Mediji o našem malom mistu

[branko]

PODNETO 1.000 TUŽBI Svaki drugi Senćanin duguje za grejanje

Od 2.200 korisnika daljinskog grejanja u Senti, zbog neplaćanja računa, sudski postupak se vodi u oko 1.000 slučajeva - izjavio je član opštinskog veća Senta Viktor Varga, koji je ovim povodom, zajedno sa zamenikom predsednika opštine Senta Ištvanom Đerijem, održao konferenciju za medije.

- Samo za januar mesec distributer toplotne energije „Elgas“ dobio je račun od „Srbijagasa“ u iznosu od 32.861.000 dinara, i za utrošenu električnu energiju za daljinsko grejanje 5,8 miliona dinara. „Elgas“ je za grejanje pravnim licima fakturisao ukupno 29 miliona dinara, a za fizička lica 35 miliona. Od ukupne sume do juče je uplaćeno svega deset miliona, tako da je dug 54 miliona dinara – izjavio je Varga.

Prema rečima Ištvana Đerija određeni krug ljudi u Senti daje lažne vesti i informacije kada je u pitanju grejanje.

- Počelo je od toga da neće biti grejanja, a ono je počelo 15. oktobra, zatim je širena priča da ga neće biti od novembra meseca, a evo ima ga i danas, pa je rečeno da će od 1. januara grejanje poskupiti 300 posto, ali cene su još uvek stare. Sada se lažni problem širi kada su u pitanju alokatori, koje su individualno postavljali korisnici grejanja. Oni neće biti dirani i ko želi da mu se na taj način obračunava utrošak toplotne energije, obračunavaće se preko alokatora. Sve ovo loše utiče na naplatu grejanja - rekao je Đeri.

-Apelujemo na građanstvoda ne slušaju one koji tvrde da ne treba plaćati grejanje, već da se potrude da izmire svoje obveze da ne dođemo u situaciju da „Srbijagas“ blokira račun distributera zbog ne plaćanja računa- rekao je većnik Varga.

Najveći dužnici državne ustanove

Pravna lica zaključno sa 21. februarom duguju 27. 260.000 dinara.

- Pravna lica čiji je osnivač opština nemaju ni dinar dugovanja za grejanje. Najveći dužnici su Bolnica, oko 13 miliona dinara čiji je osnivač Pokrajina i Republički organi, policija i ostali - izjavio je Varga.

[Bibliotekar]

Gospoda nisu blagoizvolela da elaboriraju neveselu činjenicu da je javno preduzeće „Elgas” u 2016. godini ostvarilo neto gubitak od 26.729.000 din. u odnosu na neto dobitak od 584.924 din. u 2015. godini? Šteta. Da jesu došli bi do blagopoleznog zaključka da je osnovni uzrok negativnog poslovanja javnog preduzeća enormni gubitak toplotne energije u šupljikavoj, četvrt veka neodržavanoj distributivnoj toplovodnoj mreži, kroz koju bukvalno curi topla voda zagrevajući senćansku aluvijalnu ravan u meri koja bi na pojedinim mestima omogućavala čak i zimski uzgoj banana u Potisju.

A za to potrošači toplotne energije ni najmanje nisu krivi.

[branko]

Дому здравља Сента предстоји знатно улагање

СЕНТА: Комплетно реновирање централне зграде Дома здравља Сента у вредности око 38 милиона динара, требало би да започне чим се у марту заврши поступак јавне набавке. Средства су обезбеђена из Канцеларије за инвестиције и развој Републике Србије. И док се најављује улагање у обнову објеката, Дом здравља Сента све више муче кадровски проблеми, јер је за неколико година видно смањен број запослених.

Члан Општинског већа Сенте Саболч Леринц каже да је ово улагање у унапређење услова за примарну здравствену заштиту, подсећајући да улагања у зграду није било већ три и по деценије, од отварања садашњег здања Дома здравља.

- Ово значајно улагање ће допринети побољшању услова и унапређењу здравствене заштите. Поред великог улагања из државне касе, из буџета сенћанске општине планирају се радови на обнови објеката сеоских амбуланти у Горњем Брегу, Торњошу, Богарашу и Кевију, а такође и здравствене станице на Торњошком путу у Сенти – рекао је Леринц.

Директор Дома здравља Сента др Густав Шурјан наглашава да је ово капитално улагање у зграду Дома здравља на на неки начин „улагање века”, имајући у виду да до сада није било тако великог захвата. Предстоји комплетно реновирање, од промене столарије, изолације, до кречења и замене подова.

- Конкурс за средства за ову инвестицију био је отворен прошле године и након подробног сагледавања ситуације, планирања и предаје докумената, уз консултацију са ресорним министарством, одобрен је пројекат. Сада смо у фази јавне набавке, која се завршава у марту, а потом у што скорије време ће почети радови на адаптацији, који ће трајати неколико месеци – објашњава директор Шурјан.

У Дому здравља Сента указују да кадровска ситуација није баш најбоља, па је велики проблем како зауставити одлив медицинара.

- Имамо мањак кадрова свих профила, почев од стоматологије па све до хитне службе и у општој служби. Пре четири и по године када сам преузео руковођење установом имали смо 120 запослених, а сада је тај број сведен на 95. Нажалост, посао је све тежи, јер многи одлазе, не само због малих плата, него и због тога што се услед недостатка радне снаге знатно повећава обим посла – предочава Шурјан.

М. Митровић

По протезу у Чоку

Већ дуже време поставља се питање проблематике стоматолошке службе, где према речима директора Шурјана ситуација неће бити боља, јер то није у приоритетима на државном нивоу, него се обезбеђује само основна стоматолошка заштита за одрасле.

- Деца су збринута у погледу стоматолошке заштите, али одрасли, старији од 65 година због протеза морају у Чоку, Кикинду или друга местима Севернобанатског округа где за то има стручњака – каже Шурјан.

[branko]

Друга зграда за старачки дом

СЕНТА: У једном од објеката бивше касарне у Сенти настављају се радови на обнови, захваљујући средствима Управе за капитална улагања АП Војводине и локалне самоуправе општине Сента.

За трећу фазу радова Управа за капитална улагања је обезбедила нешто више од 14 милиона динара, што покрива 80 одсто предвиђеног улагања у овој години у износу од 18 милиона динара, а како су саопштили председник сенћанске општине Рудолф Цегледи и члан Општинског већа за образовање и културу Атила Перпаџер, преостали део обезбедиће се из општинског буџета.

Цегледи се нада да ће се у истом обиму обезбедити средства и у наредној години, како би ова зграда бивше касарне била у потпуности обновљена до краја 2018. У ту згради треба да се пресели Историјски архив Сенте, а поред обезбеђења услова за несметан рад ова установе, обезбедиће се и простор за архиву Завода за културу војвођанских Мађара.

Историјски архив Сенте сада делатност обавља у објектима на више локација у граду, а пресељењем ће се омогућити да се ти објекти искористе за економску делатност или за потребе културе.
Још три објеката касарне је Војска Србије пре неколико година вратила граду без накнаде, јер је тако било предвиђено уговором када је касарна уступана војци некадашње Краљевине Југославије, треба да се обнове и добију другу намену. Председник општине Рудолф Цегледи каже да је урађена пројектна документација за реновирање све три зграде.

Две зграде намењене су за будући Геронтолошки центар, за шта је сачињен пројекат и добијена грађевинска дозвола за радове, па се у току ове године очекује обезбеђење средстава из покрајинске и државне касе за почетак радова. За реновирање треће зграде, која је намењена за ђачки интернат и смештај туриста, за добијање средстава припремљен је пројекат у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње Мађарска-Србија.
Општинско руководство Сенте је започело и активности да локална самоуправа купи преостали део комплекса бивше касарне, који би се искористио за развојне потребе града.

[Bibliotekar]

Vaistinu divan multifunkcionalni urbanistički koncept! Dečji internat i Hostel uz Gerontološki centar – uistinu originalno rešenje, sa aproksimativnom uzajamnom kompatibilnošću koja je ekvivalentna legendarnoj funcionalnosti spoja pileta i midera... Imajući u vidu ovakvu vizionarsku kompletnost & kompleksnost, čini se da bi trebalo smoći snage i posredstvom IPA fondova pribaviti i sredstva za jedan valjan Krematorijum (kolumbarijum već imamo!) kojim bi funkcionalno bio nedvosmisleno zaokružen ovaj geronto - rekreativno - repozitorni kompleks...



Moderni multifunkcionalni krematorijum koji je posve inkorporabilan u prostor bivše kasarnske vešernice

Utilitarna spacijalna multifunkcionalnost koja već sada naglašeno dolazi do izražaja u ovom rekonstrukciji podložnom kasarnskom kompleksu predstavlja inače osobenu karakteristiku brojnih dosadašnjih arhitektonskih projekata koji su pre par godina bili predloženi lokalnoj samoupravi grada Sente od strane reprezentativnih timova arhitektonsko-urbanističkih stručnjaka, angažovanih od strane grada zarad iznalaženja potencijalno najboljih rešenja za dalje urbanističko razviće mile nam komune.

Lično sam ponajviše bio impresioniran predloženom projektnom varijantom „Pariz u Senti” generalne rekonstruktivne šeme Narodne bašte kao aglomeracionog središta budućeg urboedifikacionog razvojnog areala grada Sente, a u okviru modelske opcije banja-bašta, koja je pak po nalogu negdašnjeg gradskog predstojništva uz trošak od cca. 8.000.000 dinara izrađena od strane stručnog tima predvođenog prof. dr Miodragom Ralevićem:



Pariz u Senti – situacioni plan saobraćaja prstenaste varijante širenja urbane matrice grada

Ovaj multifinkcionalni projekat predviđao je inkorporiranje banjsko-rehabilitacionih, banjsko-turističkih, hotelsko-apartmanskih, rehabilitaciono-medicinskih, sportsko-rekreativnih i uslužno-ugostiteljskih objekata u uređeni parkovski ambijentalni areal, čime bi transformisana Senta predstavljala svojevrsnu reinkarnaciju vizije idealnog Korbizijeovskog La Ville Radieuse na obalama Tise.

Naravno, za realizaciju planova potreban je novac. No pošto nam, kao što znamo, prosto sramotno sve dobro ide, pribavljanje takvih trivijalnosti poput novca ne čini se odveć nerešivim problemom...

[branko]

Komisija za zaštitu konkurencije odobrila kupovinu "Sunoka" austrijskoj firmi

Komisija za zaštitu konkurencije odobrila je austrijskoj firmi "Agrana Beteiligungs" kupovinu većinskog dela šećerane "Sunoko".
Komisija je ocenila da preuzimanjem kontrole nad "Sunokom" neće doći do značajnije promene strukture na tržištu proizvodnje, otkupa i prerade šećerne repe, proizvodnje i veleprodaje šećera od šećerne repe u Republici Srbiji.

Komsija je naložila austrijskoj firmi da obavezno redovno izveštava Komisiju, sa ciljem očuvanja tržišne strukture i ostanka svih proizvodnih kapaciteta, uključujući i šećeranu TE TO Senta na tržištu, o promenama cena šećera na tržištu, unapređenju transparentnosti politike prodaje šećera i poslovnih odnosa sa kupcima, kao i o nivou i vrsti investicija koje će se realizovati u TE TO Senta sa ciljem povećanja proizvodne efikasnosti.

[Bibliotekar]

Izvrsno. Proizvodnja šećera u Srbiji ovim je nakon podužeg optrkivanja potpuno dospela u ruke stranaca. Kao što je to, istini za volju, strategijskim planom i bilo predviđeno još davne 1942. godine.



No ono što uistinu ponajviše uveseljava u celom ovom zanimljivom geopolitičko-produkciono-profitnom nadigravanju jeste sledeći iskazni biser:

Komisija je ocenila da preuzimanjem kontrole nad "Sunokom" neće doći do značajnije promene strukture na tržištu proizvodnje, otkupa i prerade šećerne repe, proizvodnje i veleprodaje šećera od šećerne repe u Republici Srbiji.

Mala slikovna eksplanacija nastalog faktičkog stanja u oblasti utržbe saharoze na Balkanu:

[branko]

Нулта толеранција према насилницима

СЕНТА: Министар одбране и председник Политичког савета за равноправност полова Владе Србије Зоран Ђорђевић изјавио је на трибини у Сенти, да је амбициозни план до 2020. припремљен тако да мења ствари из корена, кад је реч о родној равноправности и посебно о свим видовима насиља. У присуству већег броја жена, представника локалних институција, и начелника Севернобанатског округа Николе Лукача, посебно је истакнута проблематика насиља.

Љубица Николић Варикиос в. д. директора Центра за социјални рад предочила је да су само прошлог викенда пријављена четири случаја насиља, од којих су три прихваћена за процесуирање а једна пријава је одбачена. Она је указала да је сузбијање насиља у породици, над женама и децом, увек актуелно, те да Центар за социјални рад реагује на насиље као појаву са нултом толеранцијом.

Министар Ђорђевић је подсетио да су у изради акционог плана биле заступљене жене из локала које су говориле о проблемима који постоје у пракси. Иако је Србија доста напредовала у свету и по положају родне равноправности, министар је рекао да нема места задовољству, јер Србија треба да буде у самом врху. Амбициозни акциони план је направљен у намери да се имплементира у што већој мери, тако да ако се оствари и 70 одсто планираног, Србија ће свакако бити у самом врху када је у питању родна равноправност – рекао је Ђорђевић.

Од самог Министарства одбране, министар је рекао да очекује да буде испред свих, кад је реч о родној равноправности:
- Многе позитивне промене се дешавају, па сада за пријем у Војну гимназију и Средњу војну школу имамо више од 50 одсто девојчица које су се пријавиле и то је добар знак да Србија иде у добром правцу и морамо само наставити тако – закључио је Ђорђевић.

[Bibliotekar]

Uvereni ste, gospodine ministre, da će natpolovični prijem ženskih kandidata za vojnu gimnaziju i srednju vojnu školu istinski doprineti faktičkom povećanju ukupnog odbrambenog potencijala Republike Srbije pred eventualnom spoljnom agresijom? Znate, ja nisam. U posedu sam, naime, nekih naučnih istraživanja koja naglašavaju da je u velikom broju realnih borbenih situacija za prosečno 12 kg viša skeletalna muskulaturna masa muškaraca i odsutvo postojanja abdominopelvične kaverne kod njih presudno za veći nivo odbrambenih potencijala u izvesnim savremenim borbenim aktivnostima koje su skopčane sa odbranom zemlje:





Na osnovu predočenih materijala sasvim je izvesno da ni kratkoročno a ni dugoročno ne bi bilo naučno objektivno očekivati nastajanje faktičkog borbenog pariteta među polovima.

Uostalom, pročitajte pomenuti naučni rad i sami:

http://jap.physiology.org/content/89/1/81

A u svetlu pomenutog rada pak porazmislite o eventualnom inkorporiranju naredne generacije borbenih bespilotnih letelica u sastav RV Republike Srbije. To bi, sa čisto naučnog stanovišta, a za razliku od kontemporarnih postulata politički korektne dogmatike, imalo nedvosmislene prednosti u povećanju odbrambenih kapaciteta zemlje.



Izvesno je, doduše, da ono ne bi donosilo previše pohvala i aplauza od strane naših neupitno benevolentnih i donekle zainteresovano pristrasnih inostranih partnera na evropskom nam putu, koji su permanentno zabrinuti za sposobnost Srbije spram priključenja savremenim civilizacijskim tokovima. No Vas kao državnog delatnika to ne bi trebalo isuviše da brine. Naročito u svetlu i danas aktuelne izreke generala Šarla de Gola: „Francuska nema prijatelje - samo interese”.

[branko]

Spasao otrovanog ORLA sigurne SMRTI

SENTA - Zahvaljujući brzoj i stručnoj intervenciji Tibora Buze iz Sente, svetski poznatog sokolara, orao belorepan je preživeo trovanje.

Nažalost, najveći broj ovih veličanstvenih ptica grabljivca nije imao tu sreću da im u pomoć pritekne vlasnik jedne od najvećih farmi sokolova u Evropi, koji već godinama sarađuje sa šeicima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

"Pre nekoliko dana pozvao me je Ljubiša Oluški, upravnik lovišta LU “Droplja” iz Čoke, i obavestio da je u okolini Sanada pronašao otrovanog orla belorepana. Odmah sam izašao na teren i ptici pružio pomoć. Sa nama je bio i veteranar Duško Petrović. Kao i kod ljudi, najbitnije je da se ptica ispovraća, da se iz organizma izbaci otrov. Radilo se o odrasloj ženki, koja je pojela otrovanu iznutricu. Ptica je dobila lekove i vitamine. Čim se oporavila pustio sam je da odleti", ispričao je za "Kurir" Tibor Buza.

Njega, ali i Milana Ružića, predsednika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, veoma raduje što je jedan orao belorepan otrgnut od smrti.

"Veoma je važno što je Tibor ovo uradio, jer se radilo o ženki koja se sigurno gnezdi negde u blizini. Da je uginula, ista sudbina bi zadesila i njene ptiće. U proteklih deset godina pronađeno je više od 60 mrtvih orlova belorepana. Veliko je pitanje koliko je ptica i stradalo, jer su leševi pronađene na njivama, kraj puteva... Znajući da ove ptice, i to uglavnom u Vojvodini, žive u ritovima i pored reka i ribnjaka, ne možemo ni da naslutimo koliko ih je zapravo uginulo", kaže Ružić i otriva kako dolazi do trovanja orlova belorepana.

"Kad žele da se otarase lisica ili šakala, ljudi otrov stavljaju u iznutrice. Sa njima u dodir najpre dolaze ptice, naročito belorepani, jer imaju velik radujus kretanja. Oni uglavnom love, ali neće propustiti priliku da pojedu životinjski leš. Ako je zatrovan, orao će uginuti", pojašnjava Ružić.

U Vojvodini se pari oko 130 parova orlova belorepana, a svako uginuće je nenadoknadiv gubitak.

"Svega jedan od deset orlova belorepana dočeka polnu zrelost , a to je kad napune pet do šest godina. Da u ove krajeve ne dolaze iz okolnih država, naša populacija već bi bila desetkovana", primećuje Ružić.

Sokolar svetskog renomea

Tibor Buza bavi se sokolarstvom tridesetak godina. Stručjak je svetskog renomea. Njegova sokolana se nalazi nedaleko od mosta između Sente i Čoke. Tibor svake godine na put izvede do sto ovih divnih ptica. Kraj poveće zgrade dominira ogroman kavez u kom mlade ptice jačaju krila i uče da lete. On je svojevremeno dresirao i orla Viktora, nekadašnju maskotu naše fudbalske reprezentacije

Furadan još preti

Iako je još pre tri godina država za promet i upotrebu zabranila upotrebu pesticida furadana, najveći uzročnik smrtnosti životinja i dalje preti.

"On je razvijan kao nervni bojni otrov za uništenje ljudi, a tek kasnije je našao primenu u poljoprivredi. O tome se retko priča, ali se trovanja i dalje dešavaju. Stradaju ždralovi, orlovi belorepani, divlje patke, fazani, gačci, vetruške", navodi Ružić.

[Bibliotekar]

„Žitopromet” iz Sente kažnjen jer je prodavao hleb ispod cene

Jedan od tri najveća industrijska proizvođača brašna, hleba i testenina u Srbiji, „Žitopromet” a.d. iz Sente, kažnjen je sa 100.000 dinara jer je na tržištu najviše prodavao jeftiniji hleb.

Direktor udruženja proizvođaša Žitounija, Zdravko Šajatović, kaže da je pomenuti proizvođač hleb prodavao po maloprodajnoj ceni od 39 dinara za hleb od brašna T-500 i po 36 dinara za hleb od brašna T-850, što je za pet, odnosno devet dinara jeftinije u odnosu na cene koje propisuje posebna uredba.



Uredba, koja se inače produžava svakih šest meseci, doneta je kao socijalna Uredba sa osnovnim ciljem da građanima Srbije obezbedi snabdevanje hlebom po prihvatljivim cenama i ona kaže da je vekna hleba 44 dinara, a „Žitopromet” ga je prodavao za 39 dinara, kaže Šajatović.

Nadležni sud je, na osnovu prijave poljoprivrednog inspektora, firmu kaznio jer strukturu proizvodnje hleba nije prilagodio Uredbi o obaveznoj proizvodnji hleba od brašna T-500 prema kojoj je propisano da učešće hleba od ovog tipa brašna u ukupnoj dnevnoj proizvodnji hleba mora biti najmanje 40 odsto.

- Proizvođač je pravio manje hleba od belog brašna, a više od polubelog, jer su građani pokazali veće interesovanje za tu vrstu hleba. Strukturu proizvodnje nametnulo je tržište, a ono je vrhovni sudija uspešnosti poslovne politike svakog privrednog subjekta – kaže Šajatović. Komentarišući ceo slučaj, on je kazao i da je „postupanje poljoprivrednog inspektora i nadležnog suda legitimno, ali daleko od vladavine prava, a još dalje od zdrave pameti”.

Kako je naglasio, presuda je „u ime naroda” doneta protiv naroda odnosno interesa građana.

Prema njegovim rečima, potrebno je hitno dopuniti pomenutu Uredbu u smislu da se u obaveznu proizvodnju i promet hleba od brašna T-500 doda i hleb od brašna T-850 i da ta dva tipa hleba zbirno čine količinu od najmanje 40 odsto dnevne proizvodnje, kažu u „Žitouniji”.

Izvor: TANJUG

[branko]

Ninin i Kirin najbolji prijatelj

U njegovoj riznici medalja i pehara titula evropskog prvaka iz Novog Sada zauzima prestižno mesto. Predsednik opštine Senta Rudolf Cegledi priredio je svom sugrađaninu svečani doček, u gradu gde su rođeni mnogi rvački šampioni – Mikloš Molnar, Kristjanov prvi učitelj, Nandor Sabo, čovek koji je uticao na njegov pravilan rvački razvoj, kao i današnja plejada majstora na strunjači, braća Viktor i Mate Nemeš, Petar Balo, Tamaš Nađ, Norbert Futo...

Fantastičan uspeh iz Novog Sada rezultat je dugogodišnjeg upornog i marljivog rada, odricanja.

Za kadetsku reprezentaciju Srbije debitovao je 2000. godine u Istanbulu na Prvenstvu Evrope. Svoj potencijal najavio je dve godine kasnije, kada je u Subotici, takođe na skupu najboljih evropskih rvača u juniorskoj konkurenciji, osvojio prvu medalju.

Profesor Milorad Dokmanac, savezni selektor rvačke reprezentacije Srbije, često je umeo da kaže da je Kristjan pravi primer velikog profesionalca i da je sve svoje uspehe ostvario zahvaljujući marljivom radu, ne štedeći sebe ni na treninzima ni na takmičenjima. On smatra da je ovom mirnom i tihom porodičnom čoveku sve vraćeno u najvećem trenutku njegove karijere.

Finalna borba s najboljim bugarskim rvačem bila je jedna od najboljih u njegovoj karijeri. Bio je to sudar dve različite rvačke koncepcije, dva nova koncepta najstarijeg olimpijskog sporta, u kojoj je Fris zadivio i svoje učitelje i mentore ali i samog sebe. O toj borbi se i danas priča.

Kada je video da u Senti više ne može da napravi značajniji pomak u svojoj karijeri, koja bezmalo traje pune dve decenije, Kristjan se odlučio na korak karijere – prešao je 2004. godine u zrenjaninski Proleter, čiji dres i danas nosi. Praktično od tog trenutka, njegova karijera kreće uzlaznom linijom.

Slobodno se može reći da je 2007. godine, kada je srpskom rvačkom sportu doneo dve medalje i obe s najvećih takmičenja, najpre na Svetskom šampionatu u Bakuu a potom i prvenstvu Starog kontinenta u Sofiji, potvrdio ono što su mnogi rvački stručnjaci govorili o njemu – da će biti istinski as kojim će se ponositi Srbija.

U bogatoj riznici medalja ima i tri odličja s Mediteranskih igara, dva zlata iz Almerije (2005) i Peskare (2009) kao i bronzu iz Mersona 2013. godine.

Kristjan Fris rođen je 21. aprila 1984. godine u Senti, oženjen je, ima dve ćerke Ninu i Kiru. U slobodno vreme zajedno sa svojim skromnim roditeljima vodi računa o plodnoj zemlji a u svom posedu ima i hektar kajsija koje uredno obrađuje. Živi u naselju Mali rit, gde je nedavno kupio kuću s imanjem.

Kao i većina sportista nailazio je na probleme koje je rešavao sa svojim najbližim prijateljima. Koliko je skromno živeo ovaj šampion potvrđuju u reči njegovog trenera Nandora Saba da u RK Senta jednom prilikom nisu imali da mu pozajme ni 1.500 za autobusku kartu do Novog Sada. Novac je pozajmio od svog učitelja i, što je još važnije, nije zaboravio da vrati dug.

Osim rvanja, obožava i pecanje, a njegov sledeći plan vezan je najpre za svetsko prvenstvo u Parizu ove godine kao i novi pokušaj da se na Olimpijskim igrama u Tokiju domogne medalje. Jer u Pekingu i Riju nije ispunio taj san. Njegov najbolji drug iz reprezentacije je Davor Štefanek, a posebno je počastvovan odlaskom kod premijera Srbije.

A Vukove svi zaboraviše...

[branko]

UDAVAČE, PRAVAC SENTA I NEGOTIN! Ovo su mesta s NAJVIŠE RAZVODA i SVADBI u SRBIJI!

U kom gradu ima najviše razvoda, gde se niko ne ženi, a gde ljubav cveta? U našoj zemlji nije zabeležena nijedna opština u kojoj nije bilo svadbi, ali postoje dva, i to veoma siromašna u kojima se, bar zvanično, nije dogodio nijedan razvod

U Srbiji iz godine u godinu raste broj razvedenih ali istovremeno i broj zaključenih brakova. U 2015. godini, a to su poslednji podaci kojima raspolaže Republički zavod za statistiku, zaključeno je 36.949 a razvedeno ukupno 9.381 bračnih zajednica. U oba slučaja, brojke su veće u odnosu na prehodnu 2014. godinu.

Dok u našoj zemlji nije zabeležena nijedna opšina u kojoj nije bilo svadbi, primećena su dva mesta, i to veoma siromašna u kojima se, bar zvanično, nije dogodio nijedan razvod.

Najviše parova u 2015. godini, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, na ludi kamen stalo je u Preševu. Sklopljeno je 11,9 brakova na 1.000 stanovnika, odnosno 353, a najmanje se ovim povodom veselilo u Žagubici, u kojoj je u bračne vode uplovilo 36 parova odnosno 3,0 na 1.000 stanovnika.

Drugo mesto među opštinama sa najvećim brojem zaključenih brakova zauzima Tutin (10,9 na 1.000 stanovnika), treće beogradska opština Savski venac (8,9 na 1.000), četvrt Sjenica (7,7 na 1.000) a peto, takođe, beogradska opština Stari grad ( 7, 4 na 1.000 stanovnika).

- U 2015. godini najmanje zaključenih brakova na 1.000 stanovnika bilo je u Žagubici - navode u Republičkom zavodu za statistiku.

Sa druge strane, najviše se razvode građani Sente. Na 1.000 stanovnika u 2015. godini razvelo se 3,6 odnosno 80 brakova.
- Negotin je drugi po broju razvoda, treći je Majdanpek, zatim sledi Novi Kneževac a onda Kučevo.

Ovde su brakovi večni...

- Najmanje razvedenih brakova bilo je u Irigu, Svilajncu, Merošini, Dimitrovgradu, Smederevskoj Palanci, Vladičinom Hanu i Ćupriji, a razvoda nije bilo u Trgovištu i Crnoj Travi - kažu u Zavodu za statistiku.

Prosečna starost mladoženje pri zaključenom braku bila je 33,7 godina, a mlade 30,3. Sa druge strane, prosečna starost muškarca pri razvodu bila je 43, 5 a žene 39,8 godina.

Najviše zaključenih brakova:

1. Preševo

2. Tutin

3. Savski venac

4. Sjenica

5. Stari grad

Najviše razvedenih brakova:

1. Senta

2. Negotin

3. Majdanpek

4. Novi Kneževac

5. Kučevo

[branko]

Вишак запослених у јавном сектору у Сенти

СЕНТА: Одлуком о максималном броју запослених на неодређено време у организационим облицима система локалне самоуправе општине Сента у 2017. години, усвојеној на ванредној седници општинског парламента, прецизирано је да места има за 337 извршилаца, уместо досадашњих 368.

На основу те одлуке, усклађене са законом и одлуке Владе Републике Србије који регулишу мерила за максимални број запослених у систему државних органа, јавних служби, систему АП Војводине и локалне самоуправе, у општини Сента је вишак 31 радник.

Према усвојеној одлуци, од организационих облика у систему локалне самоуправе Сенте 108 запослених је предвиђено у Јавном комунално-стамбеном предузећу „Сента”, 74 у Општинској управи, 88 у Дечијем вртићу „Снежана”, ЈП „Елгас” и Културно-обрзаовном центру „Турзо Лајош” по 21, а Историјском архиву Сента 10.

По два радна места предвиђена су у Општинском правобранилаштву, Српском културном центру „Стеван Сремац”, Сенћанском мађарском камерном позоришту, месним заједницама „Кертек” у Сенти и Горњем Брегу, а по један извршилац предвиђен је Туристичкој организацији општине Сента, сенћанским месним заједницама Центар-Топарт, Тисапарт-Алвег и Кертек, МЗ Торњош и МЗ Бачка у Богарашу.

Евидентно је да су неминовни откази прекобројних у Историјском архиву Сента, КОЦ „Турзо Лајош”, Дечијем вртићу „Снежана” и још неким институцијама.

Одборници су у расправи указивали да ће смањење броја радника у општинским институцијама утицати на животни стандард, слабљење економије, а такође и на даље исељавање у иностранство.

Одборници су усвојили измену и допуну одлуке о комуналним делатностима, која се односи на даљинско грејање. Изменом је омогућено да ЈП „Елгас” коме је поверена производња и дистрибуција топлотне енергије за даљинско грејање града, обавља поправку и одржавање топловодне мреже.

Заменик председника општине Иштван Ђери образложио је да је до измене одлуке дошло зато што је „Елгасу” својевремено поверено само снабдевање топлотном енергијом, а мрежа није била у његовом власништву. Због тога је сада било неопходно да се изменом одлуке омогући да „Елгас” одржава топловод.

Грејање из закупа

У Сенти је актуелна проблематика система длајинског грејања и уочи наредне грајне сезоне. Заменик председника општине Иштван Ђери је рекао да је Влада Републике Србије обећала значајну помоћ за решавање проблема, како за нову енергану тако и за попрваку топловода. Ђери је најавио да ће ускоро бити расписан други тендер за куповину и инсталирање котла на биомасу и једног на гас. Међутим, за наредну грејну сезону као и за прошлу, за производњу топлотне енергије ће се изнајмити постројења Фабрике шећера „ТЕ-ТО” у стечају, из којих се и до сада грејало преко 2.000 корисника даљинског грејања.

Najviše ih je viška u Gradskoj biblioteci.

[Bibliotekar]

Poslovanje Biblioteke kao ustanove kulture regulisano je (na sreću još uvek) važećim zakonima i standardima. Saobrazno Zakonu o bibliotečkoj delatnosti (čl. 36 st. 2) i Pravilniku o nacionalnim standardima za obavljanje bibliotečko-informativne delatnosti, broj stručnih radnika u senćanskoj Gradskoj biblioteci u ovom trenutku se zapravo nalazi ISPOD POTREBNOG BROJA.

Stoga bi bilo zanimljivo videti kako bi glasilo Rešenje Ustavnog suda RS u postupku normativne kontrole narečene Odluke Vlade RS. Pravni poredak Republike Srbije je, naime, shodno čl. 194 važećeg Ustava jedinstven. Stoga svi podzakonski opšti akti Republike Srbije moraju biti u saglasnosti sa zakonom.

Apropo: pravo podnošenja Inicijative za ocenu ustavnosti i zakonitosti imaš i Ti. Što ga ne iskoristiš? Pa da jednom već definitivno razrešiš pitanje koje Te, objektivno, toliko muči.

[branko]

Ako imate još slobodnih mesta primite mene. Da i ja jednom odmorim kao čovek.

[Bibliotekar]

Avaj, to nije moguće, lutko moja mala. Znaš, premudra Vlada Republike Srbije je zabranu zapošljavanja u javnom sektoru, koja je bila uvedena decembra 2013, produžila do kraja 2017. godine. Procenila je da to doprinosi fiskalnoj stabilizaciji. Naravno, ništa je ne sprečava da istu produži i nakon isteka 2017. Kako bi nam sve skupa bilo još stabilnije ...

Zato jedino u Srbiji zaposleni u javnom sektoru vazda moraju da budu Supermeni. U senćanskoj biblioteci, na primer, oni moraju prvo da polete iz mesta na visinu od 4m kako bi skinuli čitaocima knjigu „Narodna banka : 1884-1934” (IV format, težina 5,7 kg) sa police naučnog odeljenja na I spratu, a potom da se ne časeći časa stušte do spoljnjeg depoa za serijske publikacije u bivšoj fabrici nameštaja, kako bi renomiranom korisniku bibliotečkih usluga doneli i komplete „Politike” za februar i mart 1958. Istraživači zavičajne istorije koji redovito pohode našu ustanovu, naime, to decidirano potrebuju. I zahtevaju evropski akuratnu uslugu - u duhu znanoga daj mi to smesta! Naravno, paralelno sa tim sitna deca pride ištu „Orlovi rano lete” i „Pesme o majci”, jerbo škola uskoro počinje...

[branko]

He-he-he! Stvarno u senćanskoj biblioteci rade supermeni... To bar svi u Senti znaju.

[Bibliotekar]

Naravno! Evo, jedan zaludni bibliotekar u ovome je času upravo zgotovio i direktoru njegove Ustanove poslao prevod programa Međunarodne istoriografske konferencije Lokalne samouprave opštine Senta koja je upriličena povodom 320-godišnjice Senćanske bitke. Ne veruješ? Nema problema - evo Ti liste uzvanica kao dokaz:

Dr. Zoltan Peter Bagi, glavni arhivista Nacionalnog arhiva Mađarske – Arhiva Čongradske županije, Segedin;

Dr. Nenad Ninković, docent Odseka za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu;

Dr. Monika F. Molnar, naučni saradnik Centra za filozofska istraživanja Mađarske akademije nauka, Budimpešta;

Dr Ferenc Tot, naučni savetnik Centra za filozofska istraživanja Mađarske akademije nauka, Budimpešta;

Dr Johan Keldorfer, istoričar Univerziteta „Karl Francens”, Grac;

Dr Erhan Afjondžu, istoričar Odseka za istoriju Fakulteta za umetnost i književnost Univerziteta u Marmari;

Dr Ištvan Šereš, naučni saradnik Istraživačke grupe za Srednju Aziju Mađarske akademije nauka – Univerziteta „Lorand Etveš”, Budimpešta;

Dr Ištvan Ciganj, penzionisani zamenik direktora Vojnoistorijskog instituta i muzeja, Budimpešta;

Dr Andraš Oros, arhivski delegat Mađarske arhivske ispostave pri Kućnom, Dvorskom i Državnom arhivu, te Arhivu finansija i Arhivu Dvorske komore, Beč;

Dr Janoš Hovari, istoričar, turkolog, docent Reformatskog univerziteta „Gašpar Karoli”, generalni direktor Mađarskog kreativno-umetničkog neprofitnog društva sa ograničenom odgovornošću, Budimpešta;

Kaži mi, lutko moja mala, znaš li možda za slučaj da negde u Evropi bibliotekari nakon završetka oficijelnog radnog vremena, bez ikakve dodatne materijalne naknade, prevode materijale za potrebe lokalne samouprave naseobine u kojoj žive i rade, a koji inače nemaju blage veze sa bibliotečkom delatnošću? Ako znaš - kaži. Pitao bih moje evropske kolege kolika im je npr. naknada za prekovremeni rad. Koju u Evropskoj Srbiji npr. bibliotekari u Senti nisu videli u poslednje 34 godine.

I da ne bude nekih nesporazuma - nisu bibliotekari jedini koji radeći u nekoj javnoj službi RS moraju da imaju kvalitete Supermena, a sa platom koja je npr. za trećinu manja od one koju imaju kolege u Ruandi. Nipošto! Pitaj, na primer, radnike u senćanskom zdravstvu. One koji još nisu otišli da ponude svoje usluge diljem sveta.

[branko]

Sam si prihvatio prevođenje zbog para, kojih ti nikad nije dosta. A posle kukaš.... Cccccc!