Tolerisaće nepismenost na maloj maturi!?
Odgovori na testovima iz srpskog jezika na maloj maturi biće priznati čak i ako imaju pravopisne greške, pod uslovom da se pitanje ne odnosi na pravopis.
- Na obuci su nam strogo sugerisali da profesori ne mere greške prema tome da li su odgovori gramatički korektni ili ne. Bitno je samo da je reč ispravna, a ne njen pravopisni oblik - kaže Olivera Krupež, predstavnica Aktiva profesora srpskog jezika i književnosti Moravičkog okruga.
Ona navodi i konkretan primer:
- Na pitanje koji je glavni lik “Gorskog vijenca”, odgovor je vladika Danilo. Iako se titula i zvanje pišu malim slovom, a ime velikim, odgovor će se, prema stavu Ministarstva prosvete, priznati i ako učenik napiše “Vladika Danilo” ili “vladika danilo” - kaže Krupež.
Ovaj Aktiv saopštio je da se "oštro protivi sramnoj odluci koja poništava trud profesora da tokom školovanja motivišu učenike da se pravilno usmeno i pisano izražavaju“.
Doc. Aleksandar Baucal, stručnjak za ispitivanja obrazovnih postignuća učenika, kaže da se kod ispitivanja znanja ocenjuje odgovor samo na postavljeno pitanje.
- Ako pitanje ispituje jednu vrstu znanja, recimo književnost, ne može se ocenjivati druga vrsta - pravopis. To je moguće samo ako se navede da se vodi računa i o pravopisu i da će se i to ocenjivati - kaže Baucal.
Vesti
Re: Vesti
Baš super. I tako će malu maturu proći čak i onaj koji ne zna da se lična imena pišu velikim slovom !?!?!?!?!odgovor će se, prema stavu Ministarstva prosvete, priznati i ako učenik napiše “Vladika Danilo” ili “vladika danilo”
USA, stižemo (te)...
Tipičan idiotluk nekog činovničića iz Ministarstva prosvete, čije su glavne stručne preporuke za to mesto bile to što je "član biblioteke" i što spada u grlatije na nekom mitingu iliti konvenciji.Ako pitanje ispituje jednu vrstu znanja, recimo književnost, ne može se ocenjivati druga vrsta - pravopis
Šta je, po tom pametnjakoviću, pravilo za "bele" (prazne) listiće na testovima?
Npr. kandidat u rublici za odgovor ne upiše ništa, odn. ostavi mesto za odgovor prazno.
Jer, možda taj kandidat zna da je glavni lik u "Gorskom vijencu" vladika Danilo, ali je istovremeno, taj kandidat i totalno nepismen, pa ne zna to svoje znanje (odgovor) i da napiše na papir.
Hoće li se i ovakav "beli listić" tretirati kao tačan odgovor, po gore navedenom pravilu, majku li vam hohštaplersku?
Don't cry because it is over, smile because it happened.
Re: Vesti
Mame zamenjuju i nastavnice!
Set prosvetnih zakona, koji donose novine u obrazovanju, sledeće nedelje stiže u Skupštinu Srbije. Predviđeno i učenje kod kuće. U učionicama do 25 đaka
Maksimalan broj učenika u odeljenju treba da bude 25
ĐACI će, umesto u klupama, moći da uče u krevetu, moći će učionice da zamene dnevnim sobama, a nastavnice mamama. Učenje kod kuće jedna je od novina koje donosi nacrt zakona o osnovnom obrazovanju, koji bi u grupi prosvetnih zakona trebalo uskoro da se nađe pred poslanicima.
Za ovu mogućnost biće dovoljno samo da roditelji na vreme obaveste školu da će sami organizovati nastavu za svoju decu. A škola će na kraju godine deci obezbediti da polože ispite i završe razred.
Zakoni koji regulišu oblasti osnovnog, srednjeg i obrazovanja odraslih trebalo je još u februaru da budu usvojeni, ali su ipak povučeni. U međuvremenu, napravljene su i određene izmene u ovim dokumentima.
Prema najavama prof. dr Radivoja Mitrovića, državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ovaj prosvetni set zakona trebalo bi već koliko sledeće nedelje da uđe u skupštinsku proceduru.
U prvoj verziji zakona o osnovnim školama, garantuje se obezbeđivanje besplatnih udžbenika, ishrane i prevoza za određene kategorije učenika. Sada se samo ostavlja mogućnost da deca to dobiju. Izbačen je i deo koji se bavi saradnjom sa roditeljima i njihovim angažovanjem u školi. Piše jedino da će roditelji jednom mesečno moći da prisustvuju nastavi kada je otvoreni dan škole.
Na poslednje dve sednice zakonima se bavio i Nacionalni prosvetni savet. Dali su saglasnost, ali među primedbama je i ta da broj učenika u odeljenju nije smanjen sa maksimalnih 30 na 25. Istu primedbu izneli su i kada je reč o zakonu o srednjim školama. To su naglasili i u pismu koje su uputili Ministarstvu prosvete. Kada je reč o srednjoškolcima, upozorili su i da nedeljno ne smeju da imaju više od 30 časova.
- Maksimalan broj učenika u odeljenju treba da bude 25 - naglasila je na poslednjoj sednici NPS prof. dr Desanka Radunović, predsednica ovog saveta. - Sporno je i to što učenicima nije ostavljena mogućnost učenja jezika i na početnom nivou.
To znači da neko ko je u osnovnoj školi učio francuski, mora da ga uči i u srednjoj. Ako je imao samo jedan strani jezik u OŠ, a sačekaju ga dva u srednjoj, ovaj drugi neće moći da uči kao početnik, već će morati da sustigne generaciju.
Novina za srednjoškolce biće uvođenje mature i ukidanje prijemnih ispita za fakultete. Gimnazijalci će polagati samo opštu maturu, a đaci stručnih škola, ukoliko hoće da se upišu na fakultet srodan školi koju su završili - samo stručnu maturu. Međutim, ako iz pravno-birotehničke nameravaju da upišu biologiju - imaće i stručnu i opštu maturu. A ako, recimo, hoće na studije muzike ili slikarstva - čeka ih i prijemni! Nakon trogodišnje srednje škole - dobijaće majstorsko pismo.
Set prosvetnih zakona, koji donose novine u obrazovanju, sledeće nedelje stiže u Skupštinu Srbije. Predviđeno i učenje kod kuće. U učionicama do 25 đaka
Maksimalan broj učenika u odeljenju treba da bude 25
ĐACI će, umesto u klupama, moći da uče u krevetu, moći će učionice da zamene dnevnim sobama, a nastavnice mamama. Učenje kod kuće jedna je od novina koje donosi nacrt zakona o osnovnom obrazovanju, koji bi u grupi prosvetnih zakona trebalo uskoro da se nađe pred poslanicima.
Za ovu mogućnost biće dovoljno samo da roditelji na vreme obaveste školu da će sami organizovati nastavu za svoju decu. A škola će na kraju godine deci obezbediti da polože ispite i završe razred.
Zakoni koji regulišu oblasti osnovnog, srednjeg i obrazovanja odraslih trebalo je još u februaru da budu usvojeni, ali su ipak povučeni. U međuvremenu, napravljene su i određene izmene u ovim dokumentima.
Prema najavama prof. dr Radivoja Mitrovića, državnog sekretara u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, ovaj prosvetni set zakona trebalo bi već koliko sledeće nedelje da uđe u skupštinsku proceduru.
U prvoj verziji zakona o osnovnim školama, garantuje se obezbeđivanje besplatnih udžbenika, ishrane i prevoza za određene kategorije učenika. Sada se samo ostavlja mogućnost da deca to dobiju. Izbačen je i deo koji se bavi saradnjom sa roditeljima i njihovim angažovanjem u školi. Piše jedino da će roditelji jednom mesečno moći da prisustvuju nastavi kada je otvoreni dan škole.
Na poslednje dve sednice zakonima se bavio i Nacionalni prosvetni savet. Dali su saglasnost, ali među primedbama je i ta da broj učenika u odeljenju nije smanjen sa maksimalnih 30 na 25. Istu primedbu izneli su i kada je reč o zakonu o srednjim školama. To su naglasili i u pismu koje su uputili Ministarstvu prosvete. Kada je reč o srednjoškolcima, upozorili su i da nedeljno ne smeju da imaju više od 30 časova.
- Maksimalan broj učenika u odeljenju treba da bude 25 - naglasila je na poslednjoj sednici NPS prof. dr Desanka Radunović, predsednica ovog saveta. - Sporno je i to što učenicima nije ostavljena mogućnost učenja jezika i na početnom nivou.
To znači da neko ko je u osnovnoj školi učio francuski, mora da ga uči i u srednjoj. Ako je imao samo jedan strani jezik u OŠ, a sačekaju ga dva u srednjoj, ovaj drugi neće moći da uči kao početnik, već će morati da sustigne generaciju.
Novina za srednjoškolce biće uvođenje mature i ukidanje prijemnih ispita za fakultete. Gimnazijalci će polagati samo opštu maturu, a đaci stručnih škola, ukoliko hoće da se upišu na fakultet srodan školi koju su završili - samo stručnu maturu. Međutim, ako iz pravno-birotehničke nameravaju da upišu biologiju - imaće i stručnu i opštu maturu. A ako, recimo, hoće na studije muzike ili slikarstva - čeka ih i prijemni! Nakon trogodišnje srednje škole - dobijaće majstorsko pismo.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Nebrojeno puta se dogodilo da je bilo neophodno objasniti detetu kući nešto što apsolutno nije razumeo na času. E sad, dobro je dok znam da pomognem...a kad ne znam, onda dete ide na privatne časove 
dok ima para za to, e a kad ne bude, šta onda? Ili šta rade oni koji već nemaju novaca za to? Veoma sam nezadovoljna kvalitetom nastave koja se odvija u OŠ, odnosno u našoj OŠ. Mada ne verujem da je drugačije i u drugim sredinama.... 
dok ima para za to, e a kad ne bude, šta onda? Ili šta rade oni koji već nemaju novaca za to? Veoma sam nezadovoljna kvalitetom nastave koja se odvija u OŠ, odnosno u našoj OŠ. Mada ne verujem da je drugačije i u drugim sredinama.... The only difference between a good day and a bad day is your attitude.
Re: Vesti
I još bar da istave cenovnik negde, da znaš brate koliko to košta! Nego nikad nisi siguran jesi li dao malo ili puno 
Mada je njima uvek malo, jel....
Mada je njima uvek malo, jel.... The only difference between a good day and a bad day is your attitude.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5056
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Vesti
Konačno je došao i taj dugo žuđeni leksički trenutak - etabliran je konačno prvi rodno senzitivni prostitutak!
Acriter et Fideliter!
Re: Vesti
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
Promovisan Pravopis srpskoga jezika na ijekavici
Pravopis srpskoga jezika na ijekavici, koji je objavljen u saradnji Matice srpske i predstavništva Republike Srpske u Srbiji, predstavljen je danas u svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu.
Ovom značajnom kulturnom događaju prisustvovali su član Gradskog veća Novog Sada zaduzen za kulturu Vanja Vučenović, ministar obrazovanja i kulture u vladi Republike Srpske, Goran Mutabdžija, predsednik Matice srpske, Dragan Stanić i brojne druge ličnosti iz kulturnog i javnog života Republike Srpske i Novog Sada.
"Grad Novi Sad učestvuje u svim projektima koji su značajni za srpsku kulturu pa tako učestvuje i u promociji Ijekavskog Pravopisa srpskog jezika koji je predstavljen u najstarijoj instituciji srpske kulture - Matici srpskoj", rekao je Vučenović dodajući da je izdavanje tog Pravopisa nacionalni i državni interes.
Vučenović je kazao novinarima da je u Novom Sadu u toku kulturno - turistička manifestacija "Dani Republike Srpske u Novom Sadu" koja se obeležava brojnim događajima u kojima će privrednici i kulturni delatnici iz Republike Srpske predstaviti turističku, trgovinsku, kulturnu i svaku drugu ponudu.
Ministar obrazovanja i kulture Republike Srpske Goran Mutabdžija promociju ijekavskog Pravopisa ocenio je kao veliki kulturni događaj jer je, kako je kazao, srpski jezik danas ugrožen u svakom segmentu gde "nismo dovoljno jasni kada kažemo kojim jezikom govorimo i koja je naša kulturna politika".
"Borba za srpski jezik nažalost još uvek traje. Sa tim postavljamo jasne kulturne standarde i jasno kazujemo šta mi to želimo", rekao je Mutabdžija, dodajući da je ovo prilika da se u Matici Srpskoj koja je, kako je rekao, hram srpske kulture i duhovnosti, promoviše kapitalno kulturno delo autora koji su dali značajan doprinos srpskom jeziku.
Mutabdžić je naglasio da će danas promovisani Pravopis srpskoh jezika na ijekavici stići do svake škole u Republici Srpskoj.
Pravopis srpskoga jezika na ijekavici, koji je objavljen u saradnji Matice srpske i predstavništva Republike Srpske u Srbiji, predstavljen je danas u svečanoj sali Matice srpske u Novom Sadu.
Ovom značajnom kulturnom događaju prisustvovali su član Gradskog veća Novog Sada zaduzen za kulturu Vanja Vučenović, ministar obrazovanja i kulture u vladi Republike Srpske, Goran Mutabdžija, predsednik Matice srpske, Dragan Stanić i brojne druge ličnosti iz kulturnog i javnog života Republike Srpske i Novog Sada.
"Grad Novi Sad učestvuje u svim projektima koji su značajni za srpsku kulturu pa tako učestvuje i u promociji Ijekavskog Pravopisa srpskog jezika koji je predstavljen u najstarijoj instituciji srpske kulture - Matici srpskoj", rekao je Vučenović dodajući da je izdavanje tog Pravopisa nacionalni i državni interes.
Vučenović je kazao novinarima da je u Novom Sadu u toku kulturno - turistička manifestacija "Dani Republike Srpske u Novom Sadu" koja se obeležava brojnim događajima u kojima će privrednici i kulturni delatnici iz Republike Srpske predstaviti turističku, trgovinsku, kulturnu i svaku drugu ponudu.
Ministar obrazovanja i kulture Republike Srpske Goran Mutabdžija promociju ijekavskog Pravopisa ocenio je kao veliki kulturni događaj jer je, kako je kazao, srpski jezik danas ugrožen u svakom segmentu gde "nismo dovoljno jasni kada kažemo kojim jezikom govorimo i koja je naša kulturna politika".
"Borba za srpski jezik nažalost još uvek traje. Sa tim postavljamo jasne kulturne standarde i jasno kazujemo šta mi to želimo", rekao je Mutabdžija, dodajući da je ovo prilika da se u Matici Srpskoj koja je, kako je rekao, hram srpske kulture i duhovnosti, promoviše kapitalno kulturno delo autora koji su dali značajan doprinos srpskom jeziku.
Mutabdžić je naglasio da će danas promovisani Pravopis srpskoh jezika na ijekavici stići do svake škole u Republici Srpskoj.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Re: Vesti
I Niče ide u staru hartiju
Dela Ničea, Šopenhauera, Prusta, Pekića, Van Goga, Bokača, Sretena Marića, Živojina Pavlovića, Svetislava Basare... nalaze se na spisku knjiga koje “Službeni glasnik” tretira kao staru hartiju.
Ovih dana u “Službenom glasniku” pakuju knjige čija sudbina još nije poznata, a impozantan spisak ovih naslova je procurio u javnost zahvaljujući Novici Miliću, profesoru književnosti koji ga je obelodanio na svom sajtu libreto.net.
“Giljotiniranje knjiga – njihovo sečenje u rezance ili sudbina tzv. starog papira – doprinos je razvitku civilizacije na početku XXI veka državne izdavačke kuće (i štamparije) ‘Službeni glasnik‘, kojom rukovodi već godinu i nešto dana dični naš historik, profesor univerziteta, i sam mrčilac hartije – Ljušić Radoš”, napisao je, između ostalog, Milić objavljujući spisak na kojem se nalaze i dela Ničea („Ecce homo“), Šopenhauera („Svet kao volja i predstava“ I i II), Prusta („Sodoma i gomora“), Pekića („Sentimentalna povest Britanskog carstva“, „Pisma iz tuđine“), Van Goga („Pisma bratu“), Sretena Marića („O kritici“, „O tragičnoj ludi“, „O Sviftu“, „O Montenju“ i „O tragediji“), Aljoše Mimice (”Analekta”), Živojina Pavlovića (“Ispljuvak pun krvi”), Slobodana Šijana (“Filmski letak”), Žarka Trebješanina (“Šta Jung zaista nije rekao”), Mihajla Pantića (“Neizgubljeno vreme”)...
- Niti razumem niti opravdavam takvu nameru. Uništavanje knjiga je čin koji negira ionako potpuno relativizovan pojam današnje kulture. ako nestaju knjige, pitam se šta je sledeće jer je to samo nova epizoda ovdašnje samodestrukcije - kaže Mihajlo Pantić. Radoš Ljušić, v. d. direktora “Službenog glasnika”, krajem prošle godine istakao je da neće uništavati knjige, niti će biti kvalifikovane kao stari papir, ali od tog obećanja izgleda nema ništa, a narednih dana se očekuje novo javno obraćanje Ljušića sa objašnjenjem za novonastalu situaciju.
“Ne sumnjam ja da će Radoš - čim pukne bruka, a nadam se da će brzo pući - održati neku smušenu konferenciju za štampu na kojoj će ovaj vandalski čin predstaviti kao već neku poslovnu nužnost ili kao ‘nedostatak magacinskog prostora‘“, napisao je Svetislav Basara u svojoj kolumni u “Danasu”. Dok javnost čeka Ljušićevo objašnjenje neki od naših najuglednijih književnika vide u svemu i zrno dobrog.
- Dobro je ako se to radi po spisku, jer nekad su knjige spaljivali bez spiska, tako da je ovo napredak - ironično kaže za “Blic” akademik Matija Bećković.
Mijač: Zašto ih ne poklone?
Reditelj Dejan Mijač kaže za “Blic” da bi te knjige, ukoliko neko smatra da one nemaju vrednost, trebalo da se poklone bibliotekama ili školskim ustanovama.
- Ne volim da čujem da se uništavaju knjige i siguran sam da ima neko za koga su te knjige vredne, a u opštoj nestašici svaki poklon je vrlo značajan. Takođe, taj postupak izgleda ne podleže kontroli, što otvara prostor za razne malverzacije.
Dela Ničea, Šopenhauera, Prusta, Pekića, Van Goga, Bokača, Sretena Marića, Živojina Pavlovića, Svetislava Basare... nalaze se na spisku knjiga koje “Službeni glasnik” tretira kao staru hartiju.
Ovih dana u “Službenom glasniku” pakuju knjige čija sudbina još nije poznata, a impozantan spisak ovih naslova je procurio u javnost zahvaljujući Novici Miliću, profesoru književnosti koji ga je obelodanio na svom sajtu libreto.net.
“Giljotiniranje knjiga – njihovo sečenje u rezance ili sudbina tzv. starog papira – doprinos je razvitku civilizacije na početku XXI veka državne izdavačke kuće (i štamparije) ‘Službeni glasnik‘, kojom rukovodi već godinu i nešto dana dični naš historik, profesor univerziteta, i sam mrčilac hartije – Ljušić Radoš”, napisao je, između ostalog, Milić objavljujući spisak na kojem se nalaze i dela Ničea („Ecce homo“), Šopenhauera („Svet kao volja i predstava“ I i II), Prusta („Sodoma i gomora“), Pekića („Sentimentalna povest Britanskog carstva“, „Pisma iz tuđine“), Van Goga („Pisma bratu“), Sretena Marića („O kritici“, „O tragičnoj ludi“, „O Sviftu“, „O Montenju“ i „O tragediji“), Aljoše Mimice (”Analekta”), Živojina Pavlovića (“Ispljuvak pun krvi”), Slobodana Šijana (“Filmski letak”), Žarka Trebješanina (“Šta Jung zaista nije rekao”), Mihajla Pantića (“Neizgubljeno vreme”)...
- Niti razumem niti opravdavam takvu nameru. Uništavanje knjiga je čin koji negira ionako potpuno relativizovan pojam današnje kulture. ako nestaju knjige, pitam se šta je sledeće jer je to samo nova epizoda ovdašnje samodestrukcije - kaže Mihajlo Pantić. Radoš Ljušić, v. d. direktora “Službenog glasnika”, krajem prošle godine istakao je da neće uništavati knjige, niti će biti kvalifikovane kao stari papir, ali od tog obećanja izgleda nema ništa, a narednih dana se očekuje novo javno obraćanje Ljušića sa objašnjenjem za novonastalu situaciju.
“Ne sumnjam ja da će Radoš - čim pukne bruka, a nadam se da će brzo pući - održati neku smušenu konferenciju za štampu na kojoj će ovaj vandalski čin predstaviti kao već neku poslovnu nužnost ili kao ‘nedostatak magacinskog prostora‘“, napisao je Svetislav Basara u svojoj kolumni u “Danasu”. Dok javnost čeka Ljušićevo objašnjenje neki od naših najuglednijih književnika vide u svemu i zrno dobrog.
- Dobro je ako se to radi po spisku, jer nekad su knjige spaljivali bez spiska, tako da je ovo napredak - ironično kaže za “Blic” akademik Matija Bećković.
Mijač: Zašto ih ne poklone?
Reditelj Dejan Mijač kaže za “Blic” da bi te knjige, ukoliko neko smatra da one nemaju vrednost, trebalo da se poklone bibliotekama ili školskim ustanovama.
- Ne volim da čujem da se uništavaju knjige i siguran sam da ima neko za koga su te knjige vredne, a u opštoj nestašici svaki poklon je vrlo značajan. Takođe, taj postupak izgleda ne podleže kontroli, što otvara prostor za razne malverzacije.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5056
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Vesti
Prosto je neverovatno koliko su neki ljudi zaslepljeni uvreženim i logički neutemeljenim predrasudama koje sa racionalnom spoznajom kao odlikom vrste Homo Sapiens nemaju nikakvih dodirnih tačaka! Ta zar hiperegzaltirani domaći kulturološki poslenici ne znaju da je recikliranje knjiga ekološki savršeno racionalan, ekonomski nadasve opravdan, energetski neporecivo efikasan i informatički neupitno neophodan korak usmeren ka očuvanju kreativno-egzistencijalnih potencijala čovečanstva?
Ukoliko je to slučaj (a čini se da jeste!) treba im krajnje benevolentno predočiti činjenicu da je reciklaža potpuno novih knjiga jedan od zaloga prosperitetne budućnosti ove planete!
Pogledajmo kako se to radi u savremenom i neupitno civilizovanom svetu:
Ako u jednoj u kulturološkom pogledu neupitno naprednoj i razvijenoj Nemačkoj npr. u makulaturu i potonji kvalitetni i po pučanstvo neupitno korisni toaletni papir i elektroizolacionu ispunu bez ikakvih problema odlazi 2.000.000 primeraka potpuno novih, sveže odštampanih knjiga (ukupno 256 tona, uključujući i dobitnike Nobelove nagrade u tvrdom povezu, te laureate nagrade Lajpciškog sajma knjiga sa plastificiranim omotom, a koje čitalačka populacija iz nekih nepoznatih razloga ne želi da kupuje), zaista ne vidim racionalno utemeljen razlog zbog kojeg bi primena ovog korisnog rešenja u Europriključeniju namernoj Sorabiji trebala da predstavlja povod za javnu sablazan i uspaljeno kulturološko toržestvo.
Ukoliko je to slučaj (a čini se da jeste!) treba im krajnje benevolentno predočiti činjenicu da je reciklaža potpuno novih knjiga jedan od zaloga prosperitetne budućnosti ove planete!
Pogledajmo kako se to radi u savremenom i neupitno civilizovanom svetu:
Ako u jednoj u kulturološkom pogledu neupitno naprednoj i razvijenoj Nemačkoj npr. u makulaturu i potonji kvalitetni i po pučanstvo neupitno korisni toaletni papir i elektroizolacionu ispunu bez ikakvih problema odlazi 2.000.000 primeraka potpuno novih, sveže odštampanih knjiga (ukupno 256 tona, uključujući i dobitnike Nobelove nagrade u tvrdom povezu, te laureate nagrade Lajpciškog sajma knjiga sa plastificiranim omotom, a koje čitalačka populacija iz nekih nepoznatih razloga ne želi da kupuje), zaista ne vidim racionalno utemeljen razlog zbog kojeg bi primena ovog korisnog rešenja u Europriključeniju namernoj Sorabiji trebala da predstavlja povod za javnu sablazan i uspaljeno kulturološko toržestvo.
Acriter et Fideliter!
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5056
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Vesti
Školi na Kosmetu potrebne knjige za školsku biblioteku
Samo ćemo čitanjem i učenjem uspeti da održimo i ojačamo
Dragi prijatelji, mi, učenici i nastavnici OŠ “Desanka Maksimović” u Kosovskoj Kamenici, želimo da iznesemo osnovni problem sa kojim se u našoj školi svakodnevno susrećemo.
elektronskom poštom, učenici OŠ “Desanka Maksimović” u Kosovskoj Kamenici
+++
Naime, to je nedostatak knjiga u školskoj biblioteci, kako lektira, tako i svih drugih knjiga koje su potrebne nama učenicima radi čitanja, učenja, proširivanja znanja i td.
Molimo vas da izađete u susret nama i budućim generacijama, jer Kosovo i Metohija je naše onoliko koliko smo svesni tog blaga čiji smo, hvala Bogu, deo. Samo ćemo čitanjem i učenjem uspeti da održimo i ojačamo, te i da prenosimo svest o našoj kolevci.
Adresa škole je:
OŠ “Desanka Maksimović”
Ul. Cara Lazara
38260 Kosovska Kamenica
http://www.kosovskibozur.info/forum1/in ... een#msg580
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5056
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Re: Vesti
Ljušićev reciklažni knjižni asortiman:
Poslednja linija odbrane mentalnog zdravlja nevine školske dece.
Poslednja linija odbrane mentalnog zdravlja nevine školske dece.
Acriter et Fideliter!
Re: Vesti
branko napisao:Dela Ničea, Šopenhauera, Prusta, Pekića, Van Goga, Bokača, Sretena Marića, Živojina Pavlovića, Svetislava Basare...
- Dobro je ako se to radi po spisku, jer nekad su knjige spaljivali bez spiska, tako da je ovo napredak - ironično kaže za “Blic” akademik Matija Bećković.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5056
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
-
Bibliotekar
- Globalni moderator
- Postovi: 5056
- Pridružio se: 09 Dec 2010, 04:41
- Lokacija: Senta
Ko je OnLine
Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 1 gost