Demokratija "made in USA"
Demokratija "made in USA"
Zadnjeg dana 2011. godine, u zemlji koju moj (uvek informisani) drug Bibli naziva "Vaseljenskim stubom demokratije" i gde žive sve sami potomci "Biblijeve nenadyebive Deklaracije", Predsednik Barack Obama (inače dobitnik Nobelove nagrade za mir ) potpisao je zakon, koji omogućava vojsci da uhapsi kog god hoće, i da ga zadrži neodređeno vreme, bez ikakvog suđenja.
Po udar tog zakona potpada "Svaki pojedinac koji podržava Al-Qaidu, talibane, ili bilo tko tko radi protiv SAD-a i njegovih saveznika, uključujući svaku osobu koja je počinila ratni čin ili izravno podržava ili pomaže takve neprijateljske snage".
Jedan komentator je primetio da "prema ovoj definiciji, "neprijateljima" mogu biti i kurdski separatisti u Turskoj koja je američki NATO saveznik, ili palestinski prosvjednici u Izraelu, ili bilo tko tko se protivi američkom ratu u Afganistanu, Pakistanu, Jemenu i Somaliji. To bi mogla biti i omladina na Trgu Tahrir koja se protivi egipatskoj vojnoj diktaturi koja je drugi veliki primatelj američke vojne pomoći i ključni američki saveznik, ili pak radnici u štrajku protiv grčke, španjolske ili talijanske vlade"
(Izvor: index.hr; boldovanja moja)
P.S. Dragi moj Bibli, znam da ne voliš komentare lične prirode na ovom forumu, ali ako mi još jednom pomeneš Teletabise i njihovu državu u kontekstu bilo kakve demokratije - zaista ne garantujem za svoj nivo izražavanja u odgovoru.
Poslednja izmena od aleksey u 08 Apr 2012, 19:52, izmenjeno 2 puta ukupno.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Re: Demokratija "made in USA"
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
- Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5586
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Oh, ta manite se te Vama tako omiljene forumske varijante društvene igre „Došao si mi na zicer, đubre / Došli ste mi na zicer, đubradi”, dragi moj g. Aleksey. Ja kano iskreni poštovalac uistinu nenead*ebive Deklaracije, koji, uzgred budi rečeno, prati raspravu o suštini National Defense Authorization Act-a (NDAA) još od novembra meseca protekle godine, mogu da Vas umirim time što ću Vam ukazati na ljupku činjenicu da su Istinski Amerikanci (koje nipošto ne treba brkati sa prodanim & podlim funkcionerskim dušama u administraciji SAD!) smesta pribegli upražnjavanju Ustavom dopuštenog vida garancije sopstvenih prava, čiji je anons predstavljala (i još uvek predstavlja!) nenadj*biva Deklaracija. Poimenično, vatrenom oružju, čije je držanje pravno regulisano kao Ustavom garantovani oblik čuvanja demokratske slobode i neposredni garant Slobodnog Građanina pred potencijalnim tirjanstvom vaskolikim.
Za uskršnje praznike Amerikanci su, naime, kupili preko 500.000 komada vatrenog oružja, pri čemu su 102.222 komada kupljena 23. decembra 2011 - dan nakon anonsa Bele kuće da će dobitnik Nobelove nagrade za mir B. H. O. potpisati idiotski akt.
Evo Vam i direktnog linka do originalne vesti:
http://content.usatoday.com/communities ... csp=34news
Naravno, juridička doslednost u ovom pitanju bi, doduše, potrebovala i predstavljanje jednog dela teksta navedenog akta koji zapravo limitira vremensko trajanje detencije osumnjičenog bez suđenja, poimenično ovaj:
Iz njega je, naime, evidentno da je detencija bez suđenja vremenski ipak ograničena - ona može trajati samo do okončanja neprijateljstava, a ne i nakon toga.
Termin neograničeno stoga, striktno leksikološki gledano, i nije baš najadekvatniji.
Uostalom, juridičari baš i ne bi trebali toliko da se uzbuđuju protiv nečega što je pravno-legislativno inaugurisano dokumentom pod imenom AUMF (Authorization to Use Military Force) još 2001. godine, a protiv čega se - iz neznanja ili nezainteresovanosti - tada i nisu baš previše uzrujavali:
http://news.findlaw.com/wp/docs/terrori ... 23.es.html
No za razliku od Index-a hr. - na nas osvetoljubive bibliotekare ovdašnje možete uvek računati u juridički potrebitome času.
Za uskršnje praznike Amerikanci su, naime, kupili preko 500.000 komada vatrenog oružja, pri čemu su 102.222 komada kupljena 23. decembra 2011 - dan nakon anonsa Bele kuće da će dobitnik Nobelove nagrade za mir B. H. O. potpisati idiotski akt.
Evo Vam i direktnog linka do originalne vesti:
http://content.usatoday.com/communities ... csp=34news
Naravno, juridička doslednost u ovom pitanju bi, doduše, potrebovala i predstavljanje jednog dela teksta navedenog akta koji zapravo limitira vremensko trajanje detencije osumnjičenog bez suđenja, poimenično ovaj:
Iz njega je, naime, evidentno da je detencija bez suđenja vremenski ipak ograničena - ona može trajati samo do okončanja neprijateljstava, a ne i nakon toga.
Termin neograničeno stoga, striktno leksikološki gledano, i nije baš najadekvatniji.
Uostalom, juridičari baš i ne bi trebali toliko da se uzbuđuju protiv nečega što je pravno-legislativno inaugurisano dokumentom pod imenom AUMF (Authorization to Use Military Force) još 2001. godine, a protiv čega se - iz neznanja ili nezainteresovanosti - tada i nisu baš previše uzrujavali:
http://news.findlaw.com/wp/docs/terrori ... 23.es.html
No za razliku od Index-a hr. - na nas osvetoljubive bibliotekare ovdašnje možete uvek računati u juridički potrebitome času.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
Kao vrlog juridističkog znalca, zamolio bih te da mi malo elaboriraš, odn. pravno, a ne leksikološki, objasniš termin "do prestanka neprijateljstva"
Nije li to možda neka podvarijanta onoga što je primenjivano na Golom otoku - dok se ne "prevaspita"?
A taj isti Goli otok (ili Gulag, kod Brkatog Čike) su bili glavni argumenti kojima su Teletbisi objašnjavali svetu kako su komunistički režimi najgore vrste diktature, koje su daleko, daleko od njihove "demokratije".
Poslednja izmena od aleksey u 08 Apr 2012, 19:53, izmenjeno 2 puta ukupno.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
- Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5586
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Sa zadovoljstvom, dragi moj g. Aleksey. Elem, u pravu prestanak neprijateljstava predstavlja unilaterlnu ili multilateralnu formalnu proklamaciju - javno saopštenje šefa izvršne vlasti odnosne države ili međunarodnog pravnog entiteta - koje ima opštu primenu, a koje obavezuje državu, odnosno entitet koji je istu proklamovao.
Tipični primer za navedeni formalno-pravni institut predstavlja Proklamacija o prestanku neprijateljstava u II svetskom ratu, koju je 31. XII 1946. izdao predsednik SAD Hari S. Truman, a koju u originalu možete pogledati ovde:
http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index ... z1iVEqiC1B
U momentu kada se, dakle, oficijelno izda validno formalno-pravno javno saopštenje o prestanku neprijateljstava detencija prestaje, te stoga ona nije neograničenog trajanja.
Komparativni prikaz broja zatvorenika u Staljinovom SSSR-u, SAD i Demokratskoj Rusiji
O tome u akademski posvećenim krugovima više uopšte nema spora, štaviše, GULAG je potpuno demistifikovan i kod običnih poklonika istorije više nije ni interesantan za raspravu, pošto je tokom hladnog rata od strane CIA-e generisani propagandni narativ naišao na prijemčivost samo kod onih nedovoljno edukovanih, koji su ostali zapanjeni faktičkim podacima koje nisu mogli da ospore rabljenjem uobičajene ideološke matrice „SAD su ideal pravedne demokratije – SSSR je epitom zlog totalitarizma”. To više ne pali kod onih inteligentnijih i načitanijih:
U američkim zatvorima je 2010. bilo 10 puta više zatvorenika nego u Staljinovom SSSR-u
Ostrašćene totalitarne demokrate bukvalno zaneme kada im u intelektualnoj debati neko predoči činjenicu da je za vreme represivnog Kobe Džugašvilija u zatvorima sedelo 12 puta manje ljudi nego za vreme vazda pijanog demokrate Jeljcina.
Upravo zbog takvih spoznaja ja i volim da proučavam Istoriju. A i mnoge druge nauke. U duhu humanističkog, osamnaestovekovnog ideala Wissenschaft, Wissenschaft über alles in der Welt!
Tipični primer za navedeni formalno-pravni institut predstavlja Proklamacija o prestanku neprijateljstava u II svetskom ratu, koju je 31. XII 1946. izdao predsednik SAD Hari S. Truman, a koju u originalu možete pogledati ovde:
http://www.presidency.ucsb.edu/ws/index ... z1iVEqiC1B
U momentu kada se, dakle, oficijelno izda validno formalno-pravno javno saopštenje o prestanku neprijateljstava detencija prestaje, te stoga ona nije neograničenog trajanja.
Ne, nije. Goli otok je zapravo direktna kopija američkog demokratskog rešenja realokacionih logora za interniranje Japanaca. Bez ikakve krivice i sudske presude, na osnovu pukog administrativnog rešenja upravne vlasti. I - za razliku od jugoslovenskog modela - bez prava na žalbu, reviziju slučaja i bez mogućnosti za rehabilitaciju i nadoknadu štete.Nije li to možda neka podvarijanta onoga što je primenjivano na Golom otoku - dok se ne "prevaspita"?
Oh, ta ne obraćajte pažnju na te propagandističke floskule, dragi moj g. Aleksey - to je uvek bilo popularno objašnjenje za ordinarne glupake i maloumnike. Znate, kada su nakon okončanja tzv. „hladnog rata” 1992. istoričari konačno zavirili u arhive Ministarstva unutrašnjih poslova bivšeg SSSR, bili su naprosto preneraženi faktičkom spoznajom da je broj po različitim osnovama detencioniranih osoba bio daleko veći u SAD nego u SSSR-u. Srednji indeks detencije je u SSSR u Staljinovo vreme bio 0,583 na 100.000 osoba, dok je u SAD u kontemporarnom periodu iznosio 0,626 na 100.000 osoba. Štaviše, u savremenoj, demokratskoj Rusiji ima daleko više detencioniranih nego što ih je bilo za vreme druga Kobe Džugašvilija:A taj isti Goli otok (ili Gulag, kod Brkatog Čike) su bili glavni argumenti kojima su Teletbisi objašnjavali svetu kako su komunistički režimi najgore vrste diktature, koje su daleko, daleko od njihove "demokratije".
Komparativni prikaz broja zatvorenika u Staljinovom SSSR-u, SAD i Demokratskoj Rusiji
O tome u akademski posvećenim krugovima više uopšte nema spora, štaviše, GULAG je potpuno demistifikovan i kod običnih poklonika istorije više nije ni interesantan za raspravu, pošto je tokom hladnog rata od strane CIA-e generisani propagandni narativ naišao na prijemčivost samo kod onih nedovoljno edukovanih, koji su ostali zapanjeni faktičkim podacima koje nisu mogli da ospore rabljenjem uobičajene ideološke matrice „SAD su ideal pravedne demokratije – SSSR je epitom zlog totalitarizma”. To više ne pali kod onih inteligentnijih i načitanijih:
U američkim zatvorima je 2010. bilo 10 puta više zatvorenika nego u Staljinovom SSSR-u
Ostrašćene totalitarne demokrate bukvalno zaneme kada im u intelektualnoj debati neko predoči činjenicu da je za vreme represivnog Kobe Džugašvilija u zatvorima sedelo 12 puta manje ljudi nego za vreme vazda pijanog demokrate Jeljcina.
Upravo zbog takvih spoznaja ja i volim da proučavam Istoriju. A i mnoge druge nauke. U duhu humanističkog, osamnaestovekovnog ideala Wissenschaft, Wissenschaft über alles in der Welt!
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
Dragi moj LibrarTy,...prestanak neprijateljstava predstavlja ... javno saopštenje šefa izvršne vlasti odnosne države ili međunarodnog pravnog entiteta...a koje obavezuje državu, odnosno entitet koji je istu proklamovao.
Znamo se jaaako dugo i jako dobro, a poznate su mi i tvoje intelektualne sposobnosti, koje veoma cenim - tako da mi ni pod tačkom "razno" neće i ne može pasti na pamet da nisi razumeo ono što sam te pitao, iako si mi odgovorio onako kako jesi.
Pre će biti da opet "potežeš" onaj "muzičko-glumački dvojac" kako bi se iskobeljao iz svoje, ničim izazvane, odbrane nečega što se braniti ne može. Poenta prvog posta je tebi svakako jasna, a za one nepažljive čitače je ta poenta još i štampana velikim slovima i u drugoj boji slova - a to svakako nije bila reč "neograničeno"
No, kako hoćeš. Ako ti u tom "biseru demokracije" samo reč "neograničeno" smeta, nakon tvog objašnjenja da to ne znači "doživotno" (već samo do "prestanka neprijateljstva"), možeš li mi sve to lepo "nacrtati" na jednom konkretnom, i ipak hipotetičkom primeru? Naime, ja priznajem da nisam ni malo objektivan kada su Teletabisi i njihova uloga "dežurnog policajca Planete" u pitanju, pa možda usled svega toga ne uspevam da shvatim tvoju tvrdnju da to nije "neograničeno".
Kao što ti je poznato, jedna od mojih "bolnih tačaka" je i bombardovanje Srbije 1999. godine.
Čak ni moja bujna mašta i poznavanje izuzetno vulgarnih i bezobraznih reči ne ume dovoljno jako da izrazi moj stav prema počiniocima ovog dela. Šta više, ja taj svoj stav javno iznosim, kad god mogu i gde god mogu, i to nekažnjeno, jer je, u ovoj "nedemokratskoj" Srbiji, nasuprot tvojim "demokratskim Teletabisima", "delikt mišljenja", barem formalno, ukinut.
Na ovaj način, svojim činjenjem (laprdanjem), ja vršim jednu vrstu "antiameričke" ili "anti NATO" propagande, te bi neki "pametni" Teletabis, uz to još i uniformisan, vrlo lako mogao da zaključi da ja "radim protiv SAD ili njenih saveznika", čime bih došao pod udar onog "bisera" od zakona što ga potpisa njihov premili Nobelovac.
E, sad, ako me, ne daj Bože, oni uhapse po tom istom zakonu, zbog ovog mog mišljenja i njegovog javnog iznošenja, ti tvrdiš da me neće tamo držati "neograničeno", već će to trajati samo dok Tadić ili država Srbija ne izjave da neprijateljstvo prestaje.
Ovo dovde mi je savršeno jasno. Teorijski. Ali, što se prakse tiče, neka pitanja ostaju i dalje:
1. Zašto bi Tadić (ili država Srbija) uopšte izjavili da neprijateljstvo prestaje, jer oni, da pretpostavimo, nisu protivnici bombardovanja Srbije 1999. godine, a NATO i Teletabise čak smatraju vrlim prijateljima?
2. Čak i ako bi Tadić (ili država Srbija) izjavili tako nešto, ta njihova izjava bi obavezivala njih same (ili državu koju predstavljaju) - tako ti tvrdiš - ali ne i mene, kao pojedinca. Zašto bi me onda (i da li bi me) Teletabisi pustili?
I, posle svega, ti i dalje tvrdiš da moje (hipotetičko) hapšenje, neće biti "neograničeno"? U pravu si, zaista. Biće ograničeno, ali samo mojim životnim vekom.
P.S. Znam da ćeš mi u ovom mom odgovoru pronaći mali milion grešaka (makar i štamparskih, jezičkih, gramatičkih i inih) i da ćeš me demantovati sa barem tri skenirana dokumenta i pet linkova. No, budi barem dosledan nekim svojim principima na koje se često pozivaš, i, makar sebi u bradu, priznaj da ovaj zakon u sebi nema ni "d" od demokratije i da su njima Teletabisi "pljunuli" i na svoj Ustav, i na onu yebenu Deklaraciju, i na sve ono čega su im "usta stalno puna".
P.S.S. Što se mene "smatra" - daleko im lepa kuća. I dalje.
Poslednja izmena od aleksey u 08 Apr 2012, 19:54, izmenjeno 2 puta ukupno.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
- Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5586
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Bože moj, ala Vi volite nepotrebno da zapetljavate jednostavne stvari, dragi moj g. Aleksey. Sad ste prešli na scenario „Sizif, ili ’ajmo Jovo nanovo”. Ništa, opustite se i poglečte sim - sve će Vam biti jasno kano gorski kristal.
Jednostavno je, zar ne?
Pravno definisanje kategorije detenciji podložnih osoba
Laprdajte stoga slobodno. Vi ne delujete pod krinkom, niste planirali komplot, ne sarađujete sa Al-Kaidom ili Talibanima i stoga uopšte ne spadate u proskribovanu kategoriju opakih, detenciji podložnih individua.
A što se pak Bote Klunija tiče, on se u celoj ovoj stvari uopšte ne pita i komotno može da ćuti sve vreme – u odnosnoj materiji jedino je relevantno oglašavanje Predsednika SAD (pa ma ko to bio). školski Psiholog se ne pita nizašta.
Naravno. Uhapsi se 2011. decembra meseca osoba po imenu Mula Muhamer ibn Saud Al-Mufteri, rođena u Ohaju od oca i majke sa državljanstvom Saudijske Arabije, zbog osnovane sumnje da je kao član rezidenture Al-Kaide aktivno učestvovao u terorističkom komplotu rušenja Kula Bliznakinja STC u Njujorku, odnosno napada na pripadnike oružanih snaga SAD u Bagramu, te se drži u detenciji sve dotle dok laureat-nobelovac B. H. O. (ili neko drugi posle njega ko bude na funkciji Predsednika SAD) ne izda Proklamaciju o prestanku neprijateljstava sa Al-Kaidom. Nakon toga Mula Muhamer se oslobađa.Ako ti u tom "biseru demokracije" samo reč "neograničeno" smeta, nakon tvog objašnjenja da to ne znači "doživotno" (već samo do "prestanka neprijateljstva"), možeš li mi sve to lepo "nacrtati" na jednom konkretnom, i ipak hipotetičkom primeru?
Jednostavno je, zar ne?
Ne čitate pažljivo izvorne dokumente, dragi moj g. Aleksey. Vi i Vaše javno laprdanje ne spadate u kategoriju PRIKRIVENIH LIČNOSTI (Covered Persons), čija je detencija regulisana pomenutim novopotpisanim aktom. Pogledajte pravnu definiciju tih osoba:E, sad, ako me, ne daj Bože, oni uhapse po tom istom zakonu, zbog ovog mog mišljenja i njegovog javnog iznošenja, ti tvrdiš da me neće tamo držati "neograničeno", već će to trajati samo dok Tadić ili država Srbija ne izjave da neprijateljstvo prestaje.
Pravno definisanje kategorije detenciji podložnih osoba
Laprdajte stoga slobodno. Vi ne delujete pod krinkom, niste planirali komplot, ne sarađujete sa Al-Kaidom ili Talibanima i stoga uopšte ne spadate u proskribovanu kategoriju opakih, detenciji podložnih individua.
A što se pak Bote Klunija tiče, on se u celoj ovoj stvari uopšte ne pita i komotno može da ćuti sve vreme – u odnosnoj materiji jedino je relevantno oglašavanje Predsednika SAD (pa ma ko to bio). školski Psiholog se ne pita nizašta.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
He-he-he...Bibliotekar napisao:Bože moj, ala Vi volite nepotrebno da zapetljavate jednostavne stvari, dragi moj g. Aleksey.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Demokratija "made in USA"
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
- Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5586
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Oh, otkrivamo li to čari čeprkanja po istorijskim događajima kojima generacije nikada nisu bile zvanično podučavane, draga moja gospodo? Izvrsno - prava nauka se i sastoji u prijemčivosti spram nesputanog, predubeđenjima neokljaštrenog istraživanja. Evo, da i mi doprinesemo tom plemenitom poduhvatu sa par ilustrativnih i više no zanimljivih, a faktički neospornih naputaka:
A tu je i jedna napomena o našem domaćem, jugoslovenskom doprinosu istoriji nemorala i beščašća:
Verovatno Vam nije baš najjasnije kako suvoparna, jedino zaljubljenicima u leteće mašine prijemčiva tehnička evaluacija jednog lovačkog aviona ima veze sa beščašćem. Pa, sve će Vam biti jasnije ako sebi predočite dve veoma racionalne postavke:
1) Jak-23 je sovjetski lovački avion.
2) Jak-23 testira Ratno Vazduhoplovstvo SAD svega 4 godine nakon njegovog uvođenja u operativnu upotrebu.
Pitanje od milion dolara: ko je i po kojoj ceni SAD-u isporučio Jak-23 na testiranje?
Želim Vam prijatne istraživačke trenutke, poštovane dame i gospodo.
A tu je i jedna napomena o našem domaćem, jugoslovenskom doprinosu istoriji nemorala i beščašća:
Verovatno Vam nije baš najjasnije kako suvoparna, jedino zaljubljenicima u leteće mašine prijemčiva tehnička evaluacija jednog lovačkog aviona ima veze sa beščašćem. Pa, sve će Vam biti jasnije ako sebi predočite dve veoma racionalne postavke:
1) Jak-23 je sovjetski lovački avion.
2) Jak-23 testira Ratno Vazduhoplovstvo SAD svega 4 godine nakon njegovog uvođenja u operativnu upotrebu.
Pitanje od milion dolara: ko je i po kojoj ceni SAD-u isporučio Jak-23 na testiranje?
Želim Vam prijatne istraživačke trenutke, poštovane dame i gospodo.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
Što bi rekao Aleksey: Baš su Teletabisi!
Hrvatska je deo Bugarske, a Srbija u granicama Mađarske
Američka tv mreža Fox News je na grafičkom prikazu Evrope još jednom pokazala kako o geografiji nema pojma. Na Foxovoj karti Evrope Hrvatska je deo Bugarske, a Srbija se nalazi unutar granica Austrije i Mađarske. Češka i Slovačka takođe su unutar ''granica'' Mađarske i Austrije. Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina na karti jednostavno ne postoje.
Slična greška već se nekoliko puta pojavila u Foxovim emisijama. U jednom su prilogu Egipat ucrtali kod Iraka, a pri izveštavanju o nuklearkama u Japanu na karti prikazali noćni klub.
Hrvatska je deo Bugarske, a Srbija u granicama Mađarske
Američka tv mreža Fox News je na grafičkom prikazu Evrope još jednom pokazala kako o geografiji nema pojma. Na Foxovoj karti Evrope Hrvatska je deo Bugarske, a Srbija se nalazi unutar granica Austrije i Mađarske. Češka i Slovačka takođe su unutar ''granica'' Mađarske i Austrije. Makedonija, Albanija i Bosna i Hercegovina na karti jednostavno ne postoje.
Slična greška već se nekoliko puta pojavila u Foxovim emisijama. U jednom su prilogu Egipat ucrtali kod Iraka, a pri izveštavanju o nuklearkama u Japanu na karti prikazali noćni klub.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
- Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5586
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
No ono najinteresantnije je to da se kod njih SFRJ zapravo još uvek postoji - samo se zove Bugarska. Sirota Austrija ni ne postoji - apsorbovana je od strane Slovačko-Ukrajinske Unije.
Ali ne budimo na kraj srca - greše i drugi. Eto, recimo i Australijanci:
Čini se da se oni veliki ne upuštaju u sitnice koje se odnose na one male...
Ali ne budimo na kraj srca - greše i drugi. Eto, recimo i Australijanci:
Čini se da se oni veliki ne upuštaju u sitnice koje se odnose na one male...
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
KO NEĆE GMO DOBIJE "RAT" SA SAD
Izvor: slobodnaevropa.org
Sajt Vikiliks je objavio podatke koji otkrivaju da je američka kompanija Monsanto direktno pretila državama koje bi odbile genetski modifikovanu (GMO) hranu.
Kako prenosi britanski list Gardijan, najveći svetski proizvođač genetski modifikovanog semena je eksplicitno tražio od SAD da ekonomski "kazni" države koje bi odbile saradnju.
Spominju se termini poput proglašenja "ekonomskog rata".
Tako je, na primer, zahtevano da se izvrši veliki pritisak na Francusku koja je odlučila da zabrani neke od varijacija Monsanto kukuruznog semena.
Već dugi niz godina spekulisalo se da korporacija Monsanto širi svoj posao širom sveta uz direktnu asistenciju američke vlade, ali tek sada Vikiliks daje tačan uvid u dubinu same saradnje.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Re: Demokratija "made in USA"
Pričamo o demokratiji i ljudskim pravima, zar ne?
Ispovest iz Gvantanama
Alžirac sa pasošem BiH Lakdar Bumedijen nevin proveo sedam godina u američkom zatvoru na Kubi.
Ove sedmice će se napuniti deset godina od postojanja zloglasnog američkog Gvantanama u istoimenoj luci na Kubi. Jedan od nekoliko stotina zatvorenika koji su u njemu boravili ili borave je i Lakdar Bumedijen, Alžirac sa pasošem BiH.
Nevin u Gvantanamu 7 godina
On je dugo godina radio za Crveni polumesec, a nevin je u Gvantanamu proveo sedam godina. Bumedijenovu priču je objavio je američki Njujor tajms, a Al Džazira je prenosi.
„U sredu će biti deset godina otkako je otvoren američki zatvorenički kamp Gvantanamo. Sedam godina sam proveo zatvoren bez ikakvog objašnjenja ili optužnice. Tokom tog vremena su moje kćerke odrasle bez mene. Bile su bebe kada sam zatvoren i nikad im nije bilo dozvoljeno da me posete ili da razgovaraju sa mnom telefonom. Većina njihovih pisama su vraćena kao „nedostavljena“, a nekolicina njih su bili veoma detaljno i bez osećaja cenzurisana pa je sva ljubav i podrška koju sadrže izgubljena.
Neki američki političari kažu da su teroristi u Gvantanamu, ali ja nikada nisam bio terorista. Da sam izveden pred sud pre no što sam ovde dovede, životi moje dece ne bi bili rastrzani, a moja porodica ne bi bila bačena u siromaštvo. Tek sam, nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država naredio vladi da odbrani svoje akcije pred federalnim sudijom, mogao očistiti svoje ime i biti ponovo s porodicom.
Miran život do 11.9.2001.
Alžir sam napustio 1990. godine kako bi radio u inostranstvu. Moja porodica i ja preselili smo 1997. godine u Bosnu i Hercegovinu na zahtev mog poslodavca, Udruženja Crveni Polumesec Ujedinjenih Arapskih Emirata. Radio sam u Sarajevu kao direktor humanitarne pomoći za djecu koja su izgubila rodbinu u nasilju tokom sukoba na Balkanu. Bosanski građanin sam postao 1998. godine. Imali smo dobar život, no sve se promijenilo nakon 11. septembra.
Kada sam stigao na posao 19. oktobra 2001. godine, službenik obaveštajne službe me je čekao. Tražio je da krenem sa njim kako bi odgovarao na neka pitanja. To sam dobrovoljno uradio, da bi mi kasnije bilo rečeno da ne mogu ići kući. SAD su tražile da me lokalne vlasti uhapse, zajedno sa još pet muškaraca. U medijima je tada objavljeno kako u SAD veruju da sam planirao bombaški napad na američku ambasadu u Sarajevu. To mi nikada – ni na sekundu – nije palo na pamet.
Kidnapovanje i prebacivanje u Gvantanamo
Činjenica da su SAD napravile grešku je bila jasna od samog početka. Najviši sud BiH je istražio američke tvrdnje, utvrdio kako nema dokaza protiv mene i naredio da me oslobode. Umesto toga, čim sam oslobođen, američki agenti su me uhvatili, zajedno sa još pet drugih. Svezali su nas kao životinje i avionom prebacili u Gvantanamo, američku mornaričku bazu u Kubi. Tamo sam stigao 20. januara 2002. godine.
Brutalna ispitivanja
Kada istražiocima nisam dao odgovore koje su tražili – kako sam to mogao kada nisam ništa uradio pogrešno? – postali su sve više brutalni. Držali su me budnim danima. Bio sam prisiljen da satima budem u veoma bolnim položajima. Postoje stvari o kojima ne želim da pišem; njih samo želim da zaboravim.
Dve godine sam štrajkovao glađu jer niko hteo da mi kaže zašto sam zatvoren. Dva puta na dan su mi gurali kroz grlo do stomaka kako bi nasuli hranu u mene. Bilo je veoma mučno, ali sam nastavio sa protestom jer sam bio nevin.
Priznanje greške
Tokom 2008. godine je moj zahtev za poštenim sudskim procesom stigao do najvišeg američkog suda. U odluci koja nosi moje ime, Vrhovni sud je objavio da su „zakoni i Ustav napravljeni da prežive i da se održe u vanrednim vremenima“. Presuđeno je da zatvorenici, poput mene, bez obzira na težinu optužbi, imaju pravo na suđenje. Vrhovni sud je priznao osnovnu istinu: vlada pravi greške.
Oslobađanje
Pet meseci kasnije, sudija Ričard J. Leon iz Federalnog suda Distrikta u Vašingtonu je pregledao sve razloge koji su ponuđeni da bi se opravdalo moje zatvaranje, uključujući i taju informaciju koju nikada ranije nisam vidao, niti čuo za nju. Vlada je odustala od tvrdnje o zaveri za postavljanje bombe pre nego što je došla pred sudiju. Nakon saslušanja, sudija je naredio vladi da me oslobodi, kao i još četvoricu uhapšenih u BiH.
Nikada neću zaboraviti kada sam s tom četvoricom sedio u jednoj sobi u Gvantanamu i slušao preko lošeg zvučnika kako sudija Leon čita svoju presudu u sudnici u Vašingtonu. Zamolio je vladu da se ne žali na njegovu odluku jer je „sedam godina čekanja bilo više nego dovoljno vremena“. Bio sam oslobođen, napokon, 15. maja 2009. godine.
Novi početak u Francuskoj
Danas živim u Provansi sa mojom suprugom i decom. Francuska nam je dala dom i novi početak. Iskusio sam zadovoljstvo novog upoznavanja sa mojim kćerkama i, u avgustu 2010. godine, sreću dolaska novog sina. Učim da vozim, pohađam obuke za poslove i obnavljam svoj život.
Nadam se da ću opet raditi na pomaganju drugima, no činjenica da sam proveo 7,5 godina kao zatvorenik Gvantanama značila je toliko da je samo nekoliko organizacija koje se bave ljudskim pravima ozbiljno razmatralo da me zaposli. Ne volim da mislim o Gvantanamu. Ta sećanja su puna bola. Ali, sada govorim svoju priču jer je tamo još 171 čovek.
Blizu 90 zatvorenika je dobilo odobrenje za premještaj iz Gvantanama. Neki su iz država poput Sirije i Kine – gdje im preti mučenje ako dođu kući, ili Jemena, koga SAD smatraju nestabilnim. Tako oni i dalje ostaju u zatvoru čiji se kraj još ne vidi – ne zato što su opasni, ne zato što su napali SAD, već zato što sramota Gvantanama znači da nemaju kuda da odu, a SAD ne žele dati dom nijednom od njih.
Rečeno mi je da slučaj Vrhovnog suda sa mojim imenom se sada izučava na pravnim fakultetima. Možda će mi to više značiti jednog dana, no dok je god Gvantanamo otvoren i dok god u njemu borave nevini ljudi, moje će misli biti sa onima koji su ostali u tom mestu patnje i nepravde.
Statistika Guantanama
779 – Ukupan broj zatvorenih od napada 11. septembra 2001.
600 – Od 779 zatvorenika, njih 600 je oslobođeno bez optužnice, neki od njih su godinama bili zatvoreni.
171 – U Gvantanamu još uvek boravi 171 zatvorenik.
89 – Od trenutno pritvorenih, 89 ih je dobilo premeštaj u državu iz koje potiču ili treću državu, ali su i dalje u Gvantanamu, neki nakon skoro 10 godina zatvora.
15 – Broj djece mlađe od 18 godina koja su bila zatvorena u Gvantanamu.
8 – Zatvorenika je umrlo u Gvantanamu, u šest slučajeva se sumnja na samoubistvo.
6 – Osuđenih na vojnim komisijama nakon suđenja ili dogovora sa tužilaštvom.
1 – Od 171 zatvorenika koji su na Gvantanamu, samo jedan, Abd al Rahim al Naširi, ima zvaničnu optužnicu.
Ispovest iz Gvantanama
Alžirac sa pasošem BiH Lakdar Bumedijen nevin proveo sedam godina u američkom zatvoru na Kubi.
Ove sedmice će se napuniti deset godina od postojanja zloglasnog američkog Gvantanama u istoimenoj luci na Kubi. Jedan od nekoliko stotina zatvorenika koji su u njemu boravili ili borave je i Lakdar Bumedijen, Alžirac sa pasošem BiH.
Nevin u Gvantanamu 7 godina
On je dugo godina radio za Crveni polumesec, a nevin je u Gvantanamu proveo sedam godina. Bumedijenovu priču je objavio je američki Njujor tajms, a Al Džazira je prenosi.
„U sredu će biti deset godina otkako je otvoren američki zatvorenički kamp Gvantanamo. Sedam godina sam proveo zatvoren bez ikakvog objašnjenja ili optužnice. Tokom tog vremena su moje kćerke odrasle bez mene. Bile su bebe kada sam zatvoren i nikad im nije bilo dozvoljeno da me posete ili da razgovaraju sa mnom telefonom. Većina njihovih pisama su vraćena kao „nedostavljena“, a nekolicina njih su bili veoma detaljno i bez osećaja cenzurisana pa je sva ljubav i podrška koju sadrže izgubljena.
Neki američki političari kažu da su teroristi u Gvantanamu, ali ja nikada nisam bio terorista. Da sam izveden pred sud pre no što sam ovde dovede, životi moje dece ne bi bili rastrzani, a moja porodica ne bi bila bačena u siromaštvo. Tek sam, nakon što je Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država naredio vladi da odbrani svoje akcije pred federalnim sudijom, mogao očistiti svoje ime i biti ponovo s porodicom.
Miran život do 11.9.2001.
Alžir sam napustio 1990. godine kako bi radio u inostranstvu. Moja porodica i ja preselili smo 1997. godine u Bosnu i Hercegovinu na zahtev mog poslodavca, Udruženja Crveni Polumesec Ujedinjenih Arapskih Emirata. Radio sam u Sarajevu kao direktor humanitarne pomoći za djecu koja su izgubila rodbinu u nasilju tokom sukoba na Balkanu. Bosanski građanin sam postao 1998. godine. Imali smo dobar život, no sve se promijenilo nakon 11. septembra.
Kada sam stigao na posao 19. oktobra 2001. godine, službenik obaveštajne službe me je čekao. Tražio je da krenem sa njim kako bi odgovarao na neka pitanja. To sam dobrovoljno uradio, da bi mi kasnije bilo rečeno da ne mogu ići kući. SAD su tražile da me lokalne vlasti uhapse, zajedno sa još pet muškaraca. U medijima je tada objavljeno kako u SAD veruju da sam planirao bombaški napad na američku ambasadu u Sarajevu. To mi nikada – ni na sekundu – nije palo na pamet.
Kidnapovanje i prebacivanje u Gvantanamo
Činjenica da su SAD napravile grešku je bila jasna od samog početka. Najviši sud BiH je istražio američke tvrdnje, utvrdio kako nema dokaza protiv mene i naredio da me oslobode. Umesto toga, čim sam oslobođen, američki agenti su me uhvatili, zajedno sa još pet drugih. Svezali su nas kao životinje i avionom prebacili u Gvantanamo, američku mornaričku bazu u Kubi. Tamo sam stigao 20. januara 2002. godine.
Brutalna ispitivanja
Kada istražiocima nisam dao odgovore koje su tražili – kako sam to mogao kada nisam ništa uradio pogrešno? – postali su sve više brutalni. Držali su me budnim danima. Bio sam prisiljen da satima budem u veoma bolnim položajima. Postoje stvari o kojima ne želim da pišem; njih samo želim da zaboravim.
Dve godine sam štrajkovao glađu jer niko hteo da mi kaže zašto sam zatvoren. Dva puta na dan su mi gurali kroz grlo do stomaka kako bi nasuli hranu u mene. Bilo je veoma mučno, ali sam nastavio sa protestom jer sam bio nevin.
Priznanje greške
Tokom 2008. godine je moj zahtev za poštenim sudskim procesom stigao do najvišeg američkog suda. U odluci koja nosi moje ime, Vrhovni sud je objavio da su „zakoni i Ustav napravljeni da prežive i da se održe u vanrednim vremenima“. Presuđeno je da zatvorenici, poput mene, bez obzira na težinu optužbi, imaju pravo na suđenje. Vrhovni sud je priznao osnovnu istinu: vlada pravi greške.
Oslobađanje
Pet meseci kasnije, sudija Ričard J. Leon iz Federalnog suda Distrikta u Vašingtonu je pregledao sve razloge koji su ponuđeni da bi se opravdalo moje zatvaranje, uključujući i taju informaciju koju nikada ranije nisam vidao, niti čuo za nju. Vlada je odustala od tvrdnje o zaveri za postavljanje bombe pre nego što je došla pred sudiju. Nakon saslušanja, sudija je naredio vladi da me oslobodi, kao i još četvoricu uhapšenih u BiH.
Nikada neću zaboraviti kada sam s tom četvoricom sedio u jednoj sobi u Gvantanamu i slušao preko lošeg zvučnika kako sudija Leon čita svoju presudu u sudnici u Vašingtonu. Zamolio je vladu da se ne žali na njegovu odluku jer je „sedam godina čekanja bilo više nego dovoljno vremena“. Bio sam oslobođen, napokon, 15. maja 2009. godine.
Novi početak u Francuskoj
Danas živim u Provansi sa mojom suprugom i decom. Francuska nam je dala dom i novi početak. Iskusio sam zadovoljstvo novog upoznavanja sa mojim kćerkama i, u avgustu 2010. godine, sreću dolaska novog sina. Učim da vozim, pohađam obuke za poslove i obnavljam svoj život.
Nadam se da ću opet raditi na pomaganju drugima, no činjenica da sam proveo 7,5 godina kao zatvorenik Gvantanama značila je toliko da je samo nekoliko organizacija koje se bave ljudskim pravima ozbiljno razmatralo da me zaposli. Ne volim da mislim o Gvantanamu. Ta sećanja su puna bola. Ali, sada govorim svoju priču jer je tamo još 171 čovek.
Blizu 90 zatvorenika je dobilo odobrenje za premještaj iz Gvantanama. Neki su iz država poput Sirije i Kine – gdje im preti mučenje ako dođu kući, ili Jemena, koga SAD smatraju nestabilnim. Tako oni i dalje ostaju u zatvoru čiji se kraj još ne vidi – ne zato što su opasni, ne zato što su napali SAD, već zato što sramota Gvantanama znači da nemaju kuda da odu, a SAD ne žele dati dom nijednom od njih.
Rečeno mi je da slučaj Vrhovnog suda sa mojim imenom se sada izučava na pravnim fakultetima. Možda će mi to više značiti jednog dana, no dok je god Gvantanamo otvoren i dok god u njemu borave nevini ljudi, moje će misli biti sa onima koji su ostali u tom mestu patnje i nepravde.
Statistika Guantanama
779 – Ukupan broj zatvorenih od napada 11. septembra 2001.
600 – Od 779 zatvorenika, njih 600 je oslobođeno bez optužnice, neki od njih su godinama bili zatvoreni.
171 – U Gvantanamu još uvek boravi 171 zatvorenik.
89 – Od trenutno pritvorenih, 89 ih je dobilo premeštaj u državu iz koje potiču ili treću državu, ali su i dalje u Gvantanamu, neki nakon skoro 10 godina zatvora.
15 – Broj djece mlađe od 18 godina koja su bila zatvorena u Gvantanamu.
8 – Zatvorenika je umrlo u Gvantanamu, u šest slučajeva se sumnja na samoubistvo.
6 – Osuđenih na vojnim komisijama nakon suđenja ili dogovora sa tužilaštvom.
1 – Od 171 zatvorenika koji su na Gvantanamu, samo jedan, Abd al Rahim al Naširi, ima zvaničnu optužnicu.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
- Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5586
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Zanimljiv slučaj. No da sve ne bi ostalo na pukim augmentativnim žalopojkama g. Bumedijena, voleo bih da nam u nekom od svojih naknadnih intervjua u međuvremenu materijalno rekompenzovani g. Bumedijen pojasni sledeća pitanja:
- Da li je državljanstvo Bosne i Hercegovine g. Bumedijen dobio 20. decembra 1997. na bazi falsifikovanog dokumenta koji je svedočio o njegovom pristupanju dobrovoljačkim jedinicama Armije Republike BiH tokom ratnih sukoba u periodu 1992 - 1995, a u svojstvu člana organizacije Muslimanski borci?
- Da li je 10. januara 2002. g. Bumedijenu zajedno sa 6 drugih uhapšenih lica bio zabranjen ulazak u republiku BiH na period od 10 godina?
- Da li su 12. januara 2002. vlasti Alžira odbile zahtev BiH vezan za prihvatanje proteranih osoba, uključujući i g. Bumedijena?
- Da li su SAD 17. januara pismeno obavestile Republiku BiH o svojoj spremnosti da preuzmu staranje o proteranim osobama?
- Da li su 18. januara 2002. u 6.00 H vlasti Republike BiH predale ovih 6 osoba, uključujući i g. Bumedijena oružanim snagama SAD koje su delovale u okviru kontingenta SFOR-a?
Odgovori na ova pitanja su esencijalni po punu pravnu evaluaciju predočenog slučaja.
- Da li je državljanstvo Bosne i Hercegovine g. Bumedijen dobio 20. decembra 1997. na bazi falsifikovanog dokumenta koji je svedočio o njegovom pristupanju dobrovoljačkim jedinicama Armije Republike BiH tokom ratnih sukoba u periodu 1992 - 1995, a u svojstvu člana organizacije Muslimanski borci?
- Da li je 10. januara 2002. g. Bumedijenu zajedno sa 6 drugih uhapšenih lica bio zabranjen ulazak u republiku BiH na period od 10 godina?
- Da li su 12. januara 2002. vlasti Alžira odbile zahtev BiH vezan za prihvatanje proteranih osoba, uključujući i g. Bumedijena?
- Da li su SAD 17. januara pismeno obavestile Republiku BiH o svojoj spremnosti da preuzmu staranje o proteranim osobama?
- Da li su 18. januara 2002. u 6.00 H vlasti Republike BiH predale ovih 6 osoba, uključujući i g. Bumedijena oružanim snagama SAD koje su delovale u okviru kontingenta SFOR-a?
Odgovori na ova pitanja su esencijalni po punu pravnu evaluaciju predočenog slučaja.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
Dragi Bibli, sva ova tvoja postavljena pitanja nikako ne doprinose tvojoj proklamovanoj demokratiji USA i ne umanjuju značaj izostanka poštovanja osnovnih ljudskih prava, kojih su im puna, i prepuna, usta, kada se radi o nekom drugom.
Blago rečeno:
„Na desetu godišnjicu Guantanama ne može biti jasnije da je to mesto katastrofalni, pravni, etički i moralni neuspjeh. To mesto je laboratorija za torturu i predstavlja princip neograničenog pritvora bez optužbe ili suđenja od strane Amerike“, kazala je Hina Shamsi, direktorka Unije američkih građanskih sloboda.
Blago rečeno:
„Na desetu godišnjicu Guantanama ne može biti jasnije da je to mesto katastrofalni, pravni, etički i moralni neuspjeh. To mesto je laboratorija za torturu i predstavlja princip neograničenog pritvora bez optužbe ili suđenja od strane Amerike“, kazala je Hina Shamsi, direktorka Unije američkih građanskih sloboda.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Demokratija "made in USA"
STANISLAVE, PRETERANO....
Mogao bi i da tražiš podatak da li je nekada pogrešno parkirao svoja kola, da li je nekada prekoračio brzinu, da li je propustio da plati neki porez ili taksu, da li je redovno izlazio na izbore itd. itd.
Tada bi dobio još potpuniju sliku i još više podataka za svoje elaboriranje, koje bi, sa ovim gornjim podacima, sigurno bilo još potpunije i tačnije.
Uz neke dodatne podatke, mogao bi nam dati i psihološki profil imenovanog gospodina, kojeg, inače, uopšte ne znam, niti sam bilo kada čuo o njemu bilo šta. Možda je zaista i zlotvor, pedofil, deteubica i slično.
Ali uz sva ta tvoja razvodnjavanja teme, ne možeš (i nećeš) moći poreći suštinu Palminog posta, koja se i te kako uklapa u naziv ove teme.
Jedna osoba je držana sedam i po godina bez ikakve optužnice i bez ikakvog suđenja u zatvoru. I to u tvojoj toliko voljenoj postojbini demokratije, od strane potomaka tvoje Nenadyebive Deklaracije.
Znaš li mi napisati barem dve suvisle rečenice koje će se zaista odnositi na ovu zadnju rečenicu - konstataciju i kojima ćeš pokušati (samo pokušati) ovakvu "demokratiju" (čitaj: tiraniju) opravdati?
Dok ne vidim barem dve smislene i suvisle rečenice takvog tipa, moj komentar ostaje isti:
STANISLAVE, PRETERANO....
Poslednja izmena od aleksey u 08 Apr 2012, 19:56, izmenjeno 2 puta ukupno.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
- Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5586
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
U pravu ste gospođo - pojam prava i pravde uopšte ne mora da ima ma kakvih dodirnih tačaka sa demokratijiom. Te pojmove treba potpuno razdvojiti. Uostalom, SAD nisu nikada ni bile koncipirane da budu demokratija - one su Ustavna (Konstitutivna) Republika. Uočavate li razliku?
A što se pak mišljenja izvesne gđe Šamsi tiče, njena nejuridička trućanja zapravo na dobar logički galimatijas liče. Gđa Šamsi zapravo uopšte ne spori da ljudska prava jedino suvereni pravni sistem tvori. A u tome grmu upravo juridički zec i leži, koji od logike nikada ne beži.
Stoga recite Vi lepo nama, kako zapravo g. Bumedijen državljanstvo BiH dobi i izgubi - jer u tome je sva pravna fama.
A što se pak mišljenja izvesne gđe Šamsi tiče, njena nejuridička trućanja zapravo na dobar logički galimatijas liče. Gđa Šamsi zapravo uopšte ne spori da ljudska prava jedino suvereni pravni sistem tvori. A u tome grmu upravo juridički zec i leži, koji od logike nikada ne beži.
Stoga recite Vi lepo nama, kako zapravo g. Bumedijen državljanstvo BiH dobi i izgubi - jer u tome je sva pravna fama.
Oh, ta zar Vas je opet nenavidnost spram SAD navela na pravni blud? Ništa - videćete da je detencija zapravo bila potpuno validan juridički sud! Stoga umesto tog gromopucatelnog toržestva koje u predmetnoj stvari nema nikakav juridički bonitet odgovorite, o vrsni juridičaru dragi, ko je nad Gvantanamom imao i ima suverenitet?Jedna osoba je držana sedam i po godina bez ikakve optužnice i bez ikakvog suđenja u zatvoru. I to u tvojoj toliko voljenoj postojbini demokratije, od strane potomaka tvoje Nenadyebive Deklaracije.
Acriter et Fideliter!
Re: Demokratija "made in USA"
Aleksa! Ti si bludnik?? Pravni bludnik!!??
The only difference between a good day and a bad day is your attitude.
- Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5586
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Demokratija "made in USA"
Ne bludnik, već zabluđenik, sestrice. To nije svejedno.
Acriter et Fideliter!
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju