Slušaj, ko zna koga sve tamo ima ispod stola, kod našeg čika Tiiite...
Mađarska i region
Re: Mađarska i region
Slušaj, ko zna koga sve tamo ima ispod stola, kod našeg čika Tiiite...
Don't cry because it is over, smile because it happened.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5661
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mađarska i region
Oh, ta glasa li se to nama iznova naš lokalni povijesno – seksološki Hirzuistični Satir koekscitirane Kraft-Ebingovske provenijencije?
Fenomenalno. Pa da vidimo kako nam to tumači sledeću fotografiju, na kojoj je potpuno identično - a u društvu (spram nepriličnog i nehigijenskog celivanja uvek uzdržanog!) Josipa Broza - osmehnut legendarni doajen Socijalističke Internacionale, Vili Brant:
Osmehnuti Vili Brant u društvu nasmejanog Josipa Broza Tita
Posle toga nam može istolkovati i endogeni iradijativni afektivitet jednog inherentno demokratskog subjekta, poznatog u istoriji po nadimku Tricky Dick:
Ričard Nikson prilikom proslave Dana Sv. Patrika 1969.
Nadam se da se istavljeni psihoanalitički predlošci neće pokazati isuviše analitički zahtevnim za našeg rudimentarno pasioniranog seksologa-amatera.
Kako nam se Tile smeška, ko da je, bože me sačuvaj, upravo svršio, posle Kadarovog poljupca direktno u usta.
Fenomenalno. Pa da vidimo kako nam to tumači sledeću fotografiju, na kojoj je potpuno identično - a u društvu (spram nepriličnog i nehigijenskog celivanja uvek uzdržanog!) Josipa Broza - osmehnut legendarni doajen Socijalističke Internacionale, Vili Brant:
Osmehnuti Vili Brant u društvu nasmejanog Josipa Broza Tita
Posle toga nam može istolkovati i endogeni iradijativni afektivitet jednog inherentno demokratskog subjekta, poznatog u istoriji po nadimku Tricky Dick:
Ričard Nikson prilikom proslave Dana Sv. Patrika 1969.
Nadam se da se istavljeni psihoanalitički predlošci neće pokazati isuviše analitički zahtevnim za našeg rudimentarno pasioniranog seksologa-amatera.
Acriter et Fideliter!
Re: Mađarska i region
Možda mu neko, po partijskom zadatku, zanosi ... u krivini.aleksey napisao:
Slušaj, ko zna koga sve tamo ima ispod stola, kod našeg čika Tiiite...
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Mađarska i region
Srpski jezik i kultura u Mađarskoj odoleli zaboravu
Poznajem Pavla Kaplana, divnog mađarskog mladića koji je najpre počeo da uči da svira harmoniku zbog naših narodnih pesama, a sada je segedinski sveštenik, kaže reditelj Milan Rus
Milan Rus
Kao što vidite: čuda su moguća. Uveliko radimo dugo najavljivanu predstavu „Čudo u Rondeli”, po tekstu Radoslava Zlatana Dorića koji smo dobili zahvaljujući ocu Lazaru iz Sentandrejske eparhije koji nam je ustupio originalu verziju ovog komada. Sasvim je izvesno da će premijera biti izvedena 6. decembra na sceni Nacionalnog teatra Mađarske u Budimpešti, sa čijim smo upravnikom Atilom Vidnjanskim pre nekoliko meseci dogovorili saradnju... kaže reditelj Milan Rus, osnivač i upravnik Srpskog pozorišta u Mađarskoj, koga smo nedavno zatekli na otvaranju manifestacije „Mesec srpske kulture” u Budimpešti.
Predstava „Čudo u Rondeli” (Rondela je kula u kojoj se čuvao suvi barut), kako je ranije planirano i najavljivano, trebalo je da ima svoje prvo izvođenje još 24. avgusta, na dan kada je pre dva veka u budimpeštanskoj „Rondeli” izvedena predstava Joakima Vujića „Kreštalica” na srpskom jeziku, čime je ujedno začet pozorišni život u Srba. Srpsko pozorište u Mađarskoj istovremeno je želelo da obeleži i svoj jubilej: 20 godina postojanja, ali je u poslednjem trenutku došlo do obrta situacije. Promenio se sistem finansiranja teatara u Mađarskoj i Srpsko pozorište nije dobilo ni jedan dinar za funkcionisanje za ovu kalendarsku godinu.
– Zahvaljujući „Politici”, koja je proteklog leta izvestila javnost o problemima sa kojima se suočilo Srpsko pozorište u Mađarskoj, situacija se uveliko popravila i mi smo evo pred realizacijom naše nove predstave. Datum premijere, što je logično, morali smo da pomerimo. „Čudo u Rondeli” je „veoma patriotičan” pozorišni komad koji govori kako je teško bilo Joakimu Vujiću da srpskom narodu nametne nešto korisno, čega do tada nije bilo. Nadam se da ćemo posle budimpeštanske premijere imati priliku da ovu predstavu predstavimo i na scenama naše matice – kaže naš sagovornik.
Milan Rus potiče iz ugledne lekarske porodice Rus koja živi u Segedinu. Studije režije najpre je upisao u Novom Sadu, ali je sticajem okolnosti fakultetsku diplomi stekao u Budimpešti. I pored toga što je rođen u Mađarskoj, odlično govori srpski jezik.
– Porodica Rus se prema usmenim predanjima, kako kažu tetke i bake, pre 300 i više godina sa Čarnojevićem preselila iz Peći u Segedin. Negujemo srpski jezik i kulturu u porodici. Kao što je poznato već druga, treća generacija u Americi ne govori jezikom predaka, a ovde u Mađarskoj se srpski sačuvao 300 godina. I ne samo srpski jezik, već i folklor, običaji, duhovnost, crkva, religija. Ne samo da smo sačuvali jezik i običaje, nego se sada ovdašnji Mađari interesuju za srpsku kulturu. Postoje čak i ekstremni slučajevi. Poznajem Pavla Kaplana, divnog mađarskog mladića koji je najpre počeo da uči da svira harmoniku zbog srpskih pesama, pa je onda odlučio da nauči srpski jezik. Zatim je počeo da ide u pravoslavnu crkvu, pa upisao teološki fakultet i postao srpski pop. Sada je segedinski sveštenik – priča naš sagovornik.
Od najranijeg detinjstva, kako kaže Milan Rus, sa roditeljima je odlazio u pravoslavnu crkvu i negovao nasleđene običaje.
– To vreme pamtim po Božiću, po slavskom kolaču i žitu. Naravno, da nije bilo želje mojih roditelja da sačuvamo običaje svega toga ne bi ni bilo. A naravno da nije bilo lako istrajati na tom putu. U izvesnom trenutku ni pasoše nismo mogli da dobijemo da idemo u maticu koliko želimo, već smo jednom godišnje mogli da posetimo familiju u Srbiji, jer smo bili u istočnom bloku. Rodbina je dolazila kod nas u Segedin, ali ne i mi kod njih. Mnogi su se tada preselili u Sentu, Novi Sad, Beograd. Mi smo ostali zbog grobova predaka, ali smo i dalje slavili slavu i obeležavali sve značajne datume iz pravoslavnog kalendara – priča Milan Rus.
Poznajem Pavla Kaplana, divnog mađarskog mladića koji je najpre počeo da uči da svira harmoniku zbog naših narodnih pesama, a sada je segedinski sveštenik, kaže reditelj Milan Rus
Milan Rus
Kao što vidite: čuda su moguća. Uveliko radimo dugo najavljivanu predstavu „Čudo u Rondeli”, po tekstu Radoslava Zlatana Dorića koji smo dobili zahvaljujući ocu Lazaru iz Sentandrejske eparhije koji nam je ustupio originalu verziju ovog komada. Sasvim je izvesno da će premijera biti izvedena 6. decembra na sceni Nacionalnog teatra Mađarske u Budimpešti, sa čijim smo upravnikom Atilom Vidnjanskim pre nekoliko meseci dogovorili saradnju... kaže reditelj Milan Rus, osnivač i upravnik Srpskog pozorišta u Mađarskoj, koga smo nedavno zatekli na otvaranju manifestacije „Mesec srpske kulture” u Budimpešti.
Predstava „Čudo u Rondeli” (Rondela je kula u kojoj se čuvao suvi barut), kako je ranije planirano i najavljivano, trebalo je da ima svoje prvo izvođenje još 24. avgusta, na dan kada je pre dva veka u budimpeštanskoj „Rondeli” izvedena predstava Joakima Vujića „Kreštalica” na srpskom jeziku, čime je ujedno začet pozorišni život u Srba. Srpsko pozorište u Mađarskoj istovremeno je želelo da obeleži i svoj jubilej: 20 godina postojanja, ali je u poslednjem trenutku došlo do obrta situacije. Promenio se sistem finansiranja teatara u Mađarskoj i Srpsko pozorište nije dobilo ni jedan dinar za funkcionisanje za ovu kalendarsku godinu.
– Zahvaljujući „Politici”, koja je proteklog leta izvestila javnost o problemima sa kojima se suočilo Srpsko pozorište u Mađarskoj, situacija se uveliko popravila i mi smo evo pred realizacijom naše nove predstave. Datum premijere, što je logično, morali smo da pomerimo. „Čudo u Rondeli” je „veoma patriotičan” pozorišni komad koji govori kako je teško bilo Joakimu Vujiću da srpskom narodu nametne nešto korisno, čega do tada nije bilo. Nadam se da ćemo posle budimpeštanske premijere imati priliku da ovu predstavu predstavimo i na scenama naše matice – kaže naš sagovornik.
Milan Rus potiče iz ugledne lekarske porodice Rus koja živi u Segedinu. Studije režije najpre je upisao u Novom Sadu, ali je sticajem okolnosti fakultetsku diplomi stekao u Budimpešti. I pored toga što je rođen u Mađarskoj, odlično govori srpski jezik.
– Porodica Rus se prema usmenim predanjima, kako kažu tetke i bake, pre 300 i više godina sa Čarnojevićem preselila iz Peći u Segedin. Negujemo srpski jezik i kulturu u porodici. Kao što je poznato već druga, treća generacija u Americi ne govori jezikom predaka, a ovde u Mađarskoj se srpski sačuvao 300 godina. I ne samo srpski jezik, već i folklor, običaji, duhovnost, crkva, religija. Ne samo da smo sačuvali jezik i običaje, nego se sada ovdašnji Mađari interesuju za srpsku kulturu. Postoje čak i ekstremni slučajevi. Poznajem Pavla Kaplana, divnog mađarskog mladića koji je najpre počeo da uči da svira harmoniku zbog srpskih pesama, pa je onda odlučio da nauči srpski jezik. Zatim je počeo da ide u pravoslavnu crkvu, pa upisao teološki fakultet i postao srpski pop. Sada je segedinski sveštenik – priča naš sagovornik.
Od najranijeg detinjstva, kako kaže Milan Rus, sa roditeljima je odlazio u pravoslavnu crkvu i negovao nasleđene običaje.
– To vreme pamtim po Božiću, po slavskom kolaču i žitu. Naravno, da nije bilo želje mojih roditelja da sačuvamo običaje svega toga ne bi ni bilo. A naravno da nije bilo lako istrajati na tom putu. U izvesnom trenutku ni pasoše nismo mogli da dobijemo da idemo u maticu koliko želimo, već smo jednom godišnje mogli da posetimo familiju u Srbiji, jer smo bili u istočnom bloku. Rodbina je dolazila kod nas u Segedin, ali ne i mi kod njih. Mnogi su se tada preselili u Sentu, Novi Sad, Beograd. Mi smo ostali zbog grobova predaka, ali smo i dalje slavili slavu i obeležavali sve značajne datume iz pravoslavnog kalendara – priča Milan Rus.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mađarska i region
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mađarska i region
Kako su samo ciljano i smišljeno birali sagovornike. 
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Mađarska i region
Kad uđeš u neko "istraživanje" sa unapred utvrđenim ciljevima onda je to obično tako. Objektivno.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mađarska i region
Oženi se Mađaricom zbog „zelene karte”
Vlasti severnog suseda ispituju fiktivne brakove koje sklapaju neveste iz Mađarske i mladoženje iz Srbije, radi dobijanja radne dozvole u nekoj od zemalja EU
Subotica – Svaki deseti brak u Subotici sklopljen je sa strancem, pokazuje dugogodišnja statistika matičarske službe u Gradskoj upravi. Prošle godine od 538 parova koji su stali pred matičara u 56 slučajeva jedno od njih je bilo iz druge države, a ove godine do kraja oktobra sklopljeno je 539 brakova gde je bilo 64 stranca. Da li su ih samo romantični razlozi ponukali da daju bračne zavete, to matičari ne mogu da znaju, ali da u Suboticu nisu stigli samo sledeći srce već moguće i interes ukazuje reportaža prvog programa mađarske televizije objavljena u emisiji „Plava svetlost” koja se bavi policijskim temama. Izneta je tvrdnja da su mahom u Subotici i drugim pograničnim mestima Srbije sklapani brakovi iz interesa.
Od marta ove godine ima više zahteva za upis u knjigu venčanih u Mađarskoj, a kako je nakon ulaska u EU severni sused izuzetno osetljiv na svaki pokušaj „trgovanja” i nelegalnog korišćenja mađarskog državljanstva, kod njih je odmah zvonilo na uzbunu. Učestali brakovi između mađarskih nevesta i mladoženja iz Srbije za policiju i tužilaštvo iz malog pograničnog mesta Kiškunhalaš su rezultat razrađene šeme zahvaljujući kojoj naši državljani dolaze do radnih dozvola u nekoj od zemalja Evropske unije. Za čitav posao, prema mađarskim izvorima, „mladoženja” za „provodadžisanje” daje oko 2.000 evra, dok nevesta od toga dobija 300–350 evra.
Na osnovu podataka do kojih su došli istražni organi Mađarske, fiktivni brak između Mađarice i državljanina Srbije, po pravilu sa područja Sandžaka, sklapa se obično u Subotici ili u nekoj našoj drugoj pograničnoj opštini. Nakon toga brak se upisuje u knjigu venčanih mađarskih državljana, a novopečeni muž dobija porodičnu legitimaciju. Na osnovu nje par odlazi obično u Nemačku ili Austriju gde se nastanjuju, opet na osnovu toga što je žena državljanin zemlje članice EU. Nakon sređivanja boravišta muž, fiktivni ili pravi, može da dobije legalan posao u zemlji koju su izabrali. Još nije jasno da li će se ovo kvalifikovati kao pokušaj trgovine ljudima ili sklapanja braka iz interesa radi naseljavanja, ali nezvanično se može čuti da su prvi ovakvi slučajevi otkriveni nakon što je utvrđeno da parovi ne žive zajedno. Jedno lice je već u pritvoru, a za više njih je određena mera zabrane napuštanja boravišta. Pretpostavlja se da ima bar sto ovakvih slučajeva, mada policijski izvori smatraju da je na ovaj način više od hiljadu ljudi došlo do dozvole za posao.
Prema mađarskim izvorima, na ovo se najčešće odlučuju oni koji su već radili u nekoj od zemalja EU i izgubili posao jer nisu imali uredna lična dokumenta. Inače, kako je „Politici” nezvanično rečeno, naša policija nema saznanja o ovom „romantično-poslovnom” aranžmanu između naših državljana i strankinja.
Matičarka iz Subotice Aranka Čajkaš kaže da joj je žao što se njihova služba pojavljuje u ovakvom kontekstu. Zbog položaja pogranične opštine, ovde nije neobično da stranac bude akter braka, pa se tako prisećaju devedesetih i prave navale američkih mladoženja. Po ovogodišnjem spisku sklopljenih brakova gde je neko stranac, među njima ne manjka nevesta iz Mađarske i đuvegija sa juga Srbije. – Po zakonu, par koji se venčava pitamo da li u brak ulaze slobodnom voljom, da li su upoznati međusobno o zdravstvenom stanju partnera i da li su u srodstvu. Ukoliko ne dobijemo zadovoljavajuće odgovore to predstavlja zakonsku smetnju za sklapanje braka – objašnjava matičarka i kaže da nikada nisu posumnjali da neko od mladenaca nije tu svojom voljom. Takođe ističe da nadležno ministarstvo, prilikom kontrole, nije imalo zamerke na njihov rad.
Doduše strancima, posebno iz Mađarske, venčanje u Subotici nije ništa komplikovanije od onog u matičnoj zemlji. Na osnovu bilateralnog sporazuma, mi priznajemo izvod iz matične knjige rođenih u Mađarskoj, pošto je ovde mađarski jezik u službenoj upotrebi i nije potreban prevod. Pitanja se postavljaju na oba jezika, prema tome oni su potpuno izjednačeni. Nakon sklapanja braka, naša matičarska služba izveštaj šalje našem ministarstvu pravde kako bi ono obavestilo zemlju porekla jednog od supružnika da je brak sklopljen, kao i u mesto rođenja našeg državljanina ukoliko nije iz Subotice.
Kako više nema zakonskog roka od 30 dana od vremena zakazivanja do sklapanja braka, sve je brže, a više se „da” ne čuje samo, kao što je bilo prethodnih godina, četvrtkom i subotom, već i drugim danima. Brže nego u Subotici, brakovi se sklapaju u nekoj od 13 mesnih kancelarija.
– Mi nemamo pravo da ih pitamo kako su se upoznali, koji je razlog njihovog venčavanja, a o njihovoj rešenosti da se venčaju govori i to da su retki oni koji ne dođu sa burmom ili prstenom – kaže Aranka Čajkaš.
Pogranično područje, izmešanost stanovništva uvek su ovde dovodili do takozvanih mešanih brakova. A do ove nove „zelene karte” na naš balkanski način moguće je doći i ako se neko oženi ovdašnjom devojkom koja ima dvojno mađarsko-srpsko ili hrvatsko-srpsko državljanstvo, koje ima polovina Subotičana.
Vlasti severnog suseda ispituju fiktivne brakove koje sklapaju neveste iz Mađarske i mladoženje iz Srbije, radi dobijanja radne dozvole u nekoj od zemalja EU
Subotica – Svaki deseti brak u Subotici sklopljen je sa strancem, pokazuje dugogodišnja statistika matičarske službe u Gradskoj upravi. Prošle godine od 538 parova koji su stali pred matičara u 56 slučajeva jedno od njih je bilo iz druge države, a ove godine do kraja oktobra sklopljeno je 539 brakova gde je bilo 64 stranca. Da li su ih samo romantični razlozi ponukali da daju bračne zavete, to matičari ne mogu da znaju, ali da u Suboticu nisu stigli samo sledeći srce već moguće i interes ukazuje reportaža prvog programa mađarske televizije objavljena u emisiji „Plava svetlost” koja se bavi policijskim temama. Izneta je tvrdnja da su mahom u Subotici i drugim pograničnim mestima Srbije sklapani brakovi iz interesa.
Od marta ove godine ima više zahteva za upis u knjigu venčanih u Mađarskoj, a kako je nakon ulaska u EU severni sused izuzetno osetljiv na svaki pokušaj „trgovanja” i nelegalnog korišćenja mađarskog državljanstva, kod njih je odmah zvonilo na uzbunu. Učestali brakovi između mađarskih nevesta i mladoženja iz Srbije za policiju i tužilaštvo iz malog pograničnog mesta Kiškunhalaš su rezultat razrađene šeme zahvaljujući kojoj naši državljani dolaze do radnih dozvola u nekoj od zemalja Evropske unije. Za čitav posao, prema mađarskim izvorima, „mladoženja” za „provodadžisanje” daje oko 2.000 evra, dok nevesta od toga dobija 300–350 evra.
Na osnovu podataka do kojih su došli istražni organi Mađarske, fiktivni brak između Mađarice i državljanina Srbije, po pravilu sa područja Sandžaka, sklapa se obično u Subotici ili u nekoj našoj drugoj pograničnoj opštini. Nakon toga brak se upisuje u knjigu venčanih mađarskih državljana, a novopečeni muž dobija porodičnu legitimaciju. Na osnovu nje par odlazi obično u Nemačku ili Austriju gde se nastanjuju, opet na osnovu toga što je žena državljanin zemlje članice EU. Nakon sređivanja boravišta muž, fiktivni ili pravi, može da dobije legalan posao u zemlji koju su izabrali. Još nije jasno da li će se ovo kvalifikovati kao pokušaj trgovine ljudima ili sklapanja braka iz interesa radi naseljavanja, ali nezvanično se može čuti da su prvi ovakvi slučajevi otkriveni nakon što je utvrđeno da parovi ne žive zajedno. Jedno lice je već u pritvoru, a za više njih je određena mera zabrane napuštanja boravišta. Pretpostavlja se da ima bar sto ovakvih slučajeva, mada policijski izvori smatraju da je na ovaj način više od hiljadu ljudi došlo do dozvole za posao.
Prema mađarskim izvorima, na ovo se najčešće odlučuju oni koji su već radili u nekoj od zemalja EU i izgubili posao jer nisu imali uredna lična dokumenta. Inače, kako je „Politici” nezvanično rečeno, naša policija nema saznanja o ovom „romantično-poslovnom” aranžmanu između naših državljana i strankinja.
Matičarka iz Subotice Aranka Čajkaš kaže da joj je žao što se njihova služba pojavljuje u ovakvom kontekstu. Zbog položaja pogranične opštine, ovde nije neobično da stranac bude akter braka, pa se tako prisećaju devedesetih i prave navale američkih mladoženja. Po ovogodišnjem spisku sklopljenih brakova gde je neko stranac, među njima ne manjka nevesta iz Mađarske i đuvegija sa juga Srbije. – Po zakonu, par koji se venčava pitamo da li u brak ulaze slobodnom voljom, da li su upoznati međusobno o zdravstvenom stanju partnera i da li su u srodstvu. Ukoliko ne dobijemo zadovoljavajuće odgovore to predstavlja zakonsku smetnju za sklapanje braka – objašnjava matičarka i kaže da nikada nisu posumnjali da neko od mladenaca nije tu svojom voljom. Takođe ističe da nadležno ministarstvo, prilikom kontrole, nije imalo zamerke na njihov rad.
Doduše strancima, posebno iz Mađarske, venčanje u Subotici nije ništa komplikovanije od onog u matičnoj zemlji. Na osnovu bilateralnog sporazuma, mi priznajemo izvod iz matične knjige rođenih u Mađarskoj, pošto je ovde mađarski jezik u službenoj upotrebi i nije potreban prevod. Pitanja se postavljaju na oba jezika, prema tome oni su potpuno izjednačeni. Nakon sklapanja braka, naša matičarska služba izveštaj šalje našem ministarstvu pravde kako bi ono obavestilo zemlju porekla jednog od supružnika da je brak sklopljen, kao i u mesto rođenja našeg državljanina ukoliko nije iz Subotice.
Kako više nema zakonskog roka od 30 dana od vremena zakazivanja do sklapanja braka, sve je brže, a više se „da” ne čuje samo, kao što je bilo prethodnih godina, četvrtkom i subotom, već i drugim danima. Brže nego u Subotici, brakovi se sklapaju u nekoj od 13 mesnih kancelarija.
– Mi nemamo pravo da ih pitamo kako su se upoznali, koji je razlog njihovog venčavanja, a o njihovoj rešenosti da se venčaju govori i to da su retki oni koji ne dođu sa burmom ili prstenom – kaže Aranka Čajkaš.
Pogranično područje, izmešanost stanovništva uvek su ovde dovodili do takozvanih mešanih brakova. A do ove nove „zelene karte” na naš balkanski način moguće je doći i ako se neko oženi ovdašnjom devojkom koja ima dvojno mađarsko-srpsko ili hrvatsko-srpsko državljanstvo, koje ima polovina Subotičana.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mađarska i region
NOVI USLOV ZA ULAZAK U EU: Srbija mora da obezbedi autonomiju Mađarima u Vojvodini
Poslanica Evropskog parlamenta Kristina Morvai izjavila je danas da Srbija ne treba da bude primljena u Evropsku uniju dok ne obezbedi teritorijalnu autonomiju Mađarima u Vojvodini i ne reši pitanje njihovih ljudskih prava.
Morvai je zajedno sa poslanikom ekstremno desničarske partije Jobik iz Mađarske Tamašom Gaudi-Nađom i predstavnicima mađarske nacionalne zajednice iz Vojvodine organizovala Javno slušanje o povredama prava Mađara u Vojvodini u sedištu Evropskog parlamenta u Strazburu, preneo je portal Vojvodina danas (Vojdošag Ma).
Kako je Morvai navela, cilj skupa je da uveri Vladu Mađarske i poslanike Evropskog parlamenta da se prijem Srbije u EU ne može podržati sve dok se Mađarima u Vojvodini ne obezbedi teritorijalna autonomija i dok fizički napadi na Mađare i kršenje ljudskih prava u Srbiji ne budu okončani.
Predsednik Udruženja za zaštitu prava vojvođanskih Mađara “Argus” Antal Bozoki rekao je na saslušanju je da je u Srbiji neophodno donošenje zakona o pravima nacionalnih manjina i primeni međunarodnih ugovora.
Bozoki je istakao i potrebu što ranijeg ostvarivanja “teritorijalne nacionalne autonomije i personalne autonomije”.
Predsednik Mađarskog građanskog saveza Laslo Rac Sabo rekao je da će Vlada Mađarske “učiniti sudbonosni greh” ukoliko bude slušala poruke političke partije Savez vojvođanskih Mađara (SVM) iz Vojvodine, jer će tako steći utisak “da je u slučaju Mađara u Južnim krajevima sve u najboljem redu”.
“SVM živi u potpunoj srpskoj zavisnosti. Dat je istorijski trenutak kada bi Mađarska mogla da primeni veto u procesu priključivanja Srbije EU zahtevajući samoopredeljenje na osnovu subjektivnog prava za narod koji živi na otcepljenim teritorijama”, rekao je Rac Sabo.
Na skupu je prikazan dokumentarni film pod naslovom “Krivac od žrtve?” u kojem su prikazani napadi na Mađare u Vojvodini, sa posebnim osvrtnom na slučaj “novih temerinskih momaka” koji su u pritvoru više od godinu dana nakon tuče u kafani.
Na skupu su bili prisutni i poslanik Narodne stranke iz Erdelja (Transilvanije) Laslo Tekeš i veći broj poslanika Evropskog parlamenta iz Velike Britanije i Italije.
http://www.intermagazin.rs/morvai-srbij ... -moze-ueu/
Poslanica Evropskog parlamenta Kristina Morvai izjavila je danas da Srbija ne treba da bude primljena u Evropsku uniju dok ne obezbedi teritorijalnu autonomiju Mađarima u Vojvodini i ne reši pitanje njihovih ljudskih prava.
Morvai je zajedno sa poslanikom ekstremno desničarske partije Jobik iz Mađarske Tamašom Gaudi-Nađom i predstavnicima mađarske nacionalne zajednice iz Vojvodine organizovala Javno slušanje o povredama prava Mađara u Vojvodini u sedištu Evropskog parlamenta u Strazburu, preneo je portal Vojvodina danas (Vojdošag Ma).
Kako je Morvai navela, cilj skupa je da uveri Vladu Mađarske i poslanike Evropskog parlamenta da se prijem Srbije u EU ne može podržati sve dok se Mađarima u Vojvodini ne obezbedi teritorijalna autonomija i dok fizički napadi na Mađare i kršenje ljudskih prava u Srbiji ne budu okončani.
Predsednik Udruženja za zaštitu prava vojvođanskih Mađara “Argus” Antal Bozoki rekao je na saslušanju je da je u Srbiji neophodno donošenje zakona o pravima nacionalnih manjina i primeni međunarodnih ugovora.
Bozoki je istakao i potrebu što ranijeg ostvarivanja “teritorijalne nacionalne autonomije i personalne autonomije”.
Predsednik Mađarskog građanskog saveza Laslo Rac Sabo rekao je da će Vlada Mađarske “učiniti sudbonosni greh” ukoliko bude slušala poruke političke partije Savez vojvođanskih Mađara (SVM) iz Vojvodine, jer će tako steći utisak “da je u slučaju Mađara u Južnim krajevima sve u najboljem redu”.
“SVM živi u potpunoj srpskoj zavisnosti. Dat je istorijski trenutak kada bi Mađarska mogla da primeni veto u procesu priključivanja Srbije EU zahtevajući samoopredeljenje na osnovu subjektivnog prava za narod koji živi na otcepljenim teritorijama”, rekao je Rac Sabo.
Na skupu je prikazan dokumentarni film pod naslovom “Krivac od žrtve?” u kojem su prikazani napadi na Mađare u Vojvodini, sa posebnim osvrtnom na slučaj “novih temerinskih momaka” koji su u pritvoru više od godinu dana nakon tuče u kafani.
Na skupu su bili prisutni i poslanik Narodne stranke iz Erdelja (Transilvanije) Laslo Tekeš i veći broj poslanika Evropskog parlamenta iz Velike Britanije i Italije.
http://www.intermagazin.rs/morvai-srbij ... -moze-ueu/
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Re: Mađarska i region
Veruje li neko tom Resiki u Mađarskoj ili to uopšte nije važno?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mađarska i region
Pastor osudio rad Jobika u Subotici
Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, osudio je rukovodstvo partije Jobik iz susedne Mađarske koja je otvorila kancelariju u Subotici da bi, kako kaže, stekla politički kapital uzburkivanjem i iskorišćavanjem nacionalnog ponosa dece u Vojvodini.
Pastor kaže da sa zaprepašćenjem posmatra dešavanja u organizaciji Jobika pod okriljem parlamentarnih izbora u Mađarskoj i da je otvaranje kancelarije stranke koja je krajnje desničarska vojvođanskim Mađarima poznat čin iz devedesetih godina, kada su srpski ekstremisti želeli da ih iskoriste kao topovsko đule slanjem na pogrešno ratište.
- SVM Jobiku i strankama vojvođanskih Mađara koje su se postrojile iza te partije poručuje da vojvođanski Mađari nikada nisu i neće biti protagonisti ni srpskog ni mađarskog nacionalizma. Osuđujemo Jobik što pokušavajući da se promoviše u Vojvodini do birača krči put iskorišćavanjem mladih ljudi. Kada su tema parlamentarni izbori u Mađarskoj spremni smo da razgovaramo sa svim političkim strankama iz Mađarske, ali ne želimo voditi dijalog sa ekstremističkom politikom. Ne treba nam niko, čak ni iz Mađarske ko dolazi, da neodgovornim ponašanjem izaziva požar, a zatim odlazi kući - ističe Ištvan Pastor.
Na otvaranju kancelarije Jobika koje je obeležila zabrana policije Ištvan Savai, poslanik u mađarskom parlamentu rekao je da njihovo delovanje nije upereno protiv Srba i Srbije, već na ostvarivanju interesa Mađara na otcepljenim teritorijama. Tvrdi da je stranka i ranije bila povezana sa Mađarima u Vojvodini i ne prihvata da se prisustvo Jobika vezuje za predizbornu kampanju koja traje u Mađarskoj.
Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, osudio je rukovodstvo partije Jobik iz susedne Mađarske koja je otvorila kancelariju u Subotici da bi, kako kaže, stekla politički kapital uzburkivanjem i iskorišćavanjem nacionalnog ponosa dece u Vojvodini.
Pastor kaže da sa zaprepašćenjem posmatra dešavanja u organizaciji Jobika pod okriljem parlamentarnih izbora u Mađarskoj i da je otvaranje kancelarije stranke koja je krajnje desničarska vojvođanskim Mađarima poznat čin iz devedesetih godina, kada su srpski ekstremisti želeli da ih iskoriste kao topovsko đule slanjem na pogrešno ratište.
- SVM Jobiku i strankama vojvođanskih Mađara koje su se postrojile iza te partije poručuje da vojvođanski Mađari nikada nisu i neće biti protagonisti ni srpskog ni mađarskog nacionalizma. Osuđujemo Jobik što pokušavajući da se promoviše u Vojvodini do birača krči put iskorišćavanjem mladih ljudi. Kada su tema parlamentarni izbori u Mađarskoj spremni smo da razgovaramo sa svim političkim strankama iz Mađarske, ali ne želimo voditi dijalog sa ekstremističkom politikom. Ne treba nam niko, čak ni iz Mađarske ko dolazi, da neodgovornim ponašanjem izaziva požar, a zatim odlazi kući - ističe Ištvan Pastor.
Na otvaranju kancelarije Jobika koje je obeležila zabrana policije Ištvan Savai, poslanik u mađarskom parlamentu rekao je da njihovo delovanje nije upereno protiv Srba i Srbije, već na ostvarivanju interesa Mađara na otcepljenim teritorijama. Tvrdi da je stranka i ranije bila povezana sa Mađarima u Vojvodini i ne prihvata da se prisustvo Jobika vezuje za predizbornu kampanju koja traje u Mađarskoj.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Mađarska i region
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5661
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mađarska i region
Malena nadopuna prethodne vesti: pogodite ko će nam doći u posetu 7. februara 2014. godine?
Da, poslanica Evropskog parlamenta Kristina Morvai (od milja zvana jošte i Njilaška Barbika) lično & personalno. Osoba koja je novembra 2013. izjavila da Srbija ne treba da bude primljena u Evropsku uniju sve dok ne obezbedi teritorijalnu autonomiju Mađarima u Vojvodini i ne reši pitanje njihovih ljudskih prava. A koja pak nedvosmisleno potrebuju originalna, unikatna rešenja, do sada neviđena u istoriji države i prava.
Stoga ako ikako možete, poštovane dame i gospodo, obavezno navratite 7. februara o. g. u Svečanu salu senćanske Gradske kuće (koja ove godine slavi stogodišnjicu svog postojanja!) i poslušajte forumsko izlaganje gospođe Morvai. Biće garantovano zanimljivo.
Da, poslanica Evropskog parlamenta Kristina Morvai (od milja zvana jošte i Njilaška Barbika) lično & personalno. Osoba koja je novembra 2013. izjavila da Srbija ne treba da bude primljena u Evropsku uniju sve dok ne obezbedi teritorijalnu autonomiju Mađarima u Vojvodini i ne reši pitanje njihovih ljudskih prava. A koja pak nedvosmisleno potrebuju originalna, unikatna rešenja, do sada neviđena u istoriji države i prava.
Stoga ako ikako možete, poštovane dame i gospodo, obavezno navratite 7. februara o. g. u Svečanu salu senćanske Gradske kuće (koja ove godine slavi stogodišnjicu svog postojanja!) i poslušajte forumsko izlaganje gospođe Morvai. Biće garantovano zanimljivo.
Acriter et Fideliter!
Re: Mađarska i region
Da li će biti simultanog prevoda na srpski jezik?Stoga ako ikako možete, poštovane dame i gospodo, obavezno navratite 7. februara o. g. u Svečanu salu senćanske Gradske kuće (koja ove godine slavi stogodišnjicu svog postojanja!) i poslušajte forumsko izlaganje gospođe Morvai. Biće garantovano zanimljivo.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5661
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mađarska i region
Apsolutno! Ovdašnji domaćin gđe Morvai, g. Laslo Rac Sabo, kao negdašnji sarajevski đak savršeno govori srpskohrvatski. 
Acriter et Fideliter!
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5661
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mađarska i region
Ja ću slušati kako g. Resika prevodi reči znamenite gošće i u slučaju potrebe lingvistički ću intervenisati. 
Acriter et Fideliter!
Re: Mađarska i region
A ko će prevoditi sa tvog jezika na srpski?
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5661
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Mađarska i region
Za eventualnu naknadnu eksplanaciju složenije leksike zadužena je gđa Agneš Živkov-Cabafi, koja je ujedno i jedna od osnivačica senćanskog ogranka GPVM - domaćina pomenutog foruma.
Njena edukativno-didaktička iskustva u radu sa leksički nedovoljno prosvetljenim srpskim pionirima su u lokalnim okvirima upravo antologijska. Stoga Ti kano naš Pionir Kolumnista ni najmanje ne treba da brineš – sve će Ti biti pojašnjeno.
Njena edukativno-didaktička iskustva u radu sa leksički nedovoljno prosvetljenim srpskim pionirima su u lokalnim okvirima upravo antologijska. Stoga Ti kano naš Pionir Kolumnista ni najmanje ne treba da brineš – sve će Ti biti pojašnjeno.
Acriter et Fideliter!
Re: Mađarska i region
Što jes' - jes'.
Žena je zaista jako puno njih edukovala i ima stvarno veliko iskustvo - to nikako nije sporno. Nisam čuo da je bilo primedbi na njen, kako Bibli kaže, "antologijski" rad.
DakleM, Brankice - nemo' da brigaš...
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 0 gostiju