Tode Nikoletić - Džin k'o mlin

[branko]

Tode Nikoletić

Džin k'o mlin

komedija za decu

LICA:

DŽIN K'O MLIN
KRALJ DOBRIMIR
KRALJICA DOBRIMIRKA
PRINCEZA KMEZA
SAVETNIK
DVORSKA LUDA
PAŽ
PLEMIĆ GLUVONEMIĆ
GLASNIK
PESNIK
VITEZ MUSAVKO
VITEZ TRAPAVKO
VITEZ MUTAVKO
PEKAR/KROJAČ/KOVAČ/KONJUŠAR/

Ovu, kao i mnoge druge komedije za klince i klinceze, izmislio sam da bih im detinjetvo učinio još zanimljivijim, trapavijim i komičnijim. Neke scene sam pozajmio upravo iz detinjetva, te neiscrpne reke Prepune doživljaja. Ako Vam se predetava učini prekratka, biće to znak da sam uspeo u svojoj nameri.

T. Nikoletić

Velika kraljeveka dvorana, ukrašena raskošnim zavesama, ratnim zastavama, grbovima i oružjem. Na sredini je veliki tron, a naokolo u polukrugu stolice. Kralj sedi sa podanicima i uživa u prekrasnom plesu svoje mezimice, princeze Kmeze...
KRALJ: Prekrasno! Fantastično! Fenomenalno! Nastavi, golubice moja! Tvoja igra me odmara, osećam se kao perce od tvog čarobnog plesa!
PAŽ: Njegovo plemenito, mirotvorno, dobro, dobronamerno veličanstvo, Kralj Dobrimir!
KRALJ: Šta kažeš, dobri moj plemiću? A! Ostao si bez teksta.
PAŽ: Njegovo mutavo, nemo, gluvonemo gluvonemstvo, plemić Gluvonemić!
KRALJ: Gledaj, gledaj i uživaj u tim božanstvenim pokretima...
Na scenu ulazi Glasnik zadihano.
KRALJICA: Kralju, stigao je glasnik iz Vilingrada.
PAŽ: Njeno plemenito, uzvišeno, otmeno otmenstvo, kraljica Dobrimirka.
KRALJ: Dovoljno je, golubice moja, zaslužila si odmor...
PAŽ: Njeno Kmezavo, pekmezavo, razmaženo razmaženstvo, princeza Kmeza!
KRALJ: Da čujem, kakvo nam dobro donosiš, glasniče?
GLASNIK: Da je dobrrro, nije dobrrro, dobrrri moj Krrralju. Crrrni oblaci su se nadvili nad naše Krrraljevstvo, crrrne ptice su poletele crrrnim nebom. Crrrne šume zašumiše, crrrnim poljima, crrrne...
KRALJ: Uh, al ga ti ucrrrni! Ima li išta belo u tebi?
GLASNIK: Belo? Pa... narrravno. Kad malo bolje rrrazmislim, ima. Jutrrros sam popio šolju mleka i pojeo komad sirrra.
KRALJ: Posirila ti ta glava, praznoglavče! Ako te dohvatim, sav ćeš se pretvoriti u sir.
KRALJICA: Kralju, neka nam pročita poruku, možda je nešto važno.
KRALJ: Čitaj, ptico zloslutnice.
GLASNIK: Ceđeni moj Kralju!
KRALJ: Ceđeni!? Usudio si se nazvati me ceđeni! Odrubiću ti tu bundevu, koju zoveš glavom...
GLASNIK: Niko nije rekao ceđeni. Evo, tu lepo piše cepljeni? Ne! Cenjeni! Da, cenjeni moj Kralju...
KRALJ: Tako već može, čitaj dalje.
GLASNIK: Ceđeni i poštovani kralju. Pišem ti moje poslednje pismo...
SVI (Žamor): Poslednje! Kako poslednje? Molim?
KRALJ: Bez panike, molim. Nastavi, glasniče...
GLASNIK: Pišem ti moje poslednje pismo...
KRALJ: To si već jednom pročitao, to preskoči.
LUDA: Ovako, iz troskoka. (Skače i pada).
GLASNIK: Kako vi kažete, vaše veličanstvo. Dakle, ostalo mi je svega nekoliko trenutaka života, tek toliko da ti javim da sam voleo život, kao što ga vole ptice, bube i marrrljivi mrrravi. Oh, ne mogu dalje...
KRALJ: Kukavico nijedna, gde ti je hrabrost?
LUDA: Gde ti je hrabrost! (Štipa ga).
KRALJICA: Savetniče, nastavi dalje.
SAVETNIK: Vrlo rado, Vaša Visosti. Olatso im ej okiloken!?
KRALJICA: Okreni to pismo, šeprtljo!
SAVETNIK: Aha! Ostalo mi je svega nekoliko trenutaka života, tek toliko da te upozorim da se spasavaš, dok još imaš vremena. Džin K'o Mlin je oživeo! Neko je odao tajnu večitog sna. Bežite!
SVI (Panično): Spasavajmo se! Kidajmo! Upomoć! Džin!
KRALJ: Ni makac! Da se niste pomerili ili će leteti glave. A ti nastavi!
SAVETNIK: Vilingrad ne postoji više. Prosto je sravnjen, zbrisan sa lica zemlje. Ni mi nismo ništa bolje, svi smo mrtvi. Svi! DŽin K'o Mlin je krenuo na vas. Zbogom i ne tugujte previše. Videćemo se na onom svetu. Ah, ah, ah. Umirem.
SVI: Nema nam spasa. Gotovi smo. Kuku lele!
LUDA: Jupiii! Dolazi DŽin K'o Mlin, sve će nas samleti kao mlin.
SAVETNIK: Ovo je vrlo ozbiljno, naročito me zabrinjava ono - ah, ah, ah.
KRALJICA (Kralju): Preduzmi nešto.
KRALJ: Savetniče, šta savetuješ?
SAVETNIK (Šeta odvažno): Prvo i prvo, najvažnije je da ostanemo živi. Drugo, kad ostanemo živi, razmislićemo šta ćemo pod treće, i četvrto...
PAŽ: Valjda drugo?
LUDA: Treće!
SAVETNIK: Četvrto! Najvažnije je da spasimo zlato i ostale dragocenosti. Jer, šta će ti život ako si siromašan.
KRALJ: U pravu si, savetniče. Koliko sam ja mogao shvatiti, hteo si reći da se pripremimo za borbu.
SAVETNIK: Paa, ovaaj, tako nešto...
KRALJ: Ne smemo gubiti vreme. Odmah pozovite moje verne vitszove.
LUDA: Vitezove!
KRALJ: Ako moramo ginuti, onda ćemo to učiniti kako dolikuje našoj tradiciji, viteški!
LUDA: Viteški!
KRALJ: Ludo, pozovi sve podanike i građane. Moram im saopštiti tu strašnu vest. A, ti se moja odana kraljice pobrini za zlato, želim da je u sigurnim rukama i na sigurnom mestu.
KRALJICA: Ne brini dragi, biće kako ti kažeš.
SAVETNIK: Ako dozvolite, poštovani Kralju, sa zadovoljstvom bih pomogao kraljici da zdipim, hoću reći, da zbrinem zlato.
KRALJ: Naravno, dobri moj savetniče. U tebe imam najviše poverenja.
PAŽ: Zbogom, zlato.
Kraljica i savetnik odlaze. Sa druge strane dolaze vitezovi.
MUSAVKO: Molim poštovanog Kralja, da kaže šta ne valja! Treba li nekom da odrubim glavu, svejedno je da li je ili nije u pravu! Tako mi slina, kašlja i znoja, željan sam slave, željan sam boja.
KRALJ: Polako, Musavko, polako. Sačekajmo najpre ostale vitezove,
MUSAVKO: Zzvao si me, cecenjeni Kkralju. Ččast mi je i mmmom mmalju. Popokaži koga ttreba da lupim, koga da trt, trt, trt tresnem sa mmaamaljem tututupim.
KRALJ: Sačuvaj šlj za kasnije, verni moj Mucavko. Kasnije ćeš mi pokazati svoju odanost i hrabrost.
TRAPAVKO: O, Kralju, zvao si najljućeg zmaja. LJut sam, besan, opasan k'o aždaja. Pokaži mi koga treba da sredim, za desetoricu sa mačem vredim. (Spotiče se).
KRALJ: Ne sumnjam, Trapavko, nadaleko je poznata tvoja smelost.
PAŽ: Sve sami junaci, jedan DŽin k’o mlin.
LUDA: Evo nas, Vaše Veličanstvo, sve sam obavestio.
Ulaze pekar, kovač, krojač, konjušar.
KRALJ: Nedostaju još kraljica i savetnik. Pažu, pogledaj šta je sa njima, naređujem da požure.
PAŽ: Kako Vi kažete, Vaša Visosti i debelosti.
MUSAVKO: Kralju, hoćete li skoro, piški mi se!
KRALJ: Strpi se, Musavko. Rekao sam da ne preteruješ sa lubenicama.
LUDA: Pojeo je šest, video sam! Šest je smazao.
MUSAVKO: Bile su to dinje, a ne lubenice.
KRALJ: No! Da pređemo na stvar. Poštovani moji podanici. Građani moji verni i vredni. Danas je vaš kralj dužan.
MUCAVKO: Dudužan!?
KRALJ: Ne prekidaj, Mucavko! Rekao sam tužan, dužan i duboko zabrinut za budućnost naše Kraljevine, koju ste vekovima i decenijama marljivo gradili. Zabrinut za bogatstvo, koje ste mukotrpno sakupili u moje kovčege. Sigurno se pitate zašto je vaš kralj tužan pored toliko bogatstva...
TRAPAVKO: Neste nam rekli, o Kralju naš! (Ispada mu mač). Jer da ste nam rekli mi bi to znali, ovako, niste nam rekli i mi ne znamo mada bi bilo bolje da znamo to što ne znamo...
KRALJ: Naravno da nisam rekao, dobri moj Trapavko, naravno. Dugo sam razmišljao da li da vam kažem ili ne i evo, ipak sam odlučio, mada znam da je to surovo, užasno, neprijatno, tragično i strašno da strašnije ne može biti...
LUDA: A šta to? Da ste digli porez.
KRALJ: Još gore.
MUSAVKO: Šta ima gore od poreza?
KRALJ: Ima, ima. Smrt!
SVI: Smrt?
LUDA: Ko je umro? Ne vidim da je neko pandrknuo!
KRALJ: Da ne dužim...
MUCAVKO: Papapa...
KRALJ: Dabome, Mucavko, pa pa živote.
MUCAVKO: Hteo, hteo sam reći papametno što ne dužite...
KRALJ: Ne prekidajte me, gde sam ono stao?
LUDA: Stali ste na smrt, poštovani Kralju.
KRALJ: Da. Vi znate, gospodo moja, gde se nalazi Vilingrad.
SVI: Znamo!
LUDA: Na izvoru suve reke.
KRALJ: Očekivao sam takav odgovor. Nije!
LUDA: Pa gde je, ako nije tamo gde jeste i gde bi, po svoj prilici, trebao biti.
KRALJ: Gore! (Pokazuje prstom na dole). Svi su gore, a sve su prilike...
LUDA: Prilike!
KRALJ: I neprilike...
LUDA: Neprililike!
KRALJ: Da ćemo se i mi uskoro preseliti.
TRAPANKO: Kralj ima smisao za humor. Ha, ha, ha.
SVI: Ha! Ha! Ha!
KRALJ: Poštovani moji podanici, građani moji, voleo bih da je sve ovo šala pa da se i ja nasmejem grohotom. Ha, ha, ha. Nažalost moram vam saopštiti da Vilingrad ne postoji više kao što ni mi uskoro nećemo postojati.
SVI: Zašto? Kako? Ko?
KRALJ: Ona neman! Ona strašna neman! Ona nemilosrdna, najnemilosrdnija i najokrutnija od svih nemani... Ona grozna...
MUSAVKO: Kralju, ima li ta neman neko ime? Upiškiću se.
KRALJ: DŽin K'o Mlin!
SVI: U pomoć! Bežimo! Spasavaj se, kidaj!
Na sceni nastaje jurnjava.
LUDA: Sakrivajmo se, junaci!
KRALJ: Idi, idi, pažu moj, široko ti polje... (Kralj očajava). O, jadan ja. Obo je propast. DŽin K'o Mlin dolazi da mi poruši kraljevinu, savetnik me izdao i podmuklo opljačkao i moju mezimicu, princezu Kmezu, oteo. Kako sada starost da dočekam? Kako!? Za mesara nisam...
KRALJICA: Nisi.
KRALJ: Za kovača preslab...
KRALJICA: Mekušac.
KRALJ: A za konjušara najmanje.
KRALJICA: Nizašta nisi.
KRALJ: Ništa ne umem osim da vladam i da brojim novac, a kako da vladam i da brojim novac kad sam opljačkan. Načisto sam upropašćen, kuku!
KRALJICA: Ne očajavaj, mužiću moj. Imaš mene.
KRALJ (Još plačnije) Kukuuuu! Ostaje mi jedino vera u plemića.
GLASNIK: Eheheej! Mrda se vinoooo!
Vraćaju se Luda i Pesnik pripiti.
LUDA I PESNIK: U buretu punom mraka nekada je vino bilo, sad se mućka iz stomaka, ala nam je drago, milo!
KRALJICA: Ludo, zar se tako čuva Kraljevstvo, stidi se!
LUDA: Hik! Vidi, moja mama, moja draga mama!
KRALJICA: More, ako te tresnem, videćeš i mamu i babu.
KRALJ: Zar i ti, pesniče. To se od tebe nisam mogao nadati. Pijanstvo na dužnosti će te koštati karijere.
PESNIK: Nismo ni gucnuli, samo smo malo...
KRALJ: Gubite se na zidine, i četvoro otvorite oči. Gde su nam mačevi!?
PESNIK: Malopre je bio tu, sad sam ga sreo.
LUDA: Bleso, hik, nije to bio mač, bio je to konj.
PESNIK: U redu! Gde mi je konj, hoću reći mač? Hik!
LUDA: Zar si slep, degenu jedan, eno tamo dva! (Pokazuje na jedan mač).
PESNIK: Kome ti dva konja, konjusino. Sad ćeš videti svoga vola, hik. (Započinju borbu).
KRALJICA: Teško nama ako nas ovakvi budu čuvali. Sada ću vam ja pokazati kako mama bije. (Hvata ih za uši).
GLASNIK: Eheheeej!
KRALJ: Slušaj onog magarca kako njače.
KRALJICA: Neko dolazi! Marš na zidine, probisveti belosvetski!
PAŽ: Nvo nas, Vaša Visosti. Lov je bio uspešan.
KMEZA: Mamice! Tatice!
KRALJICA: Živa si! Oh, hvala bogu. (Grle se).
KMEZA: Oh, kako se radujem! Mislila sam da je kraj.
KRALJ: Zlato, gde je tatino zlato!
KMEZA: Ovde sam tatice.
KRALJ: Savetniče, šta imaš da kažeš u svoju odbranu? Da čujem, pre no što se preseliš na onaj svet.
SAVETNIK: Nećete verovati, Kralju, ali hteo sam blago skloniti na sigurnije mesto...
PAŽ: Znamo gde si ga hteo sakriti, lopužo. Od prvog dana ti nisam verovao.
KMEZA: A mene je oteo da mu budem robinja, da mu perem, da mu kuvam, da mu rađam decu, a ja to ne umem. Da nije bilo plemića ko zna šta bi se desilo sa mnom.
KRALJ: Plemiću, za ovo si zaslužio bogatu nagradu. Carski ću te nagraditi ako se sve dobro završi. Sad nam je najvažnije da se odbranimo od džina.
KMEZA: Tajkice, mogu li i ja da se borim?
KRALJ: Svakako.
KRALJICA: Mužiću moj, šta ćemo sa ovim probisvetom?
PAŽ: Obesimo ga. Zaslužio je jedno carsko vešanje.
Na scenu dolaze vitezovi sa svezanim glasnikom.
MUSAVKO: Ulazi, varalico. Hik! Mislio si da smo blesavi?
MUCAVKO: O, cenjeni Kkralju! Uhuhvatili smo deset lopova koji te o op. Op Op ljačkao. Al ni g groš nismo na našli kkod njega.
TRAPAVKO: Tako smo ga dobro svezali da liči na glistu.
MUSAVKO: Vidi! Hik! Princeza i savetnik? Ili sam pijan, ili mi se priviđa.
KRALJICA: Pre će biti dz si pijan,
KRALJ: Plemiću, vodi ga u tamnipu. Posls ćemo odlučiti šta ćemo sa njim. A vi! Odvežite glasnika...
TRAPAVKO: Mi se tako obradovali, mislili smo da je oi lopov, pa smo ga irebili ko volusinu.
GLASNIK: Al ste mi kosti rrrazmrrrdali. Ako vas džin ne sredi onda ću to ja sa zadovoljstvom urrraditi.
KRALJ: Glasniče, vrati se na svoj položaj i dobro pazi, a vi, šeprtlje, probudite onu dvojicu!
MUSAVKO: Ludo, hej Ludo, ustani...
LUDA: Gde.je?
MUSAVKO: Ko!?
LUDA: Vino!
MUSAVKO: P. S.T.
PESNIK: Još jednu čašu! (Peva).
KRALJ: Dobićete vi još po jednu čašu, čekaj samo da dograbim buzdovan.
PESNIK: Zašto se njegovo Veličanstvo ljuti. Samo smo malo gucnuli, shvatite nas gospodaru, možda nam je to poslednje u životu. Sami ste rekli da je džin nemilosrdan, surov. Ne zamerite nam što smo sebi dali malo oduška. Evo, predlažem da otpevamo zajedno jednu pesmu pa da sve zaboravimo.
SONG O KRALJU

Niko nije tako moćan
tako snažan kao malj,
niko nije tako snažan
tako bogat k'o naš Kralj.
Niko nema pamet veću,
u najmanje sto zemalja,
kad odreši svoju vreću
mi volimo našeg Kralja.
ref:
Kralju, Kralju, daj podari,
Kralju, Kralju, ne škrtari,
Kralju, Kralju, daj podari,
onda Kralju gospodari.

KRALJ: Za one iskrene i nadasve tople reči i zvuke, zaslužili ste svi po zlatnik. Prosto ste me ganuli...
LUDA: Davaj, davaj, davaj!
KRALJ: Kasnije, ludo, ako preživimo.
Plemić ulazi si povojem na glavi.
KRALJICA: Plemiću, šta se dogodilo? Da nisi pao? (Plemić odmahuje).
KRALJ: Neko te napao!
KMEZA: Dozvolite mu da nam objasni pantomimom. Hajde, pokaži nam.
PLEMIĆ (Objašnjava rukama i nogama).
KRALJ: Ti ideš...
LUDA: Ti ideš sam. Ti ne ideš? Ipak ideš! Nisi sam?
GLASNIK: Neko je sa tobom.
PESNIK: Ko je sa tobom, to moramo da pogodimo. Aha!
MUSAVKO: Da nije mesar. Nije!
MUCAVKO: Možda pepepekar! Nije ni pepekar.
Plemić se trudi da opiše savetnika.
LUDA: Ko bi to mogao biti? Čini mi se poznatim...
TRAPAVKO: Pa, daaa. Setio sam se, setio!
KRALJ: Da čujemo, ko je?
TRAPAVKO: Krava!
LUDA: Hej! Pa on pokazuje da nešto pada!
MUCAVKO: Znam. Kiša.
MUSAVKO: Nije kiša. Pre će biti da je snsg
PESNIK: Čekajte, nešto mu je palo na glavu. To treba da pogodimo. Je li tako? Tako je!
KRALJ: Kamen.
LUDA: Dva kamena.
MUCAVKO: Ja, ja...
GLASNIK: Šta ti?
MUCAVKO: Hoću reći, jaje! Jaje.
TRAPAVKO: Kakio jaje, ne lupetaj!
MUCAVKO: Kinder jaje.
PLVMIĆ (Od besa mu se vraća glas): Idite dođavola! Savetnik me udario i pobegao!
KMEZA: Ali! Ali, on? On?
KRALJICA: On je progovorio. Plemić je progovorio!
PESNIK: Vratio mu se glas, to je čudo. Čudo nad čudima,
KRALJ: O, bože, hvala ti.
KMEZA: Tako sam srećna...
SVI: Uraa!
PLEMIĆ: Nije vreme za slavlje, Kralju, savetnik je pobegao. Opet će pripremiti neku podvalu.
KRALJ: Žao mi je, plemiću, sada ne možemo ništa učiniti. Svakog trenutka može naići džin. Svaki čovek nam je preko potreban. Bitka će biti nemilosrdna. Glave će leteti na sve strane, creva će visiti razbacana po zidovima. Svojim ogromnim nogama, džin će nas gnječiti ko mušice...
Tada panično utrčavaju: pekar, krojač, kovač i konjušar.
KROJAČ: Dolazi! Dolazi!
PEKAR: Spasavaj se, narode!
KONJUŠAR: Bežimo, braćo!
Svi se panično sakrivaju.
KRALJ: Be, bez pa, panike. O ovde ste sisigurni.
KRALJICA: Videli ste ga?
KOVAČ: Videli, poštovana kraljice. Bolje da ga nismo videli.
KROJAČ:Užas jedan.
LUDA: Koliki je, pričajte...
KONJUŠAR: Šest metara!
SVI: Šest metara?
KONJUŠAR: Do pupka, od pupka do glave još četiri.
MUCAVKO: Pa to je oonda jejje, jedanaest, ako se ne varam.
KMEZA: Pričajte dalje...
PEKAR; Obrastao šumom dlaka, ko gorila.
KROJAČ: Sa jednim okom na vrh čela, ko đavo.
KOVAČ: Kad hoda tresu se brda.
KONJUŠAR: Kad urliče, kao da grmi.
PEKAR: Jede decu za doručak.
KRALJ: Dosta! Dosta, dovoljno smo čuli. Pazite, ako ste samo jedno slovce izmislili, leteće vam glava ko kruške sa jabuke.
KROJAČ: Pa, ovaj, i nije imao deset metara. Možda nam se samo iričinilo.
KOVAČ: Nismo baš najbolje videli, bio je potpuni mrak.
KONJUŠAR: Možda to uopšte i nije bio džin.
PEKAR: Sad sam potpuno siguran da je to bio hrast.
KRALJ: Tiše! Nešto je šušnulo, neko dolazi!
KRALJICA: Svi na svoja mesta. Brže!
PLEMIĆ: Pripremite oružje, kucnuo je čas.
KRALJ: Pazite dobro, kad dam znak, tek tada napadamo. Je li jasno?
SVI: Jasno!
KRALJ: A sada neću muvu da čujem.
TRAPAVKO: Aaapćiha!
KRALJ: Ko je kihnuo? Pitao sam ko je kihnuo?
Tajac.
KRALJ: Ponavljam. Neka se dobrovoljno javi ili sečem!
TRAPAVKO: Ja. Ja sam, poštovani Kralju, omaklo mi se.
KRALJ: Nazdravlje! I ubuduće pazi gde sedaš, prehlada je vrlo ozbiljna stvar.
Tada se pojavljuje džin. Tiha muzika.
DŽIN: Ehehseeej! Ima li koga? Eheeeeej! Ima li živih?
Svi polako izlaze iz zaklona.
DŽIN: Dobro vam veče želim.
Tajac.
DŽIN: Zar su u ovom gradu svi nemi? Zar niko ne zna otpozdraviti?
KRALJICA: Ko si ti, mladiću? Koga tražiš ovako kasno?
DŽIN: Da se predstavim, poštovana Kraljice, Kralju: DŽin K'o Mlin.
SVI: DŽin K'o Mlin?
KRALJ: Mladiću, nije vreme za šalu.
DŽIN: Ne šalim se, celjeni Kralju, moje ime je DŽin K’o Mlin.
KMEZA: Tako mali...
MUSAVKO: A mi mislili...
MUCAVKO: Ma manji od makovog zrzrna.
DŽIN: Poštovani Kralju, Kraljice, objasniću vam. Nemojte se čuditi što se tako zovem. To neobično ims, otac mi je dao baš zato što sam sitan. Moj otac, mlinar, dugo nije imao dece. Svako dete koje mu se rađalo, brzo je umiralo. Opaka vračara je učarala mlin. Jedini način da mu preživi bar jedno dete, bio je da mi nadene najneobičnije ime. I tako, meni je pripala čast da dobijem ime DŽin K'o Mlin. Nedugo zatim, majka je umrla, ostali smo samo otac i ja. Iako mali, za oca sam bio velik kao kuća, kao najveće drvo, kao nebo i kao džin.
KRALJ: Znači ti si DŽin K'o Mlin!
GIN: Da, Kralju.
KRALJICA: Ali, šta se dogodilo sa Vilingradom? Zar nije porušen?
DŽIN: Kralju, imam za vas malo iznenađenje. (Dovodi savetnika) Hajde, ulazi, varalico! On će vam sve objasniti. Sve je to delo njegovih prljavih ruku i zle mašte. Poruka koju je doneo glasnik bila je lažna. Onog dana kada me sreo u šumi, pala mu je na um opaka ideja. Poigrao se mojim neobičnim imenom.
GLASNIK: Da, Kralju. Istina je, poruku mi je dao baš ovaj mališan.
KRALJ: Savetniče, da li je to istina?
Savetnik ćuti.
KRALJ: Pitao sam nešto, savetniče!
LUDA: Mora da je napunio gaće od straha.
TRAPAVKO: Nešto se gadno oseća...
KRALJ: Naređujem da ga bacite lavovima!
SAVETNIK: Milost. Milost, nemojte lavovima. Sve priznajem. Pogrešio sam, zaslepilo me je zlato, izgubio sam razum. Milost!
KRALJ: Šta da radimo sa njim?
PLEMIĆ: Biće od njega odličan muvolovac. Predlažem da bude muvolovac,
KRALJ: Odličan iredlog. Prvi kraljevski muvolovac!
SAVETNIK: Pristajem! Pristajem na sve, samo nemojte lavovima...
LUDA: Ne brini, nećemo lavovima, ali ćemo lavicama.
KRALJ: Sve se dobro završilo, ovo moramo proslaviti. Pesniče, pesmu. Hoću pesmu.
KRALJICA: Kralju, nešto si zabrinut... (Šapuće mu).
KRALJ: Plemiću moj, odani. Klekni ispred svog kralja. Naredbom njegovog veličanstva, kralja Dobrimira, imenujem ge za svog naslednika i ujedno ti nudim ruku moje mezimice Kmeze. Da li pristaješ? Pristaješ.
PLEMIĆ: Biće mi čast.
KMEZA: Dugo sam na ovaj trenutak čekala.
SVI: Uraa!
KRALJ: Pesniče, zasviraj! A ti, Ludo, podeli svima vina.
LUDA: Plemeniti Kralju, nema. Sve smo popiln.
KRALJ: Onda naređujem Da se od danas pije samo sok. Podeli svakom po sok.
DŽIN: Ko zna kako bi se sve ovo završilo da nije bilo mene i pisca.

ZAVRŠNI SONG

Kraj bistrog potoka u gori,
živeo mlinarev sin,
mlinar ga iz milošte zvao,
taticin veliki džin.
Manji od zrna žita,
a tatin veliki sin,
da nekud ne odskita,
zvao ga je DŽin K'o Mlin.
U šumi da ga se plaše,
voda vatra i dim,
tata ga iz milošte zvaše,
taticin DŽin K'o Mlin.


Zavesa