Zavisnost od seksa

[Palma]

Zavisnost od seksa


Da li je zavisnost od seksa poremećaj

Iako zavisnost od seksa još uvek nije zvanično određena kao poremećaj, praksa pokazuje da ona može biti podjednako ozbiljna i opasna kao i neke druge vrste zavisnosti. Osoba koja ima ovaj problem pati isto koliko i ona koja je zavisna od kockanja ili nečeg sličnog. Njen život je u potpunosti podređen seksualnim aktivnostima dok sve ostale aktivnosti trpe i zapostavljaju se. Pod posebnim uticajem su međuljudski odnosi koje osoba teži da seksualiizuje, te su veoma česti problemi na ovom polju, prekidi prijateljstava ili nesposobnost održavanja normalne veze.

Nacionalni savet za zavisnost od seksa i kompulsivnost definisao je ovu vrstu zavisnosti kao uključenost u stalne i progresivne šeme seksualnog ponašanja koje se izvode uprkos sve jačin negativnim posledicama koje iste imaju kako za osobu tako i za druge ljude iz njene okoline. Drugim rečima, zavisnik će nastaviti sa sekusalnim aktivnostima uprkos povećanom riziku po zdravlje, mogućim finansijskim problemima, poremećenim odnosima pa čak i eventualnom hapšenju.

Važno je naglasiti da biti zavisnik od seksa ne mora da podrazumeva veliku učestalost seksualnih odnosa i da se neki zavisnici čak i veoma dugo uzdržavaju od seksa, ali ipak ostaju sa ovim problemom. Zavisnost ove vrste može se manifestovati i samo preteranim sanjarenjem o seksu. Kod nekih zavisnika ponašanje nikada ne prelazi dalje od učestalih masturbacija, korišćenja pornografije ili telefonskog, odnosno internet seksa. Ipak, ima i onih kod kod kojih ovakva vrsta zavisnosti dovodi i do uključivanja u ilegalne aktivnosti kao što voajerizam, zlostavljanje ili silovanje.

Odlike seksualnosti zavisnika od seksa

Ono što karakteriše seksualnost u ovom slučaju, bilo da se radi o seksualnim aktivnostima ili mislima, jeste kompulsivnost. Osobe sa ovim problemom gube kontrolu nad svojim impulsima i upuštaju se u seksualne aktivnosti bez obzira da li to i same u tom trenutku smatraju prikladnim ili ne. One, jednostavno, nemaju snage da odole nagonu onda kada osete potrebu. Upravo zbog ovoga je među zavisnicima od seksa veliki broj onih koji su seksualni prestupnici. Oko pedeset pet procenata seksualnih prestupnika se može kategorizovati kao zavisnici od seksa, dok je čak sedamdeset i jedan procenat zlostavljača dece zavisno od seksa.

O tome zbog čega neko postaje seksualni prestupnik postoje različite teorije. Dugo se smatralo da su njihova zlodela pre posledica njihove potrebe za dominacijom, kontrolom ili osvetom, a manje posledica samog seksualnog nagona. Seksualni prestup se tako smatrao posledicom izvitoperenog besa i ljutnje koje osoba ima u sebi. Neka novija istraživanja pokazala su da je želja za seksualnim rasterećenjem, ipak, jedan od ključnih faktora koji dovode do prestupa. U prilog ovom stavu posebno idu i istraživanja mozga i ispitivanje načina funkcionisanja centara za nagrade i kazne u mozgu ovih ljudi. Nagrada tj, seksualno rasterećenje, je ono što u velikoj meri motiviše zlostavljače.


Biohemijska objašnjenja zavisnosti od seksa

Još uvek ne postoji jedan konkretan odgovor na pitanje zbog čega neki ljudi razviju zavisnost, dok drugi uspevaju da svoje seksualno ponašanje održe u granicama normalnog. Po jednoj od teorija kojima se objašnjava ovaj problem, određene biohemijske karakteristike i promene na mozgu utiču na povećavanje rizika od javljanja ovog poremećaja. Na ovo ukazuje činjnica da su nekim ljudima pomogli medikamenti u smanjenu nekih simptoma ovog problema. Studije su pokazale da hrana, droge i seksualno ponašanje dele isti put u našem mozgu. Taj put dovodi do oblasti zadužene za više mentalne funkcije, racionalno mišljenje i sudjenje. Mozak zavisniku od seksa govori da mu je seks potreban istim putevima kojima i gladnoj osobi poručuje da joj je potrebna hrana. Ovakvi biohemijski modeli objašnjavaju zašto inteligentne i samosvesne osobe mogu isto tako lako krenuti stranputicom i postati zavisne od droge ili seksa kao i osobe nižih sposobnosti. Sledeći ovu teoriju moglo bi se zaključiti da seksualna zavisnost nema toliko veze sa problemima na polju intimnosti, već više sa biohemijskom ravnotežom u mozgu. Zavisnici teže seksualnim aktivnostima u potrazi za zadovoljstvom i izbegavajući neprijatna osećanja i spoljne stresove kao što su posao i međuljudski odnosi. Ovo je slično načinu na koji alkoholičar koristi alkohol. Još jedna sličnost je i to što u oba slučaja nagrada koju osoba oseti u trenutku ubrzo bude zamenjena osećajem krivice, kajanjem i obećanjima da će se nešto promeniti.

Emotivni razlozi

Ipak, zavisnost od seksa ne može se u potpunosti razumeti niti se osobama sa ovim problemom ne može adekvatno pomoći ukoliko se zadržimo isključivo na biohemijskim objašnjenjima. Da su emotivni razlozi i problemi sa intimnošću takođe jedan od bitnih faktora u nastanku ovog problema govori i činjenica da su ove osobe uglavnom potekle iz disfunkcionalnih porodica u kojima nisu mogle da nauče kako da prihvate i daju ljubav te zbog toga i koriste seks kao zamenu za ta osećanja. Analizarjući detinjstvo ovih osoba neretko se dolazi podatka da su i same bile zlostavljane. Čak osamdeset i dva procenta zavisnika od seksa bilo je zlostavljano u detinjstvu.

Česti opisi koji se od ovih osoba dobijaju pokazuju da su one svoje roditelje doživljavale kao rigidne, distancirane i nedovoljno brižne. U porodicama u kojima su odrastali je takođe veća učestalost zloupotrebe alkohola i droga nego u ostalim porodicama. U jednoj studiji je navedeno da je čak osamdeset procenata zavisnika od seksa dolazi iz porodica u kojima još neko ima neki problem zavisnosti.

Ovaj podatak o povećanoj učestalosti drugih vrsta zavinosti u porodicama zavisnika od seksa je očekivan jer različite vrste zavisnosti u osnovi imaju iste mehanizme. Ono što osobi nedostaje osoba teži da zameni kockom, hranom, drogom, seksom ili alkoholom. Iako ovi bolici zavisničkih ponašanja nikada ne mogu da pruže pravu zamenu za onu autentičnu potrebu koja leži u osnovi, oni osobi pružaju barem trenutno rasterećenje od bola koji zbog nezadovoljenja autentične potrebe ona nosi u sebi. Međutim, za ovo rasterećenje je vremenom potrebno sve više kako bi se postiglo. Tako, kao što je alkoholičaru potrebno sve više alkohola da bi postigao isti efekat, i zavisniku od seksa prag rasterećenja postaje sve viši te su kompulsivne radnje i misli o seksu sve učestalije.

Povezanost zavisnosti od seksa sa drugim zavisnostima

Zbog ovih sličnosti između različitih vsta zavisnosti nije redak slučaj da zavisnici od seksa imaju pored toga još neku zavisnost. U jednoj grupi od 75 lečenih zavisnika od seksa čak 29 je bilo lečeno i od zavisnosti od hemijskih supstanci, 28 ih je bilo zavisno od posla, 24 je imalo poremećaj ishrane, desetoro je sebe opisivalo kao kompulsivne potrošače, a četvoro je bilo zavisno od kockanja. Samo trinaestoro od njih 75 nije imalo još neku zavisnost. Ovaj podatak je veoma važan kako za razumevanje, tako i za otklanjanje ovog problema, jer mnogi zavisnici od seksa za koje se veruje da su izlečeni samo su zapravo zamenili ovu zavisnost nekom drugom.

Šta ukazuje na mogućnost postojanja zavisnosti od seksa?

Simptomi ove vrste zavisnosti su:

-Preokupiranost seksom ili konstantna izražena potreba za njim.
-Želja da se umanji seksualna aktivnost i učestali neuspešni pokašaji ograničenja sopstvenih seksualnih aktivnosti
-Razmišljanje o seksu koje je toliko učestalo da počinje da otežava uspešno obavljanje svakodnevnih aktivnosti
-Provođenje dužih vremenskih perioda u aktivnostima koje su povezane sa seksom, na primer u potrazi sa seksualnim partnerom ili u obilažnju pornografskih sajtova na internetu
-Zapostavljanje poslovnih ili porodičnih obaveza radi upražnjavanja seksa ili maštanja o seksu
-Nastavljanje sa ekscesivnim upražnjavanjem seksa uprkos svim negativnim posledicama kao što su zdravstveni ili međuljudski problemi
-Porast potrebnih seksualnih aktivnosti kako bi se postigao isti doživljaj kao nekada



Biti u vezi sa zavisnikom od seksa

Ukoliko je neko zavistan od seksa to ne mora da znači da konstantno menja partnere i ne vezuje se. Ove osobe mogu biti i u dužoj vezi ili braku. Posledice koje zavisnost ima po odnos dvoje ljudi u vezi su, naravno, izuzetno negativne ali, ipak, i jedna i druga strana ostaju u vezi. Postavlja se pitanje zašto bi bilo ko trpeo tako disfunkcionalan odnos sa osobom koja je zavisna od seksa. Odgovor naravno leži u tome da su i osobe koje su u vezi sa zavisnikom od seksa u najvećem broju slučajeva specifične po nečemu.

Osobe koje su u vezi sa zavisnikom od seksa takođe, kao i sami zavisnici, često dolaze iz disfunkcionalnih porodica u kojima su usvojili neka ključna uverenja zbog kojih kroz život idu sa veoma niskim samopouzdanjem. Njihovi odnosi sa drugim ljudima su po pravilu problematični jer često imaju snažna uverenja o tome da su bezvredni i da ih niko ne može voleti samo zbog onoga što oni jesu. Ove osobe su kao male, u velikom broju slučajeva, bile seksualno zlostavljane, te imaju nejasnu predstavu o seksu ili izražen strah od seksa. One stupaju o odnose sa zavisnicima jer imaju jaku potrebu da se osete potrebnim i da se o nekome brinu.

Pošto su veoma nesigurni u sebe i u stalnom strahu od toga da će biti ostavljeni, oni prihvataju mnoga ponašanja koja bi većini ljudi bila neprihvatljiva. U jednoj studiji koja se bavila ispitivanjem karakteristika ovih ljudi čak šezdeset i šest procenata njih je izjavilo da je u vezi sa zavisnikom prihvatalo seksualne aktivnosti koje su doživljavali kao neprijatne. Na primer, iako nisu želeli seks na javnom mestu ili trpljenje bola, oni su to prihvatali i u najvećem broju slučajeva tu svoju žrtvu smatrali dokazom ljubavi.

Dokazivanje ljubavi nije jedini razlog zbog koga ove osobe mogu prihvatati seksualne zahteve partnera. Neke od ovih osoba se jednostavno plaše da odbiju seks, dok ga neke čak i koriste kao sredstvo kontole ili manipulacije.

Da li ste zavisni od seksa ?

Ovo je test koji su sastavili Patrick Carnes i Sharon O hara. Odgovaranjem na navedena pitanja i prebrojavanjem pozitivnih odgovora možete videti da li i u kom stepenu ste zavisni od seksa.

1. Da li ste bili seksualno zlostavljani kao dete ili adolescent?
2. Da li redovno kupujete ljubavne romane ili magazine sa eksplicitnim seksualnim sadržajem?
3. Da li vam se dešavalo da ostanete u vezi i onda kada ona postane emotivno ili fizički štetna po vas?
4. Da li se često dešava da ste okupirani mislima o seksu ili romantičnim sanjarenjima?
5. Da li se mislite da je vaše seksualno ponašanje normalno?
6. Da li se vaš partner ikada žali na vaše navike u seksu?
7. Da li imate problema da zaustavite neko svoje seksualno ponašanje čak i onda kada ste svesni da ono nije prikladno?
8. Da li se ikada osećate loše zbog svog seksualnog ponašanja?
9. Da li su vaše seksulane navike ikada bile izvor problema za vas ili vašu okolinu?
10. Da li vam se ikada desilo da zbog prevelike seksualne želje zatražite pomoć ili seksualne usluge koje vam se inače nisu dopadale?
11. Da li ste ikada bili zabrinuti oko toga da li će možda neko saznati za vaše navike u seksu?
12. Da li je neko bio emotivno povređen zbog vaših seksualnih navika?
13. Da li ste ikada upražnjavali seks u zamenu za novac ili neke poklone?
14. Da li imate periode učestalih seksulanih aktivnosti koji su praćeni periodima celibata (apstinencije od seksa) ?
15. Da li ste ikada pokušali da prekinete sa nekom vrstom seksualne aktivnosti i u tome niste uspeli?
16. DA li krijete neka od svojih seksualnih ponašanja od drugih ljudi iz svog okruženja?
17. Da li vam se dešava da imate više veza u isto vreme?
18. Da li ste se ikada osećali degradirano zbog svog seksualnog života?
19. Da li su vam maštarenja o seksu ili romantici način da pobegnete od sopstvenih problema?
20. Da li se osećate depresivno nakon seksualnog odnosa?
21. Da li se redovno upuštate u seksualne aktivnosti koje bi se mogle opisati kao sadomazohističke?
22. Da li vaše seksualne aktivnosti imaju negativne posledice i loš uticaj na odnose u vašoj porodici?
23. Da li se osećate kao da vas kontroliše vaša seksualna želja?
24. Da li ikada pomislite da je vaša želja za seksom jača od vas?

Ukolko imate jedan do tri pozitivna odgovora trebalo bi da počnete da pričate o svom seksualnom životu sa ljudima iz sopstvenog okruženja. Ovo nije definitivan indikator postojanja zavisnosti, ali bi ipak trebalo popričati sa nekom bliskom osobom o navikama u seksualnom životu kako se ne bi razvio problem koji je kasnije mnogo teže rešiti.

Od tri do šest pozitivnih odgovora ukazuje na postojanje problema o kojima bi ipak trebalo razgovarati sa nekim stručnjakom, dok rezultat od preko šest pozitivnih odgovora predstavlja jasan znak postojanja problema na kome se mora odmah raditi kroz terapiju. (Dragana Miletić)

[Palma]

Ispovest seksualnog zavisnika

Pošto mu se bliži trideseta godina života, britanski komičar Džef Lič sebi je konačno priznao činjenicu da je postao zavistan o seksu i da je stigao poslednji trenutak da nešto po tom pitanju preduzme.

Zvezda britanske televizije Džef Lič do sada je imao seksualnih iskustava sa tristotinak žena, od kojih ni sa jednom nije uspeo da održi stabilnu vezu, već bi ga pre ili kasnije svaka od njih napustila. Nakon što je shvatio da se većina njegovih prijatelja skrasila u stabilnim vezama i da uskoro planiraju proširenje porodice, Džef je odlučio da zatraži pomoć.

- Sa mnom nešto definitivno nije u redu. Osim nesposobnosti da se skrasim s jednom ženom, u životu sam eksperimentisao i sa drogama i alkoholom. Došlo je vreme da shvatim zbog čega sam se razvio u zavisnički tip ličnosti. Ne želim da umrem sam i želeo bih jednog dana da imam i decu – ispričao je dvadesetsedmogodišnji Džef za BBC.

U potragu za istinom krenuo je tako što je počeo da intervjuiše sve svoje bivše devojke, ljubavnice i one dame s kojima je imao aferu za jednu noć.

- Obavio sam puno poziva, razmenio još više tweetova i poruka, ali se na kraju trud isplatio. To što u svakoj ženi vidim potencijalnu seksualnu partnerku čini da se osećam jadnim, veoma me umara, osećam se isprazno i veoma usamljeno. Sama svest o tome da moje seksualno ponašanje nije normalno, već predstavlja rešenje pola problema. Ta činjenica mi je umnogome pomogla u trenutku kada sam donosio odluku da dalje krenem tako što ću da porazgovaram sa bivšim parnerkama i da se obratim seksualnim terapeutima. Jedna od mojih bivših devojaka, Nikola, opisala me je kao velikog egocentrika, a istu zamerku imale su još dve cure. Kler, s kojom sam najduže bio u vezi, priznala mi je da ima utisak da nisam u stanju da budem saosećajan i rekla mi je da je sa mnom raskinula jer je živela u stalnom strahu da ću je ponovo prevariti. Užasnut sam kada pomislim na to koliko sam devojaka povredio, ali i koliko sam divnih prilika zbog svog ponašanja propustio – priznao je Lič.

Seksualna zavisnost je vrsta nekontrolisanog ponašanja

- Terapeutknja Pola Hol razjasnila mi je sve moje simptome. Seksualna zavisnost ne razlikuje se od ma kog drugog ponašanja koje je van kontrole pojedinca. Činite to, nemajući predstavu zašto. Iako posle skoro svakog seksualnog odnosa sledi kajanje, vi nastavljate po starom, a to je siguran znak da ste seksualni zavisnik. Terapeutkinja mi je objasnila da je neophodno naučim da volim sebe i uživam u svom sopstvenom društvu – priča Džef.

Psiholozi/seksolozi veruju da deo krivice snose i njegovi roditelji, koji nisu imali skladan brak. Stručnjaci takođe smatraju da su svađe između majke i oca predstavljale jedan od značajnih unutrašnjih motiva koji su doveli do toga da je Džef danas emotivno distanciran od drugih.

- Mislim da se koren za Džefovo ponašanje i uzroci za to što je postao seksualni zavisnik kriju u tome što je on zapravo još uvek mali dečak kome nije pružena prilika da ispolji vlastita osećanja. Sve dok se direktno ne suoči sa svojim najdubljim strahovima, nastaviće da se utapa u njima. Nevažno je da li je reč o seksu, drogi, alkoholu ili nečemu drugom – razjašnjava Džefove probleme Pola Hol.



Bez ljubavi prema sebi, nema ni bliskosti s drugima

- Shvatio sam da sve dok ne budem bio zadovoljan sobom i ne zavolim sebe, neće mi uspeti da ostvarim intimni ljubavni odnos ni sa kim drugim. Preostaje mi samo da se posvetim analizi svojih osećanja uz pomoć psihoterapeuta. Pre nego što budem mogao da se upustim u novi ljubavni odnos, čeka me dug proces rada na sebi. Ipak, ja se već nalazim na putu da shvatim sve što mi se dešava. Već sada sam u stanju da mogu da pogledam sebe u oči. Govorim sebi kako imam hrabrosti da ovo sve prođem do kraja i da ću se izboriti za novu šansu. Želim da kad me u budućnosti pogleda neka devojka, pomisli Ovaj mladić je seksualno biće, ali on nikada neće dozvoliti da se njegov avanturistički duh ispreči tome da bude pristojan momak koji je sposoban da voli i zaslužuje da bude voljen. Savladaću ovu bolest. Da, seksualna zavisnost je bolest… – zaključuje Džef.

[branko]

Isti Bibli...

[Palma]

Zavisnost od seksa ne postoji?

Jedan američki lekar smatra da diganoza da je neko “zavistan od seksa” ne samo da nije opravdana, već predstavlja stav jedan krajnje nezrele osobe nesposobne da preuzme odgovornost za svoje postupke



Doktor Dejvid Džej Lej napisao je knjigu “Mit o seksualnoj zavisnosti”, u kojoj iznosi stav da bi iz savremenih psihijatrijskih udžbenika trebalo izbaciti dijagnozu “seks adikt”.

Ovaj termin prvi put je skrenuo pažnju javnosti 1998. godine, preljubničkom aferom američkog predsednika Bila Klintona sa Monikom Levinski, a od tada su mnoge javne ličnosti poput Tajgera Vudsa, Čarlija Šina, Rasela Brenda i drugih prevaru svojih partnerki pravdali “navučenošću na seks”. Zato danas širom Sjedinjenih Američkih Država postoji više od 1500 psihoterapeuta specijalizovanih za ovaj poremećaj.

Navodno, seksualna zavisnost nastaje kao posledica veštački usađenih verskih i moralnih principa koji su u neskladu sa prirodom ljudske, a posebno muške seksualnosti. Opravdavajući svoja (ne)dela nalazom stručnjaka, preljubnici bivaju oslobođeni ogovornosti za sopstvene postupke, umesto da se zrelo suoče sa svim posledicama.

Doktor Lej smatra da želja za mnoštvom seksualnih odnosa ne bi trebalo da predstavlja signal za uzbunu, kao što je to slučaj sa neumerenom potrebom za konzumacijom alkohola i droga. Navučenost na drogu je pre svega fizička stvar i narkomani ponekad rizikuju sopstveni život ukoliko ne uzmu preko im potrebnu dozu nelegalne supstance.

Seks je prirodan čin i isto tako je prirodna ljudska potreba da vodi ljubav. Ćovek je biće kojem je urođeno da želi i ima seksualne odnose. Kod droga je neophodno povećavati dozu da bi se osoba osetila dobro, dok sa postizanjem orgazma to naprosto nije slučaj.

- Podržavanjem i opravdavanjem seksualne zavisnosti kao bolesti otvaraju se vrata većem broju preljuba jer ljudi ovu dijagnozu koriste kao izgovor za to što prave pogrešne i nezdrave izbore – poručuje Lej.

[Timke]

Imam utisak, dojam, da se sve vrti oko one dve stvari. A toliko još ima pametnijih i drugih razloga da se živi. Koliko je dangube oko toga hoće li Kuma u kuću ili neće? Bolje bi se, i više moglo i treba da priča o sujeti i dokazivanju i dodvoravanju samom sebi i drugima. Kao, mi smo oni, što je najbolje mogla Priroda da pruži. A sve je tako prolazno, jadno, neiskreno i minorno. Pa onda ono silno traženje i lutanje. Pa svoje praznim a tuđe punim. Nikad kraja euforiji. Puno je mačo-mena i nakinđurenih frajli koje prodaju lakopokvarljivu robu, sumnjivog kvaliteta. Kad se probude, vide da su izigrani. Prevareni. Nešto kao Laža i Paralaža. Sačuvaj me Bože mladih kurvi i starih trgovaca, kaže jedna poslovica neukih, koji nisu videli tako visoke škole. Što se manje vinu u visine lakše im je pasti. Neće toliko da se ugruvaju, a i troškovi će prosvećivanja i školovanja da budu manji. A sve je tako prosto i podređeno sitnosopstveničkim potrebama. Tako se eto čitav svet našao u nekakvom procepu punom laži, lakrdija i samoobmana. Izvikane i nametnute draži, hoću reći laži, savremenog pomodarskog i potrošačkog društva. I pri tome svi jure za nekakvim vremenom koje ne mogu da stignu a kamoli da prestignu! Jedno znam, sve prolazi pa će i to proći. Ta euforija i dokazivanje. Niko neće ama baš ništa odneti. Ostaće samo vrisak. I kao, bilo je to, desilo se nešto nekome, ali ne znam kada.

[Palma]

Njegovo ime je Kazanova!

Pretpostavljam da je većina muškaraca u nekom periodu života maštala o tome da bude Kazanova. Još je Stefan Cvajg rekao da „Nijedan muškarac koji je istinski muškarac ne može da čita Kazanovine memoare, a da ubrzo ne oseti zavist.“ Iako postoji blagonaklonost okruženja prema muškom promiskuitetu, ovde se ipak ne radi o masovnim pojavama. Takođe se definicija Kazanove ne vezuje za avanturu jedne noći, prevaru, za ostavljanje partnera, a ne opisuje ni posetioce seks-šopova i barova. Nisu ovde zadate ni norme koje treba svaki predstavnik muškog roda da postavi kao cilj. Radi se ipak o marginalnim grupama i o patologiji. Kazanova ima neutoljivu unutrašnju glad i siromaštvo, jer žene doživljava kao bezlični instriment za postizanje zadovoljstva. Obično je iz porodice gde je otac odsutan ili neadekvatan, a majka dominantna i narcistički opsednuta. I sa ženama koje su takođe neurotične igra patološku Igru zavodjenja i ostavljanja, komplementarno kompulzivno.



Postoji pandan žene-zavodnice koje su po prirodi neverne i koje neprekidno raskidaju veze i napuštaju ljubavnike, poznat kao „kompleks Katarine Velike“. Nekada su bile retke, jer su bile jake socijalne zabrane i kazne za takve pokušaje. Danas je to češća pojava, ali i dalje statistički manja nego kod muškog pola.

U osnovi Kazanovinog poremećaja je seksualna zavisnost, ne kao hemijska zavisnost, nego kao neadekvatan odgovor na jednu biološku potrebu kojoj se daje pogrešno značenje, jer se jedino od nje očekuje potvrda, sigurnost i celovitost. Uz megalomaniju, paranoju, nezrelo Ja, narcizam, obuzetost sobom, Kazanova ima odlike granične strukture ličnosti koja je lišena i osećaja krivice, kao i kod psihopata. Zanimljivo je da, kao što ima uspešnih alkoholičara, i u ovoj grupi postoje uspešni pojedinci, kao što su Lord Bajron, Frenk Sinatra, Ernest Hemingvej. I da je stvarni lik Đakoma Kazanove u fiktivnom obliku, što književnom, što operskom, kao Don Huan (Žuan) dobio nove osobine: predlaže brak i pobegne čim ostvari zavođenje, manje seks, a više prevara i poniženje su centar, umire mlad… Romantizovan Kazanova bi mogao da bude antiheroj iz romana Henrija Milera i Normana Majera. Iako su se miljei promenili pa žene ne moraju da čuvaju svoju nevinost za brak, te im Don Žuan to i ne može oduzeti, ostaje konstatacija da je Kazanova gospodin Pogrešni! Pre dve stotina godina Kazanova je ugrožavao samo ženski klasni status, danas on dovodi u pitanje njenu ženstvenost. Kao što je stvarni Kazanova postao mit, tako danas postoje stvarni muškaci koji održavaju ovaj mit vitalnim. Mada bih ja rekla da su danas i neke žene postale Kazanove.

Kako da prepoznamo Kazanovu? Po krhkosti veza. Bratstvu neženja i razvedenih. Velikom broju ljubavnica, devojaka, drugarica, poznanica. Više partnerki parelelno. Bitno im je da oni ostavljaju. Mogu da se zaljube, ali im to brzo dosadi, previše ih ograničava ili su im partnerke zahtevne. Prepoznajemo ih po rečenicama: “ To jednostavno nije išlo.“; „Sreo sam drugu.“ ; „Nisam spreman za vezu.“; Previše je posesivna, a meni treba sloboda da dišem.“

Od potrage za uzbuđenjem do umetničkog bežanja, Kazanova se ponaša po obrascima nekoga ko nema dozvole na bliskost, vezivanje, jer su žene za njega zastrašujuća bića. Možda zato što bliskost sa ženom može da izbriše granice koje ocrtavaju njegovo Ja, njega kao ljudsko biće. Tek kroz terapiju moguće je da Kazanova razume korene nepoverenja prema ženama, neurotičnu potrebu za neprekidnom stimulacijom, strah od predavanja. Tek kada nauči da govori o svojim osećanjima, da je dobar seks više od orgazama i dokazivanja sebe, da muškost nema veze sa brojem ljubavnica, može da bude na dobrom putu.

Jedna od zabluda je da će se Kazanova jednostavno „izlečiti“ ako nađe „pravu ženu“. Tako se pecaju žene koje vole da pomažu i žrtvuju se. Istina je da nijedno ljudsko biće ne može da u ime nekoga radi na tuđem mentalnom zdravlju. Svaka žena koja je trenutno u vezi sa Kazanovom, ili koja razmišlja o vezi sa takvim muškarcem, treba odmah da digne ruke od toga. To nalaže zdrav razum. Upoznavanje partnera znači i upoznavanje njegove prošlosti. Ukoliko je bilo previše žana, ukoliko su veze trajale kratko, ukoliko je on stalno bio žrtva nekih bezosećajnih ajkula, tada ženama treba da se upali svećica, da se ispolji obazrivost i skeptičnost. Uspešan partnerski život je vrednost, ali ne i jedini životni smisao. Mi, pre svega postojimo kao posebne individue i kao takvi, već celoviti, treba da se uparujemo, ne tražeći celovitost u partneru!
(Autor: Ljiljana Jerinić, psiholog)