da progovori od zadihanosti)

BAKA: Ma, kakav crv? Nema kod mene crva.

VUK: Crve... crven...

BAKA: Aaa, znam, znam, crven si od umora, hoćeš malo da odmoriš. Dobro,
Ostani onda i čuvaj mi kuću, a ja idem u prodavnicu. Zaboravila sam da kupim kafu.U goste mi dolazi lovac Jole. Pravi momak Ima samo 67 godinica .(poljubi ogledalo)Ako dodje prije mene reci mu da dolazim za pet minuta. Ćao!
(ode)

VUK: Stani, bako!!! Ode. Uh, baš sam se umorio... Malo ću da odmorim. Reći ću joj kad se vrati.Valjda neće biti kasno.(zaspi)

(čuje se Crvenkapin song)

Ja sam mala Crvenkapa
nju pa pa pa
nju pa pa pa

(UlaziCrvenkapica)

CRVENK: Bako! Bakiceee! Ima li kolačova? Njam-njam(vidi Vujicu)
Glej ti ovo! Vujica spava u bakinom krevetu, a ni šape nije skinuo.
Vuče,Vučekanjoooo!Ustaj, sad ću da te poklopam.Ha-ha-ha.
(vuče ga za šape, uši, rep, perom ga golica... Namiriše kolače.)
Evo ih kolačovi... (pipne prstima ,ali vrući su) Hoćeš ti jedan
kolačov? Nećeš, a? Šteta, baš su super.(ko fol nudi Vuku , a on spava)
Ostaviću ih da se hlade, mlogo su vrući.(ostavi kolač na prozor)
Šta da radim dok se ne ohlade? Dosadno mi je... Ha! Znam!Napraviću
muskenbal. E, vuče, hajde da se muskiramo. Spavaš, a? Mora da te je
baka zaposlila po kući.
Šta si reko? Oćeš da se muskiraš u baku? Dobro. Staviću ti bačinu
maramu i naončare. Malo čminke. (prerušava i šminka vuka, šminku
ostavlja do kolača) He-he. Sad je isti baka. Ho-Ho-Ho !
Baš je smiješan. Baba –Vuče! Hu-hu-hu!

(Iz daleka se čuje lovac)

LOVAC : Bako, bakice, donosim ti ružice!

CRVENK: Opa! Evo lovca Joleta! (Crvenkapa se sakrije ) Ha-ha-ha! Malo ću da se
našalim. Sag će da bidne zanimnjivo. Lovac Jole ionako slabo vidi. Biće veselo.He-he-he!
... (sakrije se)

(ulazi lovac)

LOVAC: Bakičice , bako, kupio sam ružeeee...
Probudi se bako, da te volim duže...

CRVENKAPA: (Crvenkapa podražava baku, sakrivena iza kreveta) O, hvala ti,
dragi.
LOVAC: (malo postiđeno)Dragi? Oooo...

VUJICA: Hm... hrk... hrk...

LOVAC : Ja vas volim, od glave do pete,
hoćete li moja da budete?

VUJICA: (probudi se )Ko... ? Šta... ?

LOVAC: Ljubavi mojaaa!

VUJICA: Ma,... šta vam je!? Zašto tako kolutate očima?



LOVAC: (šmekerski, misli da baka igra igru)
Da ti bolje ja namignem,
kad do oka tvoga stignem.

VUJICA: Molim!!!???A zašto tako mrdate ušima?

LOVAC: Da ti bolje čujem otkucaje srca...
Jer u meni sreća od ljubavi puca

Ovo je za tebe.(daje mu buket)


VUJICA : Hvala... ali,... zašto toliko otvarate usta?

LOVAC : Od ljubavi glavu gubim.

VUJICA.: Hej! Pa ovo su ruže iz naše bašte! (lovac se približava)

LOVAC: Da te bolje ja poljubim.

VUJICA: Štaa!?

CRVENK: ..(Crvenkapa se premjesti iza ogledala) Opa, bato! Biće frke.

VUJICA: Molim?

LOVAC : Bako, ljubavi moja!!! (pokušava da ga poljubi)

VUJICA: U pomoooć! (bježi bijući ga ružama, u bijegu sretne Crvenkapu)
Crvenkapice, lovac Jole misli da sam ja baka!

CRVENK: Pa i jesi. Evo pogledaj!( prinese mu ogledalo)

VUJICA: Upomoć! Pretvorio sam se u baku! To je sigurno zato što sam
radio bakine kućne poslove... Joooj!

(pobjegne glavom bez obzira)

CRVENK: E, kako je naivna ova vučerdica... Ha-ha-ha!A, šta je tebi,
plačkavice lovačka?

LOVAC: (plače kao i svaki povriježeni muškarac)

Crvenkapice, baka bježi od mene... nisam joj više
simpatičan! Ona mene ne voli... (jeca)

CRVENK: Ha-ha-ha! Ma, to je bijo vuk Vujica...

LOVAC: Vuk! Ma nemoj? Znači, pojeo je baku...
Eh, živote, a ja sam mislio da je zaprosim.Tako bi divno živjeli.
Vidi samo kako je ta divna baka održavala kuću. Bila je prava
vrednica. Sve čisto,uredno.E, bako ,bako, baš nam nije se dalo...



IV SLIKA

(u ružičnjaku, priprema se otpor ili možda napad?)

RUŽICA: (zabrinuto)Vujice još nema, a lopov može opet da se vrati i ukrade nam
još ruža. Najbolje je da se ja sama pripremim za odbranu. Čim lopov
naiđe, mlatnuću ga lopaticom po glavi. (postavlja busiju)

VUJICA: (bježeći sa ružama u rukama) Auuuuu! Nadam se da sam umakao. Jadan
Ja! Pretvorio sam se u baku. Šta ću sad?
(Ružica iskoči i mlatne ga po glavi)

RUŽICA: Evo ti, lopove!!! Evo ti! Vrati nam naše ruže! (Vujica ispusti ruže)
Hej, pa to je baka! Sram Vas bilo! Stara gospođa, a krade. Sad ću da
zovem policiju. To samo ruka zakona može da sredi.

VUJICA: Neeee! Stani!To sam ja Vujica, ali sam se nekako pretvorio u baku. Sigurno zato što sam radio njene kućne poslove.

RUŽICA: A, to si ti... (skida sa njega masku) E ,Vujice,Vujice, baš si naivan.
Mora da je tu Crvenkapa umiješala svoje buckaste prstiće... (stavlja mu
meleme). Evo, još i ovaj melemčić od latica žutih ruža puzavica i proći će.

VUJICA: U stvari, pravi lopov je lovac. Krade naše ruže da bi ih poklonio
baki. Mnogo mu se sviđa. A, bogami, i baka je nevaljala. Ne voli ništa da radi, samo se po cio dan šminka. Hoće da se uda, a ne zna ni suđe da opere. A tek Crvenkapa - bježi iz škole da bi jela bakine kolače. Prava ludnica. Kad bi ti samo čula kako ta mala crvena debeljuca neispravno govori, odmah bi pala bi u nesvijest. Ne, ti to ne bi mogla da izdržiš. Na primjer, kaže ovako:

Koji će ti klinac ta zemljurina!?

RUŽICA: Oh! (padne u nesvijest)

VUJICA: Jao, onesvijestila se od ružnih riječi... Samo je miris ruže može povratiti.
(stavi joj ispod nosa ružu i Ružica se probudi)

RUŽICA: Šta se desilo... ?

VUJICA: Ma, ništa... ja rekao zemljurina, a i ti odmah... (Ružica ponovo padne u
nesvijest) Jao, baš sam blesav.(opet joj donosi ružu)

RUŽICA: (osvijesti se) Šta je bilo?(stavi vuku ruku na usta)Znam, znam. I, šta ćemo
sad? Kako da ih naučimo pameti?

VUJICA: Moramo nešto da smislimo!

RUŽICA: Mislim da znam. Za početak, stavićemo bibera na ruže, pa kad lovac
pomiriše,

VUJICA: ... toliko će da počne da kašlje, da mu više nikada neće pasti na
pamet da čupa tuđe ruže, je li tako?

RUŽICA: Tako je. Hajdemo! Moramo to što brže da uradimo.

(stavljaju bibera na ruže)
Tako... a sada Vujice, uzmi iz naše kuhinje malo soli i ljute paprike, papričice.

VUJICA: Šta će ti? Nije sad vrijeme da mislimo na hranu, Ružice!

RUŽICE: Samo ti uzmi i kreni za mnom.

(Vujica uzme so i ljutu papriku i oni krenu)






V SLIKA
(opet kod bake, gdje će opet frka neka)

BAKA: (čuje se bakin song)

CRVENK: (fol uspaničeno) Hej, lovče, onaj vuk što se prerušio u baku vraća se
ovamo! Mora da je još gladan. Sigurno hoće i nas da pojede.

LOVAC : Je l stvarno? Epa, sad ću da mu pokažem.
(čeka vuka u zasjedi iza kreveta)

CRVENK: Bolje da se ja sklonim.(za sebe) Ha-ha-ha! Kakva gungula!
(sakrije se i ona)

BAKA : Eheeeej! Ima li ovdje koga? Je li stigao lovac Jole, moj vjerenik nježni... ?

LOVAC: Stigao sam nego šta. Sad ćeš ti da vidiš kako sam nježan!
(čupa joj uši)

BAKA: Jao!

LOVAC: Vuče, skidaj bakin nos! (vuče je za nos)

BAKA: Lovče, kakav je to štos?

LOVAC: Ne možeš me prevariti ti si strašni vuk.

BAKA: Ma šta ti je lovče Jole, je si l jeo luk?

LOVAC: Ma nemoj, a rep ?

BAKA : Kakav rep?

LOVAC: Gdje ti je rep?

BAKA. Ma, daću ja tebi rep.(uvrijeđeno) Čitavog dana se šminkam da mu
budem lijepa, a on hoće da imam rep.Evo ti sad i za rep i za nos!(udara
ga, on pobjegne)

LOVAC : Jao meni jadnom!Upomoć!( bježi glavom bez obzira)

BAKA: A ja mislila on džentlmen, a on prava prostačina.

CRVENK: Ha-ha-ha, baš je smiješan taj lovac.

BAKA: Šta je smiješno, kako ću sad da se udam? Da nisam ipak bila previše gruba prema njemu... Gdje li je otišao?

CRVENK: Možda je pošo da ti kupi ruže, he-he-he...

BAKA : Idem za njim.

CRVENK: Ispratiću te, bako.

(pojavljuju se na prozoru kod kolača Vujica i Ružica)

RUŽICA: Naučićemo mi nju pameti. Sipaj soli, Vujice... Kad prestane onoliko da
jede zavoljeće školu. (sipaju so na kolače)

(Crvenkapa se vrati )

CRVENK:He-he-he !Konačno sama. Kolač se sigurno oladio. E, sa ću
sve da požnjopam. Evo me, kolačetino! Njam-am!
(proguta zalogaj, iskolači oči) Aaaaaaaaj!Joooj, slanoooo je!
Pljuc!Pljuc!Pljuc! Kakvi su ovaj kolačoveeee!
(pobjegne glavom bez obzira) Mrzim ih, mrzim!
Upomoooć!Mamaaa!(pobjegne glavom bez obzira)

RUŽICA : Šta sam ti rekla, Vujice. Jedino ih ovako možemo naučiti pameti. Za njih izgleda ne postoji drugi način.

VUJICA: Dobro, njih smo sredili, ali šta ćemo sa bakom, Ružice? Kako nju da popravimo?

RUŽICA: Vidiš li onaj karmin?

VUJICA: Vidim. Misliš li i njega da posoliš?

RUŽICA: A, ne. Njega ćemo da namažemo ljutom paprikom.

VUJICA: Ti si genije, suvi genije.
(namažu karmin ljutom paprikom) Pssst! Evo, neko ide.

(Dolazi baka)

BAKA: Tražila sam ga i nema ga u prodavnici. Crvenkapice, Crvenkapice!
I ona je otišla. Ni kolače nije pojela...
(pogleda se u ogledalo)
Jao, kakva sam. Moram malo da se dotjeram.(uzima ogledalce) Šta ako
lovac Jole zaista dođe sa ružama?
O-ho-ho, vidi novi karmin. Mora da mi ga je Crvenkapa donijela.Taman da popravim šminku.(maže se karminom)

Aaaaaaaj! Pečeeeee! (bježi glavom bez obzira)Upomooooć!


VI SLIKA

(u ružičnjaku, zamka)

LOVAC: Ono je izgleda bila prava baka. Nikad mi ovo neće oprostiti .Uh, evo
ruža... Moram da izaberem one što imaju najljepši miris. Samo to će
natjerati baku da mi oprosti. Nema nikoga. Odlično! Da vidimo... Ova mi
izgleda nekako najprimamljivija. Mmmmmmm. A-pći-haaaa! Šta je ovo?
Ap-ći-haaa!Upomoooć! A-pći-hhhaaaa! Upomooooć!A-pći-ha!!!!

(odjuri glavom bez ikakvog obzira)

(iskoče iz zaklona koza i vuk i smiju se od srca)

RUŽICA: E, baš su ti ljudi bleskasti.Uvijek moraju da se opeku, da bi saznali da je
nešto vruće.

VUJICA: Znaš, meni ih je pomalo žao.

RUŽICA: Vujice, hajdemo mi da se bavimo finim stvarima.

VUJICA: Hej, moramo našu ružu divotnicu da očistimo od onog bibera.

RUŽICA: Tako je, Vujice. Hajdemo.

(čiste ružu i pjevaju)

Gajimo ruže, ruže crvene.
Jednu za tebe, jednu za mene.
Kad se drugari iskreno druže,
svima procvjetaju ruže!

GLUMAC: Eto, vidite, kako može da bude poučno i zanimljivo kad je vuk dobar.
Da li biste vi voljeli da imate drugara vuka kao kozica Ružica, a?

(djeca : DAA!)

(ulazi direktor)

DIREKTOR: Ohoho! Ti si još tu... Jesi li možda pročitao onaj tekst ?

GLUMAC : Da! Tekst je odličan! Jedva čekam da počnemo sa probama.

DIREKTOR: E, to mi milo da čujem. Kažem ti ja, bićeš ti dobar vuk.

GLUMAC: Dobar i predobar. Pravi dobrica. Ha-ha-ha!

DIREKTOR: Ha-ha-ha!(smije se i direktor, mada ne zna čemu se smije glumac)
Uf, moram na sastanak.Zdravo..(ode)
GLUMAC: Do viđenja! Djeco, je li vam se dopalo kako će da izgleda predstava?

A umete li vi da čuvate tajne? Znao sam da ste pravi drugari. Molim vas, nemojte nikome da kažete da sam malooo prepravio tekst. Nek nam i vukovi budu dobri i siti, a što se ono kaže: koze na broju. Je l važi?
E, baš vam hvala. Idem kući. Danas sam puno vježbao. Ćao! I budite i vi dobri kao Vujica.

Hoću da glumim dobrog vuka.
Njega finoće sve krase.
Ko god je dobar, evo mu ruka,
taj mi je prijatelj zna se. (ode)

(Vujica i Ružica se pojave ispred kućice)

RUŽICA: E, dosta je bilo rada za danas.Sad malo odmora.Vujice, uključi radio
da čujemo pozdrave i čestitke.
VUJICA : Evo, odmah.(uključi radio)
Radio off:
‘‘Dragoj Crvenkapici, odličan uspjeh u školi, a baki Nadi i lovcu Jolet,u srećno sklapanje braka i da budu dobri, vrijedni i pošteni žele im njihovi prijatelji vuk Vujica i koza Ružica, sa pjesmom:

“ PO DOBROTI ŽELIM DA SAM ZNAN !''


Po dobroti želim da sam znan,
da me prime svi pod kišobran.
Po dobroti želim da sam znan,
da mi dođu svi na rođendan.

( A kad mi ono beše rođendan?)

- kraj -