Poštovane dame i gospodo, uvaženi pozorišni pregaoci, poštovaoci Teatra i poklonici amaterskog angažmana, čast mi je i oficielna dužnost izvestiti Vas da je danas oko 13.27 H, nakon dugog i teškog bolovanja, no ipak neočekivano naprasno i bez i najmanje najave u u prostorijama Zavoda za kulturu Vojvodine u ulici Vojvode Putnika br. 2 u Novom Sadu u mukama preminuo i neopevan sa ovoga u neki očekivano bolji svet otišao negda nam mili i štovani Ovdašnji Duh Pozorišnog Amaterizma.
Večan mu pomen i neka mu je laka crna zemlja!
Znam, poštovane dame i gospodo – učili su nas da nije džentlmenski da se iz rezignacije proisteklim emocijama pušta na volju. Ali pod određenim okolnostima one mogu jedine da obezbede spas od negativnih osećanja koja Vas preplavljuju i da preduprede mentalnu degradaciju od ponavljanja bazično otrovne situacije koja i protiv volje postojano obitava u Vašoj svesti.
Pitate se najverovatnije o čemu ja to, dođavola, govorim. Govorim Vam, poštovane kolege, o upravo danas održanom i prethodno već najavljenom sastanku
Odbora za scensko stvaralaštvo Saveza amatera Vojvodine, koji je uistinu „obećavao” intrigantan susret amaterskih pozorišnih pregalaca. Jedini je problem što se on na koncu pretvorio u svojevrsni varijetet Šekspirijanske Satire, a
za bezmalo 10 godina moga prisustva u pomenutom telu ovo je prvi sastanak istog koji formalno nije ni okončan – prekinut je nakon 3,5 sata emocijama nabijene i vokalno veoma sonorne rasprave, koja je na momente počela da porpima elemente Kozačke Skupštine. No krenimo redom.
Kao što se dalo i pretpostaviti, prva tačka dnevnog reda, usvajanje zapisnika sa prthodne sednice Odbora, okončana je vrlo brzo i bez i najmanje neugodnosti – zapisnik je jednoglasno usvojen. Ni druga postaja današnjeg diskusionog itinerera – usvajanje Izveštaja sa
XLII Pokrajinske smotre recitatora – nije proizvela neku kapitalnu diskrepanciju mišljenja. Štaviše, u dvanaestominutnoj raspravi čulo se mnogo pohvala i komplimenata organizatorima, konstruktivno su i precizno naznačeni postojeći problemi koji se moraju rešavati (ponajpre pitanje personalnih kvota koje konstatno izazivaju probleme autentične reprezentacije interpretacionog kvaliteta, a potom i katastrofalnu situaciju u republičkom savezu amatera sa pretećim kolapsom istog i sledstvenim potencijalno nesagledivim posledicama po mogućnost održavanja republičke smotre, koja će biti očuvana barem ove godine zahvaljujući uplivu Ministarstva za obrazovanje koje je finansijski priskočilo u pomoć manifestaciji „
Pesniče naraoda mog”), a rasprava je prosto bila oduševljavajuća usled njene predmetne usmerenosti i meritorne analize situacije od strane participanata u istoj.
Time je još više bilo istaknuto jurodivo toržestvo rasprave koja je usledila na osnovu 3. tačke dnevnog reda.
Ispada da je ne tako davno moje šesto čulo ispravno protumačilo potencijalu sadržinu ove tačke.
Zaista se radilo o raspravi i oceni veoma neugodnog slučaja koji je podrobno opisan od strane sekretara Saveza, g.
Vladimira Risa. On je na početku prisutne (od kojih neki nisu stalni članovi Odbora, već su došli samoinicijativno, očito znajući unapred o čemu će biti reči) obavestio o dopisu –
Izveštaju sa Zonske smotre pozorišta Bačke koji je sačinio selektor g.
David Kecman – Dako,
a koji se tiče opisa nemilog slučaja veoma grubog i javno učinjenog verbalnog ataka (sa fizičkim konotativom ograničenim na odgurnuće ruke) na njegovu ličnost od strane g. Slavka Vlahovića, predsednika Kulturno-umetničkog društvo "Kruščić" iz Kruščića, kojim je on duboko povređen i osramoćen, a kojim je po njegovom mišljenju narušen i sam autoritet Saveza amatera.
Vladimir Ris je rekao da je razgovarao sa predstavnikom KPZ iz Kule, koja je o navedenom incidentu trebala da zauzme svoj stav, a da je na ovaj sastanak zvao i g.
Kecmana, koji je odbio da istom i prisustvuje, budući da je sve što je imao rekao u dopisu (koji je prisutnima pročitan od strane g.
Risa, ali koji u pismenoj formi nije uručen učesnicima sastanka).
Izrazivši svoju duboku zabrinutost usled ovog nedopustivog incidenta, predsedavajući sastanka, mr
Miroslav Radonjić, dao je reč prisutnome g.
Slavku Vlahoviću, koji je izjavio da papir trpi sve, ali da se on samo delimično slaže sa sadržinom predočenog dopisa. Ponajpre je rekao da mu je krivo što za razliku od g.
Kecmana on nije bio pozvan na ovaj sastanak, ali da je kao pošten čovek došao svojom voljom. Njegovu reakciju izazvala je bezočnost g.
Kecmana. Još je svojevremeno, 2001. godine, prilikom vrednovanja njegove prve predstave, g.
Kecman pokazao svoju dvoličnost – hvalio je i u nebesa uzdizao predstavu celih 20 minuta, a potom je isključio istu iz dalje konkurencije, kao da ništa prethodno nije rekao pozitivno o njoj. On je znao i ovoga puta šta će se dogoditi, budući da je g.
Kecman nakon odigrane predstave „
Ćelava pevačica” punih 42 minuta govorio u superlativima o istoj. On je sve dostojanstveno otrpeo, jer isuviše sebe ulaže u amatersko pregnuće, ali je odbio da se rukuje sa g.
Kecmanom kada je ovaj delom (neplasiranjem predstave) opovrgao svoje sopstvene reči. Problem je bio što je g. Kecman krenuo pride da ga provocira rečima „
što se ljutiš kada ti je predstava loša”, te davanjem utešne nagrade – odlaska predstave na FETRU i upornim nastojanjem da ostvari rukovanje, a uz upotrebu reči „
ali ako ti nećeš, ja hoću”. Tu je g.
Vlahoviću „pukao film”. Rekao je g.
Kecmanu stvarno svašta.
Fizičkog kontakta nije bilo, ali vređao g. Kecmana jeste. Bio je izazvan.
Potom je reč zatražio g.
Sava Preradović. Informisao je prisutne da je juče bila održana sednica KPZ Kula, ali da je sam tok sednice bio takav da nikakav zaključak nije donet, pošto je sednica „promašila temu”. Na njoj su se čule kritičke opaske po Savez (nikada nema nikoga da dođe prilikom smotre, diplome koje on deli su bruka i sramota, samo se harče pare, itd.). On lično je prilikom žalosnog događaja bio u dnu sale, a kada je video šta se dešava on je stao između g.
Vlahovića i g.
Kecmana i bio spreman da spreči fizički obračun do kojeg ipak nije došlo, ali je atmosfera bila jako mučna i napeta. Jako mu je žao mu što se sve ovo desilo. Ljudi su prenapregnuti, takmičarski žar je odigrao svoje, a participanti su veoma emotivne osobe. Atmosfera na sastanku „nije bila normalna”, na sastanku se nije mogao zauzeti stav, pošto je g.
Tode Nikoletić iznova iskoristio priliku. Amaterizam ne bi smeo da trpi zbog ovoga.
U raspravu se uključio i predsedavajući, g.
Miroslav Radonjić. I njemu je izuzetno žao što je do ovog slučaja došlo, ali smatra da g.
Vlahović to sebi nije smeo da dopusti, iako je emotivna ličnost.
Potom se za reč javio g.
Slobodan Popara iz Jaše Tomića. On je rekao da se oseća prozvanim prethodnim pominjanjem FETRE u negativnom kontekstu. FETRA nije neki potop i on ovaj festival ne bi doživljavao na taj način.
Za reč se potom javio i g.
Bogdan Ruškuc. On lično zna g.
Kecmana dugi niz godina, on je jedan fini gospodin, on je incident pominjao u blažoj forrmi. Opserviranje predstave u dužini od 42 minuta ne treba ništa da znači – to nije neka aproksimacija budućeg plasmana. I sam je lično doživeo incident takve vrste sa g.
Fedorom Popovim oko „
Ženskih razgovora”, zato što je imao primedbi na predstavu. Utehu mu je pružilo to što ga je sam ansambl branio od atakujućeg reditelja.
I ja sam uzeo učešća u raspravi, rekavši da bi ovaj sastanak trebao da pruži odgovor na jedno suštinski formalno-pravno pitanje. Naime, ako je mimo informisanja Odbora o samom incidentu, za kojeg neki članovi odbora nisu ni znali da je postojao, dužnost ovog sastanka da preduzme i neke konkretne mere prema izazivaču istog, g.
Slavku Vlahoviću, tada bi odbor morao da navede važeću regulativnu odredbu na osnovu koje bi mogao da sankcioniše postupak g.
Vlahovića. ostavivši po strani neformalna reglamnetaciona pravila, poput onih u tenisu, saobrazno kojima takmičar koji odbije pruženu ruku svoga konkurenta i/ili sudije automatski biva disklvaifikovan, ostaje neporeciva formalno-pravna činjenica da
Etički kodeks u kojem bi bila sadržana takva regulativna odredba ne postoji, te samim tim ni mogućnost donošenja ma kakve formalno-pravne odluke o sankcionisanju postupka g.
Vlahovića. Uostalom, g.
Kecman bi u slučaju postojanja barem dva svedoka zaštitu svog ličnog integriteta mogao potražiti i u redovnom sudskom postupku. Imajući u vidu negativnu konotaciju celog slučaja i njegovu potencijalnu štetnost trebalo bi izraditi nacrt jednog reglamentacionog pravila ove vrste, te ga zarad predupređenja ovih pojava usvojiti na nekom od narednih sastanaka Odbora, ali trenutno donošenje ma kakvih oficijelnih sankcija nije moguće.
Reč je preuzeo g.
Vladimir Ris, istakavši da postoje i elementarna pravila pristojnosti i uljudnosti kojih se svi moraju pridržavati, a da donošenje posebnih akata ostaje stvar budućnosti. Problem je da se nešto mora učiniti sada, a odbor je pozvan da odluči o tome.
Potom se za reč javila i gospođa
Olga Vojnović, prošlogodišnja članica Žirija
LIII Majskih igara, čiji je negdašnji rad, prema njenim rečima, bio takođe grubo vređan. U izuzetno emotivnom istupu, ona je ukazala na pretnje kojima je bila izložena zbog svoje pozorišno-estetičke odluke, na koju je imala puno diskreciono pravo, te
čak i na sačuvana preteća elektronska pisma kojom joj se predočavalo da će biti onemogućena posredstvom uticaja političkih partija!
G.
Vladimir Ris je potom apelovao da se ne vraćamo sada u prošlost, naglašavajući da bi i on lično mogao da navodi mnogo toga što su brojni emotivni pozorišni pregaoci njemu lično pominjali i spočitavali, nazivali ga telefonom i pitali kako to da njihova predstava nije prošla dalje, itd. Čak se razvio i povišenom intonacijom bremeniti duel replikama između g.
Vlahovića i g.
Risa uz uzajamna spočitavanja i upite o prethodnim događanjima, koji je prekinut od strane predsedavajućeg,
koji je na koncu inokosno izrekao javnu opomenu g. Slavku Vlahoviću i umolio ga da ubuduće kontroliše ispoljavanje svojih emocija.
Za reč se potom javio i direktor zavoda za kulturu Vojvodine, g.
Tibor Vajda, koji je u veoma kratkoj ali izuzetno britkoj replici rekao da svi oni koji su izuzetno zabrinuti povodom toga što im svojom platom g.
Vladimir Ris troši finansije amaterizma uskoro moći da odahnu –
neće to još dugo činiti, jer će doći do reorganizacije Saveza – postaće nevladina organizacija, pa više neće biti racionale osnove za ma kakva dalja spočitavanja.
Nakon ovoga prešlo se na utvrđivanje repertoara i termina održavanja pokrajinskih festivala. U izuzetno konstruktivnoj i kooperativnoj atmosferi u kojoj su se predmetnom agilnošću i konstruktivnom benevolencijom isticali g.
Petar Nerandžić i g.
Aleksandar Bako, za petnaestak minuta je utvrđen datumski repertoar XLIX SAPDV, koja će biti održana u periodu između 21 i 29. V 2011, te ga, kao konkretnu informaciju, dajem ovde u celosti:
1. Dramski studio „Mirko Tatalović Ćira”, Nova Pazova: „LER” – 21. v 2011.
2. Kamerna scena „Miroslav Antić”, Senta: „DON ŽUAN SE VRAĆA IZ RATA” – 22. V 2011.
3. Slovačko pozorište „VHV”, Stara Pazova: „KRČMA NA GLAVNOM DRUMU” – 23. V 2011.
4. Kulturni centar, Kula: „ZLA ŽENA” – 24. V 2011.
5. Pozorište „Stevan Sremac”, Crvenka: „ŽENSKI ORKESTAR” – 25. V 2011.
6. Amatersko pozorište, Kovin: „INSTANT SEKSUALNO VASPITANJE” – 26. V 2011.
7. Pozorišni klub „GEST”, Sečanj: „PSEĆI VALCER” – 27. V 2011.
8. Narodno amatersko pozorište, Bačka Palanka: „DNEVNIK JEDNOG GLEDAOCA” – 28. V 2011.
Žiri ovogodišnjeg festivala činiće:
Saša Latinović - reditelj (predsednik žirija);
Vesna Ždrnja - glumica (članica žirija); te kao predlog uz mogućnost potonje izmene
Miloš Jakovljević – dramaturg (član žirija). Voditelj razgovora biće
Miloš Lazić.
Sve je nadalje išlo kako treba, sve dok nismo došli do utvrđivanja predloga repertoara Vojvođanskog festivala malih scena i monodrame u Kruščiću.
Na pomenuti festival prispele su, naime, svega dve predstave: „
Dnevnik jednog gledaoca” (narodno pozorište iz Bačke Planke) i „
Pet dečaka” („VHV”, Stara Pazova). Prema rečima g.
Vladimira Risa,
nema uslova za održavanje festivala, jer su na isti plasirane svega dve predstave. Štaviše, imajući u vidu katastrofalnu finansijsku situaciju,
čini se neophodnim da bi trebalo u narednoj sezoni objediniti ovaj festival sa Festivalom nekonvencionalnih pozorišnih predstava u Apatinu.
Na to je reagovao predstavnik Apatina, koji je ponudio da se u cilju predupređenja razočaranja plasiranih amaterskih ansambala dve prethodno pomenute predstave iste pošalju u Apatin, na tamošnji festival, budući da će on biti u stanju da nezavisno od finansijske potpore Saveza obezbedi potrebne uslove za njihov nastup.
Na to je reagovao g.
Sava Preradović, koji je rekao da bi trebalo porazmisliti o deobi predstava i između Apatina i Kruščića, odnosno da bi trebalo omogućiti da se neke od predstava plasiranih za festival u Apatinu prebace u Kruščić, kako bi tamo bilo prisutno više od dve predstave. To je pak izazvalo repliku predsedavajućeg g.
Radonjića, koji je primetio da ne bi trebalo brkati plasmane, jer ako se to učini dobićemo apsurdnu situaciju da će oba festivala imati po 4,5 predstave na svakom. Ova opaska je izazvala narednu primedbu g.
Preradovića da ne bi trebao tako pežorativno degradirati plemeniti amaterski duh koji je ionako u opasnosti, jer se može aranžirati sve tako da deobom na jednom festivalu bude npr. 5 a na drugom pak 4 predstave. U tom trenutku se u raspravu uključio i g.
Vlahović, koji je rekao da
prema njegovom tumačenju ovo predstavlja kažnjavanje Kruščića zbog njegovog incidenta sa g. Kecmanom, što je potpuno nepravedno, jer je poznato da su upućivana pisma pojedinim amaterskim društvima o ovome. Predsedavajući sa ovome oštro usprotivio, naglašavajući da to nipošto nije slučaj i da tumačenja g. Vlahovića predstavljaju isključivo njegovo lično viđenje koje nipošto nije utemeljeno u stvarnosti, a koja je pak vrlo teška jer praktično mešamo dve pozorišne kategorije.
Ponovo se javivši za reč, g.
Preradović je naglasio potrebu očuvanja duha amaterizma, na šta sam ja reagovao, predočavajući iznova da je
osnovni problem u tome što jednostavno nema dovoljno predstava za festival u Kruščiću. Činjenica je da su na njega plasirane svega 2 predstave, što znači da smesta imamo i dva prva mesta! O kakvoj se smotri i odabiru kvalitetnog kategorijalnog pozorišnog stvaralaštva tu uopšte može govoriti? Uostalom, koji je to minimalni broj predstava koji je oficijelno potreban da bi se jedan festival uopšte mogao održati? Hoćemo li možda imati i festivala sa jednom predstavom?
Na to je odgovorio g.
Vladimir Ris, kazavši da je
jedino taksativno naveden maskimalni broj predstava koji ne sme biti premašen, ali da minimalni broj nije utvrđen! Tada se u raspravu umešao g.
Zoltan Fridman koji je dobrovoljno ponudio prebacivanje predstave „
Klasni neprijatelj” KC iz Pećinaca (plasiran na Omladinski pozorišni festival u Kuli) u Kruščić, a potom je istovetan predlog za prebacivanje predstave usledio i u pogledu ostvarenja „
Krčma na glavnom drumu” SKUD
Janko Čmelik iz Stare Pazove (inicijalno plasirane na
Festival tradicionalnih pozorišnih formi u Jaši Tomiću.
To je izazvalo izuzetno emotivnu reakciju g.
Vladimira Risa, koji je povišenim tonom rekao da se na ovaj način pukim administrativnim načinom mešaju pozorišno-estetske jabuke i kruške, a sve zarad pukog očuvanja jednog festivala. To je izazvalo komešanje u Sali, u kojem se nije najbolje čula naredna replika g.
Preradovića na ovaj emotivni istup g.
Risa koji je, vidno uzbuđen, ustao i krenuo iz sale.
Na to je predsedavajući energično izjavio da prekida i okončava sastanak Odbora, budući da se ne može dopustiti ovako neprimerena intonacija i potencijalo konfliktna situacija u radu Odbora. 
Tako se, poštovane dame i gospodo, nakon troipočasovne rasprave (koja u svim pojedinostima zbog obima građe nije navedena) završila ova uistinu nesvakidašnja i burna sednica Odbora za scensko stvaralaštvo.
Uveravam Vas da već odavno nisam prisustvovao emocijama bremenitijem i dinamičnijem sastanku. Jedino strahujem od toga da su mu rezultati poprilično mršavi, a da u perspektivi nekog vanrednog boljitka i neće biti.
Daj Bože da grešim...
Ili se urušio Republički savez, pa sad ne znamo šta ćemo i kako ćemo za Republičku smotru? 
