Srpska rodoljubiva poezija

Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Алекса ШАНТИЋ: Пред иконом Светог Саве

На истоку зора плава
Првим зраком просијава,
Из ложнице ја устадох,
Пред икону дивну стадох
Светитеља Саве,
Наше српске славе.

Скрстих моје руке двије,
- Млађано ми срце бије,
Па из чистог осјећаја,
С душом мојом што се спаја,
Молитву сам дао,
И њу отпјевао:

"Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Подај Србу снаге, моћи,
Избави га црне ноћи,
Нек му сунце сја,
Молим ти се ја!

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Дај слободу Србу твоме,
Уклони му с главе громе,
Силом твојом дај
Робовању крај!...

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Братства мржњу, опачину,
Сори, створи у прашину,
Нек их љубав води,
Нек се слога роди.

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Нек се братске душе сплету
Па нек дижу школу свету
Рад порода свог,
Што им даде Бог.

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Убриши нам мајци сузе,
Дај јој спокој, што јој узе,
Онај тужни дан,
Тужни Видов-дан!

Ој, ти српски светитељу!
Испуни ми младу жељу:
Укр'јепи ме силом млада,
Дај ми воље, дај ми нада,
Срцу свјежи жар,
Прегнуће и мар!"
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Владислав Петковић Дис: НАШИ ДАНИ

Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг’о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали,
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата,
Обесисмо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе,
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова,
Васкрсли смо све пигмеје и репове,
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова.

Остала нам још прашина на хартији,
К’о једина успомена на џинове,
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци,
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к’о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа,
Ал’ кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Алекса ШАНТИЋ: КАJМАКЧАЛАН

Путниче, стани! Овде леже они!
Гомиле ове прах краљева крију.
С капом у руци њима се поклони,
И редом тако ижљуби их свију!

Из ових хумка, из хрњаге кама,
Где труба свести срца јака сврста,
Празници славе гранули су нама
И мученике скинули са крста.

Овде су вечни, што ватрама жртве
И билом срца пробудише мртве -
Србине, стани! Овде леже они!

Ово су наше лавре и олтари;
Њиховим светлим сјајем се озари,
И чело своје молитвом приклони!
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Љубомир Ненадовић: ТЕБИ САМО

Ново лето, нови дан времена,
Све је ново, али чувства стара,
Сећају се једнога имена,
Сећају се небескога шара.

Теби само, сунце мојих дана,
Песму певам и имену твоме,
Теби само, сунце мјих дана,
Отворена двер је к срцу моме;

Ти си само једина на свету
Што се песми свагда узбуђујеш;
Ти ме само у новоме лету
На певање ново побуђујеш.

Теби само ја певам и пишем,
Рај на земљи ти си мојој души.
Теби живим, за те само дишем,
Спомен на те све спомене гуши.

Најслађе бих ја онда живио,
Кад бих знао да ћу умрет за те;
И смрт саму ја бих загрлио,
И умро бих све мислећи на те.

Ти си лепша од целога света,
Из тебе ми само сунце сија;
Цветаш лепше од самога цвета,
Име ти је поносно – СРБИЈА.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Алекса Шантић: РАЊЕНИК

"Ханџар и копље груди су моје
Проболи ево, - крвце је тек,
Рука ми клону, снага ми пану,
Још само што ми постоји јек...

Спушта се сунце за горе чарне,
Већ скрива топли са неба сјај...
Још само мало, па ноћца црна.
Ту ће ми доћи мог жића крај...

Склопићу очи, укочен стати,
За све се растат' од рода мог...
Не плачи, мати, не плачи, сестро,
Ко с' за дом бори, тог воли Бог!

Ја падох, ево, ал' слава стоји:
За род сам дао живот и св'јет...
Од моје миш'це, од мача љутог,
Многи је пао душманин клет!

Славно је, славно гинут' за народ,
Ширит' му стазе куда ће поћ',
И палит' зубљу, нек вида даје -
Кроз густу таму, голему ноћ!

Ој, српска земљо, кољевко мила,
Већ нећу млађан гледат' те ја...
Гаси се луча сунашца мога,
Што некад тако предивно сја...

Али ћу мирно испустит' душу,
Био сам борац, трудбеник твој!
Гусле ће мене вјечито славит'
К'о сваког - ко је Милошев сој!"

То рече свети рањеник млади
А срце стану - умукну глас. -
И ноћ се спусти, мртвом јунаку
На пољу вјетар лелуја влас.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Александра Милошевић: ПОД ЗЛАТНИМ СУНЦЕМ СРБИЈЕ

Благословен да си брате
славу Божју памти, милост прими.
Благословена да си сестро
у миру остај ми.

Све што си сањао у њој си нашао
поред срца са собом понео
све што си волео тамо те чекало
знамење свето у земљу упило.

Бели анђеле, баци стреле прелепе
да ближњи свога заволи
мир нек' царује, да се небо одмори
све нас мање остаје.

Сети се молитве
и наше земље једине
ми смо сви рођени
под златним сунцем Србије.

Сети се Господе
наше мајке једине,
ми смо сви рођени
под златним сунцем Србије.

Све што си тражио у њој си открио,
у души звона са собом понео,
све што си љубио, тамо је цветало
мирисе свећа на длану носио.

Као храст стојиш сам, плетеш гране вековне
окрени лице, судбино
нек' се немих чује глас, говори Србијо
ни један остављен бити неће.

Не дам те, Србијо
много се суза пролило
како да те оставим
да део себе одвојим.

Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Алекса Шантић: ЈЕВРОПИ

Теби да певам - теби, тиранко!
А дух ми мори отров и гнев;
увреда твојих жаоци јетки
потпаљују ми племенит спев.

Милионима народи пиште,
милион груди просипа крв -
милионима пале кућиште,
милион људи гмиже ко црв.

И милиони долазе смерно
Јевропи гордој на холи суд:
"Не може више, раја не може
сносити јарам, мучити труд!

Тиран нас гази, срамоти жене,
усева наших отима плод.
Пресуди, силна, да л' живет може
у таквом игу несрећни род?...
“Изгинућемо!"
"Па изгините!"
Подсмеха твога горди је збор.
"И гинућемо, гинути славно -
ил' мачем пресећ Гордијев чвор!
Изгинућемо - али слободни,
јер Србин неће да буде роб!
Тамо далеко, на светом гробљу,
потражићемо живот ил' гроб!"
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Песма косовских јунака

Христе Боже, распети и свети,
Српска земља кроз облаке лети.
Лети преко небеских висина,
Крила су јој Морава и Дрина.

Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.

На три свето и на три саставно,
Одлазимо на Косово равно,
Одлазимо на суђено место,
Збогом мајко, сестро и невесто.

Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.

Кад је драга да одлазим чула
За калпак ми невен заденула.
Кад је драга да одлазим чула
за калпак ми невен заденула.

Збогом први нерођени сине,
Збогом ружо, збогом рузмарине.
Збогом лето, јесени и зимо,
Одлазимо да се не вратимо.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od branko »

Gavrilo Princip

Umiranje*


Tromo se vreme vuče
i ničeg novog nema,
danas sve kao juče,
sutra se isto sprema.

Namesto da smo u ratu,
gde bojne trube ječe,
evo nas u kazamatu –
na nama lanci zveče.

Svaki dan isti život,
Poražen, zgnječen i strt.
Ja nisam idiot,
ta to je za mene smrt.

Al, pravo je rekao pre,
Žerajić, soko sivi,
ko hoće da živi nek mre,
ko hoće da mre – nek živi!

* Ova pesma Gavrila Principa urezana je ekserom na limenoj šolji za čaj, u austrijskoj tamnici.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
Palma
Postovi: 3582
Pridružio se: 07 Jan 2011, 00:48

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Palma »

Oskar Davičo – SRBIJA

Ja znam sva tvoja lica, svako šta hoće, šta nosi,
gledao sam sve tvoje oči, razumem sta kažu, šta kriju.
Ja mislim tvoju misao za čelom ti u kosi,
ja znam tvoja usta šta ljube, šta piju.
Ej, piju od tuge, od znoja, od muke,
od noći, od sijerka koji se teško melje.
Ja sam u mlinu, sred buke
žrvnja, čuo sve tvoje želje
i brige tvoje, oj, Srbijo među pesmama među šljivama
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama, među stadima,
oj, Srbijo, pesmo među narodima.
Pesmo tužna, meka si milošta
što plače kao krv grožđa, kao suza mosta,
kao onaj poljubac, onaj miris perja što utka
u gugutanje svoje gugutka.
Oj, milošto meka, klik si divlje plovke
nad jarom iz koje stasa
crveni ugalj sunca
u zrnu svakog klasa,
ali bosa pesmo gluve žalopojke,
kad prestaju pesme, kad počinju psovke?
Gladna ruke, slepe jadikovke,
kad će hajduk bune iz tebe da grune?
Psovke i psovke, ej, u čije zdravlje
zalud je oranje, zalud je letina?
Kletve i kletve, za čije je truplo kravlje
nabrekla Mačva od žita, oteklo Pomoravlje,
bure u bune, za čije se zube lavlje
dimi od mleka ovca i dimi planina,
kad Mačva nije sita, kad Mačva nije sita?
Kroz mukle lance dana, koža suvonjavih.
Svu su je proderali duboki rovovi bora.
Od rovovskog rata od zemlje poplavi
i skori se lice preko gladi – kora;
to lice što nije lice, ti dani što nisu dani,
ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani;
trnje im ne može ništa i ništa – udari…
A svako od tuge za dan
kao vek čitav ostari

I zbrčka se, oj, Srbijo među bunama, među šljivama,
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama, među brdima,
oj, Srbijo,
pesmo među narodima.
Tužna pesmo, majko stara,
brat nam je u taljigama dovukao iz grada
kamenu ploču, kamenog dinara,
za med našeg znoja, vino našeg rada.
A đikaju deca u lazigaćama, pod kosom,
u blatu, među svinjama, među patkama,
hraniš ih, Srbijo, druže, više prosom, više postom,
više bajkama, uspavankama, više gatkama,
i pokrivaš ih mrakom što tako teško pada
da gnev po cele noći do oblaka pali
bunom iz koliba, polja, vinograda,
pevajući srcem što sebe ne žali
niz sedmu rupu na krajnjoj svirali,
oj, Srbijo među bunama, među šljivama,
oj, Srbijo među ljudima
na njivama,
oj, Srbijo među pesmama u grudima,
oj, Srbijo,
buno među narodima.

Svemu mogu da odolim osim izazovu!
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Петар II Петровић Његош: Горски вијенац

Скупштина о Маломе Госпођину Дне на Цетињу, под видом да мире неке главе
Главари су се макли на страну, а народ коло води.

Коло:
Бог се драги на Србе разљути
за њихова смртна сагрешења.
Наши цари закон погазише,
почеше се крвнички гонити,
један другом вадит очи живе;
забацише владу и државу,
за правило лудост изабраше.
Невјерне им слуге постадоше
и царском се крвљу окупаше.
Великаши, проклете им душе,
на комате раздробише царство,
српске силе грдно сатријеше;
великаши, траг им се утро,
распре сјеме посијаше грко,
те с њим племе српско отроваше;
великаши, грдне кукавице,
постадоше рода издајице.
О проклета косовска вечеро,
куд та срећа да грдне главаре
све потрова и траг им утрије;
сам да Милош оста на сриједи
са његова оба побратима,
те би Србин данас Србом био!
Бранковићу, погано кољено,
тако ли се служи отачаству,
тако ли се цијени поштење?
О Милоше, ко ти не завиди?
Ти си жертва благородног чувства,
воинствени гениј свемогући,
гром стравични те круне раздраба!
Величаство витешке ти душе
надмашује бесмртне подвиге
дивне Спарте и великог Рима;
сва витештва њина блистателна
твоја горда мишца помрачује.
Шта Леонид оће и Сцевола
кад Обилић стане на поприште?
Ова мишца једнијем ударом
престол сруши а тартар уздрма.
Паде Милош, чудо витезовах,
жертвом на трон бича свијетскога.
Гордо лежи велики војвода
под кључевма крви благородне,
ка малопред што гордо иђаше,
страсном мишљу прсих надутијех,
кроз дивјачне тмуше азијатске,
гутајућ их ватреним очима;
ка малопред што гордо иђаше
к светом гробу бесмртног живота,
презирући људско ништавило
и плетење безумне скупштине.
Бог се драги на Србе разљути:
седмоглава изиде аждаја
и сатрије Српство свеколико,
клеветнике грдне и клевету.
На развале царства јуначкога
засја света Милошева правда,
окруни се слава вјековјечно
Милошева оба побратима
и лијепе ките Југовићах.
Српској капи свуд име погибе.
Постадоше лафи ратарима,
истурчи се плахи и лакоми -
млијеко их српско разгубало!
Што утече испод сабље турске,
што на вјеру праву не похули,
што се не хће у ланце везати,
то се збјежа у ове планине
да гинемо и крв проливамо,
да јуначки аманет чувамо,
дивно име и свету свободу.
Све су наше главе изабране!
Момци дивни, исто ка звијезде;
што су досад ове горе дале,
сви падали у крваве борбе,
пали за чест, име и свободу.
И наше су утирали сузе
вјешти звуци дивнијех гусалах.
Просте наше жертве свеколике
кад је наша тврда постојбина
силе турске несита гробница.
Што је ово ево неко доба
те су наше горе умучале,
не разлежу ратнијем клицима?
Почину ни рђа на оружје,
остаде ни земља без главарах.
Некршћу се форе усмрђеше...
Уједно су овце и курјаци,
здружио се Турчин с Црногорцем,
оџа риче на равном Цетињу!
Смрад ухвати лафа у кљусама,
затрије се име црногорско,
не остаде крста од три прста!
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Upravnik
SiteAdmin
Postovi: 2370
Pridružio se: 07 Dec 2010, 23:54
Kontakt:

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Upravnik »

Petar Pajić: SRBIJA

Ja sam bio u Srbiji,
Srbija je na robiji!
Srbi sede u kafani
Što pijani, što poklani,
Srbi leže pokraj druma,
Iz glava im niče šuma,
A iz svake srpske glave
Teku mutne tri Morave.

Srpskog vođu Karađorđa
Ubio je drugi vođa,
Mesto gde je bilo klanje
Srbi zovu Radovanje.
Ubijenom i ubici
Dignuti su spomenici,
Sad se svaki Srbin bije
Sa dve svoje istorije.

Srbin samo iz inata
Sekirčetom mlatne brata,
Dok na groblje brat se seli
Srbin se sav sneveseli,
Prazno mu u rodnoj kući,
Ne može se ni s kim tući!
Žao mu je brata, svega,
A dosada izjede ga.
Mučni Srbin doseti se,
Uzme štranjku — obesi se!

Sve su srpske oranice
Same kao udovice.
Nit se ore, nit se žanje,
Srbije je stalno manje!
Leti jato crnih ptica
Preko srpskih oranica.
I grobovi nebom lete,
Pošli Srbi da se svete!

Iz detinjstva vidim sliku:
Lisica na drvljaniku.
Prelaz, zabran i brvine,
Srbija od hrastovine.
Duvar puko sa svih strana,
A unutra sama Nana.
Nano moja ti nas spasi,
Ne daj vatri da se gasi.

Pod zemljom sam ti video lice
Srbijo, zemljo nebesnice,
Pod zemljom teku tvoje Bistrice,
Pod zemljom zvone Gračanice.
Pod zemljom mač tvoj i štit se sija,
Pod zemljom — cela zemlja Srbija.
Не бојим се од вражјега кота,
нека га је ка на гори листа,
но се бојим од зла домаћега".
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 5510
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Bibliotekar »

Sima Milutinović Sarajlija: ČESTITANJE KURBAN’ – BAJRAMA MUSA–PAŠI 1841.

Serbsko naše družtvo celo,
I malo je, al’ je telo,
Van svog’ doma prepoČiva,
Sav posledak isčekiva,
Dane broi, pesme stroi:

Musa nam je kedar na Livanu,
Duh njegov je nadzir đulistanu,
Glas mu i’ srce Bulbula istoga,
Ljubvom k ruži pupa mučenoga;
Čestitost jeMusa Efendija!

Serbsko naše družtvo celo
I malo je, al’ je telo,
Svem’ I ljudstvu ono želi
Samo sebe čim veseli
Ta i trava Tvorcu i’ Slava.

Sunca zraci po nebu prasnuše,
U meseca sunce pretvornuše,
Pak na iskre razdrobnu se zraCi,
Pospu plavno ko’ rudinu janjci,
Hram se stvori Boga svetkovanja.

Serbsko naše družtvo celo
I malO je, al’ je telo,
Pravu svetost počituje,
No i zlobu očituje;
Ta’ vrlina jest istina.

Hrame sinu, ko’ da sevnu sunce,
Mesec u njem svo ukaza lice.
Sultan’-Caru, oblik naličio,
Hrama Jerej Musi Priličio,
Lik propoja tu kleknuvša ljudstva.

Serbsko naše družtvo celo
i Malo je, al’ je telo,
Od gvožđa je i mazije,
u Evrope i Azije,
I smoženo, i složeno.

Vera slavi u hramu Bajrama,
Gostom zove Serbije Avrama,
Aga-Paša ruku mu pružio,
Prazdniku je slavu prislužio;
Tu gromovi zamene s’topovi.

Serbsko naše družtvo celo
I malo je, al’ je telo,
Svom’Ustavu sledujuće,
I po tome klikujuće:

„Pravda j’ Carska dragost rajska.
Iz divnoga meseca oblika
Čus’ tek’ odziv istog’ sveštenika,
Nebesa mu čuše i jecnjavu,
Molitve mu nadglasle pucnjavu,
Mir Srbima, sud ih dušmanima!”

Serbsko naše družtvo celo
I malo je, al’ je telo,
O drugome i ne sanja,
Do sve Caru svom se klanja,
Spušta lice do zemljice;

U to sletnu anđo šestokrile,
Vestnik neba životvorne sile,
Sav je sjajnost zaslepla zenice,
Grud mu zlatna uzdraža očice,
Iz oklopa zvrkte ustavovci.

Serbsko naše družtvo celo
I malo je, al’ je telo,
Nadas’ pravdi svom’ prilikom,
Jer i bližnjeg’ diči s’ dikom;
što l’ će Bože, to s’ i može - .

Serafim je i Aranđo Božij
Svet u svetu on i javom mloži,
Još Borea... sad proslovnu trubom,
„Svega Otac tronuo sa žurbom,
Budi vama baš po molitvama!” –

Napomena: Skupivši sva istaknuta slova redom kojim se u ovim stihovima nalaze, izlazi ovo:

„Čestit’ Bajram svem Islamu,
Slava Caru Al-Osmanu!
O Azreti Mevlano.
Teb’ je ovo spevano!!!
Amin! Budi! budi! budi!


Izvor: „Antologija srpske udvoričke poezije : od Dositeja do naših dana” ; sastavio Marinko Arsić Ivkov, Beograd : Panpublik – 1988, str. 25-27.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 5510
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Bibliotekar »

Milica Stojadinović Srpkinja: IZLIV ČUVSTVA RADOSTI
Njegovom Carskom Veličanstvu Velikom Vojvodi Srpskom Francu Josifu I
prilikom srećnog izbavljenja 14. februara 1855.

U toplom čuvstvu iskrene radosti
Tvom tronu Bože, Srbin glas podiže,
Glas smerne hvale na milosti
Što si nam život dragi zaštitio.

Ljubimče Božij, mili Vladaoče!
Srca se naša tope u veselju
Gledeć’ Te živa na prestolu
Sa skiptrom pravde svima narodima.

Gledeć’ Te živa, u zoru i svoje
Budućnosti srećne Srbin se zagleda,
Pa tople hvale i molitve
Prestolu večnom za Tebe šalje.

A dal’ je ovo čuvstvo istinito
Neka svedoče krvava bojišta,
Gde se redovi rušili Srba
Za carski presto Habsburgsko Lotringski.

I onaj usklik Vojvodstva Srbije
Pri visočajšem dolasku Vojvode
Franca Josifa Cara blagog
Koji slovom silnim oživi Ime to.

A novi život jutro je zlaćano
Sunce ga prati, tko je to sunce?
Ti Svetli Care! Svetli Svetli,
Zle sudbe oblak više ne vidio,

Bog neka blagi i od sad brani Te
Od svakog vraga i supostata.
To naša crkva poi dnevno.
Dubokim odzivom verna srca bruje.

I svuda gromke izvode ti pesme
u spomen onog znamenitog dana
Po izbavljenju očevidnom sviše,
Koji je posto predmetom pevanja.

Izvor: „Antologija srpske udvoričke poezije : od Dositeja do naših dana” ; sastavio Marinko Arsić Ivkov, Beograd : Panpublik – 1988, str. 33-34.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 5510
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Bibliotekar »

Radoslav Zlatanović: HIMNA NA LEDINI

Prerušen u gavrana
Lunjajući pored Sitnice
Iskusni strelac nam se primiče

Seljaci, rudari i traktoristi
Železničari, govedari i pesnici
Novinari, fotoreporteri i policajci
Pune jeftine narodne kujne
I odlaze na trg
Iako je zvaničnik Ragip Haljilji
Zapretio kosovopoljskom narodu
Nazvavši ga svakakvim imenima
On ne sme da se okuplja, rekao je

Ali pristiže lep mlad govornik
Sunce koje zalazi pali mu nakostrešenu kosu
Razgovaraću sa svojim narodom i na ledini, kaže
U školskom dvorištu, i na njivi

Ima li leka protiv uplašene dece
Uzvikuje starica sa bebom u naručju
Protiv pišanja u krevetu, krikova u snu
Protiv silovanja devojčica
Eno, goleški visovi tamne, sad će mesečina
Bal jednorogih vampira samo što nije počeo

Ljudi su zapanjeni, jer govornik kaže:
mrzim svoj narod ako je kukavički
Pljujem na plašljivce i trtoguzce
Slobodan sam ako vešto rušim pakao

Tad govornik je zbunjen: narod mu aplaudira
Narod koji je nazvan buntovničkim
Peva tiho svoju himnu: Hej Sloveni

Izvor: „Antologija srpske udvoričke poezije : od Dositeja do naših dana” ; sastavio Marinko Arsić Ivkov, Beograd : Panpublik – 1988, str. 83.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 5510
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Bibliotekar »

Vojislav Ilić Mlađi: NAD KOLEVKOM
Njegovog Kraljev. Visočanstva, Naslednika Prestola


Razdragano, iz prepunih grudi,
Kliče narod, nakon srećna čina,
A, u Dvoru, Uzvišena Mati
Tiho ljuška u kolevci Sina.
Nad Njom Zvezda srpske sreće sjaji.
„Buji – paji!”

Tiho spavaj, Uzvišeno Dete,
Vladalačka čeka Te porfira;
Neka Ti je dobri Bog isplete
Od Cvetića ljubavi i mira,
Da Ti slava k’o sunce zasjaji!
„Buji – paji!”

Jato belih, sjajnih heruvima
S pesmom rajskom nad Tobom proleće,
Prosipljući iz ljiljanskih skuta
Maslinove grančice i cveće.
U cveću se srpska nada taji.
„Buji – paji!”

Unuk Petra, a sin Aleksandra,
Svojoj Zemlji – kad bure zaprete –
Bićeš bedem i štit neprobojni!
Dotle, spavaj! Rasti, Drago Dete!
Dok Te Dična Majka ne odgaji,
„Buji – paji!”

Spavaj, rasti, Tebe narod čuva
I ljubi Te, uz želju jedinu:
Da Ti, nekad, kliče k’o vladaru,
K’o Svog Oca dostojnome sinu!
U toj želji, on Ti vernost gaji...
„Buji – paji!”

K’o da gledam: porast’o si čovek,
I stasao na snagu života!
U tebi su udruženi skladno:
muška snaga, mudrost i lepota!
Na glavi Ti carska kruna sjaji.
„Buji – paji!”

Izvor: „Antologija srpske udvoričke poezije : od Dositeja do naših dana” ; sastavio Marinko Arsić Ivkov, Beograd : Panpublik – 1988, str. 57-58.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 5510
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Bibliotekar »

Dositej Obradović: VREME ZLATNO I VESELO

Evo vreme zlatno i veselo
Kad nam nije zabranjeno jelo!
Evangelska carstvuje svoboda,
Zbacivši jaram s človečeskog roda.
David prorok u timpane svira.
Nek’ pop više u triod ne dira!
Pentikostar, knjiga prevesela,
Poje Hrista spasitelja dela.
Deca hlebac u jajca umaču
I s jaganjci po travici skaču.
Srpske kćeri mlade, na udaju,
Cveće beru, vence spletavaju,
Sa ružicom prsi svoje krase
I vesele uzvišuju glase
Na pohvalu rimskoga cesara,
Austrijskog dvora gospodara.
Josife Ftori, mili vladjetelju,
Sunce sveta i blagodjetelju!
Blažena majka koja te rodila,
Sveta sisa koja te dojila!
Minerva je, boginja mudrosti,
Prosvetila tvoj duh od mladosti;
Temis s tobom na prestolu sedi,
Iz tvojih usta Astreja besedi,
Koja po zemlji davno s tobom hodi,
A sad svoje plane proizvodi.
O vek zlatni! O slatka vremena,
Kad je opšta ljubov užežena!
Srećne smo mi, srećne kćeri srpske
I sve devojke vlaške i mađarske:
Nećemo se više bojat’ manastira,
Nit’ božijeg odricati mira;
Ljubav čistu nećemo gasiti,
Nit’ jestetstva zakone gaziti!
Blago nama, mi ćemo bit’ majke
I rađati cesaru junake;
Za sav rod naš mi ćemo g’ moliti,
Sa suzama njemu govoriti:
„Svetla kruno, Josife veliki,
Prostri milost tvoju na rod srpski!
Obrati lice i tvoj pogled blagi
Na dedova tvojih narod dragi,
Na Serbiju bednu i na Bosnu,
Koje trpe rabotu nesnosnu!
Budi podoban neba gospodaru,
Diko sveta, presvetli cesaru!
Izli na svet previsoke dare,
Podaj Bolgarom njihove boljare,
Tvojim Srbljem vitezove stare
I Greciji njezine Pindare!”

Izvor: „Antologija srpske udvoričke poezije : od Dositeja do naših dana” ; sastavio Marinko Arsić Ivkov, Beograd : Panpublik – 1988, str. 15-16.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
tanja
Postovi: 401
Pridružio se: 08 Dec 2010, 13:15
Lokacija: Senta

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od tanja »

Милош Црњански: ПРОЛОГ

Jа видех Троју, и видех све.
Море, и обале где лотос зре,
и вратих се, блед и сам.
На Итаки и ја бих да убијам,
ал кад се не сме,
бар да запевам
мало нове песме.

У кући ми је пијанка, и блуд,
а тужан
је живот на свету, свуд –
изузев оптимисте!
Ја нисам певач проданих права,
ни ласкало отмених крава.
Ја певам тужнима:
да туга од свега ослобођава.

Нисам патриотска трибина.
Нит марим за славу Поетика.
Нећу да прескочим Крлежу, ни Ћурчина,
нити да будем народна дика.
Судбина ми је стара,
а стихови мало нови.

Али: или нам живот нешто ново носи,

а душа нам значи један степен више,
небу, што високо, звездано, мирише,
ил нек и нас, и песме, и Итаку, и све,
ђаво носи.

1919.



КОМЕНТАР УЗ "ПРОЛОГ"


"Овај пролог био је написан, и штампан, уз прву збирку песникову, која је изишла у Београду, после првог светског рата, под насловом "Лирика Итаке".
То је била антологија песникове ратне, родољубиве лирике и ушла је у штампу већ 1919. Издавач, књижар Цвијановић, међутим, толико се био препао буре коју су те песме биле изазвале, да је трипут одустајао од штампања.
Тај пролог је био нека врста литерарног, па и политичког програма песниковог. Он се у то доба надао да ће, код нас,бити нека врста нашег Фрајлиграта. Те наде се одрекао, као што ће читалац видети, већ у епилогу "Лирике Итаке".
Нису све песникове песме из времена првог светског рата штампане, а нису ни све штампане унете у "Лирику Итаке".
Међутим, пошто су се, у оно доба, слали рукописи редакцијама, и штампаријама, песник нема више оригинале. И оне који су били остали неодштампани уништио је, пред свој одлазак у Париз из Београда, године 1920.
Песме које су ушле у збирку "Лирика Итаке" песник је писао, и штампао, за време првог светског рата, са пуним својим потписом, у униформи аустријског војника, и официра. Његова намера, тим песмама, била је тада родољубива,политичка, анархична. Интенција, са штампањем тих песама данас, само је литерарна.
Тројанске и микенске алузије у тим стиховима биле су хотимичне. Песник сматра, и данас, Одисеју за највећу поему човечанства, а повратак из рата за најтужнији доживљај човека. Иако његове песме далеко заостају за тим монументалним творевинама у стиховима,тај осећај је био њихова главна садржина.
Сем тога и побуна војника, а све су револуције у то време биле само побуне војника.
За време рата, ограниченом броју читалаца "Савременика", у Загребу, те су песме остале само једна литерарна епизода. После рата, у Београду, оне су одјекнуле као бомба. Међутим, ЈЕЗИВО актуелне постале су тек у току овог прошлог рата, без икаквих песникових заслуга. У томе је била њихова тајанствена судбина.
Наша родољубива поезија после првог светског рата била је још, сва, у знаку помпезне, парнасовске поезије: Дучића, Ракића, Бојића, Јелића. "Лирика Итаке"
није била таква. Дотле,због тога, песник је уживао велики углед у друштву. Нови песник, међутим, оглашен је одмах за лепру, од стране критичара Српског књижевног гласника.
Песник је зато пролазио улицама Београда омрзнут, као Арнаут кога терају из његовог фиса. Али је он, и тада, у знакп ркоса, носио на глави бере баскијско. Испунио је своју судбину на улицама Београда."

Милош Црњански
The only difference between a good day and a bad day is your attitude.
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 5510
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Bibliotekar »

Matija Bećković: IZVINJENJE

Ne mogu prežaliti
Što nekim slučajem
Nije živ sultan Murat
Pa da odem na Kosovo polje
Da mu se izvinim

Prvo bih nabrao
Pune ruke božura
I fino ih uvio u trobojku
Pa glavom na Vidovdan
Banuo pred njegov čador

Izvini Padišahu što ovoliko kasnim
Ko će me razumeti ako ti nećeš
Mnogo si išao ispred svog vremena
Ono što je tebi bilo jasno još onda
Ja sam shvatio tek sada

Sve si nam iskreno i otvoreno govorio
Ali nisi imao kome
Ko je onda mogao i pomisliti
Da ćeš ti ispasti pošteniji
Od svih koji su dolazili posle tebe

Ti nisi osvajao svet
A da niko tvoj ne pogine
Niti si ratovao skriven iza oblaka
Nego si došao lično
I sve platio svojom glavom
Nisi me oslobađao nego porobljavao
Niti si me nagonio da te molim
Da me okupiraš i zarobiš

Da sam te poslušao
Gde bi mi kraj bio
Što da ne budemo Turci
Kad više ni Turci nisu Turci
Kad je i Francuze sramota što su Francuzi
I Ruse što su Rusi
I Japanci što su Japanci
Kamoli da Srbi mogu biti Srbi

Ali ako Sultan ni slučajno
Nije mogao toliko nadživeti vršnjake
Mogao je neko od mlađih
Recimo nadvojvoda Franc Ferdinand
Makar samo toliko
Dok odem u Sarajevo
Stanem kod onog mosta
Na onoj istoj reci
U one iste stope
Na onaj isti dan
I dočekam gosta
S pljoskom u poljskom cveću

Izvini carski sine i unuče
Ako ikako možeš
Sad je kasno za sve osim za izvinjenje
Ko je tada mogao i pomisliti
Da ćeš ti ispasti gorostas
U odnosu na kasnije dolaznike
Koji su dolazili kad god hoće
Kao u svoju kuću
Nadvojvoda ipak nije kaplar
A sve smo ih stavljali
Pod gornje vence i najviše lovore
A tebe dočekali barutom iz šestopuca

Ljutili smo se što si stigao na Vidovdan
Sad tek vidim da je to nebitno
To je dan kao i svaki drugi
Došao si za svoje zlo
A za moje dobro
Oprosti u ime maloletnog G.P.
Koga je zanelo sopstveno ime i prezime

Ali ako se ni Sultan ni Nadvojvoda
I pored najbolje volje
Nisu mogli toliko izdvojiti
I nadživeti svoj vek
Ako je mogao iko
Firer je mogao
Šta je to za njega
Kad je već toliko voleo da živi
Makar da ne umre
Dok ga izmolim da me primi
I čuje šta ću mu reći

Znam koliko si zauzet
I da imaš posla preko glave
Samo sam došao da ti kažem
Da znaš da znam i pamtim
Ti nisi zaratio samo sa mnom
Ni bombardovao samo mene
Za mene si uveo kvotu sto za jednog
I nje si se pošteno držao
Mada si mislio da je malo i hiljadu
A ovi su ubijali ni zbog jednog
I sve odjednom i s reda i zajedno

Istina ja sam prekršio datu reč
I pred celom planetom pljunuo te u lice
Niko moj nije podigao ruku na tvoj pozdrav
Držeći je pri sebi kao da je uzeta
A one koji su ti se našli s ruke
Nikad nisi zaboravio
I bolje su prošli od mene

Uostalom ti si bio slikar
Kakav takav
I umetnik kakav god
Imao si dara kakvog bilo
I slikao si koliko toliko
I stajao si pred štafelajem
Koliko god si stajao
Ipak si stajao
I za toliko nisi žario i palio
I iz tebe je provirilo nešto ljudsko
I na kraju krajeva
Ti si se ubio
Što ti svi priznaju
I umeju da cene

To nije učinio niko posle tebe
A nije da nisu imali razloga
Novi varvari s atomskim glavama
Za koje je tvoj gas mačiji kašalj

Izvor: Matija Bećković / „Put kojeg nema”, Beograd : Srpska književna zadruga – 2009, str. 195.
Acriter et Fideliter!
Slika
Korisnikov avatar
Bibliotekar
Globalni moderator
Postovi: 5510
Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
Lokacija: Senta

Re: Srpska rodoljubiva poezija

Post od Bibliotekar »

Marina Vasiljević: NAŠEM DRAGOM PREDSEDNIKU, ALEKSANDRU VUČIĆU

Dragi naš predsedniče, ponosu naš
svi te podržavamo želimo da znaš.

Čovek visokog morala i znanja
ispunio si sva očekivaja i obećanja.

Srce junaka kuca u tebi
nikada te mi napustili ne bi.

Hrabro koračaš i Srbiju vodiš
od loših i zlih želiš da nas oslobodiš.

Verujemo u tebe i hvala ti beskrajno
„zvezdo vodiljo”, srce ti je sjajno.

Brz oporak i zdravlje ti želimo
ustaj predsedniče da se veselimo!

Izvor: Facebook

:ugeek:
Acriter et Fideliter!
Slika
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 10 gostiju