Savremena, takozvana “digitalna” kultura, donosi sa sobom neke značajne promene u različitim sferama života, ali čini se da najveće interesovanje pobuđuju promene vezane za način komunikacije. U javnosti se postavljaju razna pitanja; od toga koliko je “zdrava” komunikacija koja se ostvaruje na ovakav način, preko toga koliko je autentična, do toga koliko je, na kraju, bezbedno komunicirati ili se na kraju čak i sresti uživo sa osobom koju ste upoznali preko Interneta.
Da bismo mogli da damo adekvatan odgovor na ova pitanja potrebno je da odgovorimo na jedno drugo, osnovnije; kakvi su odnosi koji se formiraju putem Interneta i da li postoje neke bitne razlike između odnosa uspostavljenih putem Internet komunikacije i komunikacije uživo?
Sve veći broj ljudi počinje da koristi kompjuter kao glavno sredstvo komunikacije, usled čega počinje da se razvija novi vid kulture koji se naziva digitalna kultura. Uopšteno, pod digitalnom kulturom, koja obuhvata virtualni, neteritorijalni prostor, podrazumeva se uticaj kompjutera, odnosno Interneta na savremeno društvo.
* Virtualni nasuprot stvarnim odnosima
Tehnološka komunikacija kojom se ostvaruje socijalne interakcija u virtualnom prostoru interneta svakako utiče na odnos osobe prema sopstvenom identitetu, kao i na odnos prema identitetu drugog sa kojim se ta komunikacija uspostavlja. Naime, možemo se zapitati, ko smo mi kada smo on-line? Određene karakteristike virtualog prostora, kao što su anonimnost koju omogućavaju nadimci (nicknames), ili odsustvo socio-kontekstuelnih signala tipičnih za komunikaciju “uživo”, stavljaju osobu u jednu sasvim novu situaciju u kojoj ona može, po sopstvenoj volji, da kreira potpuno nov lični identitet. Osećaj slobode dodatno upotpunjuje i činjenica da, iako postoje utvrđene norme koje bi trebalo da regulišu komunikaciju, njihovo nepoštovanje se uglavnom ne sankcioniše, pa tako nivo vođenja komunikacije zavisi od konkretnih aktera u konkretnoj situaciji. Nije redak slučaj da na nekim forumima vidimo kako se vređaju, ili se čak otvoreno preti fizičkom likvidacijom određenim osobama ili grupama. Važno je spomenuti da uvrede i pretnje nisu sastavni deo samo javnog internetskog prostora, već da ima i situacija u kojima one postaju i deo komunikacije između dve osobe, u takozvanim pričaonicama (ćat rooms) ili na Facebook mreži. Ove komunikacione situacije koje se odvijaju u interakciji dve osobe su, poslednjih godina, postale posebno zanimljive i naučnicima i samim korisnicima Internet servisa. Naime, sve je veći broj onih koji komunikacijske mogućosti Interneta koriste u svrhu stvaranja intimnijih odnosa.
Neki naučnici tvrde da su korišćenju Interneta kao posrednika u stvaranju intimnijih odnosa sklonije društveno anksiozne osobe sa slabijom snagom ega. Drugi istraživači, sa druge strane, izveštavaju o sasvim suprotnim rezultatima; veći broj kontakata putem Interneta ostvaruju osobe koje su komunikativnije, i koje i u realnosti imaju razvijeniji socijalni život. Naravno, može se pretpostaviti da davanje odgovora na pitanje kakav “tip” osobe poseže za Internetom kao posrednikom u ostvarivanju socijalnog kontakta nije ni malo jednostavan. Da bismo odgovorili na ovo pitanje, trebalo bi da uzmemo u obzir različite faktore među kojima je najvažniji cilj koji neka osoba želi da ostvari putem ovakve komunikacije. Neki ljudi jednostavno imaju potrebu da razgovaraju sa većim brojem ljudi koje ne poznaju lično, bez ikakve želje da sa njima jednog dana stupe u kontakt ponovo (bilo uživo, bilo na Internetu). Drugi imaju želju da ostvare poznanstva, dok treći žele da ostvare dublji i intimniji kontakt ili čak pronađu “osobu svog života” na taj način. Dakle, kao što vidimo, motivi za korišćenje kompjutera kao medija za upoznavanje, odnosno stvaranje kontakta sa novim ljudima mogu biti različiti.
*******
Motivi za korišćenje kompjutera kao medija za upoznavanje, odnosno stvaranje kontakta sa novim ljudima mogu biti različiti. Jedan od motiva može biti želja da se upoznaju ljudi koji su izvan svakodnevnog životnog konteksta. Određen broj ljudi komunikaciju putem kompjutera, odnosno Interneta doživljava kao sredstvo za zabavu, odnosno kao sredstvo za “beg od dosade”. Nekada je ljudima potrebno da svoje trenutne probleme podele sa nekim ko nije iz njihovog socijalnog okruženja.
*******
* Radoznalost
Jedan od motiva može biti želja da se upoznaju ljudi koji su izvan svakodnevnog životnog konteksta. Savremeni ritam života ne ostavlja mnogo vremena za upoznavanje različitih, novih ljudi. Osobe koje svakodnevno upoznajemo uglavnom pripadaju ranije formiranom socijalnom miljeu; poslovnom kontekstu, odnosno krugu ljudi sa kojima radimo, ili ranije formiranom krugu prijatelja. Stoga, nije ništa neobično da ljudi imaju potrebu da razbiju monotoniju svakodnevnice tako što će upoznati nekog ko je drugačiji od onoga sa čim se svakodnevno sreću.
Radoznalost je jedan od najvećih pokretača, naročito kod mlađih ljudi. Za razliku od uobičajenog okruženja u kome se kreću, na Internetu je moguće upoznati ljude koji su bitno drugačiji, pa stoga i zanimljivi. Ovi ljudi mogu biti različiti po stavovima, vrednostima, interesovanjima ili kulturi kojoj pripadaju, što je samo po sebi dovoljno da budemo zaintrigirani da saznamo nešto novo.
* Priča radi priče
Određen broj ljudi komunikaciju putem kompjutera, odnosno Interneta doživljava kao sredstvo za zabavu, odnosno kao sredstvo za “beg od dosade”. Motiv ovih ljudi bi mogao da se nazove “komunikacijom radi komunikacije” jer ovakvi korisnici zapravo nemaju potrebu za ostvarivanjem bilo kakvih intimnijih prijateljskih ili ljubavnih veza. Rezultati nekih istraživanja sprovedenih u Evropi pokazuju da komunikacija ove vrste može da bude čak i efikasan način za redukovanje stresa u kriznim situacijama. Nekada je ljudima potrebno da svoje trenutne probleme podele sa nekim ko nije iz njihovog socijalnog okruženja. Na taj način, obzirom na to da su anonimni, mnogo lakše se otvaraju u izražavanju svojih stavova i emocija vezanih za konkretan problem, a sa druge strane, to im omogućava da steknu uvid sa strane, i da objektivnije sagledaju situaciju u kojoj se nalaze kao i njene moguće posledice. Neki autori čak izveštavaju o indikatorima poboljšanja opšteg kvaliteta života korišćenjem komunikacijskih aspekata Interneta. Naravno, ovi podaci odnose se isključivo na umereno upražnjavanje ovakve vrste komunikacije kao dopune svakodnevnim, realnim životnim situacijama. Onda kada postoji zanemarivanje realnih socijalnih kontakata i kada osoba svoju realnost podredi virualnom svetu govorimo o zavisnosti od Interneta, a tada postoji potpuno suprotan efekat koji se manifestuje kroz slabljenje kvaliteta života.
******
Neki autori čak izveštavaju o indikatorima poboljšanja opšteg kvaliteta života korišćenjem komunikacijskih aspekata Interneta. Naravno, ovi podaci odnose se isključivo na umereno upražnjavanje ovakve vrste komunikacije kao dopune svakodnevnim, realnim životnim situacijama.
*******
* Intimna komunikacija
Sa stanovišta istraživača, najveću pažnju ptivlači jedan motiv koji bismo mogli da imenujemo kao motiv za uspostavljanjem intimne komunikacije. Pojam “intimnih odnosa” nije lako definisati, ali mogli bismo da se pozovemo na definiciju koju daju Silars i Skot, u kojoj se kaže: intimni odnosi su odnosi u kojima postoji stalna interakcija, duboko otkrivanje sebe, izrazita međusobna zavisnost (jak međusobni uticaj), i jaka osećajnost. Kao što je već rečeno, intimna komunikacija bi predstavljala sredstvo za uspostavljanje interakcije u kojoj očekujemo uspostavljenje dubljeg, intimnijeg odnosa sa nekom osobom. Postoje čak i specijalizovani sajtovi koji imaju takvu namenu. Nekada je u novinama postojala mogućnot davanja ličnih oglasa, a danas su mogućnosti za posredno uspostavljanje ličnih odnosa proširene, pa tako postoji čitav niz portala na kojima se korisnicima omogućava da ostave svoje lične podatke kao i podatke o karakteristikama osobe sa kakvom bi želeli da uspostave kontakt. Najpoznatija društvena mreža na svetu, Facebook, takođe ima čitav set aplikacija koje omogućavaju komunikaciju, odnosno upoznavanje drugih korisnika u svrhu uspostavljanja intimnije komunikacije.
Vrlo često se postavlja pitanje zašto ljudi imaju potrebu da uspostave intimnu komunikaciju u virtualnom prostoru, zašto jednostavno ne traže partnera u nekom klubu, kafiću, ili na nekom trećem mestu? Kao jedan od najčešćih razloga navodi se redukovanje početne anksioznosti pri upoznavanju. Mnogi ljudi iz različitih razloga nemaju kapacitet da na adekvatan način uspostave prvi kontakt, a upravo računar kao posrednik im omogućava da to ostvare. Osim toga, u komunikaciji koja je psredovana Internetom postoji mogućnost kontrole trajnosti i učestalosti kontakta. Pri uspostavljanju novih interpersonalnih kontakata “licem u lice”, koji potencijalno mogu da imaju kao posledicu stvaranje intimnijeg odnosa, deluju uspostavljene konvencije društvenog ponašanja koje kod nekih osoba izazivaju nelagodnost. Iz tog razloga, Internet deluje kao pogodno sredstvo za upoznavanje jer ne uključuje brojne faktore koji inicijalnu situaciju upoznavanja uživo, po mišljenju tih osoba, mogu da učine složenom.
Neki korisnici navode još jedan razlog; naime, ističu da je prednost ovakve vrste komunikacije to što omogućava višesatni razgovor sa drugom osobom pre nego što odluče da li će se susresti sa njom. Na taj način, virtualna komunikacija postaje neka vrsta testa selekcije u traženju osobe sa kojom se želi intimniji odnos, jer omogućava da ako im se neko ne dopadne vrlo lako mogu da nestanu bez osećaja krivice i potrebe da bilo šta obrazlažu, što u realnoj životnoj situaciji svakako ne bi bio slučaj.
******
Zašto ljudi imaju potrebu da uspostave intimnu komunikaciju u virtualnom prostoru? Kao jedan od najčešćih razloga navodi se redukovanje početne anksioznosti pri upoznavanju. Drugo, u komunikaciji koja je psredovana Internetom postoji mogućnost kontrole trajnosti i učestalosti kontakta. Virtualna komunikacija postaje neka vrsta testa selekcije u traženju osobe sa kojom se želi intimniji odnos, jer omogućava da ako im se neko ne dopadne vrlo lako mogu da nestanu bez osećaja krivice i potrebe da bilo šta obrazlažu
******
* Sloboda kroz anonimnost
Početna anonimnost omogućava prikazivanje sebe u svetlu u kojem osoba želi da bude viđena pa, na taj način, stiče osećaj veće sigurnosti. Ovde je bitno naglasiti da se najčešče radi samo o sticanju osećaja da se ima sigurnost, ali ne i o sticanju sigurnosti u pravom smislu te reči jer, ako dođe do kontakta uživo, slika koja je građena na lažnom predstavljanju biva brzo srušena, što je svakako jasno i osobi koja je gradi. Naravno, postoje i osobe koje u potpunosti prikrivaju svoj identitet, što opet može biti posledica različitih vrsta motiva. Nekada ta motivacija izvire iz osećaja anksioznosti, a nekada ima uzrok u zabavi i želji za preispitivanjem motivacije i reakcije sagovornika.
Takođe, neke osobe imaju želju za ispunjenjem fantazija kroz interaktivnu maštu sa drugim. Ove fantazije su uglavnom seksualne prirode, i najčešće se doživljavaju kao društveno neprihvatljive (bez obzira da li one to realno jesu ili ne), pa je stoga i za osobu potpuno neprihvatljivo da izloži stvarne podatke o sebi.
* On-line seksualne aktivnosti
Seksualno izražavanje postaje sve prisutniji fenomen na Internetu poslednjih godina, naročito među mlađim generacijama. Autori koji su se bavili ovim problemom slažu se u tome da ovaj fenomen nosi čitav niz implikacija vezan za budućnost ljudske seksualnosti. Međutim, ipak ne postoji slaganje u predviđanju ishoda do koga ova pojava može da dovede. Dok jedni smatraju da je to jedan od načina za oslobađanje seksualnosti, drugi imaju stav da će takvo ponašanje u okviru virtualnog prostora dovesti do povećanja broja osoba koje ispoljavaju problematično promiskuitetno ponašanje. Na žalost, obzirom da je ovo prilično nov fenomen, ne postoji veliki broj istraživanja koji se njime bavio, pa smo stoga prinuđeni da se u razmatranju više vodimo pretpostavkama, a manje empirijskim podacima.
Istraživanja ovog tipa su do sada uglavnom rađena u Americi i Švedskoj i, u globalu, pokazuju da je većina osoba uključenih u on-line seksualne aktivnosti natprosečnog obrazovanja, sa prosekom godina oko trideset. U većini slučajeva, to su osobe koje su permisivnije i seksualno aktivnije. Zanimljivo, dobijeno je da se žene i muškarci razlikuju u motivaciji za on-line seksualnu komunikaciju; žene su uglavnom zainteresovane za flert i nastoje da održe kontakt sa fizički odsutnim partnerom,dok su muškarci u većini slučajeva primarno motivisani traženjem partnera, sa kojim žele da ostvare fizički kontakt.
A šta se dešava sa otkrivanjem stvarnog identiteta u seksualnoj on-line interakciji? Anonimne ankete pokazuju da se približno nešto više od polovine ispitanika, oba pola, bar u jednoj prilici lažno predstavilo. Najveći broj, oko jedne trećine ispitanih, daje lažne informacije o bračnom statusu ili vezi, oko jedne petine anketiranih sebe predstavlja mlađim, odnosno mlađom, dok oko 16% ispitanika sebe predstavlja starijim. Ispostavilo se da se žene i muškarci razlikuju u predstavljanju ličnog izgleda, i to tako što žene u većoj meri daju lažne informacije o svojoj spoljašnjosti.
* Motivi za on-line komunikaciju
- Znatiželja; potreba da se upoznaju ljudi koji su drugačiji od onih koje srećemo u svakodnevnom okruženju.
- Komunikacija koja je sama sebi svrha; beg od dosade ili opuštanje.
- Intimna komunikacija i želja za uspostavljanjem bliskog odnosa.
- Ostvarenje seksualnih fantazija kroz interakciju sa drugom osobom.
- Traženje seksualnog partnera.
* Iz virtualnog u stvarni svet
Jedno od ključnih pitanja, koje se sve češće postavlja i u sredstvima javnog informisanja, odnosi se na susrete sa osobama koje smo upoznali putem Interneta. Vode se rasprave o tome da li je uopšte poželjno nalaziti se sa onima sa kojima smo stupili u kontakt na ovaj način, koliko ima smisla, koliko je bezbedno; daju se saveti o tome kako treba da organizujemo taj susret “licem-u lice”.
Naime, jako je važno da razumemo da komunikacija u virtualnom prostoru Interneta predstavlja samo jedan od načina komunikacije. Virtualna komunikacija posredstvom računara u sklopu digitalne kulture predstavlja proširenje dotadašnjih načina komunikacije, alternativu, a ne zamenu za već postojeće forme komuniciranja. Kao što u realnom socijalnom okruženju razgovaramo i sa poznatim i nepoznatim ljudima, tako i kompjuter možemo da koristimo za komunikaciju i sa jednima i sa drugima. Isti ti ljudi koje srećemo na Internetu nalaze se oko nas, u sredini u kojoj se svakodnevno krećemo.
Nema potrebe da stalno sumnjamo u namere drugih i da verujemo da imaju cilj da nas povrede na bilo koji način ali, istovremeno, treba da odbacimo i zabludu da nekoga “dobro poznajemo” (pa stoga imamo i poverenje) samo zato što smo u stalnom virtualnom kontaktu.
Stoga je jasno da, u situacijama u kojiima ostvarujemo inicijalni realni kontakt sa osobama sa kojima smo do tada imali virtualni, treba da se vodimo istim principima ponašanja kojima se vodimo kada stupamo u kontakt sa nepoznatom osobom u realnoj socijalnoj sredini.
Autor: Smiljana Cvetković
