Dekartov dokaz postojanja Boga

[Bibliotekar]

Oh, izanalizirali ste moj prekjučerašnji post, štovani g. Timke? Izvrsno. O sirotom Dekartu više se ionako nema šta reći, pa barem da nastavimo sa čavrljanjem, tek da nam tematski niz ne zvrji prazan…

Vidimo i to što vidimo smatramo jedino moguće.

Izvinite, ali ko Vam je sad to rekao? Ili ako Vam niko nije rekao nešto takvo, na osnovu čega ste uopšte, za ime sveta, došli do takvog totalno neutemeljenog zaključka? Vi po svoj prilici uopšte ne iščitavate moje odgovore upućene Vama, jer da iščitavate, videli biste npr. u mom odgovoru od 28. IX da Vam u paraboli o Đurađu Vasioncu jasno kažem da bi taj i takav nevidljivi Đurađ u slučaju da zaista postoji morao da ima sekundarne efekte u ovoj Vasioni.

Prevedeno na uobičajeni jezik fizike, to bi npr. značilo da svaki obrazovan i u fiziku upućeni čovek zna da čak i objektivno nevidljiva stvar – poput singulariteta u središtu crne rupe – stvara sekundarne efekte (akrecioni disk) koji su savršeno opazivi. Uočavate li distinkciju? Singularitet ne vidimo, ali ne samo da ga smatramo mogućim već savršeno znamo da postoji u središtu Labuda X1.

Uočavate li sada razliku između nevidljivoga Đurađa Vasionca i nevidljivog singulariteta? Ako uočavate, tada ćete shvatiti da Vaša pređašnja postavka uopšte ne važi.

No znate u čemu je zapravo problem? U činjenici da do iste uopšte ne biste ni došli da ste se samo malo potrudili da proučite referentnu materiju, kao što sam Vas već u najmanje 17 navrata u dosadađnjim dijalozima benevolentno i veoma uviđavno posavetovao.

A zaista bi mi bilo žao da mi neko kaže da nisam kopetentan za nešto. I to ne zbog sujete. Svako ima bogomdano pravo da se smeje i da plače.

Ali nema pravo, gospodine, da svojom neshvatljivom i nekonkretizovanom kuknjavom ili svojim bezrazložnim kikotom dodijava drugima. Neprikladno je, jer objektivno konstantno narušava tuđi psihički spokoj, koji takođe treba da bude uvažen.

Meni je ova naša korespodencija izvrsna i to kao jutarnja gimnastika, beofidbek, kroskontri i džoging za duh i telo.

Drago mi je, gospodine, što moji rudarski eksplanatorni napori izazivaju tako pozitivne posledice kod Vas. Ja s moje strane mogu da Vam zahvalim na tome što sam zahvaljujući Vašim postovima u proteklih godinu dana završio repetitorijum sveukupnog gradiva iz matematike i fizike.

Žao mi je i to da mi ne predočavate ono što Vama nije jasno.

Ne treba da Vam bude žao, gospodine. Ja, naime, nemam šta da Vam predočavam, budući da mi je u ovim našim diskusijama zaista sve jasno. A kao bibliotekar imam još i jednu dodatnu prednost, pošto znam kako i gde treba da potražim odgovore na ona pitanja koja mi eventualno još uvek nisu jasna. Verovali ili ne, svi odgovori na njih nalaze se u knjigama.

Ja nikoga ne izlažem omalovažavanju, ruglu i podsmehu.

Zaista? A sećate li se one Vaše kvalifikacije Tesle kao usamljenog onaniste? Ili one o tome da autoriteti od nauke - po Vašoj merodavnoj proceni! - lupaju gluposti (jedan Stiven Hoking, npr.)? Samo te dve s Vaše strane učinjene opaske u potpunosti negiraju Vašu pređašnju tvrdnju.

A ja sam mišljenja da svi imamo pravo. Kao što je Nikola Pašić govorio.

Pravo na šta, gospodine? Kategorija ljudskih prava je veoma velika, ali i striktno definisana oblast. Da bi se utvrdilo postojanje ili nepostojanje univerzalnosti nekog specifičnog prava isto se mora precizirati.

Sve najbolje.

[Timke]

Cenjeni Bibli, Vi ste zaista izuzetan čovek dobro upućen u mnoge nepoznanice širem auditorijumu. Kao i to da imate beskrajno strpljenje da se sa mnom bavite. Mnogi su nehajni za mnoge probleme koji nas tište. Nego su se upustili u besomučnu trku sa vremenom i za novatorijama, mamcima za šuploglavce. Ali to nije dokaz da sam ja punoglavac - ako sam izrod. Mene nešto drugo muči i boči. Poznato Vam je da sam bio u Srednjoj tehničkoj građevinskoj školi i da sam doživeo debakl i propratni fijasko. Nisam je mogao da završim jer sam "znao više" no što bi u njoj mogao da naučim i ostvarim dogradnju i nadgradnju u svojoj pameti i svesti. To se sve kosilo sa Nastavnim planom i programom pa sam otpao kao trinaesto prase. Na svoju štetu, razume se. Bio sam samo jedno jadno ždrebe koje je trčalo pred rudu. Tek sam kasnije doznao da se krmak miluje niz dlaku i da se ne jede sve što leti. Kao i da se pametovanje uopšte ne ceni u našim krajevima. Jer su svi prepametni. Naime, opredelio sam se ne za Visokogradnju nego za Niskogradnju pa čak i za nešto još nešto niže. Ne za temelje nego za podlogu koja će to bez pogovora, što joj dunđeri budu natovarili, da podnosi. Nisam postigao nešto naročito. Ali je izuzetan osećaj blaženstva i smirenja koji imam u duši. Pitam se kako li je tek ovoj Zemlji koja sve podnosi. Ali ona je domišljata pa je pritisak poništila kontrapritiskom i potrla svoje tegobe. Kako li je samom centru? Kako li se on snalazi?
- Očito je da sam izložen vivisekciji i odbojnosti jer nemam prefikse, sufikse i epitete. Imao sam ja sestru, i sada je imam, profesora matematike, sada je u penziji. Ali je navodno pronašla neki razlog, familijarne prirode, da se samnom ne bi kosila i zamerala i na taj način odustala od naučne prepiske i svakog kontakta samnom. Predložio sam joj da sve preuredimo i napišemo novu Matematiku. Odustala je prećutno. Sem od rođendana do rođendana i odgovarajućih, prigodnih, trivijalnih čestitki. Te je sve donekle u redu što se sestrinskih i bratskih odnosa tiče.
- Na stranu sve to, nego da se mi latimo ozbiljnog posla u našim traktatima i raspravama. Onako kako Vi kažete, segment po segment. Citat po citat.
- Bio jednom jedan super fizičar pa imao kuću i sve ostalo - dvorište, baštu, bunar, pumpu i kao najvažnije jedan bazen za kupanje. Zaplet romana otpočinje kada je trebalo napuniti taj bazen. Najbolje je da taj poso obavi neko ko se razume u fizičke poslove - a ko bi to bolje znao nego jedan obični "fizikaner". Pošteno se pogode i bude obavljen posao. Znači : Ručnom pumpom, za određeno vreme, frekvencijom ručke, količina vode i bazen je pun. Isplaćen je radnik pošteno i po dogovoru. Uz sporazum da i sutra dođe i obavi istu radnju, isti posao, za istu nadnicu. (Inflacije i PDVa tada nije bilo.) Radnik dolazi sutra ali nalazi činjenično stanje da je neko, možda i krava, prolazeći rogom slomila ručku pumpe na jednu trećinu. I prost radnik reaguje i traži amadmanom, prigovorom, nov sporazum jer su uslovi drastično izmenjeni. Naime neće moći da zadovolji i obavi rad u dogovorenim uslovima od juče. Trebaće mu više vremena i potrebnog odmora kao i drastične, enormne, energije i jednom reči biće mu mnogo teže da obavi zadati mu poso. Ali on jadan nije znao da je potrebna energija nego je rekao - potrebno mi je mnogo više hrane. I tu se izlanuo koliko je plitak i slabo potkovan znanjem. Ali je zato tu teoretičar-fizičar da mu otvori oči i da ga uputi u svete tajne Mehanike, Dinamike, Kinematike, Statike, Impuls sile, i šta je to Napadna tačka, kao i da mu objasni ko je to bio slavni Arhimed. ( Neko će reći - Evo ga ovaj atakuje, kidiše i na takvo ime! ). Pa mu potegne, izvadi adut iz rukava : MOMENTNO PRAVILO! Sila puta krak? Smanjen krak - povećana sila! Ali zato manje karetanje, manji put, ušteda u vremenu i prostoru. Sthanovska metoda. Možeš da budeš proglašen i udarnikom. Ali to prostom radniku nikako ne ide u glavu. Jer izgleda da on zna šta je to PRIRODA, POREKLO SILE a ne zna šta su to mudraci izmislili da bi lakše živeli. Radnja se nastavlja od sada pa na dalje, dok ne svisnemo, svi zajedno i svako po na osob. ( Radnik se izgleda morao da prekvalifikuje u INOVATORA ne bili tako izigrao zakone koji tako besomučno i bezobzirno vladaju ovim prostorima.) Da nastavim priču o radu i efektima rada ne bi nas nikud odvelo - jer to je ćorsokak. Za primer da navedem : Čovek drži teret a ne radi. Mornar na prošupljenom brodu drži i zaptiva rupu krozu koju hoće voda da prodre i da ih potopi. Voda koja čeka da provri na rešou, ali nema napona ni jačine struje, nego nam elektrodistribucija prodaje "vreme", a naplaćuje "kilovatčasove" koji to nisu. I svi smo znalci i pravimo se kao da nam je sve jasno...Izgleda da samo meni nešto nije jasno? Možda je dosta, ne treba pretovarati naš probavni sistem i nejaka pleća. Srazmernost i snošljivost bi trebalo da nam budu glavne smernice u ophođenju i saobraćaju, uz obzirnost, razume se. Bog to lakše radi jer se ne laća naših poslova i ne prlja ruke. Razume se ako ga ima. I njega i posla. A ako ga ima on je i bradu sebi prvo stvorio. Šta mi drugo ostaje no da Vam pošaljem priijateljski pozdrav - Timke

[Bibliotekar]

Molim Vas da mi oprostite na meni prilično nesvojstvenoj neposrednosti, ali prinuđen sam da vas nakon ovog Vašeg najnovijeg posta direktno upitam: da li Vi, gospodine, imate potrebu za tematskom raspravom na određenu temu ,ili pak za spontanim i nestrukturiranim personalnim ispovedanjem?

Znate, kao profesionalni bibliotekar ja sam proveo i bukvalno na hiljade sati u neposrednim kontaktima sa osobama u uzrastu od 7 do 94 godine, koje su mi spontano i neizazvano pričale sve i svja, a sa nekim osobitim i meni lično neshvatljivim žarom osobito o ličnim tegobama sa kojima su se susretale i sa kojima se susreću u njihovim životima. Zaista sam vrlo trpeljivo i dobronamerno nastojao da im ukažem na eventualne puteve kojima mogu prevazići njihove tegobe, znajući iz psihologije da će makar i slušanje njihovih jada njima doneti barem nekakvo olakšanje. No problem je u tome, gospodine, što jedno sredstvo javnog opštenja i njime posredovane edukacije - što u svojoj biti svaki web-forum i jeste - ne predstavlja mesto na kojem bi ma čije javne ispovesti o privatnim aspektima života trebale da posluže prevladavanju nečijih personalnih tegoba.

Bez obzira na to iz koje kulture dolazimo, svi mi delimo slična osećanja i slične emocije - od sreće, do tuge, straha, sumnje, iznenađenja, dosade, osujećenosti itd. Svi mi želimo da doživimo ljubaznost i poštovanje od strane drugih, da čujemo ljubazne reči koje bi nam potvrdile značaj našeg mesta na Zemlji. Ali ni jedan javni web-forum, gospodine, ne može opstati ukoliko postane mesto za spontana ispovedna izduvavanja unutrašnjih napetosti njegovih korisnika.

Ukoliko se nad nekim web-forumom, baš kao i nad bilo kojom fizičkom individuuom nadvije takva opasnost, tehnika isključenja može biti jedini izbor preživljavanja. Ukoliko ste nekoga uvažavali i bili iskreni spram njega, te, štaviše, ponudili mu trpeljivo i blagonaklonost i pomoć, a sve uzalud, onda morate da se isključite i pustite pojedinca da se sam i na svoj način izbori sa svojim problemom. Samouništivaču se, avaj, nikada ne može pomoći osim u slučaju da je voljan da pomogne samome sebi.

Stoga Vas poštovani g. Timke otvoreno i krajnje dobronamerno pitam: jeste li Vi voljni da pomognete sami sebi? Ako jeste, ja Vas molim da počnete da makar generalno poštujete tematsku usmerenost određenog niza i da makar pokušate da se u raspravama držite određene teme. Uveravam Vas da ćete u svima nama imati i više no strpljive sabesednike.

Ako Vam to ne uspe, bićemo - avaj ! - prinuđeni da se isključimo iz komunikacije.

S poštovanjem,

Predrag Popović, moderator web-foruma Kamerne scene „Miroslav Antić”

[Timke]

- Poštovani, Uvaženi, Cenjeni, Izuzetni, Dobronamerni i nadasve Strpljivi g. Bibli. U pravu ste kada mi sve ovo govorite i savetujete. I tačno je, u pravu ste potpuno, u svemu. Ja zaista tražim Prijatelja koji će me uputiti, vratiti na pravi put u kolotečinu. Ali avaj, puno je artefakata koja mi to onemogućavaju. Ljudi su zaokupljeni svakodnevnim jadima i nedaćama, pa svoje glave i ne dižu. A ja ne želim, niti imam nameru da na nekog uplivišem nego samo iznosim na svetlo dana neka svoja zapažanja i svoja viđenja. Kao i moja zaključivanja, usput, na meni, moglo bi se reći iščašen i svojstven, originalan ali ne i sebičan način. Znači nema konfekcije i štancanja. Možda je sve ovo nekome strano ili sprdnja, ali neka svako rasudi i osudi i zaključi šta je šta. O nekom svom nadmenom i otkačenom razmišljanju ja nemam niti tražim ni malo obzira i ni poštede. Neka svako nosi svoje breme i osudu grešnosti. Pa i nemam ništa protiv da reakcija usledi koja je adekvatna. Sve ovo što nam se događa je samo jedno iskustvo više koje nam otvara i utire puteve u večnost. O Istini neka niko ne brine, ona se sama o sebi brine. Nehajna je kao i sam Bog - Spor je ali je dostižan. I nije osvetoljubiv kao što mu neko pripisuje i zamera. Prava je osuda i presuda kad sam sebi neko sudi. Ne odobravam suicid. Zameram im što ne učine na kraju bar jedno dobro delo i eliminišu subverzivne elemente. Korov se sam, dragovoljno ne može da ukloni. Potreban mu je baštovan koji će ga svojim radom, žrtvom, ne štedeći sebe - ukloniti. A ja sam na kraju pronašao pravog, iskrenog Priijatelja. Hvala i srećno! Timke

[Bibliotekar]

Poštovani g. Timke,

Istinska i zajemčena ljudska sreća leži u bavljenju stvarima koje nadilaze naše prolazno egzistencijalno jastvo. Ali, postoji samo jedna osoba koja sa sigurnošću može da kaže šta je to što je istinski usrećuje – Vi sami.

Jedino Vi možete reći kuda vodi Vaš životni put, jer ste Vi osoba koja postavlja svoje životne ciljeve za svaki sat, za svaki tren, za svaki odnos i period Vašeg života.

Možda se ponekad osećate poput lista nošenog prljavom ulicom, ili zrnca peska nanetog vihorom i zaglavljenog na nekoj sporednoj stazi. Ali Vi niste ni suvi list, niti zrno peska: Vi možete, za razliku od njih, u većoj ili manjoj meri da zacrtate svoj vlastiti životni put i da ga sledite.

Možda ćete osećati da je situacija u određenom trenutku takva da je prekasno za sve, da je Vaš put iz prošlosti toliko izrovan i krivudav da nema izgleda da se zacrta ma kakav budući put koji bi se razlikovao od prethodnog. Ja Vas uveravam da to nije slučaj – na svakom putu uvek, naime, postoji tačka od koje se može zacrtati novi put. Pokušajte da ga sebi zacrtate i da ga sledite. Zapamtite da nema tog živog čoveka koji ne bi mogao stvoriti novi početak.

Može se reći, bez i najmanjeg zazora od protivurečnosti, da će mnoge stvari i mnogi ljudi biti u prilici da Vas ismevaju ili da Vas odgurnu sa tog izabranog puta. Ti i takvi ljudi to čine da bi ostvarili svoje sopstvene ciljeve, a Vi ćete, ako ih budete slušali, završiti u tragediji i tuzi. No nikada nemojte zaboraviti da ni jedan put na ovom svetu nije idealno prav i bez krivina. Ali to ne znači da se njima ne može putovati.

Ukoliko se budete držali onih ivičnjaka koje smo, nadam se, Vi i ja uspeli zajedničkim snagama da u proteklih godinu i nešto dana iscrtamo u najmanje 6 tematskih nizova na ovom forumu, Vi nećete nikada puno pogrešiti u trasiranju tog Vašeg puta. Jer ćete imati dovoljno pespogovorno validnih primera da istinsko uzbuđenje, sreća i radost dolaze iz spoznaje, a ne iz uništenih života.

Zapamtite da je put do sreće uvek lak ako znate gde su ivice puta. Ivičnjaci putne trase su Vam iscrtani, a Vi ste jedini vozač sa dozvolom za upravljanje sopstvenim životom.

Krenite. I zapamtite da ćete do cilja doći jedino ako budete išli. Neka Vam je srećan put!

PS: Osećajte se i nadalje potpuno slobodnim da o ma čemu što Vas interesuje, ili o čemu biste želeli da porazgovarate, a što nije pak tematski već striktno određeno, otvorite diskusiju u univerzalnom odseku našeg Foruma, koji nosi naziv „Pričaonica”.