Quo Vadis, Srbijo?

[Bibliotekar]

Ako nam se do sada možda i činilo, poštovane dame i gospodo, da celokupno zamešateljstvo oko „Vikiliksa” i njegovog uhapšenog lidera, g. Džulijana Asanža, baš i nema toliko mnogo veze sa savremenim zbivanjima u zemlji Srbiji, vreme je da promenimo svoje mišljenje. Posredstvom „Vikiliksa” otkrivene depeše američkih diplomata, naime evidentno pokazuju da je do sada od strane najviših zvaničnika proklamovana oficijelna spoljna politika ove države puka egocentrična obmana javnog mnenja.

Naime, sadržina depeše PARIS 00000207 003.2 OF 004, koju su sastavili i u Vašington iz Pariza uputili gospoda Aleksandar Veršbou (pomoćnik za međunarodnu bezbednost američkog Državnog sekretara za odbranu) i Spenser Bojer (zamenik pomoćnika američkog Državnog sekretara), a koja se odnosila na sadržinu njihovog razgovora sa g. Rolandom Galaragom (Roland Galharague), šefom odeljenja za Evropu Ministarstva inostranih poslova Republike Francuske, pokazuje da je francuski diplomata jasno i glasno izjavio da „Srbija mora da prizna Kosovo ako želi da se priključi Evropskoj Uniji”.



Francuski diplomata Roland Galarag, koji je definitivno razvejao dimnu zavesu srpske diplomatije i javno proklamovane državne politike Republike Srbije

Da ne bi bilo ni najmanje sumnje u eventualnu validnost prevoda odnosne rečenice, evo i direktnog navoda iz pomenutog dokumenta: "At the end of the day, though," he reiterated, "Serbia must recognize Kosovo if it wants to join the EU."

Direktni link do ove diplomatske depeše koju je objavio „Vikiliks” nalazi se ovde, poštovane dame i gospodo:

http://cablesearch.org/cable/view.php?i ... hl=mistral

Dopustite mi da Vas podsetim da je Predsednik Republike Srbije, g. Boris Tadić, 23. novembra 2010. kao „Prosrpski predsednik” u intervjuu za rusku TV stanicu „Russia Today”, a koji je pak prenela oficijelna državna informativna agencija „Tanjug”, izjavio: "Kada sam prvi put izabran za predsednika Srbije imao sam na umu dva glavna strateška cilja: da postanemo članica EU i da branimo teritorijalni integritet i suverenitet. Nastaviću sa naporima u tom pravcu."

Isto tako on je u javnom obraćanju na Skupštini Partije ujedinjenih penzionera Srbije 26. IV 2010. decidirano izjavio da "Objedinjeni cilj - i Evropa i Kosovo i Metohija - jeste politika u koju verujem do poslednjeg trenutka, i ta politika nema alternativu".

Zaista bih voleo, poštovane dame i gospodo, da nam uvaženi, kako nam je nedavno naglašeno iz disidentske kuće potičući i na obavezujuću snagu javno izgovorene državničke reči svikli g. Predsednik Republike odgovori šta će da uradi sada, kada je postalo evidentno da zvanično inaugurisana državna politika oličena u sintagmi „I Kosovo i EU” predstavlja evidentni ćorsokak?

Da ne bi ispalo da sam eventualno pogrešno citirao uvaženog g. Predsednika, evo i direktnih izvorišta koja prenose njegove izjave:

http://www.rtv.rs/sr_lat/politika/tadic ... 24331.html

http://www.naslovi.net/2010-04-26/pink/ ... me/1681867

Kao Predsednik države trebao bi da smogne snage i izađe pred javnost sa odgovorom. Da ne bi ta ne baš toliko neobaveštena i glupa ovdašnja javnost ponovo bila prinuđena da odgovore na goruća državna pitanja pronalazi na miror-sajtovima „Vikiliksa”.

Nominalno, budući da uredno plaća porez, ona zaista ima pravo da zna sve. Uprkos sramnog ćutanja najodgovornijih državnih rukovodilaca ove zemlje i u svim esencijalnim pitanjima permanentne mučaljivosti njenog Javnog informativnog servisa.

[branko]

[aleksey]

 
TANGAMA SE GLAVA ČUVA, A NE HLEBOM, CREPOM I DŽEMPEROM...

Na ime humanitarne pomoći posle nedavnih katastrofalnih poplava država je opštini Trgovište poslala hiljadu pari tanga gaćica i brushaltera. Neobična pošiljka stigla je iz Uprave carina. Svi su bili iznenađeni kada su videli da im je umesto osnovnih životnih namirnica poslat moderan donji veš raznih boja i dimenzija!

Neobična humanitarna pomoć stigla je u Trgovište neposredno nakon velikih poplava koje su prošle godine zadesile ovaj kraj, odnele dva života i nanele ogromnu materijalnu štetu već osiromašenom narodu, koji uglavnom živi od poljoprivrede.

"Sve same gaće, i to ove moderne, takve, bre, naše žene ne nose pa sve i da su džabe. Poklon je poklon, ali gladnom narodu treba brašno, a ne tange. Stvarno ispada da teraju šalu sa našom mukom”, kaže Dragoljub Stanojković, šef magacina.

Više na: http://b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyy ... _id=484975

[Palma]

Kada je jezik brži od pameti u Srbiji

Ponekad u želji da se pokažemo u najboljem svetlu vrlo često se može destiti sasvim suprotno. Dajemo vam prvi deo liste izjava brojnih poznatih ličnosti Srbije koje su ovo iskusile na sopstvenoj koži.

Ovom narodu je dosta praznih fraza. Cilj je da Srbiju zaposlimo, da smanjimo uvoz i povećamo izvoz.
Velimir Ilić, reformator

Ne bih mogla da preživim da umrem.
Zorica Brunclik, metafizičarka

Bože, ja se nešto raspadam.
Sanja Marinković, fasada

Šišam se jednom mesečno, što znači da svakih 20 dana idem kod frizera.
Dragan Kojić Keba, računovođa

Može se desiti i da ja sutra umrem, ja to ne znam, svašta se može desiti.
Jovan Krkobabić, saurus

Poznat sam po tome da nisam previše nasilan čovek.
Milorad Ulemek Legija, poplišan

Ja sam samokritična, naročito prema sebi.
Ceca Ražnatović, analitičarka

Šešelj je u seksu briljantan. Kao i njegov um.
Vesna Vukelić Vendi, kursistkinja

Evropa je milo groblje, ali groblje.
Mitropolit Amfilohije Radović, geometar

Neverovatno sam se osećao tokom porođaja.
Marko Jarić, prvorotko

Uživam da ronim pod vodom.
Miloš Bojanić, Kusto

Džaba sam ja inteligentna, ako sam glupa.
Maja Nikolić, bliznakinja

Učio sam dan i noć, po 20 puta sam čitao istu knjigu
Aleksandar Vučić, ponavljač

Suđenje nije fer, sude mi kao i Draži Mihailoviću.
Joca Amsterdam, monarhista

Osećam se eventualno.
Dragana Mirković, oratorka

Ako Srbija može bez Kosova, može i bez mene.
Siniša Kovačević, branković

Izvor: magazin Status

[aleksey]

 
«NOVE» TABLICE – «STARI» GRB

Na "novim" registarskim tablicama za kola, koja se koriste od prvog januara ove godine (to su one, u našem lokalu, sa oznakom "SA" - narod ih je već prozvao "sarajevske") nalazi se "stari" grb Srbije, koji više nije u zvaničnoj upotrebi.

Ako mislite da je to blam za jednu državu – (naravno da) grešite. Čitajte dalje.

Hronološki redosled događaja (bitno za razumevanje opravdanja i "opravdanja" nadležnih)

Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila, koji u čl. 27 reguliše izgled registarskih tablica, doneo je Ivica Dačić, kao ministar unutrašnjih poslova, i to 24.09.2010. godine, što je objavljeno u "Sl. glasniku" br. 64/2010.

Nakon toga, Vlada Republike Srbije je dana 11.11.2010. godine donela uredbu gde je utvrdila sadašnji (zvaničan, važeći) izgled grba Srbije, i to objavila u "Sl. glasniku" br. 85/2010. Potpisnik ove Uredbe je upravo Dačić, kao prvi potpredsednik Vlade i zamenik predsednika Vlade.

Konačno, 24.12.2010. godine Dačić (kao ministar unutrašnjih poslova) donosi izmene Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila, što je objavljeno u «Sl. glasniku « br. 101/2010, ali ovim izmenama zaboravlja da promeni i čl. 27., gde je propisan izgled registarskih tablica.

Ko je kriv za ovo?

U Zavodu za izradu novčanica (oni izrađuju tablice) kažu da je MUP glavni krivac za ovaj skandal, jer nije izmenio pravilnike koji su vezani za izgled tablica u momentu kada je grb promenjen.

Dačić: "Tačno je da se na novim tablicama nalazi štit sa ocilima koji je preuzet sa starog grba Srbije. Ali, to je urađeno iz razloga što su nove tablice štampane na osnovu pravilnika koji je donet pre tri godine, u vreme bivše vlade. U međuvremenu, novom uredbom državni grb je promenjen i modifikovan, ali ove izmene nisu unete u pravilnik za izradu registarskih tablica", kaže Dačić.

Lepo zvuči, narod navikao da je Koštunjavi kriv i što su dinosaurusi izumrli, progutaće to i petrstošurnaesti put, garant. Međutim ova izjava je, najblaže rečeno, "direktno suprotna" stvarnoj hronologiji događaja. Ma, ni to nema veze. Ko još od biračkog tela prati propise?

Ima li tu uopšte propusta?

Predsednik Komiteta za bezbednost saobraćaja Damir Okanović: "Koliko je meni poznato, upotreba grba je definisana Ustavom i zakonom. Mi po zakonu imamo mali i veliki grb, a tačno je definisano kako oni izgledaju. Ovo što imamo na tablicama nije nijedan od ta dva. Što znači da je njegova upotreba potpuno protivzakonita i protivustavna»

Dačić: «...na novim tablicima nema nikakve greške, jer nije ni neophodno da na njima bude državni grb.»

Dakle, greške faktički i nema, što se uopšte diže "dževa"? Bino je da postoji (dežurni) krivac za tu (nepostojeću) grešku.

Šta kažu propisi?

U Zavodu za izradu novčanica (koji su, do sada, već napravili cca 800.000 komaTa ovakvih tablica) kažu da oni kao institucija nemaju pravo da postupaju van Pravilnika, tj. da nisu imali pravo ni mogućnost da samostalno menjaju izgled tablica, baš kao što će njihov izgled ostati ovakav dokle god Ministarstvo ne usvoji novi Pravilnik.

Dačić je, međutim, napomenuo da će od Zavoda za izradu novčanica, koji pravi tablice, tražiti da bude utisnut ceo državni grb Srbije, kada se sredinom godine bude pravio novi kontigent.

Jasno k'o dan. Pravilnik je propis, i on se mora poštovati. Dok Ivica nešto ne "zatraži" (šta god to pravno značilo).

Kako dalje?

"Nećemo ići na štetu poreskih obveznika, koja bi se merila desetinama miliona evra, i tablice se neće menjati pre njihovog isteka", rekao je Dačić.

E, ovom izjavom me je kupio "do panja". Nije ni čudo da je jedan od najomiljenijih političara, kada mu je uvek (i samo) dobrobit naroda i poreskih obveznika ideja vodilja.

Nisu bitne tablice, nije bitan ni grb (stari ili novi, svejedno). Nije bitno ni što polovina stanovništva još uvek ima (i koristi) pasoš nepostojeće države (plavi). Ni što zamuckujem kad nekom iz inostranstva treba da objasnim šta predstavlja "onaj crtež" na mojoj registarskoj tablici.

Bitno je da mi vodimo računa o racionalnom trošenju para, i što nećemo da opterećujemo naše poreske obveznike (Izraelske satelite i Kovačevića smo već sigurno zaboravili).

A šta ćemo sa nečim što se zove ugled države? Države koja ne zna ni kako joj grb izgleda?

Ko će o tome da vodi računa, dragi moj LibrarTy?

[Bibliotekar]

Po svoj prilici Švajcarci, dragi moj g. Aleksey. Znate u toj ljupko pastoralnoj i finansijski prosperitetnoj multinacionalnoj zemlji direktne demokratije, ima samo 7 ministarstava, ministrovanje predstavlja dopunski posao (svaka osoba u rangu ministra, uključujući i premijera, zadržava svoje izvorno zaposlenje!), a predsednik vlade se menja na svakih 12 meseci tako što se sedmoro ministara u kabinetu sukcesivno izmenjuje na premijerskom položaju - do isteka mandata, ili pada vlade - pa tako Švajcarska ima novog premijera svake godine.

To nikome ne smeta, jer su ministri zapravo puka tehnička lica - procesni administratori zakona koji se obligatno pre proglašenja potvrđuju ili odbacuju na referendumu. Bez izuzetka. Tamo takve idiotije poput ove koju ste zaista briljatno analizirali jednostavno ne mogu da se dogode.

Uostalom, zato Švajcarci i nisu menjali izgled svojih registarskih tablica od II sv. rata na ovamo, a tablice im predstavljaju idealni primer funkcionalne jednostavnosti: na početku stoji državni grb (koji se nije menjao cca 250 godina!), potom idu početna slova kantona (26 ukupno, stanje se nije menjalo od 1848!), potom 6 cifara i grb kantona u kojem je vozilo registrovano. I to je to. Švajcarci su rekli (na referendumu, dakako!) da ih ne interesuje EU-standardizacija registarskih tablica, koja je po njihovom mišljenju nepotrebno komplikovana i skuplja za izradu. Njima je dobro, a ako se Evropskoj Uniji ne sviđa neka gleda na drugu stranu - ako bude zakerala, ograničiće se broj dozvola za tranzit njenih teških kamiona preko Švajcarske, pa ako želi Evropa može da vozi robu do Italije, Francuske i Austrije (onamo niže ionako pomena nije vredno) jal aeroplanima, jal brodovima preko sredozemlja - od volje joj. Ionako su im standardi čistoće izduvnih gasova niži nego oni u Švajcarskoj, za koju je čak i jedan Rols-Rojs svojevremeno morao da obavi 26 tehničkih izmena na motorima svojih vozila, e da bi dobio uvoznu dozvolu i sledstvenu mogućnost da utržuje svoje produkte u pastoralnoj zemlji planinskoga profila.



Obrazac jednostavnosti, efikasnosti i poštovanja države i njenih autohtonih zakona - švajcarske registarske tablice

Tako je to u zemlji u kojoj nacionalno dostojanstvo još uvek predstavlja istinsku demokratsku vrednost, dragi moj g. Aleksey. Možda će i nama jednoga dana dunuti istinski demokratski lahor iz stražnjice u glavu. Nadam se jedino da nećemo morati da čekamo na njega sledećih 250 godina.

Inače još jednom - svaka Vam čast za analitički članak. Vaša sposobnost za racionalnu i sadržajnu rekapitulaciju problema zaista zaslužuje svaku pohvalu.

[aleksey]

 
PET SRBA, PET PAMETNIH GLAVA, KAD SU ZAJEDNO, NI K'O JEDNA BUDALA.

Novosti su 22.01.2011.godine objavili intervju sa Sinišom Pavićem, piscem mnogih popularnih TV serija i drama. Iako je intervju objavljen u rublici "Kultura" zaista mislim da mu je mesto upravo ovde, jer mnogo toga govori upravo o onome što je naslov ove teme.

Za ovo gde smo stigli, niko nema alibi. Svi smo krivci. Jedni druge ne slušamo i ne razumemo, svako radi protiv svakoga, površni smo, lakomisleni, i ne nedostaje nam samo poslovni nego i lični moral. Zato je kod nas sve relativizirano, za svaki pogrešan postupak postoji opravdanje. Ovde se oni koji umeju da lažu, kradu, manipulišu, mešetare, smatraju sposobnim ljudima, a istinski talenat, znanje i skromna ljudskost nisu nikakva preporuka. U toj negativnoj selekciji i poremećenom sistemu vrednosti reč preživeti zamenila je reč život. Samo da nekako preživimo, ili, važno je da smo živi, što govori o nama kao narodu, koji se adaptira na sve, i niko ne primećuje da naša lađa ima previše rupa, i da smo potpuno poplavljeni....

To je naš usud, što ljudi bez znanja sve znaju i sve mogu kod nas.Šojić ne može da potrefi koliko prstiju pokaže, kad kaže četiri , on pokaže tri prsta. Kod njega je greška ugrađena u njegovu ličnost, ali to niko ne primećuje. Kod nas niko više ne primećuje greške, propuste, rupe, nelogičnosti, kontradiktornosti, sve to prolazi....

Mi smo postali društvo u kome vrlo teško mogu da se probiju prave vrednosti i da one bude cenjene...

Pročitajte ceo intervju na http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71. ... vise-rupa.

Zaista vredi.

[branko]

[Upravnik]

Šesnaestogodišnji matematički genije, Teodor fon Burg, razočaran je kako se država ophodi prema mladim talentima, posebno prema njemu i ozbiljno razmišlja da napusti Srbiju, prenosi “Blic”. On je u intervjuu za ovaj dnevni list izjavio da mu činjenica da je na prostoru Balkana trenutno drugi najuspešniji takmičar, daje za pravo da kaže kako se oseća.

“Već pet godina gledam kako bogatim nagradama i sa po nekoliko stipendija nagrađuju one od kojih sam bolji, a mene odbijaju ili mi daju utešne nagradice na nivou uzrasta, a ne na nivou rezultata koje postižem" - priča Teodor.

Krajem prošle godine on je iz Koreje doneo srebro ali je odmah naišao na razočaranje jer ga je Fond za mlade talente obavestio da je odbijen za dodelu novčane nagrade.

Tačnije, država je tri puta odbijala da dodeli novac ovom srpskom šampionu. Prvi put, iako ga je Fond pozvao da konkuriše za nagradu od 320.000 dinara, on je odbijen jer su oni koji odlučuju tek tada shvatili da je reč o dečaku koji je sedmi razred. Drugi put, Teodor je bio osmi razred, a Fond je raspisao konkurs za takmičare srednjoškolce. Na taj način mogli su da konkurišu i takmičari sa slabijim uspehom, ali ne i on. Nagrada je tada iznosila 450.000 dinara. Treći put, obijen je za stpendiju.

U Srbiji postoje dva kriterijuma za nagrade i stipendije, a to su godine uzrasta , odnosno školovanja i rezultati na takmičenjima. Izjava ministra za nauku da Teodor od ove godine ispunjava uslove za njihovu stipendiju ne odgovara istini jer, kako on kaže, na poslednjem konkursu ovog ministarstva stipendije su dali učenicima 3. i 4. razreda srednje škole! A Teodor je od septembra učenik drugog razreda matematičke gimnazije.

- Dve godine zaredom nagrade i stipendije dobija kompletan nacionalni tim, svi osim mene. Pri tom je većina imala mnogo slabije rezultate od mojih. Pojedini talenti dobijali su samo za jednu medalju milion dinara i po nekoliko stipendija, ali to Ministarstvu za nauku nije smetalo da im dodeli i stipendiju. Talenti to i jesu zaslužili, kao što sam i ja zaslužio sa svojih 13 međunarodnih medalja, sedam međunarodnih diploma i preko 50 nagrada sa lokalnih takmičenja - objašnjava ovaj mladi srpski šampion.

Odluka da se ode iz svoje zemlje ne donosi se preko noći, smatra on, ali o tome razmišlja. Ne bi ga iznenadilo i da na konkursu za posao bude odbijen zbog nekoga od koga je bolji i da za to pri tome dobije obrazlošenje koje vređa njegovu inteligenciju.

Mladi Teodor fon Burg iskreno se nada da će njegov primer ukazati na neki novi put brige o mladim talentima. On bi, pored ukidanja te starosne granice kod nagrađivanja, voleo da država uvede mehanizam koji će prepoznati talente i organizovati rad sa njima.

Srbijo sedi, JEDAN!

[Bibliotekar]

Trebamo li posle ovoga, zaista, još uvek da se pitamo zašto istinski talenti napuštaju Srbiju? To uopšte ne treba da nas čudi, naročito ako imamo na umu činjenicu da su mnogo prominentniji „projekti” tzv. Vlade Srbije na kojekakve gluposti protraćili neuporedivo veće svote novca. Eto, na primer, veleuvaženo Ministarstvo trgovine i usluga - u kojem ni jedan jedini uposlenik ne bi znao da reši ni jedan jedini zadatak koji je na matematičkoj olimpijadi ikada bio postavljen! - je za veličajni i po vascelu Srbiju esencijalni projekat „Izgradnja i pozicioniranje Nacionalnog brenda Srbije” (ma šta to zapravo značilo!) za 2011. dobilo preko 163 miliona dinara! U okviru toga, preko 150 miliona namenjeno je „subvencijama privatnim preduzećima”. Šteta je što g. fon Burg nema privatno preduzeće. Ko mu je kriv kad se koncentrisao na Kraljicu nauka - matematiku...

Možda bi bilo bolje da se posvetio pravosuđu, na primer. Eto, sproveli smo tzv. reformu pravosuđa, o kojoj su mnogu grku imali da priopće i uvaženi članovi Venecijanske komisije (o onim našim domaćim zanovetalima, poput profesora pravnih fakulteta i inoj sitnijoj juridičko-stručnoj boraniji zaista ne treba trošiti ni reči!) pa smo tako za „plate, dodatke i naknade” u vrhunaravno uspešnom Visokom savetu sudstva (11 osoba!) izdvojili 70 miliona dinara, a za Državno veće tužilaca (takođe jedanaestočlano) pak namenili 38 miliona dinara. U oba, inače, sede ministarka pravde gđa Snežana Malović i g. Boško Ristić, koji, onako dokazano uspešni, naravno nisu u sukobu interesa.

Reformisanim sudijama i tužiocima, uz policiju koja štrajkuje, u borbi protiv korupcije danonoćno i nadasve uspešno i efikasno asistiraju i Savet za borbu protiv korupcije, čije optužbe, avaj, niko ne sluša, a Srbija ga plaća sa 24 miliona dinara, a isto tako i Agenciju za borbu protiv korupcije (169 miliona za 2011. godinu - prosečna plata zaposlenih cca 150.000 dinara mesečno), koja se nedavno proslavila kada je ustanovila da ministar g. Oliver Dulić nije u sukobu interesa zbog toga što njegova firma posluje sa državom...

Za jednu Maticu srpsku Republika Srbija će utrošiti u 2011. enormnih 37 miliona dinara. Zanimljivo je primetiti da će Kancelarija Nacionalnog saveta za decentralizaciju Srbije – sa uvaženim g. Nenadom Čankom na čelu – dobiti na polzu narodnu 46 miliona, što i nije puno, ako se ima na umu činjenica da će Saveti nacionalnih manjina dobiti preko potrebnih 284 miliona dinara za 2011. godinu, e ne bi li nekako u jeku eurointegrativnih procesa, - koji, je li, zarad civilizacijskog napretka meliorišu nacionalne osobenosti i repozicioniraju inherentno Europske, nadnacionalne i supra-partikularne, univerzalističke ciljeve - zarad očuvanja nacionalih osobenosti, bez kojih neće moći da se shvate one univerzalističke vrednosti, nekako pripomogli Eurointegracijama...

Imajući u vidu prethodno, ja najiskrenije preporučujem g. Teodoru fon Burgu da pokuša da ostvari materijalnu rekompenzaciju preko svog manjinskog identiteta. Od do sada tako čestito i dostojno mu branjenog matematičko-srpskog identiteta u demokratski ustrojenoj državi Srbiji on prosperirati neće. A ako pak ne uspe ni u tome, neka se javi na potonje dve adrese:

http://www.mfo.de/

http://www.mi.ras.ru/index.php?c=about&m=1

Tamo će ga već dočekati onako kako on i zaslužuje.

[branko]

Špindeleger: Izručenje Divjaka Srbiji je nezamislivo

Austrija smatra "nezamislivim" da Jovan Divjak, penzionisani general Armije Bosne i Hercegovine, bude izručen Srbiji, izjavio je austrijski ministar spoljnih poslova Mihael Špindeleger za današnji bečki Kurir.

Divjak je uhapšen 4. marta na aerodromu u Beču i nalazi se u ekstradicionom pritvoru, na osnovu poternice iz Srbije kojom se tereti za zločine nad pripadnicima JNA iz 1992. godine u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu.

Da li iko ovu našu državu shvata ozbiljno?

[Bibliotekar]

Bože, baš svašta i ti pitaš... Zašto bi, za ime sveta, uopšte neko i trebao da ovu državu shvata ozbiljno, kada ni ona samu sebe tako ne shvata? Uostalom, seti se da je ne baš tako davno - jula prošle, 2010. godine - sud u Londonu, kojem je predsedavao uvaženi Timoti Vorkmen, odbio zahtev Srbije za izručenjem nekadašnjeg člana Predsedništva BiH Ejupa Ganića, koga smo prilično osnovano osumnjičili za činjenje ratnog zločina u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 1992, jer, kako nam je tada zvanično objašnjeno, pomenuta osoba u Srbiji ne bi imala fer suđenje budući da je Srbija „pokušala da trguje sa ovim zahtevom”.

Imajući u vidu i činjenicu da su advokati g. Ganića onomad najavili da će tražiti višemilionsku odštetu zarad pretrpljenih duševnih boli njihovog uvaženog klijenta, možda je zaista i bolje da se u slučaju g. Divjaka (čija je krivica neuporedivo manje eksplicitno dokaziva nego ona g. Ganića!) ne izlažemo blamaži i dodatnim troškovima. Budžet nam je ionako tanak, a kod MMF-a smo se ionako zadužili za još 1,2 milijarde evra tokom prva dva meseca ove godine... Ko će, za ime sveta sve to pootplaćivati? A i štetilo bi našim perspektivnim eurointegracijama, koje, naravno, nemaju alternativu...

[branko]

Misliš da ne otplaćujemo kao Davinićev satelit?

[Bibliotekar]

Tačno, dragaj dušo moja, samo što bismo u tu kalkulaciju otplaćivanja - pored tog notornog izraelskog satelita - trebali da uvrstimo i Dinkićev „Fijat automobili Srbija”, Kolesarov US Steel (Sartid), Dragutinovićkinu Komercijalnu banku... lista je zaista podugačka, trebalo bi vremena da se sve to nabroji.

Naravno, ni najmanje ne treba sumnjati da će sve te divne finansijsko-poslovne konstrukcije na kraju otplaćivati sirotinja raja - jedino finansijsko izvorište na koje se uvek možemo osloniti. Ono, doduše, nije baš najjasnije odakle će i kako će ista, u ovoj epohi opšteg privrednog prosperiteta, u kojoj je privredna lokomotiva jugoistočne Evrope i vasceloga Balkana, Mila Srbija, umesto dobitka 200.000 novih izgubila 400.000 postojećih radnih mesta, ali jedna istinski odgovorna, dugoročno promišljajuća i euprosperitetnim horizontima okrenuta vlada ne bi trebala da poklekne pod pritiscima tako neevropskih i odvjeć pesimističkih makroekonomskih pokazatelja koja razna ekonomistička zanovetala šire unaokolo.

Stoga, uzdajmo se mi u naše racionalno sagledavanje europerspektiva i - ako ništa drugo - povedimo računa da se ne pružamo preko sopstvenoga gubera! Manimo se, ljudi, sada isterivanja nekakvog pukog larpurlartističko-juridičkoga maka na konac. Šta smo zaintačili sada sa sirotim Jovom Divjakom? Od Tihomira Purde odustasmo, a sada bi na nesretnome Jovi so pravedništva da gonimo? Ma gde će nam duša? Pa, ljudi moji mi još i Naseru Oriću penziju treba da damo, ej! Dužni smo i Bogu i Svetu, a ovamo nešto hajrijamo unaokolo protivu našeg rođenog Jove! Šta li će Evropa o nama misliti? A ne dao nam bog da se i Ramuš Haradinaj odšetenoga zahteva jošte dohvati...

U pamet se, poštovane dame i gospodo, radni ljudi i građani, poštena i ina inteligencijo, te braćo i sestre uzmimo! Krajnje je vreme. Zaista.

[branko]

Vreme je da osnujemo Radničku partiju Srbije sa posebnim anarhističkim krilom.

[Bibliotekar]

Nipošto, druže! Ta setite se čemu nas je plemeniti i mudri knjaz Kropotkin još onomad učio: jedino je dobrovoljna kooperacija između slobodnih individua udruženih u ciljnu asocijaciju kadra istinski društveni probražaj ostvariti! Bez ikakve prinude, bez centralizovane kontrole, bez socijalne stratifikacije - jednom rečju jedino je bez ikakvih partija moguće istinski čovečno društvo ostvariti!

Stoga se manimo tih relikata mračne prošlosti - od njih nam nikada istinski bolje neće biti. Vreme je za istinsku i poštenu, politički angažovanu adhokratiju o kojoj nam je Alvin Tofler pripovedao. Vreme je da oformimo odrede digitalnih partizana!

[branko]

Meni taj Tofler o adhokratiji ništa nije pripovedao, tako da ću u anarhiste. Ionako nevinih nema.

[Bibliotekar]

[Palma]

SKANDAL
UBICA SRBA DOBIO SPOMENIK U OPŠTINI ADA!

Janošu Jovanu Damjaniču, vojskovođi i mađarskom heroju koji je predvodio vojsku u borbi protiv Srbije, u opštini Ada podignut spomenik



Statua Janoša Damjaniča, mađarskog nacionalnog heroja i vojskovođe kome se pripisuje izjava "Srbi ne treba da postoje i neću se smiriti dok i poslednji Srbin na svetu ne bude mrtav, a kad se to dogodi, sam sebe ću ubiti", od pre nekoliko dana krasi centar ovog vojvođanskog mesta.

- Ovo je čista provokacija! Niko se ne bi bunio da su mu podigli spomenik u Mađarskoj, ali postaviti bistu u centru Ade čoveka koji je iskazivao otvorenu mržnju prema Srbima jeste bezobrazluk i provokacija - saopštio nam je građanin ovog mesta, u kojem je 80 odsto stanovništva mađarske nacionalnosti. Inače, spomenik je postavljen povodom obeležavanjem 15. marta, početka mađarske revolucije za dobijanje nezavisnosti 1848. godine, a samo za ovu manifestaciju iz Mađarske su došla dva autobusa udruženja boraca. Čitavu akciju je podržala i lokalna samouprava s predsednikom opštine Zoltanom Biličkim na čelu.

- Taj spomenik predstavlja poklon bratskog grada Budakalasa iz Mađarske, a poklonu se u zube ne gleda! Iskreno, nisam znao ko je Janoš Damjanič i o identitetu tog čoveka saznao sam tek posle manifestacije i postavljanja statue. S moje strane nema provokacije, a nadam se da predstavnici bratskog nam grada nisu imali lošu nameru - iskren je Bilički.

Prema njegovim rečima, ukoliko srpsko stanovništvo bude izrazilo masovno nezadovoljstvo, lokalna samouprava će ukloniti spomenik čoveku koji je predvodio mađarsku vojsku u borbi protiv Srbije.

[tanja]

Masovno nezadovoljstvo!!!???