Quo Vadis, Srbijo?

[Upravnik]

Два лица Србије

После 12 година реформи ми смо једна деморалисана и осиромашена земља Србија, земља у којој је држава одувек имала неограничену моћ, сада се нашла практично без државе. У парламенту нас уважени народни представници упозоравају да би на некој следећој фудбалској утакмици могло бити „много крви”. Је ли ми то плаћамо уважене народне посланике да на спортским приредбама не би било „много крви и паравојних хулиганских група”, или их плаћамо да академски индиректно констатују да се закони у овој земљи не поштују, да је правосуђе немоћно, да је Уставни суд вредан сажаљења, да они који су овако „правно перфектном” реформом правосуђа нанели свима нама милионску штету, а нико да их због те работе позове на одговорност?

Радници месецима не примају плате, па блокирају пруге и путеве, све резултат демократских реформи у последњих 12 година, реформи које су Србију оставиле и без државе и без привреде. Социјалне последице су катастрофалне, већи део становништва живи на ивици сиромаштва, људи све више губе наду, припадници образоване средње класе више не знају како да преживе. Криза је дубоко захватила све слојеве друштва у Србији, владу и њену политику, морал, спорт и културу, политички систем у целини.

После 12 година реформи ми смо једна деморалисана и осиромашена земља у којој лопови који су је опљачкали још уживају и слободу и уважавање. А понеки се на мала врата враћају и у систем власти.

Српским друштвом завладала је апатија, медији су мање више таблоидизовани, школство је на ивици пропасти, омладина је незаинтересована за политику и ако се овај тренд настави Србија ће се сврстати у ред земаља „четвртог света”. Владајуће странке, у жељи за што већим рејтингом, примају у своје редове демоне прошлости, политичаре-превртаче, „птице грабљивице”. То је стари историјски хендикеп Србије, тако је краљ Александар после 1918. примио у редове краљевске војске многе официре бивше аустроугарске војске и сви су редом 1941. године издали Југославију.

Увек када се у Србији мења држава, када на овај или онај начин треба да буде успостављена, из политичког подземља се, управо попут птица грабљивица, уздижу демони прошлости, поборници чистог етатизма, наклоњени деспотизму и тоталној бирократији. Они тврде да је њихов модел једини који су грађани Србије одувек желели и разумели.

Политика која је за себе тврдила да је отелотворење демократије изазвала је у међувремену и велико непријатељство према тој истој демократији. Јер, 12 протеклих година били су катастрофалан експеримент у животу Србије, сецирање наших живота „на живо”, стотине опљачканих предузећа и стотине покрадених милиона евра, радници избачени на улице. И још нико од крупних риба за то није правоснажно осуђен?

Наравно, могу овде да наведем и друге тенденције и идеје које данас постоје у Србији, али да будем искрен, грађани Србије не препознају идеју која би могла сада да их масовно и привуче. Јер, прави проблем лежи у нечем другом: стручњаци за односе с јавношћу и агенти агитпропа не могу данас у Србији да наметну националну идеју која би ујединила све грађане Србије, од Војводине до Санџака.

Национални идентитет, патриотизам и култура производ су историјског развоја на чије формирање утичу различите струје, како спољашње тако и унутрашње. Клептократски режими нису били у стању да окупе народ и управљају земљом, у међувремену су потрошили и српску историју. Патриотизам је добио пежоративан третман, национални идентитет се утопио на путу ка ЕУ.

Дакле, постоје ли данас у Србији уопште снаге које су у стању да креирају нов и здрав политички систем? Има ли таквих људи у бази, у провинцији, у предузећима, на факултетима, међу интелигенцијом? Одговор на ово питање могу да дају само способни кадрови којих има, али који су остали без „горива”, без мотивације, без наде, без рационалних и јасних програма. Јер, сведоци су, као и сви ми, метеорског напретка искључиво страначких кадрова. Истински демократски политички систем мора да се ослања на бројне друштвене, културне, политичке, па и опозиционе институције, на моћне синдикате, политичке партије...

Само такви фактори дају легитимитет једном систему, ма колико га критиковали. Потребна је и доза политичке културе, грађанин треба да верује систему, да они који бирају и они који су изабрани деле исто мишљење, да се залажу за иста начела и исте идеале. А не да политичари једно причају и обећавају пре избора, а после на све то забораве и заступају потпуно другачије ставове.

Можда је све ово помало идеализовано дефинисање одредница политичког система, али је теоретски свакако исправно и указује на дубину српске кризе. Историја се у Србији стално понавља, ова земља на својим плећима стално носи исти, стари терет, иако он поприма нове облике. Уништава нас исцрпљеност, немоћ да се одупремо унутрашњим слабостима. Реформска држава претворила се у паразита, зависимо од стране помоћи. Признали смо да смо поражени и срушили смо се под сопственом тежином. Као да смо промашили век.

Мирослав Лазански
објављено: 09.11.2013.
http://www.politika.rs/pogledi/Miroslav ... je.sr.html

[Upravnik]

Malo o ''doslednosti'' PPV-a:

Čović bi gazio preko leševa uz umilni osmeh

"Čovek koji sublimiše svu perfidnost, pokvarenost i patološku perverznost režima Vojislava Koštunice i Zorana Đinđića, a poseduje najgore osobine i Đinđića i Koštunice je potpredsednik Vlade Srbije Nebojša Čović. Blagoglagoljiv, lažljiv i iako ne glup, bolesno ambiciozan, toliko da ni približno ne može da odredi svoje stvarne mogućnosti i potencijale, ali i istinski beskrupulozan, jedan od retkih za koje sa sigurnošću možete da tvrdite da bi gazio preko leševa sve se umilno osmehujući."

Tadašnji generalni sekretar SRS o Nebojši Čoviću. (V.Šešelj: "Mafijaška pudlica Nebojša Čović", izdavač: "Etiketa", Boleč, 2002. godine)

Lider SRS objavio je 2002. godine knjigu “Mafijaška pudlica Nebojša Čović”, a u njoj je tadašnji generalni sekretar objavio komentar pod nazivom:”Bandit sa umilnim osmehom”.

“Nebojša Čović je opasan čovek, upleten u brojne poslove za koje su obični ljudi samo čuli, ili videli u američkim filmovima. On je opasan, svakako ne zato što se nikoga, ili ničega, ne boji, već zato što se nikoga i ničega ne stidi.”
V.Šešelj: “Mafijaška pudlica Nebojša Čović”, izdavač: “Etiketa”, Boleč, 2002. godine

I u Skupštini Srbije, Vučić je Čovića pominjao u negativnom kontekstu.

“Što se tiče potpredsednika Vlade Nebojše Čovića, on je rekao za Ridvana Ćazimija. Za one koji ne znaju ko je, reč o o tzv. “komandatu Lešiju”. Nebojša Čović 2001. godine kaže: “Svi oni koji se raduju pogibiji Ridvana Ćazimija su zlonamerni, jer Ridvan Ćazimi – komandant Leši, šiptarski komandatn, je mnogo doprineo uspostavljanju mira na Jugu Srbije.” Toliko, dame i gospodo, o tome ko štiti srpske nacionalne interese, ko ne.”
Otvoreni parlament, 11. 12. 2002. godine

... a onda...

Ipak, Nebojša Čović je kao nestranačka ličnost na predlog SNS izabran u Privremeno veće koje će voditi Beograd do izbora. Potpredednik Vlade Aleksandar Vučić, lider SNS-a, kazao je da su izabrani ljudi “koji će ozbiljno, stručno i odgovorno obavljati poslove u Beogradu u ovom teškom periodu”.

“Trudili smo se da sastav ljudi odgovara potrebama Beograđana – mislili smo na njihovo iskustvo i znanje. Presudilo je njegovo iskustvo i energija u vođenju grada. Niko ne može da kaže da Čović te 1996. godine nije dobro radio svoj posao. Složićete se da je Čović neuporedivo bolje rešenje nego Živorad Anđelković, koga je predložio DS. Svi građani će se složiti da je Čović sposoban, voleli ga ili ne.”
Kurir, 19. 11. 2013. godine


http://www.istinomer.rs/izjava/covic-bi ... lni-osmeh/

[Bibliotekar]

Kako te nije sramota da tako bezočno citirajući & komparirajući negdašnje i sadašnje izjave prominentnih javnih ličnosti prikupljaš žute političke poene? Znaš, to „gazio bi preko leševa uz umilni osmeh” je pomalo dégoûté…

[branko]

[Upravnik]

Dačić izjavama zabrinuo zapadne ambasade
Danas | 26. 11. 2013.

Ambasade najmoćnijih zapadnih zemalja u Beogradu veoma su zabrinute zbog izjave premijera Srbije Ivice Dačića da Zapad "približava Srbiju Rusiji", koju tumače kao mogući "proruski zaokret" prvog čoveka srpske vlade, piše današnji "Danas", pozivajući se na dobro obaveštene izvori iz vrha Vlade Srbije.

Do tih izvora su, kako navodi beogradski dnevnik, stigle zabrinute reakcije više ambasada, odnosno molbe za pojašnjenje Dačićevih poruka iz intervjua americkoj novinskoj agenciji Asošijejted pres.

Ambasade sada pažljivo analiziraju izjave Ivice Dačića, uz bojazan da predsednik Republike Tomislav Nikolić, kojeg generalno govoreći smatraju za "ruskog coveka", dobija saveznika u zagovaranju više nego bliskih odnosa Beograda i Moskve.

"Oni (na Zapadu) koji kritikuju Srbiju zbog bliskosti i partnerstva sa Rusijom treba da se zapitaju zašto nisu ponudili takve odnose Srbiji. Ja Zapadu uporno govorim da je Srbiji potreban strateški partner i na Zapadu...Ali oni uopšte nisu zainteresovani“, izjavio je Dačić u intervjuu za AP.

Dačić je, takođe, odbacio optužbe srpskih prozapadnih opozicionih stranaka da je energetski sporazum iz 2008, prema kome je Srbija prodala 51 odsto naftnog i gasnog monopola "Gaspromu" u okviru sporazuma "Južni tok", utro put za rusku ekonomsku i političku dominaciju u zemlji.

On je naglasio da se kritičari "plaše ruskog prisustva u ovom delu sveta".

Da li se to priprema odlaganje početka pregovora sa EU?

Ako već moram da biram čiji ću rob da budem, uvek ću pre odabrati Rusiju, ali ne onu Jeljcinovu, nego ovu, Putinovu.

[Bibliotekar]

[branko]

Srpski izborni kokošinjac: Za glas nude kokošku i jaja!

Dve nedelje uoči lokalnih izbora u Kostolcu stranke čine sve kako bi obezbedile još poneki glas. Pojedine partije idu toliko daleko da u kampanji građanima dele kokoške i jaja.

Hemijske olovke, upaljači i blokovi kao predizborni stranački materijal više nisu interesantni građanima, pa su stranke odlučile da podignu lestvicu. Najdalje su, međutim, otišle u Kostolcu, gde su biračima prethodnih dana delile kokoške. “Blic” je juče pokušao da sazna koja se partija odlučila na ovaj vid kampanja, a samo su u SNS hteli da kažu ko je sprovodi.

- Liberalno demokratska partija građanima ne deli samo kokoške već i testeninu i jaja. Za glas nude i hiljadu dinara - kaže Ivan Savić iz kostolačkog SNS-a.

U DS kažu da građani Kostolca pričaju da se deli živina, ali da oni ne znaju o kome se radi.

- Ljudima se svašta nudi. Ne bih o tome ko to radi, jer za to nemam dokaze. Osim poklona, građanima se nudi i novac, koje će im biti isplaćen na dan izbora - navodi Aleksandar Popov iz DS.

Slično tvrde i u Socijalističkoj partiji Srbije.

- Ne znam ko deli kokoške, ali čujem da se to dešava - navodi socijalista Dalibor Ilić.
Ivan Mlakar iz LDP, međutim, ističe da o tome ništa ne zna i da prvi put to čuje.

Ovakav vid kupovine glasova u Srbiji nije neuobičajen. Na izborima u Kovinu naprednjaci su delili naočare, u Vrbasu i kobasice, dok su demokrate u vojvođanskim opštinama delile osnovne životne namirnice, poput brašna, šećera i ulja. Delili su se i bežični telefoni.

Iako Zakon o finansiranju političkih aktivnosti zabranjuje da stranke sprovode takav vid kampanje, u Agenciji za borbu protiv korupcije navode da još niko nije kažnjen. Član odbora Agencija Zoran Stojiljković navodi za “Blic” da je za tako nešto teško naći dokaze i naterati ljude da svedoče.

- Do nas dođu samo glasine. O tome niko ne želi da govori pod imenom i prezimenom, a da bismo pokrenuli postupak, potreban je makar snimak. Iako je svaka vrsta deljenja humanitarne pomoći zabranjena, stranke su očigledno spremne na sve - kaže Stojiljković i dodaje da će Agencija krajem januara izaći u javnost sa analizom stranačkih izveštaja za poslednjih pet lokalnih izbora u Srbiji.


Šta su sve davali za glas

Kokoške i jaja - Kostolac
Naočare - Kovin
Kobasice - Vrbas
Bežični telefoni - Zemun
Ulje, šećer, brašno - širom Vojvodine
Novac - Novi Sad

[branko]

"МИЛИЦИОНЕР: Шта радиш то, Саво?
САВА: Скупљам стари хлeб. За свињe.
МИЛИЦИОНЕР: Држиш свињe?
САВА: Нe држим, издржавам их. Послe продајe издржавају онe мeнe... Тако, издржавамо сe.
МИЛИЦИОНЕР: Хм... Мала ти плата, Саво.
САВА: Мала... Помажeм сина, кћeрку, сeстру, брата и мајку.
МИЛИЦИОНЕР: Пуно их јe.
САВА: Нијe њих пуно, мој Вулe, нeго јe мeнe мало. Да мe има вишe, било би ми лакшe. А њих хвала Богу, никад прeвишe.
...
МИЛИЦИОНЕР: Да... а ја мислио да бацаш ђубрe, па сe баш обрадовао што тe видим.
САВА: Прe пола годинe сам прeстао да плаћам комунално. Кад су мe тужили, рeкао сам судији: Нeћу да плаћам, јeр ја нeмам шта да бацим... А малопрe сe нeшто мислим да сам, ипак, погрeшио. Морао би да им плаћам, али нe зато што нe бацам, вeћ за оно што узимам... А тeби јe мало криво што видиш да скупљам хлeб?
МИЛИЦИОНЕР: Јeстe... И да знаш, има да ти помогнeм... Има да прeђeш да радиш код мeнe. Нeћeш ти мeни да прeкопаваш туђe ђубрe.
САВА: Свe зависи, мој Вулe, шта јe ђубрe... Јeдан мој комшија, иначe баш господин човeк, крeнуо уочи Новe годинe да баци ђубрe. Лифт сe заглавио, а ови што га одглављују отишли на дочeк. Кад су га ослободили послe два дана, човeк појeо свe што јe понeо да баци.
МИЛИЦИОНЕР: Ђубрe?
САВА: Било ђубрe док нијe огладнио. Сутрадан, по заглављивању, почeо да прeбира по кeсама: ово још можe да сe јeдe, ово нијe ђубрe, ово јeстe, ово нијe... Први дан. Други дан свe појeо. Нашли га с празним кeсама. Још сe извикали на њeга: Што си пошао да бациш кад нијe било за бацањe! Возаш сe из луксуза! Морао човeк да сe извињава што јe два дана провeо у лифту и јeо ђубрe.
МИЛИЦИОНЕР: Да... свeга има.
САВА: А јeдан мој комшија, пeсник, кад јe чуо ово, рeкао ми јe: Знаш, Саво, нeко јeдe ђубрe у заглављeном лифту, а вeћина у заглављeној држави. Вeли, док нам нe одглавe државу, сити ћeмо сe најeсти ђубрeта."

Душан Ковачевић - Клаустрофобична комедија

[Upravnik]

Vest sa sajta B92:

Kurc preuzeo mandat od Špindelegera
Izvor: Tanjug

Beč - U Ministarstvu spoljnih poslova Austrije danas je, posle polaganja zakletve nove austrijske vlade, izvršena primopredaja dužnosti.

Austrijski vicekancelar Mihael Špindeleger, koji je u novom mandatu na čelu resora finansija, predao je resor ministarstva spoljnih poslova. Novi šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc.

Primopredaja je obavljena bez prisustva medija, a kako je saopšteno iz vlade, to je bila prilika da novi šef Ministarstva za integracije, evropske i spoljne poslove upozna službenike.

Novi ministar spoljnih poslova Kurc, posle polaganja zakletve, u izjavi novinarima, kazao je da će se truditi da u novi posao "unese svoje sposobnosti".

I tako... jednog dana novi ministar spoljnih poslova Austrije dođe u posetu Srbiji... kad ono... osvanu sledeći naslovi u novinama:

- Predsednik Srbije je priredio Kurcu nezaboravan prijem u Palati Srbija...

- Prvi potpredsednik Vlade RS je na svečanoj večeri sedeo odmah do Kurca

- Ministarka energetike je primila Kurca u svom kabinetu

[aleksey]

 
Ili, na primer, "Ništa bez Kurca".

Mislim, što se članstva u EU tiče...

[Bibliotekar]

Šapić smenjen zbog vređanja ministra Kurca

Aleksandar Šapić, jedan od najistaknutijih funkcionera DS i najbližih saradnika predsednika DS Dragana Đilasa, morao je da podnese ostavku na funkciju generalnog sekretara stranke zbog neprimerenih izjava na „Tviteru”.

Rukovodstvo DS zahtevalo je, naime, od Šapića da podnese ostavku na mesto generalnog sekretara zbog vređanja austrijskog šefa diplomatije Sebastijana Kurca na „Tviteru”, piše Blic u današnjem štampanom izdanju.



Šapić je, naime, nedavno tvitovao:„Kad šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc dolazi u posetu nekoj zemlji regiona, malo je naslov nezgodan. Kad treba napisati da su ga primili.”



Šapić je ubrzo obrisao tvit, ali je isti bio sačuvan od strane mnogih pripadnika ove društvene mreže.

I tako, ode dr Gangula zbog g. Kurz-a...

[aleksey]

 

...jedan od najistaknutijih funkcionera DS...

Jbt, i ovi se srozaše.

Do Kindera. A možda i više...

[Bibliotekar]

No blagodareći g. Kurz-u se donekle uzdigosmo... Sudbina je tako htela.

[branko]

S *urcem će te daleko dogurati...

[Bibliotekar]

Van svake sumnje. U modernom svetu on predstavlja čimbenik bez kojeg se ne može.

[Upravnik]

Naš tzv. pregovarački tim u Briselu je postigao istorijski uspeh. Odbranio je sever Kosova. Sve te opštine će i dalje biti, maltene, Srbija. Tako bar oni rekoše. Ali... sitnice demantuju...



Nemam ništa protiv, samo mi je krivo što nas lažu.

[aleksey]

 

Nemam ništa protiv...

Između ostalog, i zato smo tu gde jesmo...

[Upravnik]

Kad ti ne bi bar jednom komentarisao stvari onako kako tebi odgovara...
Nemam ništa, Aleksa, protiv retorike briselske ekipe, načina njihovog obraćanja nama. Na to sam mislio, dragi Aleksa.A to to vrlo dobro znaš.
Uostalom, da li je neko mene pitao šta ja mislim o tome pre nego što je otišao na pregovore?

[branko]

Al' se uzbudio...

[Upravnik]

Aleksa? Znaš ga...