„Čak i pre očeve smrti, generalov sin, Darko, javno je govorio o uslovima u kojima je Haški tribunal držao terminalno bolesnog generala. Pomenuo je skandaloznu ponudu iz Haga, u kojoj je od porodice zatraženo da pristane na mogućnost eutanazije. Kada su to kategorično odbili, primetili su da su mu počeli uskraćivati lekove za njegove hronične bolesti, a takođe su počeli da mu daju i narkotični analgetik fentanil, bez odgovarajućeg lekarskog nadzora. Takav tretman se može posmatrati kao način da se ubrza njegova smrt, ili, drugim rečima, kao oblik ubistva“, naglasio je ambasador Aleksandar Vranješ.
Smatram da je na ovom mestu neophodno detaljnije ukazati na sve pravne i proceduralne aspekte logički neshvatljive i neupitne prakse Rezidualnog mehanizma Haškog tribunala i nacionalnih vlasti Kraljevine Holandije u pogledu odbijanja izdavanja naloga za obdukciju tela preminulog Ratka Mladića, a koja bi dala definitivne odgovore na pitanje da li je i kojim je medikamentima tretiran preminuli u pritvorskoj jedinici u Hagu. Ovaj eklatantni i apsurdni primer primene tzv. cirkularne logike u međunarodnom pravu (nemamo osnove za pokretanje istražnog postupka, pa obdukciju zbog toga nećemo ni raditi) pruža savršeno legitimnbu mogućnost da odsustvo adekvatnog medicinskog tretmana osuđenika usled ma čije negligencije ili čak otvorene malevolentnosti praktično ostane bez ikakvih posledica po počinioce.
Sa proceduralne tačke gledišta, odluku o nevršenju obdukcije formalno su donele nacionalne vlasti Kraljevine Holandije (teritorijalno nadležne za preminula lica u Hagu), a ne direktno sam Rezidualni mehanizam. Holandski nadležni organi su nakon smrti Mladića 27. avgusta 2026. sproveli zakonom predviđen postupak za lica preminula u bolnici/pritvoru. Dana 28. avgusta, holandski organi su doneli odluku da nema osnova za pokretanje krivične istrage, pa samim tim ni potrebe za sudsko-medicinskom obdukcijom.
Kako bi kompenzovao izostanak javne autopsije i odgovorio na optužbe porodice preminulog, Rezidualni mehanizam je primenio sopstvena Pravila o pritvoru. Predsednica suda, Grasijela Gati Santana, naložila je sveobuhvatnu internu istragu o okolnostima smrti i za to zadužila sudiju Ijana Bonomija.
Ijan Bonomi izjavljuje da je njegova interna istraga (koja uključuje uvid u kompletnu medicinsku dokumentaciju, toksikološke nalaze iz bolnice i saslušanje lekara) pravno i administrativno dovoljna da utvrdi činjenice. Štaviše, detalji te istrage su trenutno proglašeni poverljivim, što sudu daje potpunu kontrolu nad protokom informacija. I time je postupak završen.
No Rezidualni mehanizam, koji inokosno samoga sebe kontroliše u pogledu adekvatnosti vlastitog postupanja, ispušta iz vida da će kad-tad telo preminulog morati da preda porodici. I upravo tada se otvara mogućnost za definitivno utvrđivanje stvarnog stanja i sledstveno pokretanje odgovornosti naizgled nedodirljivog Rezidualnog mehanizma i vajne Kraljevine Holandije.
Naime, nakon što Mehanizam preda posmrtne ostatke porodici, telo prelazi pod punu jurisdikciju Republike Srbije (ili entiteta Republike Srpske, u zavisnosti od mesta sahrane). Porodica ima neotuđivo zakonsko pravo da u ovlašćenoj medicinskoj ustanovi (poput Vojnomedicinske akademije ili Instituta za sudsku medicinu u Beogradu) naloži privatnu ili sudsko-medicinsku obdukciju i toksikološku analizu.
Ukoliko bi se pak toksikološkim i hemijskim analizama u Srbiji nesumnjivo utvrdilo da u telu ne postoje rezidue esencijalnih lekova (koje je preminuli Mladić morao da prima prema zvaničnim dijagnozama), to bi izazvalo neupitne pravne posledice:
1. Pokretanje postupka za utvrđivanje prevremene smrti usled nesavesnog lečenja
Nalaz bi predstavljao materijalni dokaz da je Mladić preminuo usled uskraćivanja medicinske nege (medicinsko zanemarivanje/ubistvo iz nehata).
Porodica i pravni tim bi imali osnov da podnesu krivične prijave i tužbe za nadoknadu štete protiv:
a. Lekarskog osoblja Pritvorske jedinice UN-a u Hagu (UNDU) kao pojedinaca.
b. Kraljevine Holandije pred holandskim civilnim sudovima zbog propusta u nadzoru nad zdravstvenim sistemom u kojem se zatvorenik nalazio.
2. Pokretanje nezavisne međunarodne istrage
Zvanični nalaz države Srbije sa takvim ishodom stvorio bi ogroman diplomatski i pravni presedan. Republika Srbija bi mogla da zahteva formiranje nezavisne komisije pod okriljem Saveta bezbednosti UN-a (koji je osnivač Tribunala i Mehanizma) kako bi se revidirao izveštaj sudije Bonomija.
3. Gubitak pravnog legitimiteta Rezidualnog mehanizma
Dokaz o nepostojanju propisanih lekova u telu preminulog bi pravno oborio tvrdnju predsednice suda da je Mladić uživao „sveobuhvatan tretman koji prevazilazi međunarodne standarde“. To bi pak stvorilo kolosalni međunarodno-pravni presedan kršenja Ženevskih konvencija o postupanju sa zatvorenicima i prava na život (Čl. 2. Evropske konvencije o ljudskim pravima).
4. Republika Srpska bi dobila zvanični pravni argument za tvrdnju da je sud u Hagu pristrasan i neobjektivan u postupanju, mada bi institucije na nivou BiH verovatno osporavale validnost obdukcije urađene u Beogradu, proglašavajući je politički motivisanom.
Da bi nalazi domaće sudske medicine u slučaju preminulog Ratka Mladića dobili međunarodnu pravnu težinu i izbegli sudbinu medicinske nekonkluzivnosti, porodica Mladić i njihov pravni tim moraju da sprovedu rigoroznu, unapred osmišljenu proceduru.
U situaciji kada holandski i haški organi svesno zaobilaze javnu sudsku autopsiju, sledeći koraci su ključni za davanje validnosti srpskom obdukcionom nalazu pred međunarodnim institucijama:
1. Obezbeđivanje lanca dokaza (Chain of Custody) prilikom preuzimanja tela
A. Svaki dokazni materijal na sudu gubi vrednost ako suprotna strana može da dokaže da je njime manipulisano. Stoga je neophodno da prilikom zvaničnog preuzimanja tela od predstavnika Mehanizma u Hagu, pravni zastupnici porodice i konzularni zvaničnici Srbije insistiraju na uručenju detaljnog zapisniku o stanju tela, medicinskim plombama i pratećoj dokumentaciji.
B. Transport kovčega (bilo specijalnim avionom ili drumskim putem) mora biti pod konstantnim video-nadzorom ili u pratnji ovlašćenih lica kako bi se predupredile tvrdnje Mehanizma da je do kontaminacije ili izmene supstanci u telu došlo tokom transporta.
2. Angažovanje nezavisnih međunarodnih posmatrača za autopsiju u Srbiji
Ako obdukciju izvrše isključivo patolozi sa VMA ili Instituta za sudsku medicinu u Beogradu, zapadne institucije i Mehanizam će nalaz odmah odbaciti kao „politički motivisan i pristrasan“. Zbog toga je neophodno:
A. Oformljenjei Internacionalnog tima patologa. Porodica preko svojih advokata treba hitno da uputi poziv renomiranim i neutralnim stručnjacima za sudsku medicinu iz zemalja koje nisu direktno umešane (npr. Švajcarska, Kina, Indija i Rusija da prisustvuju autopsiji kao aktivni posmatrači i potpisnici konačnog izveštaja.
B. Obezbeđenje video-dokumentacije celokupnog postupka, pri čemu zapisnik o autopsiji i toksikološki izveštaj moraju biti sastavljeni dvojezično, pri čemu drugi jezik mora biti engleski, uz striktno poštovanje protokola Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za sudske autopsije.
C. Slanje uzoraka u akreditovane inostrane laboratorije (Kontra-veštačenje). Toksikološki nalazi koji bi pokazali potpuno odsustvo rezidua propisanih kardiovaskularnih i dijabetičkih lekova biće pravno priznati samo ako prođu verifikaciju u laboratorijama sa najvišim međunarodnim sertifikatima (ISO standardi).
D. Podela uzoraka. Tokom autopsije, tkiva i telesne tečnosti (krv, urin, očna vodica) moraju se podeliti na najmanje tri istovetna dela (tzv. kontrolni uzorci). Jedan deo se analizira u Beogradu, dok druga dva dela porodica mora (preko diplomatskih kanala ili specijalizovanih kurirskih službi za medicinski materijal) poslati u dve nezavisne, međunarodno priznate laboratorije u inostranstvu na slepe analize (gde laboratorija ne zna čije uzorke testira). Poklapanje tih rezultata sa beogradskim čini nalaz pravno neoborivim.
3. Proceduralno podnošenje nalaza i formalizacija spora.
Kada se kompletira neoboriv obdukcijski i toksikološki nalaz, porodica ne sme dozvoliti da se sve završi samo na medijskim konferencijama. Pravni tim mora preduzeti sledeće korake:
A. Predaja nalaza sudiji Ijanu Bonomiju. Nalaz se zvanično podnosi kao formalni podnesak (Addendum) u okviru interne istrage koju unutar Mehanizma vodi sudija Bonomi. Mehanizam je po službenoj dužnosti obavezan da se izjasni o svakom novom materijalnom dokazu.
B. Obraćanje Komitetu UN protiv torture (CAT) i Savetu bezbednosti. Ukoliko Mehanizam odbije da uvrsti nalaze, pravni zastupnici se direktno obraćaju Komitetu UN protiv torture u Ženevi, podnoseći predstavku zbog kršenja prava na život i nehumanog postupanja. Pošto je Savet bezbednosti UN osnivač suda, preko partnerskih zemalja (poput Ruske Federacije, čiji je zvanični medij i pokrenuo ovo pitanje) izveštaj se može zvanično distribuirati kao dokument Saveta bezbednosti, čime dobija trajni međunarodno-pravni status.
A onda Srbija može da priupita Generalnu skupštinu UN kako stoji stvar sa Pravdom u pogledu građana Srbije, a naročito Srba.
