Quo Vadis, Srbijo?

[Bibliotekar]

Ispravnije je - do popune Žutoga kontejnera:

[Bibliotekar]

Prazna sala Generalne skupštine UN za vreme govora Predsednika Republike Srbije



Ni jedan jedini šef države ili ministar inostranih poslova (osim g. Dačića sa prevoditeljkom) u auditorijumu

Šta da se radi - autobusi podrške ne mogu preko Atlantika...

[Bibliotekar]

Četrdeset i dvoje srpskih sudija i trinaest tužilaca položilo zakletvu pred Hašimom Tačijem

Četrdeset i dvoje srpskih sudija i trinaest tužilaca položilo je zakletvu pred kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem. Ove sudije i tužioci danas su integrisani u pravosudni sistem Republike Kosovo, na šta im je i sam kosovski predsednik čestitao. Polaganju zakletve prisustvovali su međunarodni predstavnici na Kosovu, uključujući ambasadore.

„Pozdravljam vašu spremnost da se integrišete u kosovsko pravosuđe i radite u skladu sa kosovskim zakonodavstvom. Takođe, pozdravljam vašu spremnost da izvršavate funkciju sudija, tužilaca časno, odgovorno i nepristrasno, poštujući pravila profesionalne etike,” rekao je Tači u obraćanju sudijama, navodi se u saopštenju iz kosovskog predsedništva.



Uručenje Ukaza o imenovanju srpskim sudijama od strane Hašima Tačija

On je naveo i to da imenovanje sudija i tužilaca iz nevećinskih zajednica „u potpunosti održava multietničku prirodu Kosova. Kosovo je izgrađeno na ustavnim principima, inkluzivnosti, jednakosti i slobodi svakog pojedinca. Kosovo je usvojilo odgovarajuće mere za unapređenje pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika zajednica u svim oblastima ekonomskog, socijalnog, političkog i kulturnog života.”

Istovremeno, Tači se zahvalio i međunarodnim prijateljima, čiju su, kaže, podršku imali na ovom putu, dodavši: „Sudije i tužioci imaju veliku ulogu u životima građana u ostvarivanju njihovih prava u obezbeđivanju jednakog pristupa pravdi, bez obzira na njihov pol, rasnu, versku i nacionalnu pripadnost.”

Hašim Tači je nakon polaganja zakletve potpisao ukaz o imenovanju 40 sudija i 13 tužilaca iz manjinskih zajednica i istakao da imenovanje nosilaca pravosudnih funkcija iz manjinskih zajednica predstavlja multietničku prirodu Kosova, saopšteno je iz kabineta kosovskog predsednika.

U saopštenju se ističe da ukaz o postavljanju sudija i tužilaca iz manjinskih zajednica jedna od afirmativnih mera koje institucije Kosova preduzimaju kako bi se postigla puna i efektivna ravnopravnost pripadnika zajednica u svim oblastima ekonomskog, društvenog, političkog i kulturnog života.

Polaganjem zakletve i ukazom se obezbeđuje „potpuna primena Sporazuma o pravosuđu koji je postignut u Briselu 10. februara 2015. godine.”



Sudije i tužioci kosovskog pravosuđa srpske nacionalnosti koji su položili zakletvu pred Hašimom Tačijem

Srpske sudije i tužioci trebalo je da polože zakletvu pred kosovskim predsednikom 17. oktobra, ali se oni na polaganju zakletve nisu pojavili.

Do odlaganja „pune implementacije” sporazuma o pravosuđu, kako je ranije najavljivano, nije došlo zbog, saopšteno je iz EU, zahteva za odlaganjem od strane Beograda.

Zašto je do odlaganja integracije srpskih pravosudnih radnika u kosovski sistem došlo - nije bilo zvaničnih informacija, dok su direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, a potom i srpski Predsednik, Aleksandar Vučić, najavili da će se integracija dogoditi tri dana kasnije, odnosno juče - dan nakon kosovskih lokalnih izbora.

„Što se mene tiče, dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle današnje sednice dala odobrenje” - rekao je tada Vučić.

Sporazum o pravosuđu postignut je početkom februara 2015. godine, nakon čega je iz beogradskog pregovaračkog tima istaknuto da uz ovaj sporazum postoji i „prateći sporazum koji razrađuje sve detalje", te da "ni na jednom mestu, nema ni grba, ni naziva ,Republika Kosovo’”.

Od 2015. raspisana su i dva konkursa za integraciju nekadašnjih tužilaca, sudija i administrativnog osoblja srpskog pravosudnog sistema u kosovski, vršena je njihova obuka, ali nijednom, suprotno praksi kosovskih pravosudnih institucija - nisu saopštena njihova imena.

Današnja integracija najavljena je iz Brisela nakon, kako je tada navedeno, neformalnog sastanka Tačija i Vučića, a nakon ranije najavljenog roka za integraciju srpskog pravosuđa što je bio 10. januar 2017.

Izvor: Koha Ditore

P.S: Tekst zakletve koju su pred licem sa još uvek važeće Poternice Republike Srbije, Predsednikom tzv. Republike Kosovo Hašimom Tačijem, koji je 1997. godine pred Okružnim sudom u Prištini u odsustvu bio osuđen na 10 godina zatvora zbog terorizma, a za kojim je 2002. godine bila raspisana poternica zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo genocida, glasi:

„Zaklinjem se da ću se u obavljanju dužnosti sudije Republike Kosovo pridržavati Ustava Republike Kosovo i da ću služiti kao sudija časno, odgovorno i nepristrasno, poštujući pravila profesionalne etike.”

Posle izgovaranja ove zakletve pred imenovanom osobom, diplomirani moralni bednici srpske nacionalnosti potpisali su navedeni tekst zakletve.



PPS: Da bi nastavili da primaju penzije od Republike Srbije (jer su prethodno penzionisani u srpskom pravosuđu), ovu potpisanu zakletvu u obliku fotokopije zaklete osobe moraće da pošalju Kancelariji za KiM na uvid i potvrdu.

PPPS: Serem im se na diplome pravnog fakulteta.

[branko]

Ne postoje pouzdani podaci o broju naših građana koji se u potrazi za poslom iseljavaju iz zemlje

Emigracija iz Srbije dobila galopirajući trend

Srbija je na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom, zauzela 31 mesto * Čak dve trećine mladih želi da se iseli iz zemlje

Ne postoje precizni podaci o tome koliko građana Srbije trenutno živi i radi u inostranstvu, niti koliko ljudi godišnje potraži posao van granica zemlje. Ako se pita statistika, koja svoje podatke bazira na popisu, prema poslednjem izveštaju iz 2011. vani se nalazi 313.411 naših građana.

Međutim, domaćoj statistici izmiču druga i treća generacija iseljenika, jer ne postoji metodologija koja bi obuhvatila i te grupe. Podaci OECD-a, rađeni uglavnom prema evidencijama zemalja koje primaju ekonomske migrante, govori da je broj znatno viši - čak 598.200 iseljenika i to samo u te zemlje i starosne dobi 15 i više godina.

Redovni član Akademije ekonomskih nauka, profesor Vladimir Grečić, koji se inače bavi problemom migracija, potvrđuje paradoks da u eri digitalizacije ne postoje pouzdani podaci čak ni kada se istraživači oslanjaju na statistike glavnih imigracionih država. Kada je o Srbiji reč, dodatni problem je to što se evidencije vode prema zemlji rođenja ili prema državljanstvu, a naša zemlja je u poslednje dve decenije nekoliko puta promenila svoj državni status, od SR Jugoslavije, preko SCG do RS. Ali i tako dobijeni podaci morali bi da budu razlog za brigu.

- Prema procenama nedavno objavljenim u Sekretarijatu OECD, emigracija iz Srbije je poprimila galopirajući rast. Naime, prosečan godišnji broj emigranata iz naše zemlje samo u države članice OECD, u periodu od 2005. do 2014. iznosio je 31.000. U 2014. emigriralo je 57.000 osoba, da bi 2015. taj broj dostigao rekordnih 60.000. Time je Srbija, na rang listi 50 zemalja u svetu sa najbrojnijom emigracijom, zauzela 31 mesto. Koliko se migranata vratilo u Srbiju nije poznato. Takav podatak u ovoj publikaciji nije dostupan - kaže za Danas profesor Grečić.

On ukazuje i na skorašnja istraživanja koja pokazuju da su emigracione namere mladih kod nas dosta izražene – čak dve trećine ispitanika iz te kategorije želi da se iseli iz zemlje. Motivacija mladih za emigraciju je skoro u potpunosti ekonomska (81,9 odsto). Oni žele poboljšanje životnog standarda, lakše zaposlenje, bolje uslovi za pokretanje sopstvenog posla, bolje obrazovanje i slično. Najprivlačnije zemlje destinacije za emigraciju su zemlje EU (gotovo kod četvrtine ispitanika), posebno Nemačka i Austrija, a od prekookeanskih SAD i Kanada.

- Ništa to nije nelogično. Srbija u ekonomskom pogledu mnogo zaostaje za zemljama Evropske unije. Izveštaj EK o napretku Srbije u 2015. pokazuje da se BDP po stanovniku u Srbiji nalazi na nivou od samo 35 odsto proseka u 28 zemalja EU zajedno uzetih. Inače, rizik od siromaštva - definisan kao deo stanovništva koji živi od prihoda koji su ispod 60 odsto proseka prihoda u zemlji, procenjuje se na 25,6 odsto. Pri tom, u stanovništvu Srbije vlada percepcija veoma ozbiljnog pesimizma u pogledu kapaciteta naše države za zadržavanje i kapaciteta za privlačenje talenata. To potvrđuje i najnoviji Izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2017-2018), prema kome je Srbija po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata“ na 134. mestu a po indikatoru „kapacitet za privlačenje talenata“ na 132. poziciji od ukupno 137 zemalja - ističe naš sagovornik i dodaje da je u inostranstvo otišlo oko 90.000 visokoobrazovanih kadrova dok je broj studenata rođenih u Srbiji koji se obrazuju u inostranstvu 2012. godine iznosio 9.712.

"Oni su u najvećoj meri potencijalni iseljenici, budući da za vreme studija nauče dobro jezik i prilagođavaju se zahtevima tržišta rada zemlje u kojoj studiraju", objašnjava on.
Ukazuje i da tako promenjena struktura migranata u odnosu na period od pre nekoliko decenija kada su odlazili uglavnom ljudi sa nižim stepenom obrazovanja, ima i svoje ekonomske posledice.

- Emigracija generiše i mogućnosti i izazove za zemlje porekla. Kod manje razvijenih i zemalja u razvoju, izražava se najčešće zabrinutost zbog gubitka visoko kvalifikovanih i stručnih radnika, takozvanog "odliva mozgova", koji može da ometa razvoj. Uz to, neke zemlje vide emigraciju kao strategiju za podsticaj privrede, ne samo od deviznih doznaka ili smanjenja pritisaka na tržište rada, već i pokazateljima da njihove dijaspore mogu doprineti razvoju kroz finansijska ulaganja u matičnim državama, kao i kroz transfer znanja i veština - kaže Grečić.

Ipak, upozorava on, iseljavanje talenata iz Srbije je sve veće. To će imati dalekosežne negativne implikacije, jer su zemlji potrebni visokostručni kadrovi. Najvažniji činilac povećanja konkurentnosti privrede su znanje i inovacije, a talenti su nosioci inovacija, u uslovima razvoja društva i ekonomije zasnovane na znanju. Inače, strane kompanije kod nas traže najbolje stručnjake, kada procenjuju buduće efekte prilikom ulaganja kapitala, kaže naš sagovornik. On tvrdi i da se odlazak mladih u inostranstvo ne može i ne treba zaustavljati.

- Oni treba da odlaze, rade neko vreme, stiču nova znanja i vredna iskustva, ali i da se vrate u matičnu državu. Nijedna zemlja nije uspela da zaustavi emigraciju, ali više njih, sličnih našoj, uspele su da stvore povoljan ambijent za povratak mladih, promovišući „cirkularnu migraciju“. Svi su ljudi vredni pažnje, ali odlazak talenata, koji su nosioci znanja i inovacija koje su bitni činioci razvoja, prosperiteta i povećanja konkurentnosti privrede Srbije, predstavlja najveći izazov za nosioce političkih funcija - zaključuje profesor Grečić.

Najviše obrazovanih odlazi u Kanadu

Od ukupno 598.200 iseljenika iz Srbije, koliko ih je evidentirao OEBS, 307.500 su žene. Od tog broja, u Nemačkoj je 27,4 odsto, slede Austrija sa 16,1 odsto, Švajcarska sa 10,4 procenta, Francuska 10, Italija 6,2 odsto, Kanada 4,9 a Australija 3,2 procenta. Za SAD i Ujedinjeno Kraljevstvo nisu dati podaci. Prema stepenu obrazovanja, u Nemačkoj je udeo visokoobrazovanih u ukupnom broju iseljenika bio je 9,3 odsto, Austriji 5,5 procenata, Švajcarskoj 12,9 odsto, Francuskoj 13,5 odsto, Italiji 10 , Kanadi 52 i Australiji 22,8 odsto.

U pečalbu najmanje preko NZS

Kanali kojima naši građani traže i dobijaju posao u inostranstvu su različiti, a u ukupnom broju migranata gotovo je simbolično koliko njih odlčazi posredstvom državnih institucija, poput Nacionalne službe zapošljavanja.

Tako se 2012. godine15 medicinskih sestara i tehničara zaposlilo u Nemačkoj, a u Ugandi je zaposlena jedna medicinske sestre u operacionoj sali. Naredne godine lista se malo proširila, pa je u Japanu preko NSZ-a posao našao jedan profesor engleskog jezika, u Ugandu je otišao jedan specijalista ginekologije i akušerstva, u SR Nemačku četiri doktora medicine a u Libiju dva lekara specijalista -urgentne medicine i pulmologije i tri medicinske sestre. U 2014. osam osoba sa liste nezaposlenih angažovano je u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, u SR Nemačkoj, Japanu i Mađarskoj, dok je 2015. zaposleno 55 naših državljana - 37 medicinskih sestara ili tehničara u SR Nemačkoj i 18 lica u Sloveniji i Japanu.

Prošle godine posao u inostranstvu preko NSZ našlo je 27 državljana Srbije - 15 medicinskih sestara ili tehničara u SR Nemačkoj i 12 lica u Sloveniji. Prema posebnoj evidenciji NSZ koja se vodi nakon potpisanog sporazuma sa nemačkim institucijama, u tu zemlju je od 2013. otišlo ukupno 1.479 osoba, od kojih su neki samostalno pronašli posao. I domaće agencije za posredovanje u zapošljavanju šalju radnike u inostranstvo, ali ukoliko nisu za taj posao registrovane, što se dešava, to može da bude i veliki rizik. Uz to, najveći broj mladih koji odlaze, samostalno nalaze poslodavce a većina fakulteta nema evidenciju o profesionalnoj karijeri svršenih studenata.

[branko]

Šefica Agencije za borbu protiv korupcije podnela ostavku

Beograd -- Majda Kršikapa podnela je neopozivu ostavku na funkciju direktorke Agencije za borbu protiv korupcije, objavljeno je na sajtu Agencije.

Kršikapa je na funkciji provela samo dva meseca, a u Agenciju je došla iz Visokog saveta sudstva.

Kako se navodi, neopozivu ostavku je podnela na telefonskoj sednici, a v. d. direktora Agencije biće Verka Atanasković, koja je izabrana jednoglasno.

Dogovoreno je i da na narednoj sednici Odbor Agencije donese odluku o raspisivanju javnog konkursa za izbor novog direktora Agencije.

Agencija je poslednji put bila u žiži javnosti u slučaju stana ministra Aleksandra Vulina, krajem septembra. Sada već bivša direktorka Agencije rekla je da je Agencija u tom slučaju uradila sve što je u njenoj nadležnosti.

Agencija pre njenog izbora nije imala direktora od decembra 2016. godine, kada je ostavku na tu funkciju podnela Tatjana Babić posle imenovanja za sudiju Ustavnog suda.

Inače, Agencija, nakon odlaska Tatjane Babić, iz dva puta nije izabrala novog direktora. Na prvom konkursu Odbor Agencije nije izabrao direktora jer nijedan od kandidata nije dobio potrebnu većinu glasova.

Tatjana Babić je bila na čelu Agencije od januara 2013. godine, nakon što je smenjena Zorana Marković.

[Bibliotekar]

Gnjilane: Trojica Srba, jedan Turčin i Rom unapređeni u čin desetara Prvog bataljona u Kosovskim bezbednosnim snagama

Na svečanosti održanoj u kasarni u Gnjilanu juče su trojica Srba, te po jedan Turčin i Rom, pripadnici Kosovskih snaga
bezbednosti (KSB), unapređeni u čin desetara Prvog bataljona KSB.

Svečanosti su, između ostalih, prisustvovali i predsednik Kosova Hašim Tači, ministar za KSB-a Rustem Beriša, kao i predstavnici NATO-a.

„Kosovske snage bezbednosti će nastaviti da se obučavaju po standardima NATO, čiji Kosovo želi da postane član. KSB su spremne da prihvate nove odgovornosti i doprinesu miru u svetu”, rekao je Tači i dodao da činom unapređenja pripadnika manjinskih zajednica Kosovo pokazuje da je dom svih.



Predsednik Republike Kosovo Hašim Tači u srdačnom neformalnom razgovoru sa srpskim pripadnicima KSB-a

Jedan od unapređenih, Marjan Pavlović, kaže da je već šest godina pripadnik KSB-a i da će mu ovo unapređenje pomoći u poslu.

„Kolege Albanci su nas primili dobro. Planiram da i dalje napredujem u službi“, izjavio je Pavlović.

U KBS-u danas je zaposleno 103 Srba, kako je juče saopštio zamenik premijera Kosova Dalibor Jevtić.

Inače, zadatak KSB-a je da sprovodi operacije odgovora u slučaju krize na Kosovu i u inostranstvu, operacije civilne zaštite na Kosovu i da pruži pomoć civilnim vlastima prilikom odgovora na elementarne nepogode i druge vanredne prilike.

Ove dužnosti obuhvataju operacije pretrage i spašavanja, uklanjanje eksplozivnih materijala, kontrolu i čišćenje opasnih materija, gašenje požara i druge poslove humanitarne pomoći.

(KiM Radio)

P. S.: Država koja toleriše kolaboraciju, legalizuje izdaju. I to je njen kraj.

[branko]

Vidi pogled ovo ispred mesara.

[branko]

Danas imao uvid u predlog krovnog ugovora sa nemačkim gigantom u proizvodnji mesa

Ugovor s Tenisom: Deset puta manje svinja, tri puta manje ulaganja

* Investicije Tenisa tri puta manje od najavljivanih, umesto 300 miliona evra, 100 miliona, od čega će država platiti do 20 miliona evra, plus moguće poreske olakšice

Februara prošle godine prilikom sastanka sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem vlasnik najveće nemačke mesne industrije Klemens Tenis najavio je ulaganje u Srbiju od 300 miliona evra.

Međutim, sudeći prema ugovoru u koji je Danas imao uvid, ali za koji još ne znamo da li je potpisan, predviđena je tri puta manja investicija - od 100 miliona evra.

Toliko je prema okvirnom ugovoru između Vlade Srbije i Tenis investa, do kog smo došli, predviđeno da Tenis uloži u pet farmi, na pet lokacija u Banatu, gde bi u narednih pet godina bilo uzgajano 350.000 svinja.

Potpisivanje ugovora sa nemačkim proizvođačem mesa Tenisom najavljivano je za jun 2016, međutim, da li je on potpisan pitanje je koje je za javnost do danas ostalo bez odgovora. Prema našim saznanjima, Vlada je u maju ove godine ovlastila ministra privrede Gorana Kneževića da taj ugovor potpiše, međutim u telefonskom razgovoru Knežević nam je rekao da on to nije uradio.

- Nisam potpisao ugovor - rekao je - ne znam uopšte šta me pitate.

Na ponovljeno pitanje da li je on trebalo da potpiše ugovor sa Tenisom u ime Vlade i da li je to učinio, Knežević je rekao "zašto bismo potpisivali ugovor. Mislite li da smo potpisali ugovor sa svakim od 5.000 investitora koji su došli u Srbiju?".

- Uostalom pitali ste me da li sam potpisao, nisam - završio je Knežević.

Ugovor sa Tenisom, međutim, najavio je, još prilikom posete Klemensa Tenisa, Aleksandar Vučić, i to za jun 2016. Premijer je u nekoliko navrata govorio o velikoj investiciji Tenisa, na konferenciji u februaru prošle godine rekao je kako bi Tenis "u početku proizvodio 700.000 do 800.000 svinja, a narednih godina došli bi do cifre od četiri miliona".

Međutim, prema okvirnom ugovoru napravljenom maja ove godine, u kom se, na 23 strane na engleskom i srpskom, investitor Tenis i Republika Srbija obavezuju na saradnju, odobrava se investicija koja "podrazumeva projektovanje, izgradnju i upravljanje sa pet svinjskih farmi gde će svaka imati 70.000 svinja sa najmanje 2.500 krmača po farmi godišnje (ukupno 350.000 svinja na svih pet farmi)". Između ostalog, navodi se da će svaka farma imati površinu između 15 i 25 hektara.

U ugovoru se ističe kako obe ugovorne strane smatraju da "će ova investicija doprineti konkurentnosti Srbije u polju proizvodnje i izvoza svinjskog mesa, kao i povećanju realizacije potencijala poljoprivrede".

Prema ovom ugovoru, Srbija Tenisu odobrava iznajmljivanje državnog obradivog zemljišta, "grupisanog u pet odvojenih lokacija za uzgoj ječma, pšenice, kukuruza, soje i drugih žitarica, a sve u skladu sa važećim propisima i ugovorima o zakupu". Ugovor o zakupu, sa čim je javnost upoznata, odnosi se na period od 30 godina, mada se to konkretno u ugovoru nigde ne pominje.

U ugovoru se dalje navodi da investitor očekuje državni podsticaj u iznosu od 20 odsto ukupnih kapitalnih izdataka po jednom modelu (jedna farma i jedna lokacija), u svakom slučaju ne više od četiri miliona evra po jednoj farmi.

Ugovorom je regulisano i da investitor osim pomenutih podsticaja nema prava da traži druge vrste subvencija, isključujući poreske olakšice, ali i da on finansira ceo projekat. S druge strane, država Srbija se obavezuje da će obezbediti građevinsko zemljište bez naknade.

Ono sa čime je poslednjih dana javnost upoznata jeste broj lokacija koje je Tenis za početak tražio u zakup, mada se do pre dve nedelje ni o tome ništa nije znalo. U ovom ugovoru navodi se tih konkretnih pet lokacija, ali i datum početka zakupa za svaku od njih. Tako je, prema ovom ugovoru, početak zakupa za zemljište u Zrenjaninu (koje je jula odobreno) planiran za novembar 2017, početak zakupa za Kikindu (takođe odobren) za novembar 2018, zakup zemljišta u Sečnju predviđen je za novembar 2019, Vršac u novembru 2020. i na kraju Plandište, gde je plan da se u zakup uđe novembra 2021.

Očigledno je da su rokovi pomereni, jer iako je Komisija koja odobrava zakupe već odobrila zakupe u Zrenjaninu i Kikindi (u Sečnju je u toku odobravanje), Tenis u Zrenjanin ne dolazi ovog novembra već je investiranje odloženo za dve godine.

- Firma Tenis invest je pomerila rokove za započinjanje radova pa će zemljište do tada biti davano u zakup. Oni ulaze u posed od 2019. i najavili su investiranje od 21 miliona evra, rečeno je pre desetak dana na sednici Gradskog veća u Zrenjaninu.

U ugovoru se govori o dve faze projekta, u prvoj, prema ovom ugovoru, planirana je izgradnja tri farme, a u drugoj preostale dve. Međutim, ugovor omogućava Tenisu da jednostrano odustane od faze dva najkasnije do 30. septembra 2019, uz pismeno obaveštenje druge strane. Ukoliko to ne učini, mora da nastavi sa fazom dva.

Ovim dokumentom predviđena je i mogućnost raskida ugovora sa Tenisom i to u slučaju da se nekoliko uslova ne ispuni u narednih mesec dana, tačnije do 31. decembra 2017. Da se to ne bi desilo, do kraja ove godine, Tenis i Ministarstvo privrede moraju da potpišu ugovor o državnoj pomoći za prvu fazu, predugovor o zakupu za lokacije broj 1, 2 i 3 sa utvrđenom zakupninom, investitor treba da zaključi ugovor o prenosu svojine za zemljište koje je potrebno za izgradnju farme u Zrenjaninu kao i da se postigne pisani sporazum o zemljištu koje je potrebno za farme u Kikindi i Sečnju.

Realizacija prve faze, prema ovom ugovoru, podrazumeva da investitor započne poljoprivredne radove na prve tri lokacije, aplicira za građevinske dozvole i dobije upotrebne, investira u njih i zaključi ugovor o prenosu za zemljište koje je potrebno za izgradnju druge i treće farme.

U isto vreme, druga ugovorna strana, Republika Srbija se obavezuje da će poštovati Ugovor o državnoj pomoći, da će olakšati investitoru dobijanje građevinskih i upotrebnih dozvola, ali i da će da "uloži napore da obavezna vakcinacija protiv svinjske kuge bude ukinuta do 31. decembra 2022, pri čemu ovaj period može biti produžen, u zavisnosti od zdravstvenih i higijenskih okolnosti, tržišnih uslova i drugih faktora".

U tekstu ugovora se dalje navodi i da "propust RS da ukine obavezu vakcinisanja svinja protiv kuge ne predstavlja povredu ovog ugovora".

U delu ugovora koji se odnosi na promenu kontrole se navodi da je tokom izvršenja projekta investitor dužan da obavesti pismenim putem državu Srbiju u slučaju promene kontrole najmanje mesec dana pre nego što se promena desi. "Investitor neće imati pravo da izvrši niti dozvoli bilo koju radnju ili propust bez prethodne pisane saglasnosti RS ako bi takva radnja ili propust za posledicu imali, posredno ili neposredno, situaciju da različita lica kontrolišu, na bilo koji način, različite segmente jednog modula, ili različite module", navodi se u ugovoru koji je sačinjen u četiri primerka, na dva jezika i gde će u slučaju da bude neslaganja preovladati srpska verzija.

Tenis će moći da se prijavi za sva poreska oslobođenja i druge poreske olakšice, ukoliko se ispune svi uslovi i ispoštuju sve procedure predviđene propisima, ali je ovim ugovorom obavezan da se u periodu od 10 godina od zaključenja ugovora ne prijavljuje i ne koristi bilo koje druge podsticaje.

O tome da li je potpisan ugovor sa Tenisom i detaljima ovog ugovora pokušali smo da dobijemo odgovore od ministarstava privrede i poljoprivrede, ali i Vlade Srbije, međutim odgovori još nisu stigli.

[branko]

МИЛИ АЛЕЧКОВИЋ ОДУЗИМАЈУ ДЕТЕ: Уплашена девојчица запомагала док су је брутално извлачили из стана!

Клинички психолог, професор и писац Мила Алечковић проживљава ових дана праву породичну драму.

Наиме, она се српској јавности обратила у видео снимку на Јутјубу, наводећи да јој је девојчица, чији су хранитељи већ две године она и њен супруг, одузета од стране Центра за социјални рад у Обреновцу и Центра за породични смештај и усвојење Београд.

- Дете чији смо хранитељи долази са простора Косова и Метохије, из избегличке породице, отац јој је преминуо, мајка је тада била болесна, и суд је њу изместио из породице, након чега бригу о њему воде управо ова два центра, каже Алечковић у снимку.

Даље напомиње да су дете легално преузели на хранитељство када је имало шест година, додавши да јој је чак сада већ бивша директорка Центра за породични смештај и усвојење у Београду захвалила што су преузели девојчицу којој је била потребна љубав.

- Када је дошла била је у ужасном стању, у физичком и психичком растројству, са трулим зубима, ранама и пликовима на кожи, уплашена и у констрантном страху, говори она.

Мила и њен супруг, иначе Француз по националности, прихватили су дете, како каже са великом љубављу, уписали је у елитну школу, хранили је, лечили и радили на њеном самопоуздању.

- Тешко јој је било у почетку да се привикне на нас, на нову средину, школу, изборили смо се да буде у одељењу код учитељице која је такође пореклом са Косова, како би могла да се поистовети са неким и како би учитељица могла да је охрабрује, објашњава Алечковић.

После одређеног времена девојчица се уклопила, порасло јој је самопоуздање, стекла је нове пријатеље, добијала је петице.

Међутим, Мила почетком децембра добија позив из Центра за социјални рад из Обреновца да би дошли у посету, након скоро две године хранитељства, како би видели како је сада девојчица, и да провере да ли су услови за њен живот добри.

- Долазе код нас 15. децембра, група од осморо из ова два центра, улазе у стан као да хоће неког да убију, и говоре да девојчица сада иде у нову породицу. Била сам запањена, а девојчица је пребледела када су јој саопштили ову информацију, ужаснута је Мила.

Она тврди да њу и њеног супруга нико није упозорио да ће до овога доћи.

- Службеници ових центара су млатили неким решењем да дете напушта нашу породицу, а мени то решење нико није унапред послао. Не знам ни разлог због чега су одвели девојчицу, само су нам рекли да нисмо испоштовали нека правила, а ја не знам која. Наравно да нисам желела да потпишем решење, упали су нам у стан, на агресиван начин саопштили да девојчица мора да нас напусти, а нас нико није ни упозорио нити рекао зашто, тврди професорка и клинички психолог.

Мила је потом уз присуство правника из Центра написала жалбу против решења које су добили и потписала само ту жалбу.

- Били су толико агресивни и насилни да сам имала утисак да су заправо дошли да нас испровоцирају и да ми направило неки скандал, али супруг и ја то нисмо дозволили. Дете су хтели да нам одузму у папучама, кроз сузе говори Мила.

Она даље наводи да су службеници из Центра изашли у ходник и позвали полицију.

- Полицијски службеници су стварно били фини и рекли како им је ово најтежи случај на који су наишли, али да стварно морају да одведу дете, каже Мила и препричава како је и девојчица вриштајући и клечећи на коленима молила да је не воде.

Према њеним речима, неће допустити да се случај овде заврши.

- Девојчица је све изгубила у животу, ми смо је подигли, оспособили за живот. Ово што су из Центра урадили детету је најгори криминални гест учињен према њему, ово је нешто што може да му остави трауму, говори из професионалног угла Алечковић.

Мила страхује да би девојчицу могли да продају.

- Имам основану сумњу да се деца у нашој земљи, и то често из тих Центара продају, не знамо куда иду та деца. Ја страхујем да би то могло да се догоди нашој девојчици, уплакано говори она.

На крају додаје да су поднели кривичну пријаву и да се неће смирити док не спасу дете.

[Bibliotekar]

Leskovac: Novinari pozvani da prisustvuju puštanju u rad septičke jame

U dvorištu Osnovne škole „Slavko Zlatanović” u Miroševcu sutra će biti puštena u rad septička jama na kojoj je „rađeno investiciono održavanje”, saopšteno je danas iz Odeljenja za društvene delatnosti i lokalni ekonomski razvoj grada Leskovca.



Tim povodom je sa mejla ugašene Agencije za lokalni ekonomski razvoj na adresu lokalnih medija stigao poziv da prisustvuju ovom svečanom događaju koji je, došavši na red nakon prethodno uspešno realizovanog svečanog otvaranja lifta, semafora i javnog toaleta na groblju, zakazan za sutra u 13 časova, piše portal Jugmedia.

(Jugmedia.rs)

Link do originalne vesti, poštovane dame i gospodo, nalazi se ovde:

http://jugmedia.rs/poziv-pustanje-rad-septicke-jame/

[branko]

Vučić: Srbiji neće dozvoliti ulazak u EU bez jasno rešenog pitanja granica

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavo je sinoć da pravno obavezujući sporazum sa Prištinom bez kojeg Srbija neće moći da uđe u EU podrazumeva jasno rešenje pitanja granica.

Vučić je za televiziju Hepi rekao će on za dva ili dva i po meseca reći šta misli šta je najmanje loše rešenje tog pitanja.

"Neće dozvoliti ulaz Srbije u EU bez jasno rešenog pitanja granica. Kako ćemo da ga rešimo, videćemo, narod će na nekom referendumu morati da kaže šta misli o tome", rekao je Vučić.

Vučić je kazao da svi u Srbiji moraju da se dogovore i kažu šta da se učini u budućnosti, jer od sukoba sa Albancima "nema vajde i sreće".

"Suština, što ljudi treba da znaju je ili ćemo da uradimo nešto, da nešto pokušamo da rešimo, ili smo osuđeni na propast", rekao je Vučić.


Ubistvo Olivera Ivanovića direktan pucanj u Srbiju

Predsednik Srbije je ocenio da je ubistvo lidera Građanske inicijative SDP Olivera Ivanovića direktan pucanj u Srbiju.

"Prvo to je napad na Sever Kosova, trajno unošenje nesigurnosti u naš narod i podela koje treba da se naprave u Srbiji", rekao je Vučić za televiziju Hepi.

Upitan o pisanju pojedinih dnevnih listova da je Milan Radojčić vlast u Kosovskoj Mitrovici, Vučić je kazao da ako je on ili bilo ko drugi ubica biće uhapšen smo da mora da se pronađe bilo koji dokaz.

"Šta očekujete od mene? Da kažem da je ubica? Slušajte, ako je on ubica ili bilo ko drugi biće uhapšen samo mora da se pronađe bilo koji dokaz", rekao je Vučić.

Pozvao je Prištinu da otkriju ubice Olivera Ivanovića. "Neka oni pronađu ko je ubio Olivera, pa da vidimo. Ako kažu da je neko sa Severa... dajte nam samo to, mi ćemo da ga uhapsimo, ako je na našoj efektivnoj teritoriji", reka je Vučić.

Vučić je kazao da se sa Ivanovićem više puta viđao u Vladi i Predsedništvu Srbije što je, kako je naveo, sve zapisano.

Ističući da ga opozicija u Srbiji napada i insinuira različite stvari samo da bi se "dočepali beogradske kase", Vučić je naveo da nije ni ubica ni lopov i da mogu da govore šta hoće.

"Nisu mene pogodili (Vuk) Jeremić, (Dragan) Đilas, (Saša) Janković. Oni mene napadaju po nalogu vrhovnog tajkuna da bi imali više para i bili još više bogatiji. Mene je pogodilo ono što je govorio mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije", kazao je Vučić.

Lider građanske inicijative SDP Oliver Ivanović ubijen je u utorak u severnom delu Kosovske Mitrovice.


"Videćemo da li će opozicija imati više od SNS"

Vučić, koji je i predsednik Srpske napredne stranke ocenio je da je veoma ponosan na rezultate ostvarene u gradu Beogradu, rekavši da će moliti ljude da glasaju za sve što je urađeno.

Vučić je za televiziju Hepi rekao da veruje da opozicija ima velike šanse i da je blizu pobede na izborima za Skupštinu grada Beograda.

"Nikakve razlike između svih njih nema. Da li će imati više od SNS, to ćemo još da vidimo", rekao je Vučić, koji je predsednik Srbije.

Ocenjujući da se svi u opoziciji ni u čemu ne razlikuju osim u netrpeljivosti jednih prema drugima, Vučić je kazao da "mogu svi sa svima" i da će sve uraditi da pređu cenzus, uđu u parlament i unose nestabilnost.

Vučić je istakao da je danas svaki Beograđani zadužen za najmanje 300 evra manje u odnosu na pre četiri godine zahvaljujući odgovornoj gradskoj vlasti, koja je smanjila sve dugove i izgradila više nego prethodna vlast.

Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda održaće se 4. marta.

Sarajevo tražilo da Dodik bude priveden

Predsednik Srbije navo je i da planira da sa predsednikom Republike Srpske (RS) Miloradom Dodikom u aprilu poseti Mostar.

"Dogovoriću sa Dodikom da obiđemo srpski deo Hercegovine da vidimo šta možemo da pomognemo", rekao je Vučić.

On je kazao da će ove godine biti održani izbori u Bosni i Hercegovini, navodeći da očekuje velike pritiske na Dodika.

"Ne bih mu bio u koži šta će sve morati da prođe i da izdrži, i šta će Republika Srpska u celini morati da izdrži", kazao je Vučić.

On je istakao da Srbija nikada neće ići protiv RS, niti RS protiv Srbije, dodajući da je to tekovina kojom svi treba da se ponose.

"Tražili su od nas da privedemo Dodika, još pre godinu dana imali smo zvanične zahteve iz Sarajeva. Pitamo sam, ljudi šta hoćete... Hoćete da ne damo narodu da pređe granicu, šta je to što želite", rekao je Vučić i istakao da će pomagati RS koliko god može u sladu sa Dejtonskim sporazumom.

[Bibliotekar]

[branko]

Rokade među poslušnima

Neće, biće, nije vreme, krajnje je vreme… Šta će biti sa rekonstrukcijom Vlade? Ostavkom Dušana Vujovića postalo je jasno da će se karte nanovo deliti, makar kako bi se popunio resor finansija. Ali to izgleda nije sve.

Ministar finansija Dušan Vujović podnosi ostavku iz ličnih razloga i, za razliku od nekih drugih saga srpske političke scene, tu neće biti natezanja, nuđenja i odbijanja ostavke. Nju je Vujović već kovertirao i dobio zahvalnicu premijerke Ane Brnabić za rezultate koji se sažimaju komplikovanim frazama poput „makroekonomska stabilizacija“, „fiskalna konsolidacija“ i „strukturne reforme“.
Tako će bivši stručnjak Svetske banke ostati jedna od „nestranačkih ličnosti“ koje su prošle kroz Vladu, a koje javnost i analitičari nikada nisu do kraja pročitali. Ostaće mu imidž viđenog eksperta za finansije koji nastupa kulturno i razborito, i nesumnjive zasluge za sanaciju državnih finansija dok se kritike na način te sanacije – smanjenjem plata i ionako jadnih penzija dok se istovremeno strani investitori obasipaju subvencijama – uglavnom šalju na Vučićevu adresu.

Ostaće i epizoda tokom poplava 2014. kada je Vučić vikao na Vujovića, što su zabeležile kamere. I utisak da odlazeći ministar nikada nije navikao na taj stil. „Četiri godine su u uslovima demokratije sasvim dovoljne da se čovek pokaže na javnoj funkciji“, napisao je Vujović u tekstu ostavke, što se može čitati i subverzivno – njegove kolege iz Vlade uglavnom misle da ni večnost na vlasti nije dovoljna.
Neki izvesno neće dočekati večnost u fotelji. Iz ličnih razloga, od političkog posla udaljen je i ministar privrede Goran Knežević i, kako se čuje, on se u Nemanjinu 11 neće vraćati. Najnovije trzavice između premijerke Brnabić i ministra Nenada Popovića potvrđuju da predsednica vlade bez izvornog autoriteta teško može da vodi ono što zove „timom“, a što više liči na predstavnike raznih interesnih grupa nego na tim.

Tako je premijerka, u samo nekoliko sedmica, od izjava da svi imaju pametnijeg posla od rekonstrukcije Vlade, stigla do toga da ne razume zašto je rekonstrukcija „takva tabu tema“ i da će biti smenjen „svako ko nema kapaciteta da da sve od sebe“. Ako dođe do novih rokada biće to, računajući izbore i manje i veće rekonstrukcije, sedma „Vučićeva“ vlada.

„Svaki put smo videli da to nema nikakvog uticaja na državnu politiku i građane“, kaže za DW Vera Didanović, novinarka nedeljnika NIN. „Sa jedne strane služi zamajavanju građana – malo pustimo na miru Hrvate i Albance, a onda priča o rekonstrukciji Vlade posluži za podizanje tenzija kako građani ne bi videli druge stvari. A tu je i poruka samoj stranci i ekipi oko vlasti: postoji mogućnost da neko bude nagrađen za trud, ali isto tako opasnost da se pozicija izgubi tako da ljudi ostaju beskrajno poslušni.“
Za sada je izgleda izvesno da Ana Brnabić ostaje premijerka jer je, posle „Tviter-skandala“ ministra Popovića, još jednom na Andrićevom vencu pozajmila autoritet predsednika. U delu javnosti premijerka je ismejana zbog izjave da je njen „najteži dan“ na funkciji bio upravo onaj u kojem se Popović na društvenoj mreži izjasnio protiv „gej slikovnica“ uvezenih iz Hrvatske. Ako je to najteži dan jedne premijerke, onda smo mi Norveška, zaključili su neki tviteraši.

Epizoda pokazuje da Ana Brnabić, koju je Noje cirher cajtung nedavno nazvao ženom zadovoljnom što je tehnokratkinja, zapravo nikome ne može da ugodi. Opoziciona javnost joj zamera što retko ima stav o važnim pitanjima, pa se i njena javna lekcija ministru Popoviću, premda važna i u prilog ljudskim pravima, tumači kao cinizam. Vodeći prsten Naprednjaka bi joj rado video leđa. Neskriven je animozitet između nje i ministarke građevinarstva i saobraćaja Zorane Mihajlović.
„Nije vladu sastavila Ana Brnabić, ona je dobila spisak ministara i ona je samo potpisala, jasno je da je Vučić sastavio vladu. On će doneti odluku da nekoga povuče ili ne povuče“, rekao je politički analitičar Cvijetin Milivojević za N1. Ukratko, vedete SNS se iz ministarskih fotelja mogu duriti koliko hoće jer niko od njih ne dobija funkciju premijera, ali na kraju će ipak ćutati.
„Neki naprednjaci se osećaju jako loše, ali im neće prekipeti u skorije vreme jer ih veže prirodni lepak vlasti“, kaže Vera Didanović. „Ono što imaju sada, koliko god se loše osećali, ne mogu da imaju bez učešća u vlasti Aleksandra Vučića. To su ogromne privilegije kojih se niko od njih sa takvim moralnim karakteristikama, neće odreći.“

Dok mediji špekulišu ko bi mogao da ostane bez stolice – pominju se oni sa slabijom zaleđinom poput ministra sporta Vanje Udovičića ili ministra kulture Vladana Vukosavljevića – jasno je da neke druge treba uhlebiti. Od srede će početi da teče rok od 30 dana za izbor gradonačelnika Beograda, a to neće biti Siniša Mali. Kako je sam rekao za TV Prva, ostaje da se vidi da li će u Vladu. Da postoji lista u kladionici, on bi svakako bio prvi favorit i to za jedan od dva ekonomska resora.

„U ovih šest godina u naprednjačkoj Srbiji smo zaključili da Vučić voli iznenađenja, ali smo takođe zaključili da jako čuva uzak krug ljudi oko sebe“, kaže Didanović. A Mali je tu među najbližima. „Vučićeva je želja da nagradi poslušne, ali da ih drži u strahu, da se niko ne oseti previše sigurnim, da niko ne izraste do broja dva. Uzak krug ljudi – upućen pre svega u poslove, dakle u finansijsku, a ne političku stranu – mora ostati na važnim pozicijama.“
Teorije da bi Vučić morao da sakrije negde čelne ljude Beograda, optužene za niz skandala i rasipanje javnog novca, pale su u vodu najkasnije početkom marta kada su Naprednjaci osvojili apsolutnu vlast u glavnom gradu. Vučić je još jednom dobio potvrdu da mu se može.

Deluje da mu se manje može kada je u pitanju podmirivanje geopolitičkih interesa Istoka i Zapada, famozne dve stolice srpske politike. Pomenuti ministar Popović je čovek koji raspolaže direktnom vezom sa Kremljom i stoga daleko slobodniji nego što mu skoro nepostojeća politička popularnost dozvoljava. Zorana Mihajlović je, premda uvek neumerena u pohvalama Vučića, označena maltene zapadnim čovekom i nekom vrstom disidenta u okviru SNS. Upućeni kažu da ona nema ništa protiv takvog imidža jer je tako teže smenjiva.

Rekonstrukcija bi, ako je verovati najavama, mogla da pričeka Vučićevu platformu za Kosovo pa da, kako piše Blic, bude obavljena do kraja juna. Taman će do tada biti jasno ko će voditi glavni grad, a kome će trebati novi posao. Do tada će trajati i drhtavica mnogih ministara i zakulisne igre koje tek ponekad stignu do javnosti.

[Bibliotekar]

Poslednji stanovnik planinskog sela osuđen na 40 dana zatvora zbog vožnje neregistrovane prikolice, moli Vučića da mu se omogući da kaznu plati, ili da u zatvor sa njim idu i njegove krave i svinje

Meštanin kuršumlijskog planinskog sela Novo selo, Bojan Radovanović (27), koji je osuđen na zatvorsku kaznu od 40 dana zbog vožnje neregistrovane prikolice traktorom, uputio je molbu zatvoru u Prokuplju da zatvorska ekonomija, dok on izdržava kaznu, prihvati 26 krava, svinje i prasiće i 50 kokošaka.

Da bi prehranio stoku i održao jedino domaćinstvo u selu 27-ogodišnji Bojan Radovanović iz Novog sela kod Kuršumlije, koristio je neregistrovanu prikolicu. Zbog ovog prekršaja sada mora da odleži 40 dana u zatvoru. Saobraćajna policija je tri puta na seoskom putu u planini zaustavljala Bojana Radovanovića jer je vozio seno za stoku neregistrovanom prikolicom. Prvi put je platio kaznu, a za druge dve mu je stigla kazna zatvora do 40 dana jer je vozio pod zabranom.



Stara, neregistrovana prikolica kojom je Radovanović sa brda dovozio seno za stoku

„Bio sam prinuđen da hranim svoju stoku, nisam imao drugog izbora, jedino da pustim krave”.

Bojan i njegova nepokretna majka jedini su stanovnici Novog Sela. Uzgajajući krave i svinje, podigao je farmu za primer, a sada je prinuđen da sve proda zbog zatvora. Kako nema ko da vodi računa o imanju, morao je da proda 70 svinja, a sada prodaje i 25 krava.

Radovanović je ponudio da se, tokom izdržavanja kazne, on brine o životinjama, a da zatvoru poklanja mleko i jaja. On se na taj korak odlučio, jer je pre toga, na razne načine pokušavao da se nagodi sa prekršajnim sudom, da kaznu zameni za novčanu ili nanogicu.

„Međutim, ništa nisu prihvatili, rekli su mi da moram u zatvor”, rekao je agenciji Beta Radovanović.

Posle toga, pre više od mesec dana, uputio je i molbu predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, u kojoj priznaje da je načinio prekršaj, vozeći neregistrovanom prikolicom seno za stoku. Zato, kako je Radovanović kazao Beti, nije tražio pomilovanje, da bude oslobođen odgovornosti, nego da mu se omogući da kaznu plati.

On je predsedniku Vučiću u pismu naveo da to od njega traži, jer u planinskom selu Novo selo, živi sa teško obolelom majkom, da ima farmu krava, da je rasprodao farmu svinja. Da majku mora negde da smesti, stoku da proda i ugasi domaćinstvo, zbog 40 dana zatvora.

„Odgovor nikada nije stigao, imam još devet dana do zatvora. Sve što mi je ostalo je da molim zatvor da mi pomogne, pa sam ih zamolio da prihvate i moju stoku, jer sam čuo da imaju zatvorsku ekonomiju”, kaže Radovanović. On je kazao da krave, svinje i kokoške nemoćne da same prežive, na imanju i da je zato sam poslao molbu zatvoru.

U molbi upravniku Okružnog zatvorg u Prokuplju, Radovanović ne spori da je napravio prekršaj i navodi:
„Skrivio sam jer sam vozio neregistrovanom prikolicom seno za krave. To sam morao da uradim, jer ja proizvodim 130 litara mleka dnevno kojim snabdevam mlekare. Ujedno od novca za prodato mleko kupujem bolesnoj majci lekove i odvajam sebi za život. To je bio razlog da napravim prekršaj zbog kojeg moram u zatvor 23. maja”, priznaje Radovanović u pismu Zatvoru.

Bojan u napuštenim seoskim štalama gaji stoku. Ručno im polaže seno, čisti, donosi vodu da ih napoji. Nimalo lak život u planinskom selu. Ručno muze krave da bi mleko predao mlekari. Svako jutro ustaje u tri sata kako bi pomuzao krave i mleko dopremio do cisterne na putu, jer kamion ne može da dodje do njega, zbog seoskog puta koji je neprohodan za vozila.

„Molim upravnika zatvora da, ukoliko se ne snađem da obezbedim stoku, da zatvor prihvati i primi mojih 26 krava, o kojima ću ja da brinem u zatvoru. Njihovo mleko poklanjaću zatvoru. Ako može, smestiti negde sa kravama svinje i prasiće. Imam i 50 kokošaka i sve nose jaja. Pa, ako može i one negde da se smeste. To je 50 jaja dnevno, koje isto poklanjam zatvoru”, navodi Bojan u molbi zatvoru u Prokuplju.

„Ako ne prihvate, jedino ostaje da ih psi čuvaju u planini”, kazao je Radovanović i dodao da je u pismu zatvoru naveo da ima i sedam pasa čuvara, koje je planirao da ostavi kući.

„Psi, koje imam, neka ostanu da čuvaju praznu kuću i prazne štale, jer u selu nemam komšija”, navodi u pismu.
Na kraju pisma Radovanović navodi da od upravniku zatvora u Prokuplju očekuje razumevanje, jer je prekršaj načinio u borbi da opstane na selu.

„Samo sam se borio, da svojim radom opstanem na selu, da mu se ognjište ne ugasi”, naveo je Radovanović.

Radovanović mora da se javi Okružnom zatvoru u Prokuplju 23. maja. Njegovu, teško pokretnu majku, dok boravi u zatvoru, prihvatiće rođak iz Kuršumlije. Inače, Radovanović je osuđen zatvorskom kaznom od 40 dana, jer je vozio neregistrovanu traktorsku prikolicu pod zabranom vožnje, pošto je i pre toga kažnjavan zbog tog istog dela. Saobraćajna policija ga je zaustavila na seoskom putu, kada je prevozio seno za krave.

(Beta, O2)

P.S: Saobraćajca koji je Radobvanovića zaustavio i kaznio obavezno treba odlikovati Ordenom Republike Srbije I stepena na velikoj ogrlici! Sprečio je opasnog sociopatu da divlja neregistrovanom prikolicom po zemljanom seoskom putu kojim kamion mlekare ne može da dođe do jedinog stanovnika sela. Aferim!

[branko]

[Bibliotekar]

Nemanja Rujević: Kako je jedan nemački izdavač ucenama i uz pritisak nemačke politike promenio zakonodavstvo Srbije

Nakon pritisaka izdavača i nemačke politike, zakon o udžbenicima u Srbiji izmenjen je tako da omogućava dodatni profit izdavačima. Tako nešto je moguće samo u banana-republikama.

Zamislite da direktor strane kompanije premijeru suverene države napiše pismo u kojem mu preti da će, ako se donese zakon nepovoljan po profit te kompanije, zatvoriti firmu i ostaviti stotine ljudi bez posla. Zamislite da još taj direktor podseća premijera kakve bi to efekte imalo po „privlačenje stranih investicija”. Zamislite onda da kroz par godina ta zemlja donese novi zakon – baš onakav kakav odgovara toj stranoj kompaniji.

Kako se to zove? Lobiranje bez plišanih rukavica? Ucena? Kakva je to vlast? Beskičmenjačka? Kome ona služi? Građanima ili stranim investitorima? Kakva je zemlja u kojoj se tako menjaju zakoni? Država ljudi ili banana-republika?

Ako ne znate o čemu pričam, verovatno niste imali gde da pročitate. U četvrtak je Balkanska istraživačka mreža (BIRN) objavila jednogodišnje istraživanje (u kojem je autor ovog teksta imao priliku da učestvuje) o uticaju izdavača, posebno nemačkog Kleta, na zakon o udžbenicima u Srbiji. Saznanja su preneli uobičajeni sumnjivci poput Danasa i Peščanika i niko više.

A trebalo bi svakog da zanima kome i kako idu desetine miliona evra od sve skupljih udžbenika koje roditelji, hteli ili ne, moraju da plate. Ovo istraživanje je ujedno i tužni dokaz o tome kako se i za koga donose zakoni u Srbiji.

Ukratko, Kletu se nije svideo zakon koji pripremaju bivši ministar prosvete Srđan Verbić i ekipa, a kojim bi se sprečilo da nastavnici svake godine menjaju komplete knjiga, da cene udžbenika budu proizvoljne i sve više te da izdavači potkupljuju nastavnike „znakovima pažnje”, kao što su putovanja i tableti, kako bi odabrali baš njihove knjige.

I tako je direktor Kleta, evropskog diva koji u međuvremenu drži i polovinu srpskog tržišta udžbenika, olizao plajvaz i aprila 2015. napisao sitnu knjigu premijeru Aleksandru Vučiću podsećajući ga da je on, Vučić, u nekakvom razgovoru u Štutgartu natuknuo da će izmeniti Verbićeve predloge. Dokumentovano je da se u stvar mešala i nemačka ambasada i izvestilac Evropskog parlamenta Dejvid Mekalister, i on Nemac, koji se takođe raspisao tim povodom. Verbić i njegovi saradnici iz tog doba tvrde da je bilo još sijaset pritisaka, ali su zakon ipak progurali krajem 2015.

Na Verbićevo mesto došao je ministar Mladen Šarčević koji je zajedno sa premijerkom Anom Brnabić u februaru ove godine išao na promociju jednog Kletovog udžbenika. Konačno, prošlog meseca usvojen je novi zakon koji kao da je pisan za Klet.



Ukratko, nastavnička veća ponovo mogu da menjaju udžbeničke komplete svake godine. Dok je Zakon iz 2015. zabranjivao poklone nastavnicima osim blokčića, olovaka i primeraka udžbenika, sada opet može da se poklanja sve što je „male vrednosti”, a šta je „mala vrednost” – to se ne kaže. Prošli zakon je nalagao da se promocija udžbenika mora održati u prostorijama škole u trajanju od jednog dana, a sada opet može da bude i po zlatiborskim hotelima ili sličnim mestima gde nastavnike obično vodaju izdavači.

Ministar trgovine Rasim Ljajić nikada nije potpisao pravilnik kojim bi se ograničile cene udžbenika, a koji je Verbićevo ministarstvo svojevremeno predložilo. Tako su najskuplji kompleti udžbenika upravo Kletovi za sedmi i osmi razred koji staju preko 50.000 dinara. Slobodno tržište po sistemu – nastavnici biraju, a roditelji moraju da plate koliko god da košta.

Da ne bude zabune, mnogi nastavnici u čije poštenje ne treba sumnjati kunu se da Klet za brojne predmete ima najbolje udžbenike. Ali nije u tome stvar.

Taj isti Klet dolazi iz Nemačke gde su većinom škole vlasnici udžbenika koji se onda prenose sa generacije na generaciju. Vremenom se nešto raskupusa pa se dokupi, roditelji nešto sitno doplate. Kompleti udžbenika se menjaju samo kada se zbilja objavi nešto revolucionarno. To školu košta, i nastavnici dobro moraju da obrazlože zašto menjaju udžbenike. Ali u Srbiji će nadalje moći da se menja i menjka, da se pišu dopunjena i izmenjena izdanja sve bolja i neophodnija od prethodnih, da se poklanjaju tableti i putovanja nastavnicima koji biraju udžbenike, da se divlja sa cenama i zavlači ruka u džep roditeljima. To je tržište za koje se vredi boriti – prema procenama, teško je 50 miliona evra godišnje.

Na posletku, nezamislivo je da se direktor jedne izdavačke kuće u onakvom tonu obrati kancelarki Angeli Merkel. Ali kod Vučića to očito može da prođe, premda u javnim nastupima prekomerno glumi gromadu na koju strane ambasade, lobisti i interesne grupe ne ostavljaju nikakvog utiska. Njemu je, kaže, merodavan samo narod, onaj isti koji od sve jadnijih primanja plaća preskupe udžbenike svojoj deci.

(Dojče vele)

P.S: Jedes Jahr ein neues Schulbuch - Bildung könnte sich in Serbien sehr verteuern.

[Bibliotekar]

Milica Božinović: MUZEJ SAVREMENE UMETNOSTI DAO VIŠE OD 100.000 DOLARA ZA DVD U KOME MARINA ABRAMOVIĆ GLEDA U MAGARCA

U Srbiji vlada opšta besparica, ima mnogo gladne dece, ali ipak, video u kome Marina Abramović nepomično 60 minuta sedi i bez zvuka fiksira pogledom magarca koji stoji ispred nje, plaćen je više od 100.000 američkih dolara.

Jednog umetnika može proslaviti samo njegovo delo. A šta se u Srbiji smatra umetničkim delom vrednim pažnje, ili još bolje vrednim 80.000 evra?

Na tviteru je manično počela da se šeruje objava jedne korisnice ove društvene mreže, koja napisala da je Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu za otkup samo jednog performansa platio 80.000 evra.

Ono što dalje izaziva nevricu svakako je sam performans, u kome umetnica sat vremena gleda u magarca?! Da, magarca... Reč je o delu „Ispovest” (Confession), kontroverzne umetnice Marine Abramović.



Umetnica & Ispovednik

Postavlja se pitanje, kako će delo Marine Abramović, koje je „nabavio” Muzej savremene umetnosti iz Novog Sada, doprineti kulturnom životu Novog Sada?

O čemu se u stvari radi u ovom performansu?

Naime, kako je opisano, ispovest se usredsređuje na šokantne anegdote umetnika. Telo koje je podvrgnuto fizičkom iscrpljivanju ostaje nepokretno u ovom videu (video je inače sklonjen sa Jutjuba). Pažnja se tako prebacuje sa fizičke na psihološku oblast. Iako ne govori, Abramović nam, navodi se, daje uvid u njenu problematičnu prošlost. Sećanja na njeno detinjstvo pojavljuju se kao tekst uz dno ekrana dok kleči pred magarcem. Oni stoje licem u lice kroz čitav komad.

Valja naglasiti da je još u januaru ove godine, Muzej „posle dugih i teških pregovora”, ali uz podršku Vlade Republike Srbije, Ministarstva kulture i informisanja i premijerke Ane Brnabić, postigao dogovor sa umetnicom o organizaciji njene retrospektivne izložbe.

Takođe, ovo nije novi performans Marine Abramović, ali po svemu sudeći, građani i dalje ne mogu da se „opasulje” i poveruju, da gledanje u magarca vredi tolike novce!

Neka kaže sad neko da Srbija ne neguje kulturu... (ironični smo, naravno). Ovde smo jedini magarci mi!

(Espreso.rs)

[Bibliotekar]

Draža Petrović: SRBIJA DO KLOZETA

Srpski političari nisu imali preterane sreće sa klozetima, kao ni sa šestim oktobrom, i tako je to bilo još od kralja Milana pa sve, evo, do predsednika Vučića.

Istorija beleži da je 1871. godine u Srbiji ipak osvanuo šesti oktobar, jedan inače u srpskom kalendaru nepostojeći datum, i tada je sujetni apsolutista upao u fekalije do guše.

Kralj Milan Obrenović je 6. oktobra te godine otišao u klozet tokom posete Smederevu, daske na podu nužnika su popucale, a on je propao u septičku jamu, odakle su ga jedva živog izvukli združenom akcijom organa bezbednosti.

Dvorjane je alarmirao tako što je pucao uvis iz pištolja koji je poneo tamo gde i car ide peške (pa tako i kralj), a do danas je ostalo nerazjašnjeno da li u pitanju bio atentat, ili samo slučajna bizarnost.

Istoričari se i danas spore oko jedne smrdljive stvari - da li su nepoznati atentatori pod klozeta od dasaka premazali vodenim rastvorom azotne kiseline ili su potporne grede prestrugali, pa su daske izgledale cele, ali ih je kiselina toliko nagrizla da su popucale pod teretom srpskog vladara.

Tako je Srbija bar jednom u svojoj istoriji i de fakto bila u g...... do guše, a istorija je kao učiteljica života dala primer budućim generacijama kako treba da izgleda svaki šesti oktobar. Ali, Srbi iz istorije uzimaju samo glupe primere, nikad pametne, te im zato tako i ide.

Ovih dana, opet, pokazalo se da slatka mešavina dijareje, tri karmina i jednog parfema na popustu od 30 odsto, može od jednog političara pozitivca za samo par trenutaka napraviti opasnog negativca, iako on to ranije nikad nije bio ni 30 odsto.
Za političara je, naime, najvažnije da nema mrlje u karijeru i Meho Omerović je bio jedan od retkih takvih, dok jednog dana, na aerodromu u Frankfurtu, nije došao pred dilemu: da li je bolje imati mrlju u karijeri ili mrlju na jednom drugom mestu, gde se mrlje daleko bolje vide?

-Bolje mrlja u karijeri, nego mrlja na pantalonama! - cela kasnija priča Mehe Omerovića ličila je na takav rasplet događaja.
Kada je tog dana razmišljao da li da stoički ostane u fri šopu ili nešto manje stoički sa neplaćenom robom otrči u aerodromski klozet, Omerović Meho je shvatio da je njegova dalja sudbina, u svakom slučaju, što bi rekao naš narod: „Isto sranje - drugo pakovanje!”



Za srpske tabloide sasvim je svejedno da li je neko krao po fri-šopu, ili se, bože me oprosti, na sred istog uneredio, pa je Mehino „isto sranje, drugo pakovanje” bilo jasno ko dan.

Na Meha se, sem tabloida, tada nameračila žena bez mrlja, ali sa tvrdokornim flekama u karijeri, Gojković Maja, koja je primetila da u Mehovoj priči iz frankfurtskog WC-a nešto opasno smrdi, jerbo postoji ta teorija da Maja uvek namiriše problem na kilometar. Ovaj put na 1062 kilometra, koliko ima do Frankfurta.

Te je Mehi, kao predsednica parlamenta, spremila takozvanu govnjivu motku, jedno nimalo prijatno sredstvo koje obično spreme onima koji malko zas... Recimo, zastrane.

I onda je Mehu ostalo samo da napiše rimejk Čorbine pesme „Dva dinara, druže”, koja u njegovoj izvedbi izgleda ovako:

Stajao sam tako s rancem u fri šopu,
sve što iole vredi bilo je na popustu,
opet me je stomak napravilo volom,
imao sam samo dijareju, samo dijareju.
Htedoh da zaurlam, strčao sam dole,
nisam mog'o da izdržim duže,
nemački pandur pred vratima WC-a,
rekao je tri karmina, druže - tri karmina, druže.
Mala nužda parfem, a velika dva,
karminom ga sasekoh k'o mačem,
izvinite, molim, pitao sam ja,
kol'ko košta kad unutra plačem, kad unutra plačem...

Mehi Omeroviću je tada sem zdravstvenog imuniteta, pao i diplomatski imunitet, te je cela priča završila tako što je ovih dana podneo ostavku na poslaničku funkciju, i postao jedan od retkih političara koji je uhvaćen sa prstima u medu. Hm, čuj medu!

I kao što je Al Kapone pao na porezu, tako je ovo postao dokaz da i srpski političar kad-tad mora da padne, a ako ne padne na milionima evra, pašće na tri karmina i jednom parfemu.

Ima ta teorija da je Meho pomešao natpise Free shop i Free shit, pa je zato završio ovako kako je završio. Ali svaki srpski političar - pogledajte samo ove na vlasti - počne u nekoj stranci koja liči na Free shit (recimo Srpskoj radikalnoj), a posle menja stranke ko fri šopove jerbo izgleda da mu ta zamena fri šopova povećava kupovnu moć.

I tu ti faktički ne gine dijareja. Jerbo ovde svaki Fri šit završi kao Fri šop, a kola se na kraju slome na nekome potpuno nebitnom.

(N1)

[Bibliotekar]

Skupština Srbije: Sa dva glasa protiv, usvojen Zakon o presađivanju organa, koji predviđa da su svi građani potencijalni donori organa

Sa dva glasa protiv (Đorđe Vukadinović i Marija Janjušević), skupština Srbije usvojila je danas Zakon o presađivanju organa, koji predviđa da su svi građani potencijalni donori organa, osim ukoliko se tome izričito ne usprotive obraćajući se Upravi za biomedicinu. Usvojen je i Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima.

Odredbe Zakona nalažu da građani koji ne žele da budu donori organa tokom života moraju pismeno ili usmeno da se izjasne o tome obraćajući se Upravi za biomedicinu, koja će biti osnovana u Beogradu, kao organ koji će biti u sastavu ministarstva nadležnog za poslove zdravlja, za obavljanje stručnih poslova državne uprave i poslove inspekcijskog nadzora u oblasti presadjivanja.

Prema zakonskim odredbama, ljudski organi sa umrlog mogu se uzeti radi presađivanja ako se punoletan poslovno sposoban davalac pre smrti tome nije usmeno ili u pismenom obliku usprotivio, odnosno ako se tome u trenutku smrti nije izričito usprotivio roditelj, supružnik, vanbračni partner ili punoletno dete umrlog.

Takođe, ako umrla osoba nema srodnike ljudski organi se mogu uzeti samo ako se tome, u trenutku smrti, nije usprotivio pobočni srodnik zaključno sa drugim stepenom srodstva.

Odredbe zakona nalažu da je uzimanje organa od umrlog maloletnika, koji je bio pod roditeljskim staranjem, dozvoljeno samo uz pismeni pristanak oba roditelja, odnosno jednog ako je drugi umro ili je nepoznat, dok je uzimanje organa od umrlog maloletnika bez roditeljskog staranja dozvoljeno samo uz saglasnost etičkog odbora zdravstvene ustanove, koji se obrazuje u skladu sa zakonom kojim se uredjuje zdravstvena zaštita.

Uzimanje organa od umrle punoletne osobe kojoj je tokom života na osnovu odluke nadležnog organa delimično ili potpuno oduzeta poslovna sposobnost dozvoljeno je samo na osnovu saglasnosti etičkog odbora zdravstvene ustanove, dok se od umrlih koji nisu državljani Srbije organi mogu uzimati samo na osnovu pismenog pristanka supružnika, vanbračnog partnera, roditelja, punoletnog brata ili sestre ili punoletnog deteta umrlog.



Odredbama zakona propisano je formiranje republičke liste čekanja za primaoce ljudskih organa, koji će se na nju upisivati bez diskriminacije i pod jednakim uslovima za svaku osobu za koju je postavljena indikacija za presadjivanje organa, odnosno ako je medicinski opravdana.

(Beta)

P.S.: Sve dok se Uprava za biomedicinu" ne osnuje svi građani su „dobrovoljni” donori, budući da nemaju kome da saopšte svoje protivljenje..

P.P.S:



https://www.syracuse.com/news/index.ssf ... atien.html

[Bibliotekar]

Žarko Jovanović: ŠREDEROVO NAKONJČE

Od srca ti čestitam što ćeš biti nakonjče na svadbi svog savetnika Šredera, koji se ženi tek peti put. Zato je tvoja uloga nakonjčeta neizmerni doprinos očuvanju dostojanstva naše države. Zato ćeš na svadbi veselo pocupkivati dok igraš bavarsku polku, u zagrljaju sa tvojim prijateljem Klintonom, koji te je nedavno razdragano tapšao rukom po ramenu, što je trebalo da bude ne samo izraz zahvalnosti za uplaćeni novac u fondaciju njegove žene, nego i da te označi kao jedinog srpskog patriotu – za razliku od izdajnika iz opozicije Đilasa, Jankovića i Jeremića, koji se nisu ljubili i grlili sa onima koji su nas bombardovali, kao što ti to patriotski radiš. Baš kao što se grliš i sa Sorošem i njegovim sinom – dok srpske opozicionare optužuješ da su Soroševci. Što je tvoja uža specijalnost – beskrupulozna i amoralna zamena teza. Ali, u svakom slučaju, ova svadba će biti lepa prilika da svojim mentorima objasniš da je posao Kosova priveden kraju, uprkos tome što se neki kaluđer iz izdajničkih Dečana buni. I da će Srbi u kolektivnoj histeriji na ulicama slaviti što su dali Preševo, Bujanovac i Medveđu, a dobili još jednu srpsku državu – Kosovo u Ujedinjenim nacijama. Što je tvoja pobeda, veća od istorijske.



I dok budeš jeo bavarske kobasice objasnićeš svom savetniku Bleru da si mu završio još jedan važan posao. Dao si politički azil Rumunu Sebastijanu Gici, osumnjičenom za osam krivičnih dela ucene, davanja mita, pranja novca i odavanja poverljivih informacija. Od kojih su neka povezana direktno sa tvojim Blerom. Dakle, zaštitio si jednog divnog i poštenog čoveka, jer sličan se sličnom raduje. A, pošto je u Srbiju ušao ilegalno, sa lažnim slovenačkim pasošem – on mu je sada vraćen i, kako kaže njegov advokat, on sada može da putuje gde god želi, „pošto je slobodan čovek“. Milošću tvojom i Blerovom korupcijom. A, ako se tome doda da je pomenuti Gica u Srbiji imao i firmu koja je otišla u stečaj, a koja je poslovala sa i sa MUP-om – slika tvoje milosti je kompletna. Baš kao što je kompletna i slika milosti prema Bugarinu Cvetanu Vasilevu, koga, takođe, nećemo izručiti, iako ga Bugarska traži zbog pronevere novca. On je ovde postao zaslužni građanin, zato što je kupio, pa oterao u stečaj Srpsku fabriku stakla u Paraćinu, pošto je njene dugove povećao 70 puta – ali je sve to ispeglao tako što je uplatio 1,2 miliona dinara u fondaciju supruge Tome Prvog Učenog.

Ali, ti ćeš na svadbi biti radostan i zato što se Srbija razvija urušavanjem potpornih zidova na auto-putu, za koga si se hvalio da si lično crtao njegovu trasu. A tu je i sjajna razvojna ideja gradonačelnika Novog Sada koji je izjavio da bi najbolje bilo srušiti Spens i izgraditi manji, pošto je to mnogo lakše nego otpustiti botove i zaposliti stručnjake, koji bi umeli da ga vode.
A, na to istorijsko venčanje treba da povedeš i maketu premijerke, jer ipak je ona plemenitog roda. Od sorte Nemanjića. Kako bi svet video da ti u svojoj kolekciji, sem skupocenih vina, imaš i staro evropsko plemstvo. A na poklon možeš da mu daš ministra Đorđevića. Jer, kvalitetnih poltrona – nikad dosta. On je na pitanje da li se ljuti što si ga javno omalovažio, odgovorio: „Da li ja imam pravo da se naljutim na predsednika?“ Pa, gde ćeš lepši poklon od toga. I za tebe i za mladoženju Šredera?

Zato te pozdravljam tvojim tradicionalnim pozdravom: Srpski vođa ženi savetnika - her Šrederu, ti si srpska dika!

Zauvek vaš
poslušni građanin, Srba

P. S.
Ako na svadbi budeš sedeo do Tačija, nemoj slučajno da iscrtavaš Kosovske granice na salveti. Kao što je to radio Tuđman sa Bosnom. Ti samo srči supu i pravi se da ništa ne znaš. Jer, sve je, ionako, već nacrtano.

(Blic)