Ne. To je Srbija.Ovo je strašno!
Quo Vadis, Srbijo?
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Upravniče, bravo za ovaj post! 
Pešaka pregazilo nekoliko vozača, nijedan se nije zaustavio
U noći između petka i subote nepoznatog muškarca u Ulici Crvene armije u Smederevu pregazio je neidentifikovani vozač koji je pobegao sa mesta nesreće. Potom se dogodilo nešto nezapamćeno na putevima Srbije - stradalog pešaka pregazilo je još nekoliko vozila, a da se nijedan vozač nije zaustavio.
Pešak je nastradao oko sat vremena posle ponoći kod broja 254, u blizini motela “Kraljev dvor” na periferiji grada, na prometnom delu puta koji vodi ka Železari. Nakon što je oboren na kolovoz, preko njegovog tela je prešlo još nekoliko automobila pre nego što je saobraćaj obustavljen.
Po rečima istražnog sudije smederevskog Osnovnog suda Marka Jocića, na uviđaju nije bilo moguće utvrditi čak ni približnu starost nastradalog.
- Izvesno je da je čoveka nakon prvog pregazilo još četiri ili pet vozila pre nego što je jedan savestan vozač stao sa namerom da pomogne i blokirao saobraćajnicu. Tragamo za vozačem koji se čoveka udario i pobegao, ali za sada ne znamo da li je reč o putničkom ili teretnom vozilu - kaže sudija Jocić.
On je pozivao očevice i građane koji informacijama mogu pomoći u rasvetljavanju okolnosti ove nesreće da se jave najbližoj policijskoj stanici.
Policija intenzivno traga za vozačem koji je izazvao ovu nesreću. Za sada nema podataka ni o ostalim vozilima čiji su nesavesni ili nepažljivi vozači pregazili stradalog pešaka čiji identitet do zaključenja ovog izdanja nije utvrđen.
Kakvi smo to ljudi pistali?
Pešaka pregazilo nekoliko vozača, nijedan se nije zaustavio
U noći između petka i subote nepoznatog muškarca u Ulici Crvene armije u Smederevu pregazio je neidentifikovani vozač koji je pobegao sa mesta nesreće. Potom se dogodilo nešto nezapamćeno na putevima Srbije - stradalog pešaka pregazilo je još nekoliko vozila, a da se nijedan vozač nije zaustavio.
Pešak je nastradao oko sat vremena posle ponoći kod broja 254, u blizini motela “Kraljev dvor” na periferiji grada, na prometnom delu puta koji vodi ka Železari. Nakon što je oboren na kolovoz, preko njegovog tela je prešlo još nekoliko automobila pre nego što je saobraćaj obustavljen.
Po rečima istražnog sudije smederevskog Osnovnog suda Marka Jocića, na uviđaju nije bilo moguće utvrditi čak ni približnu starost nastradalog.
- Izvesno je da je čoveka nakon prvog pregazilo još četiri ili pet vozila pre nego što je jedan savestan vozač stao sa namerom da pomogne i blokirao saobraćajnicu. Tragamo za vozačem koji se čoveka udario i pobegao, ali za sada ne znamo da li je reč o putničkom ili teretnom vozilu - kaže sudija Jocić.
On je pozivao očevice i građane koji informacijama mogu pomoći u rasvetljavanju okolnosti ove nesreće da se jave najbližoj policijskoj stanici.
Policija intenzivno traga za vozačem koji je izazvao ovu nesreću. Za sada nema podataka ni o ostalim vozilima čiji su nesavesni ili nepažljivi vozači pregazili stradalog pešaka čiji identitet do zaključenja ovog izdanja nije utvrđen.
Kakvi smo to ljudi pistali?
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Nastavak:
Priveden zbog pijanstva jedini vozač koji je stao da pomogne pregaženom pešaku
Istražni sudija Osnovnog suda u Smederevu Marko Jocić izjavio je danas Tanjugu da je utvrđen identitet pešaka koji je više puta pregažen u noći između petka i subote u ulici Crvene armije u Smederevu.
- Radi se o šezdesetogodišnjem M.B. iz Smedereva. Njega je prepoznao sin po odeći. Naložio sam i obdukciju nastradalog. Videćemo šta će istraga pokazati, za sada nemamo podatke ko je udario pešaka i pobegao sa mesta događaja - rekao je Jocić. On je naveo da je izvesno da je čoveka nakon prvog pregazilo još četiri ili pet vozila.
- Tragamo za vozačem koji se čoveka udario i pobegao, ali za sada ne znamo da li je reč o putničkom ili teretnom vozilu - kaže sudija Jocić.
Sudija ne pamti da se nešto slično dogodilo i izrazio zaprepašćenje da je, kako je rekao, više automobila pregazilo pešaka koji je ležao na putu.
- Strašno je da se niko nije zaustavio, osim jednog mladića koji je, na svoju nesreću, imao 0,7 promila alkohola u krvi. Kad zgazite psa, stanete i nelagodno se osećate. Ne mogu da verujem da neko može da pregazi čoveka i da nastavi vožnju kao da se ništa nije dogodilo - kazao je sudija Jocić.
Ulica Crvene armije je jedna od najprometnijih u Smederevu i saobraćaj je dodatno pojačan zato što povezuje centar grada sa Železarom i izlaznim putevima prema auto putu, Kovinu, Požarevcu i drugim gradovima u okruženju.
U cilju istrage, u policiji nisu mogli da potvrde Tanjugu da li imaju novih saznanja u vezi sa ovim tragičnim slučajem i eventualnim izvršiocem. Istražni sudija Jocić apelovao je na sve koji imaju ikakva saznanja o ovoj saobraćajnoj nesreći da se jave najbližoj policijskoj stanici.
Priveden zbog pijanstva jedini vozač koji je stao da pomogne pregaženom pešaku
Istražni sudija Osnovnog suda u Smederevu Marko Jocić izjavio je danas Tanjugu da je utvrđen identitet pešaka koji je više puta pregažen u noći između petka i subote u ulici Crvene armije u Smederevu.
- Radi se o šezdesetogodišnjem M.B. iz Smedereva. Njega je prepoznao sin po odeći. Naložio sam i obdukciju nastradalog. Videćemo šta će istraga pokazati, za sada nemamo podatke ko je udario pešaka i pobegao sa mesta događaja - rekao je Jocić. On je naveo da je izvesno da je čoveka nakon prvog pregazilo još četiri ili pet vozila.
- Tragamo za vozačem koji se čoveka udario i pobegao, ali za sada ne znamo da li je reč o putničkom ili teretnom vozilu - kaže sudija Jocić.
Sudija ne pamti da se nešto slično dogodilo i izrazio zaprepašćenje da je, kako je rekao, više automobila pregazilo pešaka koji je ležao na putu.
- Strašno je da se niko nije zaustavio, osim jednog mladića koji je, na svoju nesreću, imao 0,7 promila alkohola u krvi. Kad zgazite psa, stanete i nelagodno se osećate. Ne mogu da verujem da neko može da pregazi čoveka i da nastavi vožnju kao da se ništa nije dogodilo - kazao je sudija Jocić.
Ulica Crvene armije je jedna od najprometnijih u Smederevu i saobraćaj je dodatno pojačan zato što povezuje centar grada sa Železarom i izlaznim putevima prema auto putu, Kovinu, Požarevcu i drugim gradovima u okruženju.
U cilju istrage, u policiji nisu mogli da potvrde Tanjugu da li imaju novih saznanja u vezi sa ovim tragičnim slučajem i eventualnim izvršiocem. Istražni sudija Jocić apelovao je na sve koji imaju ikakva saznanja o ovoj saobraćajnoj nesreći da se jave najbližoj policijskoj stanici.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
BRUKA NA NOVČANICI OD 2.000 DINARA!
Na novčanici od 2.000 dinara naš naučnik, suprotno tradiciji, okrenuo je glavu od grba i natpisa Srbija
BEOGRAD - Ne, ne okreći glavu!
Milutin Milanković, jedan od najznamenitijih Srba, prijatelj američkog predsednika Vudroa Vilsona, naučnik koji je stvorio kalendar koji se i danas primenjuje, matematičar, astronom, geofizičar, klimatolog, inženjer pronalazač, doktor tehnike, univerzitetski profesor i književnik - okrenuo je glavu od Srbije?! Ili to bar tako vidi guverner NBS Dejan Šoškić.
On je prekjuče predstavio novu novčanicu od 2.000 dinara, na kojoj je Milankovićev lik. Novčanica je po kvalitetu, dizajnerskim i tehnološkim rešenjima, kako tvrdi direktor Zavoda za izradu novčanica Milutin Ignjatović, na nivou evra. Međutim, nova banknota jedinstvena je u svetu jer je na njoj Milankovićev lik okrenut leđima srpskom grbu, natpisu Srbija i NBS. Milanković gleda „van“ novčanice, čega nema ni na jednom grafičkom rešenju najpoznatijih svetskih valuta.
Ekonomista Milan Kovačević ograđuje se da još nije video novu novčanicu.
- Ako je tako, šta reći? Imamo i novog guvernera i novu banknotu. Kakav guverner, takva novčanica - kaže on.
Danijel Cvjetićanin u svemu vidi ironiju guvernera:
- Moguće je da je to tehnička, a ne dizajnerska greška, ali mora da postoji neki razlog. Milanković ne okreće leđa srpskim vrednostima, niti srpske vrednosti stoje iza leđa Milankoviću. Ili je, pak, okrenuo leđa svemiru, jer svemir ide na jednu stranu, a Srbija na drugu. U sunovrat.
Marketinški stručnjak Voja Žanetić kaže da se ne razume u dizajn novčanica:
- Ako postoji pravilo da lik gleda na desnu stranu, onda su ga prekršili. Valjda je neko imao ideju da, ako je Milanković veliki inovator, inovira i pravila za dizajniranje novčanica.
Dragomir Acović, najpoznatiji srpski heraldičar, ne vidi nikakvu grešku u tome.
- Ne mora da znači da je to greška. Nisam iz tog ugla posmatrao. I nema tu okretanja leđa grbu, pa celo predsedništvo Skupštine Srbije sedi okrenuto leđima srpskom grbu.
Uglavnom, Milanković je, za razliku od Tesle, Vuka Karadžića, Alije Sirotanovića, američkih, nemačkih, francuskih predsednika, i na novčanici - jedinstven.
Guverner prelomio
Po zakonu, likovna rešenja za novčanice mogu predložiti organizacione jedinice i pojedinci unutar NBS, kao i pojedinci i institucije. Zavod za izradu novčanica i kovanog novca „Topčider“ izrađuje najmanje dva idejna rešenja novčanica i dostavlja ih guverneru, kao i Sektoru za poslove trezora, a Sektor daje guverneru mišljenje o tim idejnim rešenjima. Guverner bira i pismeno odobrava idejno rešenje novčanica.
P.S. Sačuvajte po neku od ovih novčanica, ako možete, jer će jednog dana biti raritet, pa će je numizmatičari kupiti za veću vrednost od nominalne!
Na novčanici od 2.000 dinara naš naučnik, suprotno tradiciji, okrenuo je glavu od grba i natpisa Srbija
BEOGRAD - Ne, ne okreći glavu!
Milutin Milanković, jedan od najznamenitijih Srba, prijatelj američkog predsednika Vudroa Vilsona, naučnik koji je stvorio kalendar koji se i danas primenjuje, matematičar, astronom, geofizičar, klimatolog, inženjer pronalazač, doktor tehnike, univerzitetski profesor i književnik - okrenuo je glavu od Srbije?! Ili to bar tako vidi guverner NBS Dejan Šoškić.
On je prekjuče predstavio novu novčanicu od 2.000 dinara, na kojoj je Milankovićev lik. Novčanica je po kvalitetu, dizajnerskim i tehnološkim rešenjima, kako tvrdi direktor Zavoda za izradu novčanica Milutin Ignjatović, na nivou evra. Međutim, nova banknota jedinstvena je u svetu jer je na njoj Milankovićev lik okrenut leđima srpskom grbu, natpisu Srbija i NBS. Milanković gleda „van“ novčanice, čega nema ni na jednom grafičkom rešenju najpoznatijih svetskih valuta.
Ekonomista Milan Kovačević ograđuje se da još nije video novu novčanicu.
- Ako je tako, šta reći? Imamo i novog guvernera i novu banknotu. Kakav guverner, takva novčanica - kaže on.
Danijel Cvjetićanin u svemu vidi ironiju guvernera:
- Moguće je da je to tehnička, a ne dizajnerska greška, ali mora da postoji neki razlog. Milanković ne okreće leđa srpskim vrednostima, niti srpske vrednosti stoje iza leđa Milankoviću. Ili je, pak, okrenuo leđa svemiru, jer svemir ide na jednu stranu, a Srbija na drugu. U sunovrat.
Marketinški stručnjak Voja Žanetić kaže da se ne razume u dizajn novčanica:
- Ako postoji pravilo da lik gleda na desnu stranu, onda su ga prekršili. Valjda je neko imao ideju da, ako je Milanković veliki inovator, inovira i pravila za dizajniranje novčanica.
Dragomir Acović, najpoznatiji srpski heraldičar, ne vidi nikakvu grešku u tome.
- Ne mora da znači da je to greška. Nisam iz tog ugla posmatrao. I nema tu okretanja leđa grbu, pa celo predsedništvo Skupštine Srbije sedi okrenuto leđima srpskom grbu.
Uglavnom, Milanković je, za razliku od Tesle, Vuka Karadžića, Alije Sirotanovića, američkih, nemačkih, francuskih predsednika, i na novčanici - jedinstven.
Guverner prelomio
Po zakonu, likovna rešenja za novčanice mogu predložiti organizacione jedinice i pojedinci unutar NBS, kao i pojedinci i institucije. Zavod za izradu novčanica i kovanog novca „Topčider“ izrađuje najmanje dva idejna rešenja novčanica i dostavlja ih guverneru, kao i Sektoru za poslove trezora, a Sektor daje guverneru mišljenje o tim idejnim rešenjima. Guverner bira i pismeno odobrava idejno rešenje novčanica.
P.S. Sačuvajte po neku od ovih novčanica, ako možete, jer će jednog dana biti raritet, pa će je numizmatičari kupiti za veću vrednost od nominalne!
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Ljubiša Milanović - part two
Milanović: Rakić jači od Tadića
Miodrag Miki Rakić, šef kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića, glavni je krivac za teške slučajeve korupcije, a njegova neobjašnjiva moć veća je i od samog šefa države, kaže za "Vesti" savetnik ministra zdravlja Ljubiša Milanović koji je nedavno izazvao buru u srpskoj javnosti kada je gostujući na Radioteleviziji Srbije optužio državni vrh da štiti sistemsku korupciju u domaćem zdravstvu.
Vapaj velikog broja ljudi koji pate od bahatih korupcionaša, koje štiti vlast, kao i nemogućnost da dalje časno obavlja posao, bili su razlozi savetnika ministra zdravlja Ljube Milanovića da javno progovori o ovom društvenom zlu.
U razgovoru za naš list upro je prstom u državnu vlast, prozvao kabinet predsednika Tadića, okrivio neke ljude iz vrha policije za opstrukciju, a specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića optužio za tajno i neovlašćeno skidanje sa spiska onih koji su posle sprovedenih istraga bili predviđeni za hapšenje.
Posle svega izrečenog i dalje ste na mestu savetnika ministra zdravlja?
- Povući ću se samo u slučaju da svi sa liste budu pohapšeni i procesuirani. Boriću se sve dok me ne najure. Na to su me obavezale patnje i vapaji ljudi koji svakodnevno stradaju od bahatosti korumpiranih. Obavezali su me i oni koji su imali veliku korist od korupcije. Najzad, rekao sam sebi da ukoliko dođem u situaciju da mi ruke budu vezane - obratiću se medijima. To vreme je došlo i, evo, progovorio sam.
Ko vam je onda vezao ruke - vlast, policija...?
- Pre svega vlast, koja je izbegavala da se suprotstavi pomahnitaloj korupciji. Vlast koja je primenjivala selektivnu pravdu, čime je vređala dostojanstvo i čast svojih građana.
Takođe, i policija koja je imala sve podatke o svim slučajevima, ali su njeni pojedinci u vrhu vršili otvorene opstrukcije, čime su kaljali obraz onim časnim policajcima sa kojima sam iskreno sarađivao.
Da li i ministar policije pripada tom optuženom vrhu?
- Ministar policije je pre svega političar i ne znam kako je razumeo moje poruke. No, ako je pametan tumačiće ih pravilno, jer moje izjave samo mu idu u prilog, olakšavaju mu posao. Da budem precizniji, ministar ima veliku odgovornost u MUP-u, a nikakve ingerencije. Sve sam rekao.
Prozvali ste mnoge, pomenuli ste i predsednika države Tadića?
- Iz vaspitanja i patriotizma nikada ne bih vređao funkciju predsednika države, jer bi time vređao i Srbiju. Dakle, nisam prozvao Tadića, već njegov kabinet, a u kabinetu Mikija Rakića, kao osnovnog krivca za teške slučajeve korupcije u zemlji. Zbog te njegove neobjašnjive moći mislim da Rakić više nije šef kabineta, već predsednik države, a Tadić šef kabineta. No, takva pojava nije izolovan slučaj, Borko Stefanović prevazišao je svog šefa Jeremića, koji više ne može ni da uđe u Ministarstvo na čijem je čelu. A, Tadić je kriv jer je na tim funkcijama postavio sve te ljude.
Znači, direktno za korupciju okrivljujete Mikija Rakića?
- Taj čovek je po Srbiji razmeštao svoje ljude. Pa, ko onda može da bude krivac?
Uprli ste prstom i na šefa BIA Sašu Vukadinovića?
- Ma kakav šef BIA, on jadan ne zna ni gde stanuje, ni gde je. Zbog toga ima pratnju ne da bi ga čuvali, već da bi ga odvezli do kuće. On je jedan od onih koji nije sposoban da smisli neku rafiniranu akciju, ali može da organizuje da me neko prebije.
Opasno je, kažu, suprotstavljati se obaveštajcima?
- Baš oni su me naučili da trpim i da se ne žalim na odgovor sistema. Još 1996. dobio sam prvu motku po glavi kada sam posle završene istrage optužio Jovicu Stanišića za Badžino ubistvo. Tada sam "zaradio" četiri i po meseca zatvora u Nišu. Bio sam jedini koji je 2000. godine krenuo na zemunski klan i Legiju, definisao ih kao najopasniji problem u zemlji. A, kada sam podneo tajni izveštaj o ubistvu Ćuruvije, odmah sam bio sklonjen, a oni koji su me "počistili" i danas se nalaze na visokim funkcijama.
Na kraju, ima li rešenja, kakva su vam očekivanja?
- Očekivanja su različita, već vidim mehanizme dezavuisanja mog imena i integriteta. Oplešće me po svim pravcima, reći će da nisam to što jesam. Međutim, nastavljam borbu i ukoliko bude trebalo izgovoriću još gore stvari, obelodaniću još mnogo toga.
Stankoviću treba vremena
- Ministar zdravlja Zoran Stanković je jedna časna jedinstvena figura i na njegov rad i dobre namere niko ne može da stavi bilo kakvu primedbu. Korupciju, koja divlja, nasledio je. Da bi je rešio potrebno mu je vreme.
Od "Poskoka" do obaveštajca
Ljuba Milanović ceo svoj dosadašnji radni vek proveo je u policiji kao inspektor i obaveštajac. Zapamćen je, između ostalog, po vođenju specijalne istražne jedinice "Poskok", koja je kasnije rasformirana. Godine 2005. bio je imenovan za šefa Spoljne obaveštajne službe (SID), zadužene za kontakte sa stranim obaveštajcima u zvanju ambasadora. Posle toga, otišao je u Zagreb u svojstvu savetnika ambasadora u Hrvatskoj.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Hroni ... -od-Tadica
Milanović: Rakić jači od Tadića
Miodrag Miki Rakić, šef kabineta predsednika Srbije Borisa Tadića, glavni je krivac za teške slučajeve korupcije, a njegova neobjašnjiva moć veća je i od samog šefa države, kaže za "Vesti" savetnik ministra zdravlja Ljubiša Milanović koji je nedavno izazvao buru u srpskoj javnosti kada je gostujući na Radioteleviziji Srbije optužio državni vrh da štiti sistemsku korupciju u domaćem zdravstvu.
Vapaj velikog broja ljudi koji pate od bahatih korupcionaša, koje štiti vlast, kao i nemogućnost da dalje časno obavlja posao, bili su razlozi savetnika ministra zdravlja Ljube Milanovića da javno progovori o ovom društvenom zlu.
U razgovoru za naš list upro je prstom u državnu vlast, prozvao kabinet predsednika Tadića, okrivio neke ljude iz vrha policije za opstrukciju, a specijalnog tužioca Miljka Radisavljevića optužio za tajno i neovlašćeno skidanje sa spiska onih koji su posle sprovedenih istraga bili predviđeni za hapšenje.
Posle svega izrečenog i dalje ste na mestu savetnika ministra zdravlja?
- Povući ću se samo u slučaju da svi sa liste budu pohapšeni i procesuirani. Boriću se sve dok me ne najure. Na to su me obavezale patnje i vapaji ljudi koji svakodnevno stradaju od bahatosti korumpiranih. Obavezali su me i oni koji su imali veliku korist od korupcije. Najzad, rekao sam sebi da ukoliko dođem u situaciju da mi ruke budu vezane - obratiću se medijima. To vreme je došlo i, evo, progovorio sam.
Ko vam je onda vezao ruke - vlast, policija...?
- Pre svega vlast, koja je izbegavala da se suprotstavi pomahnitaloj korupciji. Vlast koja je primenjivala selektivnu pravdu, čime je vređala dostojanstvo i čast svojih građana.
Takođe, i policija koja je imala sve podatke o svim slučajevima, ali su njeni pojedinci u vrhu vršili otvorene opstrukcije, čime su kaljali obraz onim časnim policajcima sa kojima sam iskreno sarađivao.
Da li i ministar policije pripada tom optuženom vrhu?
- Ministar policije je pre svega političar i ne znam kako je razumeo moje poruke. No, ako je pametan tumačiće ih pravilno, jer moje izjave samo mu idu u prilog, olakšavaju mu posao. Da budem precizniji, ministar ima veliku odgovornost u MUP-u, a nikakve ingerencije. Sve sam rekao.
Prozvali ste mnoge, pomenuli ste i predsednika države Tadića?
- Iz vaspitanja i patriotizma nikada ne bih vređao funkciju predsednika države, jer bi time vređao i Srbiju. Dakle, nisam prozvao Tadića, već njegov kabinet, a u kabinetu Mikija Rakića, kao osnovnog krivca za teške slučajeve korupcije u zemlji. Zbog te njegove neobjašnjive moći mislim da Rakić više nije šef kabineta, već predsednik države, a Tadić šef kabineta. No, takva pojava nije izolovan slučaj, Borko Stefanović prevazišao je svog šefa Jeremića, koji više ne može ni da uđe u Ministarstvo na čijem je čelu. A, Tadić je kriv jer je na tim funkcijama postavio sve te ljude.
Znači, direktno za korupciju okrivljujete Mikija Rakića?
- Taj čovek je po Srbiji razmeštao svoje ljude. Pa, ko onda može da bude krivac?
Uprli ste prstom i na šefa BIA Sašu Vukadinovića?
- Ma kakav šef BIA, on jadan ne zna ni gde stanuje, ni gde je. Zbog toga ima pratnju ne da bi ga čuvali, već da bi ga odvezli do kuće. On je jedan od onih koji nije sposoban da smisli neku rafiniranu akciju, ali može da organizuje da me neko prebije.
Opasno je, kažu, suprotstavljati se obaveštajcima?
- Baš oni su me naučili da trpim i da se ne žalim na odgovor sistema. Još 1996. dobio sam prvu motku po glavi kada sam posle završene istrage optužio Jovicu Stanišića za Badžino ubistvo. Tada sam "zaradio" četiri i po meseca zatvora u Nišu. Bio sam jedini koji je 2000. godine krenuo na zemunski klan i Legiju, definisao ih kao najopasniji problem u zemlji. A, kada sam podneo tajni izveštaj o ubistvu Ćuruvije, odmah sam bio sklonjen, a oni koji su me "počistili" i danas se nalaze na visokim funkcijama.
Na kraju, ima li rešenja, kakva su vam očekivanja?
- Očekivanja su različita, već vidim mehanizme dezavuisanja mog imena i integriteta. Oplešće me po svim pravcima, reći će da nisam to što jesam. Međutim, nastavljam borbu i ukoliko bude trebalo izgovoriću još gore stvari, obelodaniću još mnogo toga.
Stankoviću treba vremena
- Ministar zdravlja Zoran Stanković je jedna časna jedinstvena figura i na njegov rad i dobre namere niko ne može da stavi bilo kakvu primedbu. Korupciju, koja divlja, nasledio je. Da bi je rešio potrebno mu je vreme.
Od "Poskoka" do obaveštajca
Ljuba Milanović ceo svoj dosadašnji radni vek proveo je u policiji kao inspektor i obaveštajac. Zapamćen je, između ostalog, po vođenju specijalne istražne jedinice "Poskok", koja je kasnije rasformirana. Godine 2005. bio je imenovan za šefa Spoljne obaveštajne službe (SID), zadužene za kontakte sa stranim obaveštajcima u zvanju ambasadora. Posle toga, otišao je u Zagreb u svojstvu savetnika ambasadora u Hrvatskoj.
http://www.vesti-online.com/Vesti/Hroni ... -od-Tadica
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Ljubiša Milanović - part three
Milanović čeka otkaz?
Izvor: B92, Danas
Beograd -- Specijalni savetnik u Ministarstvu zdravlja tvrdi da je predsednik Srbije vršio pritisak na ministra zdravlja da ga smeni. U Predsedništvu to demantuju.
Ljubiša Milanović, specijalni savetnik ministra zdravlja za borbu protiv korupcije, prozvao je predsednika Srbije Borisa Tadića da je preko Mlađana Dinkića, lidera URS-a, tražio njegovu smenu sa mesta savetnika ministra, piše Danas.
Milanović je potvrdio za taj list da nije dao otkaz u Ministarstvu zdravlja "iz principijelnih razloga“, i pozvao nadležne da mu uruče ostavku ako žele da ga razreše. On je tom listu rekao i da ministar zdravlja Zoran Stanković razmišlja o ostavci, jer je izložen pritiscima.
"Razgovarao sam sa ministrom Stankovićem i juče i u subotu. Rekao mi je da se na moj istup u javnosti ne gleda blagonaklono i da mu je sugerisano da treba da se sklonim. Rekao sam da iz principa neću da dam ostavku, ali i da ne želim da radim pod ovakvim uslovima, gde su mi ruke vezane. Takođe, rekao sam Stankoviću da ni on ne treba da da ostavku, iako o tome razmišlja, jer je jedan od retko poštenih ljudi u Vladi Srbije", kazao je Milanović.
U Predsedništvu odbacuju optužbe
Prema njegovim rečima, razgovor na relaciji Tadić, Dinkić, Stanković išao je sledećim tokom:
- „Koliko Milanović zna?“, pitao je navodno Tadić preko Dinkića.
- „Zna puno. Ne znam tačno šta, niti dokle je spreman da ide“, odgovorio je Stanković.
- „Ko stoji iza njega? LDP?“, bilo je sledeće pitanje.
- „Ne stoji niko“, rekao je Stanković.
- „On mora da ode sa mesta savetnika“, bio je zaključak razgovora, saopšten ministru zdravlja, tvrdi Milanović za Danas.
Nakon što su mu predočeni detalji razgovora, Milanović je ispraznio svoj sto, razdužio stvari i otišao iz ministarstva, ali nije dao ostavku, piše dalje Danas.
"Vratiću se na posao ako Tadić demantuje da je rekao to što je rekao, i ako me pozove da i dalje budem savetnik ministra zdravlja za borbu protiv korupcije. Otići ću ako me smene, uz rešenje i obrazloženje", zaključio je Milanović.
Demanti
U kabinetu predsednika Srbije negirali su za Danas navode Milanovića po kojima je Boris Tadić tražio smenu Ljubiše Milanovića.
"Najlakše je optužiti predsednika, što danas svi rade. Potpuna je neistina ono što Milanović govori", rečeno je tom listu u Predsedništvu.
Mlađan Dinkić, kako prenosi Blic, takođe kaže da su Milanovićeve tvrdnje apsolutna neistina. "Niko na mene ne može da utiče i kaže mi šta da radim, to svi znaju", rekao je Dinkić za Blic.
Iz Ministarstva zdravlja juče je saopšteno da Milanović nije podneo ostavku niti je s mesta savetnika razrešen, dok je ministar zdravlja Zoran Stanković rekao da nije upoznat sa odlaskom Milanovića i njegovim razduživanjem, navodeći da ne zna ništa o razrešenju, ali ne negirajući da su njih dvojica imali razgovore.
Direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta kaže da u priči Milanovića prepoznaje elemente istine, a to su iznete činjenice o korupciji u zdravstvu , ali da s druge strane u potezima Milanovića vidi i, kako kaže, elemente predizborne igre.
"Postoji jedan element koji mene, neću da kažem zbunjuje, ali baca jednu senku na ono što on govori, a to je da on nije urtadio ništa od onoga što je trebalo da uradi. Sasvim sigurno imao je i ima na mestu na kom je bio ceo niz mogućnosti da stvari pokrene na drugačiji način, ali to nije učinio", kaže Dereta za B92.
"I u nekim njegovim izjavama postoje veoma jasne optužbe koje idu čak do kabineta predsednika Srbije, koji potom govore o nemoći Dačića da vodi policiju, tako da se to ne može, ja mislim, izvaditi iz konetksta predizbornih prljavih igara", dodao je on.
Prema njegovim rečima, kao krajnji rezultat toga svega biće da se s korupcijom neće ništa dogoditi. "Činjenica da je neko bio član neke partije za mene je dovoljno indikativna, s obzirom na to da su kod nas članovi poslušni vojnici koji izvršavaju zadatke bez obzira koliko oni bili časni ili nečasni", zaključio je Dereta.
Podsećamo da je Ljubiša Milanović izazvao buru u javnosti kada je pre mesec dana optužio Tužilaštvo za organizovani kriminal, policiju, Ministarstvo pravde i predsedništvo Srbije za selektivnu borbu protiv korupcije. Tada je, između ostalog rekao i da je tužilac Miljko Radisavljević vršio pritisak na policiju da se iz krivične prijave izbaci osam imena osumnjičenih za malverzacije prilikom nabavke vakcine protiv svinjskog gripa.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=571256
Milanović čeka otkaz?
Izvor: B92, Danas
Beograd -- Specijalni savetnik u Ministarstvu zdravlja tvrdi da je predsednik Srbije vršio pritisak na ministra zdravlja da ga smeni. U Predsedništvu to demantuju.
Ljubiša Milanović, specijalni savetnik ministra zdravlja za borbu protiv korupcije, prozvao je predsednika Srbije Borisa Tadića da je preko Mlađana Dinkića, lidera URS-a, tražio njegovu smenu sa mesta savetnika ministra, piše Danas.
Milanović je potvrdio za taj list da nije dao otkaz u Ministarstvu zdravlja "iz principijelnih razloga“, i pozvao nadležne da mu uruče ostavku ako žele da ga razreše. On je tom listu rekao i da ministar zdravlja Zoran Stanković razmišlja o ostavci, jer je izložen pritiscima.
"Razgovarao sam sa ministrom Stankovićem i juče i u subotu. Rekao mi je da se na moj istup u javnosti ne gleda blagonaklono i da mu je sugerisano da treba da se sklonim. Rekao sam da iz principa neću da dam ostavku, ali i da ne želim da radim pod ovakvim uslovima, gde su mi ruke vezane. Takođe, rekao sam Stankoviću da ni on ne treba da da ostavku, iako o tome razmišlja, jer je jedan od retko poštenih ljudi u Vladi Srbije", kazao je Milanović.
U Predsedništvu odbacuju optužbe
Prema njegovim rečima, razgovor na relaciji Tadić, Dinkić, Stanković išao je sledećim tokom:
- „Koliko Milanović zna?“, pitao je navodno Tadić preko Dinkića.
- „Zna puno. Ne znam tačno šta, niti dokle je spreman da ide“, odgovorio je Stanković.
- „Ko stoji iza njega? LDP?“, bilo je sledeće pitanje.
- „Ne stoji niko“, rekao je Stanković.
- „On mora da ode sa mesta savetnika“, bio je zaključak razgovora, saopšten ministru zdravlja, tvrdi Milanović za Danas.
Nakon što su mu predočeni detalji razgovora, Milanović je ispraznio svoj sto, razdužio stvari i otišao iz ministarstva, ali nije dao ostavku, piše dalje Danas.
"Vratiću se na posao ako Tadić demantuje da je rekao to što je rekao, i ako me pozove da i dalje budem savetnik ministra zdravlja za borbu protiv korupcije. Otići ću ako me smene, uz rešenje i obrazloženje", zaključio je Milanović.
Demanti
U kabinetu predsednika Srbije negirali su za Danas navode Milanovića po kojima je Boris Tadić tražio smenu Ljubiše Milanovića.
"Najlakše je optužiti predsednika, što danas svi rade. Potpuna je neistina ono što Milanović govori", rečeno je tom listu u Predsedništvu.
Mlađan Dinkić, kako prenosi Blic, takođe kaže da su Milanovićeve tvrdnje apsolutna neistina. "Niko na mene ne može da utiče i kaže mi šta da radim, to svi znaju", rekao je Dinkić za Blic.
Iz Ministarstva zdravlja juče je saopšteno da Milanović nije podneo ostavku niti je s mesta savetnika razrešen, dok je ministar zdravlja Zoran Stanković rekao da nije upoznat sa odlaskom Milanovića i njegovim razduživanjem, navodeći da ne zna ništa o razrešenju, ali ne negirajući da su njih dvojica imali razgovore.
Direktor Građanskih inicijativa Miljenko Dereta kaže da u priči Milanovića prepoznaje elemente istine, a to su iznete činjenice o korupciji u zdravstvu , ali da s druge strane u potezima Milanovića vidi i, kako kaže, elemente predizborne igre.
"Postoji jedan element koji mene, neću da kažem zbunjuje, ali baca jednu senku na ono što on govori, a to je da on nije urtadio ništa od onoga što je trebalo da uradi. Sasvim sigurno imao je i ima na mestu na kom je bio ceo niz mogućnosti da stvari pokrene na drugačiji način, ali to nije učinio", kaže Dereta za B92.
"I u nekim njegovim izjavama postoje veoma jasne optužbe koje idu čak do kabineta predsednika Srbije, koji potom govore o nemoći Dačića da vodi policiju, tako da se to ne može, ja mislim, izvaditi iz konetksta predizbornih prljavih igara", dodao je on.
Prema njegovim rečima, kao krajnji rezultat toga svega biće da se s korupcijom neće ništa dogoditi. "Činjenica da je neko bio član neke partije za mene je dovoljno indikativna, s obzirom na to da su kod nas članovi poslušni vojnici koji izvršavaju zadatke bez obzira koliko oni bili časni ili nečasni", zaključio je Dereta.
Podsećamo da je Ljubiša Milanović izazvao buru u javnosti kada je pre mesec dana optužio Tužilaštvo za organizovani kriminal, policiju, Ministarstvo pravde i predsedništvo Srbije za selektivnu borbu protiv korupcije. Tada je, između ostalog rekao i da je tužilac Miljko Radisavljević vršio pritisak na policiju da se iz krivične prijave izbaci osam imena osumnjičenih za malverzacije prilikom nabavke vakcine protiv svinjskog gripa.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php ... _id=571256
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Ovo sam ''drpio'' našem prijatelju Dragom Iviću sa njegovog profila na Fejsbuku:
Људи, под пуном моралном и материјалном одговорношћу кунем вам се да сам присуствовао овом дијалогу.
Место: ред пред билетарницом ''Литаса''
Време: недеља, 8. јануар у 9.30 сати.
Актери: билетарка и старија жена, путник.
Сведоци: ред од једно десетак путника.
Садржај:
Путница пита: ''У колико сати има сутра ујутру најранији аутобус за Београд?''
Касирка: ''У 04. 30 сати''.
Путница: ''Хм, то ми је прерано, идем код лекара...А јел има у пола пет?''
Касирка: ''.............''. Ћути. Занемела. Гледа је упитно.
Путница: ''Рано ми је у четири и тридесет. Је л има у пола пет?''
Касирка погледа у мом правцу, некако суздржавши осмех и рече: ''Нема проблема, ево вам карта за тај у пола пет, само да знате да долази у исто време кад и тај у четири и тридесет''...
Путница: ''Ако, нека...бољи ми је овај....''
Када сам ја дошао после ње на ред, ладно сам затражио карту за 16.60...а може и у 17, само што мени више одговара овај од 16.60...Касирка је климнула главом уз осмех и рекла - нема проблема, само да је путник задовољан...
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Ovo nije iz rublike "Vremeplov".OŠ "Deveti oktobar" nalazi se u širem centru Prokuplja i ima samo taj jedan poljski toalet, koji je udaljen od škole oko 150 metara.
Školu pohađa 1.155 učenika.
Vest je današnja (19.01.2012. godine)
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Još Prokuplje i nije selo. 
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Šešir profesorke Vujić
Način na koji su maloletnici maltretirali vršnjake zaista je bio šokantan. U Prokuplju se dogodio još brutalniji napad. Klinci su osmogodišnjeg dečaka zaključali u školski toalet, skinuli golog, namazali ga fekalijama i blatom i iživljavali se nad njim.
Svaki put kada je javnost šokirana incidentima u školama tražimo nečiju odgovornost i pitamo se kako je moguće da deca mogu da budu tako surova, morbidna i nemilosrdna. Da li roditelji znaju šta rade njihovi mezimci? Koja je uloga porodica, učitelja, nastavnika, profesora, sistema obrazovanja, društva i države u vaspitanju i kontroli maloletnika? Ako se danas tako ponašaju, šta da očekujemo u budućnosti? Ne poštuju roditelje, nasrću na nastavnike, šikaniraju vršnjake, ne plaše se policije... Kakav uopšte sistem vrednosti oni mogu da prihvate? Hiljadu pitanja, ali konkretnih odgovora i rešenja nema. Dok svako ne bude odradio svoj deo posla, dešavaće nam se i gore stvari.
Slušajući sve ove strašne priče, pomislimo da smo beznadežan slučaj, zemlja bez budućnosti. Onda nam kao kap u uzburkanom moru koja je na trenutak zaustavila oluju dolazi priča iz požarevačke gimnazije. Kada su saznali da je njihova razredna, profesorka Marija Vujić, obolela od raka, učenici su rešili da joj pomognu. Digli su na noge ne samo školu već i ceo grad, aktivirali društvene mreže. U krakom roku uspeli su da sakupe novac, pa je Marija otišla na operaciju u Italiju. Dok se oporavljala, đaci su je sve vreme bodrili, išli u posete. Govorili su da je ona više od profesora, da ih odlično razume, da im pomaže, savetuje ih i pravilno usmerava. Posle višemesečnog oporavka, Marija se vratila na posao. Rekla je samo kroz suze da su njeni đaci već položili životni ispit.
Lepo vaspitanje, poštovanje učitelja i profesora, solidarnost, humanost, druženje, prve ljubavi... Zaboravili smo. Najlepše je đačko doba. Priča iz Požarevca daje nam nadu da u Srbiji ima još profesora Vujića i njihovih genijalaca. Da nije sve završilo u fekalijama poljskog toaleta. (Rajko Nedić)
Način na koji su maloletnici maltretirali vršnjake zaista je bio šokantan. U Prokuplju se dogodio još brutalniji napad. Klinci su osmogodišnjeg dečaka zaključali u školski toalet, skinuli golog, namazali ga fekalijama i blatom i iživljavali se nad njim.
Svaki put kada je javnost šokirana incidentima u školama tražimo nečiju odgovornost i pitamo se kako je moguće da deca mogu da budu tako surova, morbidna i nemilosrdna. Da li roditelji znaju šta rade njihovi mezimci? Koja je uloga porodica, učitelja, nastavnika, profesora, sistema obrazovanja, društva i države u vaspitanju i kontroli maloletnika? Ako se danas tako ponašaju, šta da očekujemo u budućnosti? Ne poštuju roditelje, nasrću na nastavnike, šikaniraju vršnjake, ne plaše se policije... Kakav uopšte sistem vrednosti oni mogu da prihvate? Hiljadu pitanja, ali konkretnih odgovora i rešenja nema. Dok svako ne bude odradio svoj deo posla, dešavaće nam se i gore stvari.
Slušajući sve ove strašne priče, pomislimo da smo beznadežan slučaj, zemlja bez budućnosti. Onda nam kao kap u uzburkanom moru koja je na trenutak zaustavila oluju dolazi priča iz požarevačke gimnazije. Kada su saznali da je njihova razredna, profesorka Marija Vujić, obolela od raka, učenici su rešili da joj pomognu. Digli su na noge ne samo školu već i ceo grad, aktivirali društvene mreže. U krakom roku uspeli su da sakupe novac, pa je Marija otišla na operaciju u Italiju. Dok se oporavljala, đaci su je sve vreme bodrili, išli u posete. Govorili su da je ona više od profesora, da ih odlično razume, da im pomaže, savetuje ih i pravilno usmerava. Posle višemesečnog oporavka, Marija se vratila na posao. Rekla je samo kroz suze da su njeni đaci već položili životni ispit.
Lepo vaspitanje, poštovanje učitelja i profesora, solidarnost, humanost, druženje, prve ljubavi... Zaboravili smo. Najlepše je đačko doba. Priča iz Požarevca daje nam nadu da u Srbiji ima još profesora Vujića i njihovih genijalaca. Da nije sve završilo u fekalijama poljskog toaleta. (Rajko Nedić)
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Neko je u jednom čikaškom listu objavio:
Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom.
Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.
Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.
Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.
Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.
Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.
Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.
Gde se ratovi nikad ne završavaju.
Gde se istorija ponavlja svaki dan.
Dodao bih:
Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.
Gde je strana valuta uzeta za domaću. Gde ljudi slave slavu, a psuju boga. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.
Gde nepismeni pišu istoriju.
Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti jer na sadašnjost nemamo pravo.
Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.
Gde sudski postupci traju duže od života.
Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.
Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.
Gde smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.
Pa ti preživi ako si normalan. Sreća za državu da je takvih sve manje. Normalni svakako nikom nisu potrebni. A i sam život je najveći paradoks; živiš samo da bi umro, reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a oni na vlasti besmrtni...
Srbija je zemlja koja se graniči sama sa sobom.
Gde žive najlepše žene, a natalitet opada. Gde nezaposleni najviše rade, gde na najplodnijoj zemlji žive ljudi koji gladuju.
Gde vozovi kasne po redu vožnje. Gde svi igraju fudbal, a pobeđuju u odbojci. Svi žure na posao, a niko ne stiže na vreme.
Gde osmočasovno radno vreme traje dvanaest sati.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.
Gde su novinari slobodni da napišu šta god im se naredi.
Gde je svetska kriza dobila državljanstvo.
Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.
Gde se ratovi nikad ne završavaju.
Gde se istorija ponavlja svaki dan.
Dodao bih:
Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.
Gde je strana valuta uzeta za domaću. Gde ljudi slave slavu, a psuju boga. Gde pametne zbog nerazumevanja proglašavaju ludacima, a ludake sposobnima.
Gde nepismeni pišu istoriju.
Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje. Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde se živi od budućnosti jer na sadašnjost nemamo pravo.
Gde se svako svakome smeška, a niko nikome ne želi dobro.
Gde sudski postupci traju duže od života.
Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.
Gde prizivaju diktatora, a demokratiju smatraju porezom na budale.
Gde smatraju da će zemlja duže napredovati ako što više nazaduje.
Pa ti preživi ako si normalan. Sreća za državu da je takvih sve manje. Normalni svakako nikom nisu potrebni. A i sam život je najveći paradoks; živiš samo da bi umro, reći će nam oni koji misle da je vreme beskonačno, a oni na vlasti besmrtni...
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Srpski let iznad kukavičjeg gnezda
Kada uskoro, zbog globalnih klimatskih promena, na beogradskim Terazijama i centralnim trgovima naših “velelepnih” gradova, počnu da rastu banane, ostvariće se san srpskog naciona. Definitivno niko neće morati ništa da radi. Ješćemo banane, peći od njih rakiju bananušu, s vremena na vreme, skoknuti do najbližeg šumarka, ubiti i ispeći neko divlje prase i Bog te veselio. Biće to potpuno oslobađanje čoveka, sloboda kakvu ni Marks ni Engels zajedno sa Lenjinom nisu mogli da zamisle. Kakva Evropska unija i njena pravila koja se svode na rad, red i disciplinu. Jer Bog nije stvorio Srbe da rade i zato ćemo Marksovu teoriju da rad oslobađa čoveka, okačiti o prvu bananu.
Srbin je stvoren da uživa u životu, diveći se sebi i svojoj naciji. Promenićemo himnu “Bože pravde”. Stihovi nove himne glasiće: “Ovo je zemlja mojih snova, ovde je nebo puno zvezda. Leti se i bez aviona i nije važno što je to let iznad kukavičjeg gnezda.” Time ćemo, da ne bi do kraja dezavuisali tvorce komunizma potvrditi njihovu teoriju o alijenaciji čoveka, odnosno o njegovom otuđenju iliti odstupanju od prirodnog stanja.
Zaista u šta smo se kao narod pretvorili? Zašto samo mi tražimo “zrno mraka u svakom zrnu sunca”? Da li je moguće da samo mi vidimo ono što drugi narodi ne vide i da svi drugi, dakle ceo svet, zbog toga mrzi Srbe i Srbiju? Od pada komunizma i raspada bivše velike države do danas, sve vlasti i sva opozicija u Srbiji, držale su i drže namerno, narod i građane daleko od Evrope zbog svojih uskopartijskih i ličnih interesa. Bolje reči zbog vlasti. Najvažnije je vladati pa makar se država pretvorila u nekakvu uniju mesnih zajednica.
Takozvani partijski programi su čista laž. Jedini njihov pravi program zove se opstanak na vlasti. Pretovrili smo se u poslušnu raju. Postali smo, što bi Skerlić rekao, budžaklijski narod. Mnogi misle da je to posledica viševekovne turske vladavine na ovim prostorima, ali pre će biti da je to rezultat poluvekovnog komunističkog “pranja mozgova” i još više desetogodišnjeg Miloševićevog nacionalističkog i ratnog opsenarstva. Živimo u senci mitova, koji nam zamračuju um pa ne vidimo da su nam deca i ona koja su otišla i ova ovde, odavno postala “digitalna” za razliku od većine nas. U tom smislu političari bi prvi morali da naprave preokret najpre u svojim glavama a potom i u čitavom društvu.
Nažalost, jedini koji danas “uzdižu dušu” ovog naroda su njeni sportisti. Štaviše, moglo bi da nam pozli od tolikih uspeha. Naime, nikada ni jedna nacija u jednom danu (ne računajući Olimpijske igre), nije imala takve sportske uspehe. Najpre čelični Novak Đoković po sedmi put zapanjuje teniski svet pobeđujući Nadala u i finalu Australijen opena. Potom vaterpolisti osvajanjem Evropskog prvenstva potvrđuju da im nema ravnih na svetu, i na kraju međunarodni faktor postaju i rukometaši osvajanjem titule vicešampiona Evrope. Dakle rukometaši, vaterpolisti, teniseri, pre toga košarkaši, odbojkaši, plivači… Pravo pitanje glasi: Zašto mi, kao narod, postižemo međunarodne uspehe samo u sportu?
Zato što ta sportska Srbija ne izmišlja nikakva četiri strateška stuba u svom međunarodnom delovanju, nego čini ono šta bi vladajuća koalicija “Za evropsku Srbiju” morala da čini i kada je reč o politici (spoljnoj i unutrašnjoj), privredi, kulturi… Otvoreno, bez straha i bilo kakvog kompleksa, ušla je u međunarodnu konkurenciju gde važe i gde se poštuju ista pravila igre za sve. U radu se primenjuju svetski standardi a kada se u tome izjednačimo sa ostalima, onda do izražaja dolazi naša darovitost. U igrama sa loptom naročito. A može biti da ja grešim. Možda je ipak najbolje reći: Bravo za naše mudro rukovodstvo. Vi ste najzaslužniji zato što je Srbija postala svetska sportska velesila, samo učinite nešto da počnemo da pobeđujemo i u drugim oblastima života. Dokle će nam drage biti samo sportske pobede – sam Bog zna? (Kolumna Milojko Pantić)
Kada uskoro, zbog globalnih klimatskih promena, na beogradskim Terazijama i centralnim trgovima naših “velelepnih” gradova, počnu da rastu banane, ostvariće se san srpskog naciona. Definitivno niko neće morati ništa da radi. Ješćemo banane, peći od njih rakiju bananušu, s vremena na vreme, skoknuti do najbližeg šumarka, ubiti i ispeći neko divlje prase i Bog te veselio. Biće to potpuno oslobađanje čoveka, sloboda kakvu ni Marks ni Engels zajedno sa Lenjinom nisu mogli da zamisle. Kakva Evropska unija i njena pravila koja se svode na rad, red i disciplinu. Jer Bog nije stvorio Srbe da rade i zato ćemo Marksovu teoriju da rad oslobađa čoveka, okačiti o prvu bananu.
Srbin je stvoren da uživa u životu, diveći se sebi i svojoj naciji. Promenićemo himnu “Bože pravde”. Stihovi nove himne glasiće: “Ovo je zemlja mojih snova, ovde je nebo puno zvezda. Leti se i bez aviona i nije važno što je to let iznad kukavičjeg gnezda.” Time ćemo, da ne bi do kraja dezavuisali tvorce komunizma potvrditi njihovu teoriju o alijenaciji čoveka, odnosno o njegovom otuđenju iliti odstupanju od prirodnog stanja.
Zaista u šta smo se kao narod pretvorili? Zašto samo mi tražimo “zrno mraka u svakom zrnu sunca”? Da li je moguće da samo mi vidimo ono što drugi narodi ne vide i da svi drugi, dakle ceo svet, zbog toga mrzi Srbe i Srbiju? Od pada komunizma i raspada bivše velike države do danas, sve vlasti i sva opozicija u Srbiji, držale su i drže namerno, narod i građane daleko od Evrope zbog svojih uskopartijskih i ličnih interesa. Bolje reči zbog vlasti. Najvažnije je vladati pa makar se država pretvorila u nekakvu uniju mesnih zajednica.
Takozvani partijski programi su čista laž. Jedini njihov pravi program zove se opstanak na vlasti. Pretovrili smo se u poslušnu raju. Postali smo, što bi Skerlić rekao, budžaklijski narod. Mnogi misle da je to posledica viševekovne turske vladavine na ovim prostorima, ali pre će biti da je to rezultat poluvekovnog komunističkog “pranja mozgova” i još više desetogodišnjeg Miloševićevog nacionalističkog i ratnog opsenarstva. Živimo u senci mitova, koji nam zamračuju um pa ne vidimo da su nam deca i ona koja su otišla i ova ovde, odavno postala “digitalna” za razliku od većine nas. U tom smislu političari bi prvi morali da naprave preokret najpre u svojim glavama a potom i u čitavom društvu.
Nažalost, jedini koji danas “uzdižu dušu” ovog naroda su njeni sportisti. Štaviše, moglo bi da nam pozli od tolikih uspeha. Naime, nikada ni jedna nacija u jednom danu (ne računajući Olimpijske igre), nije imala takve sportske uspehe. Najpre čelični Novak Đoković po sedmi put zapanjuje teniski svet pobeđujući Nadala u i finalu Australijen opena. Potom vaterpolisti osvajanjem Evropskog prvenstva potvrđuju da im nema ravnih na svetu, i na kraju međunarodni faktor postaju i rukometaši osvajanjem titule vicešampiona Evrope. Dakle rukometaši, vaterpolisti, teniseri, pre toga košarkaši, odbojkaši, plivači… Pravo pitanje glasi: Zašto mi, kao narod, postižemo međunarodne uspehe samo u sportu?
Zato što ta sportska Srbija ne izmišlja nikakva četiri strateška stuba u svom međunarodnom delovanju, nego čini ono šta bi vladajuća koalicija “Za evropsku Srbiju” morala da čini i kada je reč o politici (spoljnoj i unutrašnjoj), privredi, kulturi… Otvoreno, bez straha i bilo kakvog kompleksa, ušla je u međunarodnu konkurenciju gde važe i gde se poštuju ista pravila igre za sve. U radu se primenjuju svetski standardi a kada se u tome izjednačimo sa ostalima, onda do izražaja dolazi naša darovitost. U igrama sa loptom naročito. A može biti da ja grešim. Možda je ipak najbolje reći: Bravo za naše mudro rukovodstvo. Vi ste najzaslužniji zato što je Srbija postala svetska sportska velesila, samo učinite nešto da počnemo da pobeđujemo i u drugim oblastima života. Dokle će nam drage biti samo sportske pobede – sam Bog zna? (Kolumna Milojko Pantić)
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Pročitah ovo s.... od teksta (žalim utrošenog vremena), ali kad stigoh do kraja i videh da se potpisao Milojko Pantić sve mi postade jasno.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Upravniče, iskreno se izvinjavam što postavih ovo s..... od teksta i za tvoje utrošeno vreme.Upravnik napisao:Pročitah ovo s.... od teksta (žalim utrošenog vremena), ali kad stigoh do kraja i videh da se potpisao Milojko Pantić sve mi postade jasno.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Pa, jest, vala.žalim utrošenog vremena...
Mogao si nešto i raditi za to vreme.
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Ma, pusti ga, Palma. Ne pali se... bar ne na njega...Palma napisao:Upravniče, iskreno se izvinjavam što postavih ovo s..... od teksta i za tvoje utrošeno vreme.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Nemam ja ništa protiv da se i ovakvi tekstovi objavljuju, samo imam dosta stvari protiv autora. 
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Quo Vadis, Srbijo?
Upravniče, upotrebi svoju moć! Briši sve moje postove koji ti se ne sviđaju.
Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost