Quo Vadis, Srbijo?

[aleksey]

 
Dear LibrarTy,

Čemu tol'ki dramež, čemu tol'ka uvređenost?

Posle Nešinog komentara o Amerima, ti si napisao svoje mišljenje kako o eventualnom uzroku Nešinog bola u stomaku, tako i o nekim karakternim osobinama Srba.

Da ne spominjem da si, naročito zadnjih nedelju dana, davao opet svoje mišljenje kako o parafiranom sporazumu, tako i o pojedinim političarima, o ministru pravde, o tome da li i koliko mediji shvataju sadašnju situaciju, o strahovima stiroporskih miševa, i "trofaznoj etici" davanja ostavke Vulina, o ovome, o onome.... Mislim da ne treba da te podsećam da su sva ova tvoja mišljenja o tim ljudima, ili njihovim potezima bila negativna, i to do Kindera.

Niko ti nije protivrečio, niko te nije sprečavao da imaš svoje mišljenje o tim ljudima ili događajima, odn. da ih doživljavaš onako kako si ih doživljavao. Ti to zoveš objektivnošću, neko drugi tvojim viđenjem ljudi i događaja, a nesporno je da je to i pojavni oblik prava na slobodu mišljenja i izražavanja svojih stavova.

E, onda je došao na red moj post, gde sam izneo moje mišljenje o jednom TVOM postu, i gde sam naveo da, čini mi se, preteruješ, i to na uštrb objektivnosti.

Buuum. Haos. Katastrofa. Odmah za tim mojim postom stiže tirada o neznanju, sarkazmu, zlobi, iskušenju, otrovnosti, trpljenju, nezasluženoj kritici itd. itd, te tvojom silnom razočaranošću svim tim i takvim ponašanjem nekih ljudi, a koji su ti to priredili, dok ti, jadan, sve to moraš da istrpiš, radi nekih "viših" ciljeva koje si sebi postavio.

Nije nego. Da ne bi možda trebali da te žalimo? Ili da te proglasimo nekom novom Jovankom Orleankom, zbog tvoje žrtve?

Alooo, bre! Druže moj! Trgni se!

Za tvoje partijske drugove, ili za lokalne odbornike - zaista ne znam šta ti i sa kojim motivima rade. Ali znam da te na ovom Forumu niko ne mrzi, niti ti želi zlo i patnju. Dapače.

Zato ipak dozvoli da neko ima mišljenje koje je drugačije od tvog i da neko, makar samo ponekad, može imati mišljenje da si, u nekom svom delovanju, čak i preterao. A naročito dozvoli da ti neko svoje mišljenje može reći i "u lice", a ne samo "iza leđa". Upravo ovo se, između ostalog, na ovom brdovitom i "nedemokratkom" Balkanu, zova demokratijom i slobodom mišljenja i izražavanja.

Svidelo se to tebi ili ne, ali ovo ovde nije Teletabisija, niti su svi toliko opčinjeni njima, kao ti. U njihovoj demokratiji samo oni su ti koji imaju pravo da kritikuju sve živo, a o njima niko ništa ne sme da zucne, sem onoga "najbolje, najlepše, najpametnije, itd." U protivnom - zna se. odmah će ti "izvesti" njihovu demokratiju, sa sve kolateralnom štetom, koja nužno ide uz to.

Ja znam da si ti u dubini duše daleeeko, daleeeko od Teletabisa, mada ovde na Forumu igraš igru kakvu igraš, i u toj glumi se oduševljavaš njima do bola. Pazi samo, dear LibrarTy, da se suviše ne uživiš u ovu ulogu.

Tvoj drug (ne treba ime i prezime, znaćeš ti o kome je reč)

[Bibliotekar]

Poštovani g. Aleksey,

Artikulisano i zahtevnim uzusima javne komunikacije prilagođeno obrazlaganje sopstvenih emotivnih stanja prouzrokovanih tuđim postupcima veoma je nezahvalan posao. No on je - uprkos tome - nužan i obavezan posao, barem onda ako je održanje suvisle interpersonalne komunikacije onaj primaran cilj koji se po svaku cenu želi postići.

Mnogi od nas pokušavaju da prođu kroz život nastojeći da svima udovolje. No takav nivo empatičnosti koji imperativno zahteva potiskivanje sopstvenog bola zapravo ne rešava problem: zadržavanjem sopstvenih misli, bilo usled želje za sprečavanjem povređivanja druge osobe, ili pak usled želje za očuvanjem postignutog nivoa stabilnosti socijalnog okruženja, stvari ne postaju bolje. Naprotiv. Prećutkivanje predstavlja odsustvo informacije, a ono dovodi do daljeg pogoršanja efikasnosti komunikacije.

Pitate se koji je razlog mojoj evidentno očitoj emotivnoj egzaltiranosti. Reći ću Vam direktno. Ovaj deo Vaše prvobitne poruke predstavlja taj razlog:

Isto tako, mogu i da shvatam da si ljut, jer ti je "šef" pukao k'o tikva na zadnjim izborima, i to baš onda kada si konačno odlučio da se ukrcaš u Žuti voz, pa sad preuzimaš ulogu "objektivnog" informatora javnosti, naročito kada treba kritikovati poteze onih drugih.

Osoba koja me zaista dobro poznaje i kojoj sam u najmanje dvadesetak navrata pričao izvesne stvari vezane za moj oficijelni stranački angažman nikada ne bi mogla da kaže nešto takvo, niti da projektiv svoje eventualne pretpostavke prezentuje kao stvarni motiv druge osobe. Ne možete, gospodine, da se služite neutemeljenom insinuacijom da biste istakli svoj stav. To proizvodi uvek samo povređenost i sledstvenu revoltiranost, koja nipošto ne doprinosi faktičkom raspravljanju problema.

A što se pak tiče legendarnog problema postojanja slobodnog mišljenja, ja Vas uveravam da sam iskreni i nepokolebljivi pobornik istog. Ali sam isto tako, g. Aleksey, beskompromisni protivnik falsifikovanja činjenica. Da, zaista svako ima pravo na sopstveno mišljenje, poštovani gospodine Aleksey. Ali niko nema pravo na sopstvene činjenice. Ukoliko se njihovo postojanje dopusti logičko zaključivanje kao krucijalni element opstanka Čoveka u ovom Kosmosu više neće biti moguće. A šteta bi bilo da propadnu milijarde godina u kojima su nepojamni sticaji okolnosti konačno doveli do toga da Kosmos posredstvom Čoveka spozna samoga sebe. Propašću toga projekta, naime, možda nikada više neće doći do ostvarenja tog veličanstvenog rezultata. A bila bi šteta.

Konkretne odredbe važećeg Ustava RS, g. Aleksey, ne predstavljaju ma čije mišljenje, već pravne činjenice. Postulati Ustavnog prava takođe. Upravo zbog toga semi-intelektualni sofizmi koji nastoje da opravdaju prenebregavanje tih činjenica ne mogu pak sa logičkog stanovišta biti ocenjeni nikako drugačije do kao utilitarni sofizmi. A utilitarnim sofizmima ne stiže se do Istine, čija spoznaja predstavlja ultimni cilj Čoveka kao misaonog bića. I sredstvo njegovog održanja u sukobu sa slepim silama spram čoveka ravnodušne prirode.

Tzv. Teletabisi su posebna priča. Kako, za ime sveta, možete da kažete nakon mog činjenično potkrepljenog posta o svesnim i svrsishodno izvršenim aktivnostima SAD usmerenim ka rušenju SFRJ da se ja „oduševljam njima [Teletabisima] do bola”? Od kada to, za ime sveta, kritička evaluacija tajnih antidemokratskih projekata administracije SAD sa jedne i oduševljavanje Federalističkim spisima Aleksandra Hamiltona mogu da budu tumačeni kao bespogovorno oduševljavanje Teletabisima? I kako je moguće jednog Tomasa Džefersona i njegovu intelektualnu zaostavštinu uporediti sa Teletabisima? Meni je zaista nepojmljivo. Ali daleko je veći problem što objašnjenja tog nerazlikovanja u Vašim postovima nema ni za lek.

Namerno nesagledavanje činjenica može da bude razorno. Ljudi često čine grešku tako što u razgovoru potežu nešto za šta znaju da će da povredi drugu osobu. No to procesu ozdravljenja nikada ne pomaže. Prisiljen da se brani, neko može i da se usprotivi činu pomirenja. A onda je permanentni rat ono jedino što će preostati.

Kao i uvek, iskreno Vaš,

P.P.

[aleksey]

 

...u razgovoru potežu nešto za šta znaju da će da povredi drugu osobu

'ič nisi shvatio.

Eee, jebiga. (replika iz naše predstave "Braćo i sestre")

[Bibliotekar]

Možda. Ali sam konačno i ja osetio neopisivu blagodat usled upražnjavanja slobode mišljenja.

Znate, u skladu sa onom dobro znanom Tacitovom: „Retko su srećna vremena ona kada je slobodno misliti šta god hoćeš i govoriti sve što misliš.”

[aleksey]

 

Ali sam konačno i ja osetio neopisivu blagodat usled upražnjavanja slobode mišljenja

Ako je to zaista tako, onda sam ja stalno neopisivo blagodatan. Trust me.

Doduše, možda zato i nisam član nijedne političke partije?

[Bibliotekar]

Oh, I'm trusting! Znano je meni dobro da što ko miluje ono mu je i drago.

A što se pak članstva tiče, možda su u pitanju samo grke Vam uspomene iz mladosti.

[Upravnik]

Pokušava li to Bibli, dragi Aleksa, da nam stavi do znanja da si u mladosti (mladalači gresi) bio član SKJot?

[aleksey]

 
Naravno da sam bio.

Primiše me sa celih 16 godina starosti, kao jednog od boljih učenika tada u Senti.

Mnooogo, mnooogo godina kasnije, jedan iskusan drug Član mi je rekao da su mi spremali neku meru (kaznu, šta li već), i to, pazi sad, zbog "lošeg ponašanja". Navodno, nešto sam, kao student, u NS, izrekao što baš nije bilo podobno (čitaj: "na liniji"), a u toku one frke oko predstave "Golubnjača". No, papiri se izgubiše negde između NS i Sente, tako da ja ostadoh i dalje drug Član, sve dok mi partija nije "izdahnula." A posle me već niko "nije hteo" (shvatili ljudi sa kim' imaju posla, šta ćeš)

DakleM, umalo da mi pozorište uništi "partijsku karijeru".

No, to što nije uspelo njima tada, uspelo je vama, iz "Mike Antića". Doduše, ne po pitanju "partijske karijere", već po pitanju stanja mojih živaca. Gde si i ti, dragi moj U(s)pravniče, dao svoj nemerljiv doprinos.

[Bibliotekar]

Ipsissima verba! Milo mi je što za iskreni razgovor srdaca vaistinu malo reči treba!

...po pitanju stanja mojih živaca.

Konzumirajte ih slobodno. Uveravam Vas – izvrsno deluju, bez ikakvih štetnih posledica!

P.S: Kada jednom budemo pisali naše uistinu bogate & informativno bremenite memoare, ispričaću Vam i povest o mome ranom stranačkom karijerizmu, kada sam onako gorljivo karijerističan za govornicom PK (u zgradi Banovine) predočio rezultate anonimne ankete rađene među srednjoškolcima senćanskim, a u kojoj je davne 1983. kao razlog pasivnosti članova SSOJ u skupštinama DPZ bio naveden odgovor (koji sam, sve držeći u ruci originalni anketni listić, na sednici pročitao): „Duboko sam razočarana u SKJ zbog toga što u praksi ne sprovodi svoja programska načela i opredeljenja.”

Koja se samo halabuka digla! Dva je članaka na pomenutu temu g. Tomislav Marčinko u novosadskom „Dnevniku” objavio, 3 partijske komisije PK SKV u Sentu su na ispitivanje stanja dolazile, a meni se, kao mladom karijeristi - uprkos ličnom revoltu zbog dezavuisanja napornog idejnog rada među omladinom druga Gomboša - ama baš ništa nije desilo, jerbo me je u zaštitu uzeo drug Sreta Savić - Kolja, rekavši „dečko je samo rekao istinu”.

Ako meni ne verujete, pitajte moju nekadašnju veoma dobru i izuzetno prijatnu predsednicu Konferencije SSOJ, Silviju Žugić - Rijavec. Sigurno se seća malog kratkovidog karijeriste, zbog čije je neupitne lakomislenosti i sama izvesnih problema imala.

[branko]

I šta se promenilo od tada?

[Bibliotekar]

Mnogo toga. Koncept tzv. komunalne delegacije kao oblik političke reprezentacije je definitivno ubijen i sahranjen, izvršena je fragmentacija sistema političke reprezentacije u kojem se formalna volja većine još efikasnije pretvara u stvarnu volju manjine, dok je suverena volja građanina svedena na okazioni i isključivi akt izbora političkog predstavnika svake četvrte godine.

Malo li je?

[branko]

A političar ostaje političar, a istina ostaje istina. A kad se to dvoje pobrka halabuka se digne, a lakomisleni lajavci se sklone sa puta ka vrhu.

[Bibliotekar]

Trt Milojka.

1. Političar je profesionalni reprezent političke elite;

2. Istina predstavlja mahanizmima uslovljavanja i kondicioniranja postignutu društvenu saglasnost;

3. To dvoje se usled potrebe profitne revalorizacije nikada ne brkaju;

4. Lakomisleni lajavci mogu u slučaju postojanja individualne determinativnosti, te od strane političkog establišmenta nezavisnih egzistencijalnih izvorišta i nadalje predstavljati srazmerno teško uklonjive derivirane reprezente autonomnih individua.

Nije valjda da još uvek nisi pročitao Karla Manhajma i Nikosa Pulancasa? Ako nisi - pohitaj do biblioteke.

[branko]

Blago tebi.

[Upravnik]

 
No, to što nije uspelo njima tada, uspelo je vama, iz "Mike Antića". Doduše, ne po pitanju "partijske karijere", već po pitanju stanja mojih živaca. Gde si i ti, dragi moj U(s)pravniče, dao svoj nemerljiv doprinos.

Nedovoljno, nedovoljno.

[Bibliotekar]

Ni brige. Biće jošte prilike.

Ah, da:

Blago tebi.

Te tvoje reči čarobno sad zvuče.
Eh, da ih čuh ja još koliko juče
Umeo bih sreću života da kujem
I snove lepe s tobom ostvarujem.

[aleksey]

Lukašenko: Nedovoljno, nedovoljno.
Bibli: Biće jošte prilike.

P.S. Zbog ovakvih komentara vas i volim (družim se sa vama).
Ludi ste 200%.

[Bibliotekar]

[branko]

Vladika Grigorije: Nikolić napravio veliku grešku

Beograd - Vladika zahumsko-hercegovački Grigorije kritikovao je izjavu Tomislava Nikolića da "treba da kleči i moli za oproštaj" zbog srpskih zločina nad Bošnjacima, nedavno datu bosanskohercegovačkoj televiziji BH1. On, gostujući sinoć u emisiji „Utisak nedelje“ na TV B92 rekao izjava predsednika Srbije velika greška jer smo se "mi tamo klali sa svojim komšijama, mi Srbi iz Bosne, Srbija nema veze sa tim“.

- U Hercegovini se kaže "nije škola magare", što znači da su nam svima potrebne škole da bi se neke stvari rekle. Zamislite da je Ivo Josipović rekao da su Hrvati u Bosni Bosanci, ili da je rekao da su muslimani u Bosni Srbi, morao bi se izvinjavati koliko se nikada u životu nije izvinjavao – kazao je vladika Grigorije.

Povodom potpisivanja sporazuma u Briselu sa vlastima u Prištini, vladika Grigorije je ocenio da bi prethodni predsednik Srbije Boris Tadić visio na Terazijama da je stavio potpis na taj dokument. „A da li su ovi potpisali predaju Kosova, neka je Bog u pomoći tim ljudima", rekao je.

- Možda je Brisel procenio da to treba da potpiše neko drugi, ko ne bi visio na Terazijama. Ja sam podržavao Tadića jer sam Srbin koji živi u regionu, za koji je on imao sluha, možda čak i za Kosovo. Rekao sam mu da ga Bog mnogo voli jer je izgubio na izborima, pošto bi sada on govorio "moramo ovo da potpišemo" – kazao je Grigorije.

"Treba da znamo da granice nikad nismo crtali mi, narodi koji ovde žive, ni Srbi ni Hrvati ni Crnogorci, već su to bili spoljni uticaji - Brisel,Vašington, oni imaju glavnu ulogu. Ponekad zovu naše političare da učestvuju u tome, i ako su kooperativni puštaju ih da učestvuju. Naši su išli u Brisel, doneli su neki papir i rekli moramo "ovo da potpišemo". To nije jednostavno pitanje. Dok se jedni zalažu za zemaljsku Srbiju, drugi se zalažu za nebesku, sve je to plod neznanje i brzopletosti", navodi vladika zahumsko-hercegovački i primorski.

Povodom svoje izjave da su "Srbi iz BiH najbolji Srbi koji žive na prostorima bivše Jugoslavije", vladika je rekao da je ona izvađena iz konteksta. "Ja sam rekao u pogledu očuvanja identiteta da su ti Srbi najbolji", objasnio je vladika.

[Upravnik]

Nikolićev lapsus u spomen-knjizi neznanom junaku

„Ako ste vi mogli da savladate beskrupuloznu vojsku Hitlerove Nemačke, možemo i mi da obezbedimo bolji život onima za čiju slobodu ste dali život“, upisao je Nikolić u spomen-knjigu.

Napisa, odvali i ostade živ.
Neko je ovo nazvao lapsusom, a ja kažem da je to elementarno nepoznavanje sopstvene istorije jer spomenik neznanom junaku na Avali je podignut između dva svetska rata, a delo je Ivana Meštrovića.

Uopšte se ne bih čudio da se Nikolić u jednom momentu zapitao kako se zove dotični neznani junak.