Nisko je pala još poodavno, od trenutka kada je dopustila da je predvode osobe kojima je životno geslo: „Vlast nema alternativu.”
No naš mlađani Eliot Nes nije dobro proučio Europsku Materiju. Ne uočava, siromah, da se vremena definitivno menjaju. Osobito u Europskoj Lokomotivi, njegovome himnično voznesenome srcu prirasloj Nemačkoj. Zasigurno nije video ono šta se dogodilo Motorvođama Lokomotivskim u Štutgartu, dne 13. listopada o.g. Tijanić Javnoservisni, avaj, nije stigao da emituje video-prilog, uprkos našeg prava da znamo sve:
I da ne bude zabune: na snimku su vazda mirne, trudoljubive, umne i dobronamerne Švabe iz prelepoga Baden-Virtemberga, koji znaju da cene odsustvo inflacije, pomanjkanje nezaposlenosti i obilje prilika za uvećanje materijalnog prosperiteta u Vučnoj Sili Europe. Bavarci i osobito Prusi su mnogo temperamentiji, mnogo sličniji nama Srbima. Zato su upravo vazda oni i oblikovali istoriju Nemačke.
Ivica Dačić izjavio je da pristankom na razgovore sa Hašimom Tačijem nije priznao nezavisnost Kosova
Premijer Dačić je takođe rekao i da je kosovskom premijeru u Briselu preneo da je vreme za istorijski dogovor i stavljanje tačke na pitanje Kosova.
Dačić je ocenio da je "jedna od grešaka što se ni u prošlosti nije razgovaralo direktno".
Dačić se posebno osvrnuo na kritike zbog rukovanja s Tačijem. "Ja sam ratovao protiv Tačija, ne znam zašto se ne bih rukovao i razgovarao... Uostalom, kako mislite da rešimo problem? Sa Sejdom Bajramovićem i Kaćušom Jašari? Da je Sejdo Bajramović tamo ne bismo ni pregovarali", kazao je Dačić i podsetio da je "i Havijer Solana bio na poternicama kad smo s njim pregovarali".
Po rečima premijera, jučerašnji sastanak u Briselu kod šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton bio je "jedan od prvih u kojem je EU zaista bila u funkciji medijatora", pošto je na pitanje o temama Eštonova rekla: "Ja vas neću terati ni na šta što nećete".
Dačić je dodao da su teme koje interesuju Prištinu i Beograd različite, pa Tačija interesuje pitanje severa pokrajine i rasformiravanje "paralelnih struktura".
"Rekao sam Tačiju: 'Polako s tim. Šta ste vi bili, komandant paralelnih struktura - paravojnih formacija. Problem je dublji, da Srbi na severu ne prihvataju Kosovo", kazao je Dačić, gostujući na Tv B92.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Srbija bi prihvatila nezavisno Kosovo, ali ga ne bi priznala, a Kosovo bi Srbima na sjeveru dalo veću autonomiju.
Piše: Agron Bajrami
Susret premijera Kosova Hashima Thacija i srpskog mu kolege Ivice Dačića u Briselu na Zapadu se vidi kao dobar momenat, za neke čak i historijski, koji bi mogao Kosovo i Srbiju pokrenuti u pravcu međusobnog pomirenja i puta evropskih integracija. Čim su se Thaci i Dačić sastali, Evropska unija i Sjedinjene Američke Države su požurili pozdraviti taj čin, naročito zato što se radi o dojučerašnjim ljutim neprijateljima - Thaci je bivši politički vođa Oslobodilačke vojske Kosova, a Dačić je nekadašnji glasnogovornik Slobodana Miloševića i njegovo kriminalnog režima. Bez obzira na ovu čudnu "koincidenciju", na Zapadu mnogi vjeruju da su upravo ovo dvoje ljudi koji Kosovu i Srbiji mogu donijeti svijetliju budućnost i pomirenje.
Osnovna ideja zapadnih zvaničnika bila je da već započeti, takozvani tehnički dijalog između Prištine i Beograda podignu na novi, politički nivo, kako bi se otvorila mogućnost "normalizacije" odnosa između Kosova i Srbije, to jest, pronaći neka vrsta Modusa Vivendi za postojeću situaciju. Srbija tvrdoglavo odbija priznati realnost nezavisnog Kosova, dok se Kosovo, skoro pet godina od proglašenja nezavisnosti, još ne uspijeva trasnformirati u potpuno funkcionalnu državu, naročito u sjevernom delu zemlje, gdje lokalni lideri većinskog srpskog stanovništva, uz političku i finansijsku podršku iz Beograda, odbijaju bilo kakvu integraciju u kosovsko društvo.
Osnovna ideja zapadnih zvaničnika bila je da već započeti, takozvani tehnički dijalog između Prištine i Beograda podignu na novi, politički nivo.
Taj novi politički dijalog je dobio premijeru s već pomenutim sastankom Thachija i Dačića u Briselu, uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije za vanjsku politiku i sigurnost Catherine Ashton, pa sada slijedi početak procesa koji bi trebao voditi normalizaciji odnosa između dviju zemalja, slično modelu kojim su donedavno jedna s drugom živjele dvije Njemačke - Zapadna i Istočna.
Građane niko ne pita
Naravno, prije nego se krene na rješavanje glavnog pitanja bit će "zagrijavanja", pošto će se nastaviti dogovori oko "manjih" stvari, kao što je odnos Srbije i Kosova u energetskom sistemu regije, sistemu telekomunikacija, zračnom prostoru, graničnom kontrolom… a tek onda se prelazi na punu "normalizaciju". To bi se trebalo postići takozvanim njemačko-njemačkim modelom, po kojem bi Srbija prihvatila postojanje nezavisnog Kosova - time i teritorijalnog integriteta nove države - ali ga ne bi morala i formalno priznati. Sa druge strane, Kosovo bi, zauzvrat, trebalo Srbima na sjeveru dati mnogo širu autonomiju, političku i teritorijalnu, čime bi sjever Kosova nominalno ostao unutar granica države, ali bi faktički mogao izgraditi autonomne odnose s Beogradom.
Za tu novu vrstu autonomije Srba na sjeveru Kosova pominju se razni modeli - od Južnog Tirola do Katalonije - a pominjanje da se gradu Mitrovici, koji je trenutno mostom na rijeci Ibar podijeljen na albanski i srpski dio, da status sličan Brčkom u Bosni i Hercegovini samo dodaje ulje na vatru. Vatru čije su prve veće iskre već planule, jer dijalog sa Srbijom je podigao političke tenzije u Prištini, gdje su prošle sedmice zabilježene demonstracije protiv novih pregovora sa Srbijom, a protiv demonstranata je policija upotrijebila silu, za mnoge nepotrebnu i prekomjernu.
Dijalog sa Srbijom je podigao političke tenzije u Prištini, gdje su prošle sedmice zabilježene demonstracije protiv novih pregovora.
S druge strane, većina građana Kosova živi u socijalno i ekonomski neodrživoj situaciji - Kosovo je zemlja od blizu dva miliona stanovnika, od kojih je 60 posto mlađe od 30 godina, sa stopom nezaposlenosti od skoro 40 posto, te s otprilike 15 posto stanovništva koji žive u siromaštvu. Građani Kosova od Vlade više očekuju da se bavi njihovim ekonomskim i socijalnim problemima, pa je njihovo ignoriranje zarad političkih procesa sa Srbijom već podiglo nivo nezadovoljstva vlašću i državom.
A mnogi se već pitaju: ako se već mora razgovarati sa Srbijom, zašto se ne otvore prvo pitanja iz vremena rata - hiljade nestalih lica, odgovornost za više od 10.000 ubijenih civila, ratna odšteta za ubistva, paljenja i pljačke koje je organizirala državna vlast iz Beograda.
Zabrinutost i nepovjerenje
Politčki, ideja da se odnosi Kosova i Srbije "riješe" njemačko-njemačkim modelom - što u praksi znači da Srbija prihvata postojanje Kosova, ali ga ne priznaje, a Kosovo daje Srbima na sjeveru veći stepen autonomije - u Prištini se posmatra s velikom zabrinutošću, iz najmanje dva razloga.
Prvi je da bi se ovakvim ustupkom prihvatila kao legitimna pozicija Srbije protiv kosovske nezavisnosti i države, čime se ostavlja otvorena mogućnost da bilo kada u budućnosti Srbija otvori pitanje statusa Kosova kao neriješeno. Drugi razlog je u vezi s autonomijom sjevera, čime bi se ne neki način "kopirao" model Republike Srpske, što bi nemninovno vodio u sličan razvoj situacije kao u Bosni i Hercegovini. Stvaranje države u državi na sjeveru Kosova bi, svakako, onemogućilo funksioniranje vlasti i dovelo u pitanje multietnicitet kao osnov građanske države, pošto bi očigledno dovelo do odvajanja po etničkim linijama.
Zapad, koji je 1999. godine bombardirao Srbiju zbog državnog zločina na Kosovu, danas traži kompromis.
U Prištini se zabrinutost povećava i zbog rasprostranjenog osjećaja da, uprkos svemu što se desilo, Zapad, taj isti Zapad koji je 1999. godine bombardirao Srbiju zbog državnog zločina na Kosovu, danas traži kompromis. Za mnoge na Kosovu je to kompromis između žrtve i dželata, a populističkom pogledu na situaciju naročito ide na ruku to što su na vrhu Srbije danas ljudi koji za mnoge pripadaju njenoj mračnoj prošlosti: Tomislav Nikolić i Ivica Dačić.
Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku Al Jazeere.
Dači i Tači
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Pуски медији и данашња штампана издања јављају да су у јавност процуреле појединости „Платформе за Косово” српске Владе. Ти детаљи јасно указују да се ради о „безусловној капитулацији Србије пред Западом”, у супротности са међународним правом.
Руски медији преносе нови „план” владе Србије по којем ће се Србија сагласити са пријемом Косова као суверене државе у Уједињене нације. Србија сама неће признати независност Косова, али се из руских диопломатских кругова чује да ће оваква капитулација Београда приморати и већину чланица УН које до сада нису признавале Косово да преиспитају своју политику по том питању. Указује се да је Москва увек наглашавала да подржава свако решење са којим се сагласи званични Београд.
За домаћу јавност влада Србије има спреман аргуменат да се ради о решењу као за „две немачке државе у време хладног рата”. Очекује се да ће Србија као противуслугу од Запада добити датум за почетак преговора о приступању у ЕУ, при чему ће се јасно дефинисати да Србија у ЕУ може ући само без дела територије којег ће се, дефакто, одрећи у сагласности са новом владином платформом. Осим тога могућ је и неки вид аутономије за српску мањину на северу Косова као суверене државе.
Конкретизује се да се Београд сада у потпуности одрекао резолуције 1244 Савета безбедности УН као највише међународно-правне инстанце и попустио под притисцима САД и Немачке да се сагласи са пријемом „Косова” у Уједињене нације.
Росијскаја газета цитира неименовани извор из МИД-а Руске федерације да руској дипломатији није успело да убеди српску страну да је за њу најповољније да се косовски конфликт „замрзне” на неодређено време и да се Србија не саглашава на иницијативе из САД и ЕУ да се потпуно одрекне свог државног интегритета и суверенитета у замену за „магловито обећање датума за почетак преговора о пријему у ЕУ”, подсећајући да Турска статус којем Србија тежи има већ 13, а Македонија већ 7 година, без изгледа за пријем у ЕУ у догледно време.
Руска дипломатија за већ готово известан случај да се Београд сагласи са пријемом Косова у Уједињене нације као пуноправне чланице припрема алтернативни план, којим би се убрзало међународно признање Абхазије и Јужне Осетије. До сада Русија није активно инсистирала на међународном признању ових кавкаских република из обзира према позицији Србије у вези са Косовом, али када Србија допусти улазак Косова у УН то ће Русију ослободити моралне обавезе да се уздржава од кампање за признавање независности Абхазије и Јужне Осетије. Министарство иностраних послова Руске федерације сматра да би у том случају на руску иницијативу двадесетак земаља могло у кратком року да призна независност Јужне Осетије и Абхазије. У те земље спадају Белорусија, Јерменија, Казахстан, Куба, Еквадор, Зимбабве и још неколико јужноамеричких, афричких и азијских земаља, пише Росијскаја газета у коментару поводом „Платформе владе Србије за Косово”.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Čak i vrapci kod nas znaju da se tzv. "ispitivanja javnog mnjenja" kod nas tako sprovode da "naručilac posla" kao rezultat dobije ono što želi da čuje, a ne neku stvarnost ili realnost. Setite se samo izbora (bilo kojih).
MeđutoA...
B92 i Ipsos strategic marketing su tako organizovali istraživanje sa našim "pitanjem svih pitanja": KiM ili EU?
Čini mi se da su ih rezultati pomalo iznenadili, naročito B92.
DakleM, zbirni rezultat glasi: 59% za Kim, 27% za EU
Pa kad su ovo krenuli da "rasčlanjuju" po strankama, opet iznenađenje: najveći "pljuvači" EU tek na trećem mestu:
1. SNS - 78% za Kim, 14% za EU
2. SPS - 77% za Kim, 9% za EU
3. DSS - 64% za Kim, 24% za EU 4. DS - 46% za Kim, 43% za EU
E, moji "lokalni forumski žuti" (ko je rekao...), da mi je sad videti Vam facu
5. LDP: 8% za Kim, 74% za EU.
Oprostite na minornoj mi neobaveštenosti, ali šta Vas to u dosadašnjem istorijatu našega zajedničkog obitavanja u ovom Kosmosu & Zemlji Sorabiji općenito, te forumskog susretanja dugogodišnjeg napose, navodi na pomisao da mi - lokalni žutaći ovdašnji - ne činimo upravo tih 46 % žutih patriotskih procenata?
Meni se, na primer, zaista činilo da su moji osobni svjetonazori glede vrhunaravnih perspektiva Ej Unije bili i jošte uvek jesu i više no nedvosmileno izraženi. No ukoliko nisu - ne brinite. Biće jošte prilike za celomudrenu analizu iste. Zasigurno i u ovom tematskom nizu.
A što se pak tiče postojanja ili nepostojanja dugoročnih šansi za Sorabiju... Tja - mož’ da bidne, al’ ne mora da znači. Ovo je, štovani g. Aleksey, zemlja Sorabija. U kojoj su čuda svake vrste, kao što to i sami znadete, vazda moguća.
Dačić: I za Kosovo moguć neki novi Dejtonski sporazum
Premijer Srbije i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas na godišnjicu potpisivanja Dejtonskog sporazuma da je i za druge probleme kao što je Kosovo moguć neki novi Dejtonski sporazum.
Dačić je novinarima u hotelu "M" rekao da je Dejtonski sporazum istorijski dokument koji je prekinuo rat i stvorio pravne, političke i ustavne uslove za funkcionisanje BiH a samim tim i za nastanak Republike Srpske.
- I za druge probleme kao što je Kosovo moguć je neki novi Dejtonski sporazum - rekao je Dačić.
On je dodao da Dejtonski sporazum možda ima neke manjkavosti ali da ne veruje da bi ga iko toliko godina posle napisao bolje nego što je to tada uradjeno.
- Republika Srpska je prvi srpski entitet u srpskoj istoriji preko Drine i zato taj sporazum zaslužuje da bude istorijski dokument u istoriji srpskog naroda - rekao je Dačić.
Uz napomenu da su promene Dejtonskog sporazuma moguće samo uz saglasnost svih naroda i entiteta u BiH, Dačić je ponoviio da je Srbija garant tog sporazuma i da želi dobre odnose sa BiH kao sa celinom, a naravno da ima specifične i posebne odnose sa Republikom Srpskom .
- Svi mi imamo zajedničku istoriju a siguran sam i zajedničku budućnost - poručio je Dačić.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Posle toga bi mogao da odgovori na pitanje zbog čega smatra potrebnim ustanovljenje institucije Kolonijalnog Guvernera (u originalu: Visoki predstavnik Međunarodne Zajednice) koja je u formalno-pravnom smislu predstavljala i predstavlja u svetskim okvirima unikatno utemeljenje apsolutnog upravnog voluntarizma najgoreg, Tolkinovski malevolentnog tipa (Lord Sauron), oličenog ne tako davno u Njegovom moja-reč-je-za-vas-zakon Lordstvu Pediju (Ešdaunu).
Ako mu juridička strana cele stvari nije jasna, neka pogleda sledeću analizu profesora međunarodnog prava Univerziteta u Šefildu, Dr Miroslava Baroša:
Haški tribunal drugi put oslobodio bivšeg komandanta OVK Ramuša Haradinaja. Sudsko veće: Nije kriv ni po jednoj tački optužnice. Oslobođeni i Baljaj i Brahimaj.
Naloženo je da se odmah svi puste na slobodu. Slavlje u Prištini počelo, Haradinaj stiže večeras. Veće sudija, koje su činili Džastis Bakone Moloto iz Južne Afrike, Barton Hol sa Bahama i belgijski sudija Gi Delova, ustanovili su da je bilo zločina u Jablanici ali da trojica optuženih bivših komandanata OVK za njih nisu odgovorni. Predsedavajući sudija je rekao i da ne postoje verodostojni dokazi da je Haradinaj znao za zločine počinjene u Jablanici Današnja presuda je nova prvostepena presuda, a kako se očekuje najverovatnije će uslediti žalba na nju. "Tražio je od mene da vam kažem da se on vraća na Kosovo, u Prištinu i da će uz pristanak naroda uskoro nastaviti ulogu koja mu pripada, ulogu lidera svoje zemlje. Vodiće vladu koja predstavlja sve građane Kosova, ma koji jezik govorili, ma kog porekla bili. Vreme je za pomirenje", rekao je Haradinajev advokat Ben Emerson ispred zgrade Haškog tribunala.On je novinarima i grupi okupljenih koji su nosili transparente podrške Haradinaju, albanske zastave i šalove sa natpisom "Kosovo" poručio da će Haradinaj nastaviti sa "zadacima koje mu je prekinuo loše procenjeni sudski postupak". "Dokazano je bez i najmanje dileme da je Haradinaj ratni heroj, a ne ratni zločinac. Vreme je da svi neprijatelji slobodnog Kosova prihvate presudu istorije. Ova presuda bi trebalo da ućutka, jednom zauvek, visoke zvaničnike na vrhu vlade u Beogradu koji su do sada objavljivali laži o ovom procesu, čak i u danima uoči presude", rekao je između ostalog branilac Haradinaja. Opširnije u posebnoj vesti. Haška odluka je izazvala oštre reakcije u srpskoj javnosti: Rasim Ljajić je naveo da je nastavljeno urušavanje kredibiliteta Haškog tribunala, SNS je pozvala na obustavljanje svakog razgovora sa Hagom, tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević smatra presudu nepravednom i rezultatom neprofesionalne zaštite svedoka, dok se ističe i to da će pregovori Beograda i Prištine sada biti značajno otežani. Opširnije u posebnoj vesti. Podsetimo, novi prvostepeni postupak protiv Ramuša Haradinaja, Idriza Baljaja i Ljahija Brahimija zbog zločina nad albanskim, srpskim i romskim civilima u logoru OVK u Jablanici 1998. nije ni vođen. Haradinaj i Baljaj prvi su haški optuženici koji dva puta izlaze pred sud zbog istog zločina - ubistva osam zarobljenika u kampu OVK u Jablanici. Haško tužilaštvo je u završnoj reči, u junu ove godine, zatražilo kaznu od najmanje 20 godina zatvora za svakog od optuženih, dok su odbrane tražile oslobađajuće presude.Po okončanju prvog suđenja, po optužnici za zločine na širem području zapadnog Kosova, Haradinaj i Baljaj su oslobođeni optužbi i pušteni na slobodu, dok je Brahimaj bio osuđen na šest godina zatvora. Žalbeno veće je u julu 2010. ukinulo oslobađajuće presude, potvrdilo kaznu od šest godina zatvora za Brahimaja i naložilo da se proces ponovi po šest tačaka optužnice - za zločine u logoru Jablanica. Žalbeno veće je zaključilo da je dokazni postupak tužilaštva završen pre vremena, odnosno pre nego što su saslušana dva svedoka koja su odbijala da daju iskaz.Bez prisustva javnosti, u aprilu je bio saslušan i drugi „nevoljni svedok" optužbe, sa oznakom „80" koji je rekao da su Baljaj i Brahimaj u proleće 1998. učestvovali u premlaćivanju, sakaćenju i ubistvu više zatočenika Jablanice, a takođe je rekao da je Haradinaj „morao da zna" šta se tamo dešavalo. Umesto po 39 tačaka prvobitne optužnice, novo suđenje Haradinaju i Baljaju vođeno je po šest njih. One su uključivale ubistva i torturu zarobljenika u kampu OVK u Jablanici. Kao i na prvom suđenju, koje je, zbog nedostatka dokaza, završeno oslobađajućom presudom, Tužilaštvo se i u ponovljenom procesu srelo sa sličnim problemima - sa uplašenim svedocima koji su menjali iskaze ili odbijali da svedoče Pred današnje izricanje presude bivšim komandantima OVK, kosovski Albanci već su spremili svečani doček i najavili novi politički angažman haškog optuženika, čak i premijersko mesto, dok vlasti u Srbiji upozoravaju da bi njegovo eventualno oslobađanje moglo da ugrozi politički dijalog koji se vodi u Briselu. Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je da se plaši da će presuda nekadašnjem komandantu OVK Ramušu Haradinaju biti oslobađajuća i da će to biti još jedno poniženje za Srbiju. "Oslobađajuća presuda bila bi poniženje za sve žrtve, za sve ljude sa Kosova i Metohije, za sve Srbe, jer bi nam konačno nacrtali - niko nije kriv za mrtve Srbe. A kad pogledate, Muslimani iz Bosne i Srbi najveće su žrtve ratova na teritoriji bivše Jugoslavije", rekao je Vučić u intervjuu za Novi magazin
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Građani mogu da mi veruju i ne moraju da mi veruju
„Kao što i sami znate punu deceniju traju napori da se celo Balkansko poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo posla je obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih zemalja u zemlje ograničenog suvereniteta ili lišene svakog suvereniteta.
Zbog našeg otpora takvoj sudbini za našu zemlju, mi smo bili izloženi svim pritiscima kojima u savremnenom svetu ljudi mogu biti izloženi. Broj i intezitet tih pritisaka umnožavao se kako je vreme prolazilo. Svoje iskustvo u drugoj polovini dvadesetog veka koje velike sile imaju u rušenju vlada, izazivanju nemira, podsticanju građanskih ratova, kompromitovanju i likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovođenja država i naroda na rub siromaštva - sve je to primenjeno na našu zemlju i naš narod.
U sklopu te politike za rasparčavanje Jugoslavije, Kosovo bi bila prva žrtva. Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo Srbije sa kojim bi se ona morala da oprosti, ne izražavajući, pri tom, čak ni nadu da će joj taj deo njene zemlje jednom moći da bude vraćen.
Jedan od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji, pa i u našoj, ako bismo je imali, jeste gubljenje identiteta. Zemlje kojima se komanduje spolja, relativno se brzo rastaju sa svojom istorijom, sa svojom prošlošću, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim simbolima, sa svojim navikama, često i sa sopstvenim književnim jezikom. Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna, selekcija nacionalnog identiteta, svela bi ga na nešto nacionalnih jela, poneku pesmu i kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambeninim proizvodima i kozmetičkim sredstvima.
Osim toga, taj novi oblik kolonizacije isključuje, već po svojoj prirodi, svaki uslov za izražavanje mišljenja, ispoljavanje volje, a pogotovo isključuje za stvaralaštvo bilo koje vrste. Neslobodne zemlje ukidaju pravo građana koji u njima žive da slobodno izraze svoje mišljenje, jer bi se to mišljenje, pre svega, sukobilo sa neslobodom. A njihova simulacija slobodne volje služi kao pokriće okupatoru da je uspostavio demokratiju u čije ime je zaposeo teritoriju tuđe zemlje.
A građani su dužni da znaju da učešćem u subverziji kojoj je cilj spoljna dominacija nad njihovom zemljom, odnosno okupacija njihove zemlje, snose istorijsku odgovornost za ukidanje prava svojoj zemlji da postoji, ali snose odgovornost i za gubljenje kontrole nad sopstvenim životom.
Smatrao sam kao svoju dužnost da upozorim građane naše zemlje na posledice aktivnosti koje finansiraju i podržavaju vlade zemalja NATO alijanse. Građani mogu da mi veruju i ne moraju da mi veruju. Moja je želja da se u moja upozorenja ne uvere kasno, da se ne uvere tek onda kada bude teško da se isprave greške koje su građani u svojoj naivnosti, površnosti ili zabludi sami učinili. Pa će se te greške teško otklanjati, a neke možda neće nikada da se otklone.”
Brisel - Evropska komisija juče je saopštila da „nema komentar“ na izjavu albanskog premijera Saljija Beriše da se albanske teritorije prostiru od severa Grčke do juga Srbije i od Skoplja do Podgorice.
Portparol u Evropskoj komisiji Peter Stano je rekao da „Evropska komisija ne daje osvrte na izjave političara i predstavnika pojedinih zemalja“.
Stano je, međutim, istakao da želi da naglasi kako je „za svaku zemlju i svakog političara jako važno da zna koliko je značajno da daje izjave koje idu u prilog saradnji sa susedima, a ne suprotno“.
Berišin predstavnik za štampu u Tirani je na to saopštio da je albanski premijer u izjavi dao samo „istorijski pogled“, a da Albanija nema nikakvih teritorijalnih težnji prema Grčkoj. Grčki ministar inostranih poslova Dimitris Avramopulos je otkazao posetu Albaniji zbog izjava Beriše. Zvanična Atina ocenila je da je albanski premijer zagovarao stvaranje „Velike Albanije“ koja bi obuhvatila i neke grčke teritorije.
Ministarstvo inostranih poslova u Atini je saopštilo da izjave Beriše „ne doprinose stvaranju atmosfere prijateljstva, poverenja i dobrosusedstva“. Makedonski predsednik Đorđe Ivanov je takođe otkazao posetu Tirani povodom proslave stote godišnjice Albanije. Predsednici Crne Gore, Hrvatske, Slovenije i Mađarske su prisustvovali ovoj proslavi u Albaniji.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Branislav Milinković, ambasador Republike Srbije pri NATO-u izvršio je samoubistvo skočivši sa 10 metara visoke platforme međunarodnog aerodroma u Briselu, dok je srpska delegacija čekala na početak pregovora sa predstavnicima Severnoatlantskog pakta.
Aerodromske ekipe hitne medicinske pomoći koje su u roku od 3 minuta stigle na mesto incidenta nisu uspele da spasu život ambasadora Milinkovića.
Briselska policija je izdala zvanično saopštenje u kojem se ističe da je „potpuno izvesno da je u pitanju samoubistvo” i da nema potrebe za daljim istražnim radnjama vezanim za smrt srpskog ambasadora.
Tragično preminuli ambasador RS pri NATO Branislav Milinković
Ambasador Milinković nalazio se na aerodromu radi dočeka zamenika inistra inostranih poslova Republike Srbije Zorana Vujića, koji je imao zakazan sastanak sa predstavnicima NATO-a. Nakon prispeća srpske delegacije njeni članovi su u pratnji pokojnog Milinkovića krenuli ka aerodromskom parkingu do automobila koji su ih tamo čekali, pri čemu se u jednom trenutku Milinković, prema iskazu za sada anonimnog člana srpske diplomatske ekipe, naglo izdvojio iz grupe, prišao ogradi spratnog parkinga i skočio.
„Ja sam se susreo sa njim tokom jučerašnjeg poslepodneva i nisam primetio ništa neobično, izgledalo je da se nalazi u savršeno dobrom raspoloženju” – rekao je pomenuti izvor italijanskim novinarima lista „La Stampa”. „Dobro sam ga poznavao, ovo nema nikakvog smisla, to je potpuno neobjašnjivo.”
Briselski mediji citiraju i neimenovani izvor iz Ministarstva inostranih poslova Srbije, koji je rekao da je „Moguće da je čovek bio depresivan, a da to niko nije primetio”. U zvaničnoj izjavi Ministarstva Milinkoviću je odana počast kao izvrsnom diplomati i pravniku „koji će ostati upamćen kao sposoban diplomata, intelektualac i plemenita osoba.”
Pedeset dvogodišnji Milinković je za sobom ostavio suprugu i šestogodišnjeg sina, a pre odlaska na dužnost ambasadora Srbije pri NATO-u radio je kao ambasador Srbije i Crne Gore pri OEBS-u.
Skretar NATO-a Anders Fog Rasmunsen je izjavio da je „duboko ožalošćen tragičnom smrću ambasadora Srbije”, nazvavši ga uvaženim čovekom.
Srbija nije članica NATO pakta, ali ima svoju misiju pri Briselskom sedištu ove alijanse. Delegacija Srbije imala je na dnevnom redu dvodnevne razgovore u vezi sa problematičnom graničnom zonom zmeđu Srbije i Kosova.
Originalna vest, poštovane dame i gospodo, dostupna je ovde:
Datum Srbiji do juna 2013. uz odricanje severa Kosova
Šefovi diplomatija zemalja Evropske unije složili su se da tokom prve polovine sledeće godine razmotre da li da sa Srbijom počnu pregovore. Kako za “Blic” kaže izvor iz Brisela, Nemačka je istakla da će glavni uslov za početak pregovora biti ukidanje paralelnih institucija na Kosovu.
Ministarka spoljnih poslova Kipra Erato Kozaku Markulis izjavila je sinoć da će odluka Saveta EU o mogućnosti otvaranja pristupnih pregovora sa Srbijom zavisiti od izveštaja Evropske komisije i visoke predstavnice EU Ketrin Ešton o dijalogu Beograda i Prištine na proleće naredne godine.
- Ako ocena bude pozitivna bez odlaganja će biti usvojen predlog o početku pregovora o članstvu sa Srbijom, tokom narednog predsedavanja EU, rekla je Markulis po završetku Saveta EU za opšte poslove, uz napomenu da Savet EU očekuje da Beograd i Priština nastave i ubrzaju rad na unapređenju odnosa u svim aspektima.
U zaključcima Saveta se priznaje napredak koji je Srbija postigla u procesu reforme, ali se naglašavaju i problem koji bi trebalo da budu prevaziđeni.
- Odluka Evropskog saveta je povoljna za Srbiju, jer se EU vremenski obavezuje da će pitanje otvaranja pregovora sa Srbijom razmotriti “tokom narednog predsedavanja”, od 1. januara do 1. jula, objasnio je izvor “Blica”.
To je na svom Tviter nalogu napisao i šef švedske diplomatije Karl Bilt, koji je naglasio da su kiparsko predsedništvo, Štefan File i šefica diplomatije EU Ketrin Ešton “uspešno pokrenuli napred sva pitanja o proširenju EU”. Bilt je novinarima posle sastanka u Briselu, koji je trajao gotovo pet sati, rekao da se, kad je u pitanju Srbija, u zaključcima pominje “vremenski okvir” vezan za određivanje datuma za početak pregovora sa EU.
Potpredsednica Vlade za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je sinoć u Briselu da je zaključcima šefova diplomatija EU “Srbija pohvaljena i ohrabrena, jer će u najskorijoj budućnosti otpočeti pregovore o članstvu sa EU”.
Evropski komesar za proširenje Štefan File napisao je na svom Tviter nalogu da je “jasan plan za Srbiju: ako se nastavi napredak, otvaranje pregovora o pristupanju EU moguće je tokom sledećeg predsedavanja EU”.
On je u izjavi novinarima posle sastanka šefova diplomatija EU u Briselu, rekao da je nova vlast u Beogradu bila "dovoljno hrabra da preduzme odlučne korake i da konačno nema razlike između reči i dela".
Saglasnost ministara EU postignuta je teškom mukom, posle dvodnevnih dramatičnih diplomatskih pregovora. Uslov da bi Nemačka pristala na takav zaključak je, kako “Blic” nezvanično saznaje - postepeno ukidanje srpskih paralelnih institucija na Kosovu i Metohiji.
Na strani Srbije od početka su bile Austrija, Kipar i Italija. Protiv su bile Nemačka, Velika Britanija i Holandija. Ponuda oko koje se pregovaralo bila je mogućnost da se Srbija malo više pohvali i da joj se da jasna perspektiva. Pred kraj jučerašnjeg maratonskog pregovaranja samo je Nemačka ostala čvrsto protiv toga da se Srbiji obećava jun 2013.
Španija je insistirala da se po svaku cenu jun ubaci u zaključke, ali je i kočila uslovom da se Kosovu nipošto ne daje Sporazumn o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Evropski savet doneće konačnu odluku u četvrtak ili petak.
- Ako bude pravde i reda Srbija bi trebalo da dobije pozitivnu ocenu i datum za početak pregovora za članstvo u Evropskoj uniji, izjavio je juče premijer Srbije Ivica Dačić, dodajući da su sve zemlje u bilateralnim razgovorima pohvalile Srbiju i da su ocene izuzetno dobre.
Ukoliko sledeće godine u junu Srbiji bude odobren početak pregovora, trebaće njamanje godinu dana za tehničko usaglašavanje do realnog početka pregovora, što čitavu priču pomera u 2014. godinu, a možda čak i posle nemačkih izbora, što vodi do decembra iduće ili januara 2015. godine.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Bivši pripadnici rasformirane Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe zapretili su danas predsedniku Vlade Srbije Ivici Dačihu oružanim sukobom ako Vlada Srbije pokuša da sruši spomenik OVPMB u Preševu
Na sajtu Preševa jone (http://www.preshevajone.com/) oni su naveli da će "vrlo lako ponovo obući čizme i uniforme i uzeti oružje u ruke".
Odgovarajući na najave i pretnje premijera Srbije Ivice Dačića da će Srbija silom ukloniti spomenik pripadnicima bivše OVPMB, ukoliko to vlasti u opštini Preševo ne učine, komandant Ljulji - Ljuljzim Ibiši je rekao da su spremni da se tome suprotstave, ako je potrebno i oružjem.
"Mi kao bivši pripadnici i komandanti OVPMB zbog evropskih integrativnih procesa smo dali prioritet dijalogu i nastojanjima da probleme rešavamo kroz razgovore, uz nadu da će se zaustaviti represija Srbije prema etničkim Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Međutim, zbog stalnih provokacija žandarmerije i zbog pretećih izjava Dačića ispada da Beograd ne interesuje ni dijalog niti stabilnost u regionu", kazao je Ibiši.
Sa druge strane Šefket Hasani, poznat pod nadimkom "Poeti" (Pesnik) je rekao da će se, ukoliko dirne u spomenik OVPMB u Preševu, Dačić susresti sa 500 spremnih vojnika sa Zapada.
Hasani je pozvao Srbiju da prednost da dijalogu, kako bi se "danas sreli za pregovaračkim stolom, a ne sutra u šumi".
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
PRIŠTINA - Lider Alijanse za budućnost Kosova Ramuš Haradinaj izjavio je da bi u slučaju za Beograd spornog spomenika Oslobodilačke vojske Preševa, Medveđe i Bujanovca (OVPMB) srpske vlasti trebalo da se ponašaju "evropski".
"Moja bi molba bila da se Beograd ponaša evropski i prema ovoj temi. Nadamo se da će zvanični Beograd upotrebiti evropske kriterijume u ponašanju o ovom slučaju", kazao je u subotu Haradinaj posle sastanka sa političkim predstavnicima Albanaca sa juga Srbije, preneli su prištinski mediji.
Takvo ponašanje je potrebno, kaže Haradinaj, zato što i Kosovo i Srbija streme učlanjenju u Evropskoj uniji i zalalžu se za poštovanje evropskih standarda i kriterijuma.
Predstavnici Albanaca sa juga Srbije posle susreta sa Haradinajem nisu bili jedinstveni u oceni kako reagovati u slučaju eventualnog nasilnog uklanjanja spomenika bivšim pripadnicima OVPMB.
Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa je izjavio da oni na eventualno nasilno uklanjanje spomenika neće odgovoriti na isti način. On smatra da srpski lideri ovu polemiku koriste za unutrašnje politčke potrebe, kao i da problem treba da bude rešen uz pomoć međunarodnog faktora, Kosova i vlade Albanije.
Drugačiji stav je imao Januz Musljiu, iz Pokreta demokratskog progresa koji smatra da nema te sile koja može da ukloni spomenik.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Blagodarimo na vrlo korisnoj preporuci g. Haradinaju i poručujemo da ćemo se striktno držati važeće i egzemplarno potvrđene standardne Europske Metodologije:
Doel – Belgija (Istočna Flandrija) spomenik podignut 1948. u čast britanskih vojnika palih u zaštiti Antverpena
Rušenje spomenika britanskim vojnicima podignutog 1948. u Doelu – 28. III 2011.
Ako g. Haradinaju eventualno ne budu jasni uzusi važeće Europske Prakse, neka ne brine - sve ćemo potanko i strpljivo objasniti.
