Optimizam i pesimizam

[branko]

I mislio sam da ćeš ti stvaraocu ukazati na greške...

[aleksey]

 
Bilo je samo pitanje vremena...

[Palma]

Pouke o optimizmu…

Kada čovek dotakne dno, obično se preda, zastaje, i tako pasivan, ukočen od svoje ogorčenosti i poraza, ostane na dnu. To se zove pesimizam. Retki su ljudi koji to dno, taj poraz i tu ogorčenost razumeju na pravi način, pa ponovo, nepredano kreću, sa mnogo više sigurnosti, svesni da od dna ne mogu dalje i da svaki pokušaj, bez obzira koliko loš bio, vodi ka uzvišenju. Skoro uvek, ljudi tog tipa, pronađu svoje mesto na piramidi uspeha, pa tako bezbrižni i iskusni, gledaju dno kao najobičniju odskočnu dasku. To je za mene optimizam.

I kada vas gađaju kamenjem, guraju u stranu, vuku unazad, vi nastavite. Sledite svoj cilj, polako koračajte, istrpite svaku nedaću i uspeh je neminovan. Onda ćete se osvrnuti, pogledati sve njih, bednike, koji i dalje stoje na istom mestu i rade to isto drugima. Ovog puta, vas će veličati, govoreći da su oni zaslužni za vaš uspeh. Oprostite i sažalite se, neka nisu pomogli, vi ste uspeli, a oni su ostali iza vas.

Možda ćeš nekad zaista pomisliti da nisi sposoban za uspeh, tapkaćeš u jednom mestu, tražeći način da se otrgneš svega, dođes do spasenja koje u tom trenutku nije poraz, već samo prosečnost zauvek udaljena od pobede. Biće ti teško da se odbraniš od naleta onih koji čine sve da te privole da udišeš prašinu sa dna zajedno sa njima i budeš bezbrižan u toj prosečnosti. Ne staj, nemoj se povlačiti, razmisli, i kreni dalje, makar te ti koraci iz prašine vodili ka gorem, u blato, gde ti se na prvi pogled ne piše dobro. Biće još gore, vući ćeš se, potonućeš do kolena. Pomislićeš da je kraj onog trenutka kada se kišne kapi obruše na tebe, ali hrabrost koju si ispoljio neće ostati nenagrađena. Voda će sa tebe isprati blato i postaćeš čist kao izvorska voda, za razliku od njih koji će zauvek udisati prašinu prosečnosti.

Koliko puta se čoveku zadesi da potone, upadne u neki vrtlog beznađa i ne radi ništa, verujući da se samo nekim čudom može izvući. Potom se pad nastavi. Čudo se mora izazvati, isprovocirati, prizvati da bi se pojavilo. Nekad je dovoljno da čovek samo mahne rukom na gore, pokaže trud i želju za postojanjem, za opstankom, a zvezde će onda prepoznati put kojim to čudo treba da vode. (Slaviša Pavlović)

[Timke]

Reči, reči, samo same reči, sterilne i ništa više. Ostao sam zadužen da pojasnim ili odgovorim na nenavidne reči pitanja i insinuacije. Pesimista se izgleda na kraju svih krajeva pretvara u sadomazohistu a optimista i dalje peva ode radosti. Iako baš ne shvatam u čemu se sastoji smisao koji bi trebao da ima moj odgovor, da se naslutiti da razgovaram sam sa sobom. Dobojam utisak kao da sam prišipetlja, u neku ruku.

[Bibliotekar]

Izloživši svoju dušu opasnosti otvorenog ispovedanja faktičke spoznaje, ja sam prešao kritičnu tačku u mojemu životu, o Kosmata Sneguljice mila. Svesnim činom izbora učinio sam da zblanuti horovi potpuno pasivnih anđela sa jedne, i armije neproduktivno aktivnih demona sa druge strane počnu da se aktivno interesuju i delaju za Konačni Ishod, koji jošte uvek nije izvestan.

A ako se pitaš koje je faktičko značenje samoga čina aktivnog izbora, odgovor je bazično vrlo jednostavan i suštinski užasan: on predstavlja odabir između Neuroze (psihijatrijski aspekt posmatranja ljudskih bića, poznat i kao „medicinski model” - diversifikacija zdravlja i bolesti) i Nondualizma (suštinski filozofski, neuporedivo komplerksiji aspekt egzistencije).

Naravno, svaki učinjeni izbor ima svoju realnu cenu, koja se apsolutno mora platiti i to bez odgode roka plaćanja. No ključno pitanje je pitanje postojanja ili nepostojanja vremenskim protokom uslovljene devalvacije osnovne vrednosti životne menice koja kad-tad neumitno dospeva na naplatu.

Dodatni, mnogo dublji problem, koji kako pomenuti Horovi Pasivnih Anđela tako i Armije Neproduktivnih Đavola ostavljaju po strani jeste da li roba za koju emituju svoje Životne Menice po osnovu kojih ljudska bića prodaju sebe u očekivanju finalne dobiti, predstavljaju stvarni ili lažni prikaz (reklamni anons) na Životnu Menicu faktički ponuđene robe.

Najveća zasluga Pesimista (u odnosu na Optimiste) je ta što oni evidentno znaju da čovek može da veruje najviše polovini onoga što je sa obe strane prezentovano. Problem je u tome što se ne zna i ne može znati kojoj! Ali, za razliku od Optimista, Pesimisti to barem otvoreno i bez uvijanja priznaju. I preduzimaju sve u okviru skromnih im kognitivnih moći da ne ostanu prevareni u finalnoj transakciji koju ne mogu da izbegnu (lukavo je i bazično vrlo nepošteno aranžirana tzv. početnim uslovima!)

...da se naslutiti da razgovaram sam sa sobom.

Izuzetno kvalitetno zapažanje, poštovani g. Timke! Razradite ga. Koncentrišite se na pitanje možete li sopstvenim snagama da prevladate pomenutu situaciju, ili to niste u stanju. I ne žurite - lepo i na miru razmislite. Znate - što je brzo, to je kuso!

[Palma]

Dragi Bibli, prosvetli me, molim te: ko je ovde Kosmata Sneguljčica?

[Bibliotekar]

Kosmata Sneguljica je osoba koja je tek 9. XI o.g. u 22.50H svojim komentarom prispela u ovaj tematski niz, poštovana gospođo.

[Palma]

Hvala!
Oprosti mi moju radoznalost i kaži mi zašto meni tako dragu osobu nazivaš Kosmata Sneguljčica?

[Bibliotekar]

Žao mi je gospođo - ne mogu to da učinim. Objašnjenjem bih prekršio neprikosnovenost jednom datoga i tokom dugog niza godina štedro upražnjavanoga Zaveta Kodifikovane Intimnosti u javnom interpersonalnom opštenju između dveju osoba sa istinski specijalnim uzajamnim ličnim vezama.

Mogu Vam reći jedino toliko da su upotrebljeni personalni kodifikativi uvek decidirano ontološke prirode i da kao takvi služe za dodatno informisanje diskursnog subjekta o apriornim polazištima sa kojih odnosni diskusioni subjekt kreće u javnim opštilima posredovanu raspravu.

[Palma]

S razumevanjem prihvatam tvoje odjašnjenje jer znam da je dati Zavet vredniji od svega!
Ostadoh bez odgovora ali imaš od mene još jedan veeeeliki plus.

[Bibliotekar]

Hvala Vam na iskazanom komplimentu, poštovana gospođo. Znate, Kosmata Sneguljica i Zaludni Gmaz (pisac ovih redova) predstavljaju one suštinski beznadežno zastarele egzemplare Humaniteta, kojima je vernost spram Principa zapravo izraz ličnog uvažavanja. To je više ospoljenje istinske naklonosti, a ne pristajanje uz ljudskome biću tuđinska merila formalizovane ispraznosti, koja ne uzimaju u obzir samu ljudsku suštinu. Ljudska bića zarobljena u okamenjenoj Sadšnjosti suštinski uvek pate u skladu sa onim Šelijevskim „...Dok kraj nas godine teku / Duh za nestvarnim žudi”. Kastaneda je to zvao „put srca”. To je, u stvari, ona Večnost kojoj težimo i koju nikako ne dostižemo, a na koju je mislio Buda onda kada je rekao „Možda postoji, a možda i ne. Ali bolje je tragati za njom nego tupo prihvatiti nužnost”.

Naročito ako je, u njenoj suštini, dotična nužnost maskirana optimističnom koprenom projektivnog samozavaravanja.

[branko]

Ili kako bi Dučić rekao: "Ko smisao života nije tražio, taj nije živeo, ali ako ga je tražio, nikad nije bio dovoljno srećan."

[Bibliotekar]

Savršeno tačno, Rascvala Tratinčice. A Šopenhauer bi na to dodao: Srećan život je stoga nemoguć - najbolje što se može postići je herojski život.

[branko]

I tako ti postade heroj...

[Bibliotekar]

Emocije su ti evidentno smekšale u struju saosećanja prema zlehudoj mi sudbi i usudu svih ljudi-žrtava nakaznog evolutivnog obrta koji nam je podario samosvest, ali ne i neophodnu psihološku opremu da se nosimo sa bolom prolazne egzistencije, o Lemuru Barufantni.

Ta zar ne uočavaš da sam jošte Puki Nesrećnik samo, koji pogrbljen za improvizovano poricanje Konačnosti tek temelje kopa ? Da li ću ikada dovršiti traganje za Višom Moći sa kojom se možemo ujediniti i živeti zauvek, ja jošte ne znam, ali čim saznam Ti ćeš biti prvi koga ću obavestiti.

Ako poživimo oboje do znamenita časa ta, Vrata Večnosti otvorit će se za nas sva.

[branko]

Uf! Ja već odustajem. Umoran sam.

[Upravnik]

Dragi Bibli, prosvetli me, molim te: ko je ovde Kosmata Sneguljčica?

Da ti ja objasnim.
On misli da si ti jedna stara članica našeg foruma koja ga je danima ovde za*ebavala. Zaključak je doneo po tome što imate isti avatar.

[Palma]

Da ti ja objasnim.
On misli da si ti jedna stara članica našeg foruma koja ga je danima ovde za*ebavala. Zaključak je doneo po tome što imate isti avatar.

Dragi Upravniče, zar je moguće da dovodiš u sumnju istinitost Biblijevog objašnjenja datog mi? Nečuveno! Ne mogu da verujem, kao što ne mogu verovati da je neko mogao da za*ebava našeg dragog Biblija, a ja sigurno nisam ta. Avatar, koji ja imam, može se naći širom ovog našeg virtualnog sveta.

Kosmata Sneguljčica... doduše vrlo sam kosmata ali samo po glavi, a Sneguljčica... hm, hm,hmmm...

[Upravnik]

Nisam znao da je vaš odnos otišao tako daleko.

[Bibliotekar]

Ne obraćajte pažnju na Velikog Manitua (znanog takođe i kao Gigant Pozorišnog Pregnuća, Bauba, itd.), poštovana gospođo. Kao što već rekoh, Vi uopšte niste Kosmata Sneguljica. Kosmata Sneguljica (anonsirana takođe i kao Rascvala Tratinčica, Barufantni Lemur, itd.) je jedna sasvim druga osoba, primogeniturno muškoga spola.