Quo Vadis, Srbijo?

[Bibliotekar]

Addendum:

- U nadi da će Srblji sa pilećom memorijom zaboraviti da je javni dug Republike Srbije pod štedljivom & finansijski odgovornom vladavinom A.V. za samo pet meseci porastao za 2,2 milijarde (tj. da je sa 15,47 milijardi € koliko je iznosio krajem jula 2012. narastao do 31. XII 2012. na 17,67 milijardi € , budući da je prva Prosperitetna & odgovorno štedljiva vlada A. V. žuta što srpski biljur boljitka vredno čeprka ukraj euro-puta zakletvu položila 27. VII 2012).

- U nadi da će Srblji sa kokošjom pameću prenebregnuti inherentno pozdana & istinita uveravanja A. V. data decembra 2013. da će svi građani RS do kraja 2014. živeti bolje:



- U nadi da će lakoverna Srbadija prenebregnuti drevnu mudrost po kojoj bušni mlin vazda glasno klepeće, no da brašna iz njega nema.

[Upravnik]

[Bibliotekar]

Parada antievropskih vrednosti

Srbija je preživela još jedan u nizu kvazisudbonosnih događaja na njenom nezaustavljivom putu ka EU. Preživela je i famoznu „Paradu kopulativnog ponosa”, čiji je prolazak Beogradom ovdašnje i inače finansijski očerupane poreske obveznike koštao oko milion evra, a nakon koje se pak može podvući i najnovija srpska bilansna crta, koja je poprilično sumorna.

Tzv. parada je, naime, rezultirala angažmanom 7.000 policajaca i pripadnika Vojske RS koji su štitili šetnju 1.000 ljudi, upotrebom 7 oklopnih vozila, 3 helikoptera i 1 izviđačkog dirižabla, sa preko 50 uhapšenih osoba, jednim zapaljenim autobusom, jednom demoliranom zgradom, kancerogenim zagađivanjem vazduha u prestonici koje je nastalo usled blokadnog paljenja auto-guma, izgubljenom iluzijom o jedinstvu prajd-aktivista u trenutku kada je jedan od učesnika povorke nasrnuo na drugog koji je nosio transparent „Ne *ebe te peder nego kapitalizam”, zabranama nevinim 70-godišnjacima da se tokom više od 7 sati vrate u svoje sopstvene stanove u blokiranim ulicama u centru grada iz kojih su – na svoju nesreću – otišli u ranim jutarnjim časovima zarad kupovine hleba im svagdašnjeg, nesrećnom decom koja nisu smela da zarad puke igre izađu iz stanova u parkove koji su nakon više tmurnih i kišovitih dana konačno bili obasjani suncem, te sa više prebijenih prolaznika, među kojima je bio i rođeni brat srpskog premijera Aleksandra Vučića sa pripadnicima ličnog premijerovog obezbeđenja pride, kojima su razjareni i lepo uhranjeni žandarmi - kako se videlo na televizijskom snimku - naneli teške telesne povrede.

Premijer je sve prethodno pomenuto ocenio kao veliki demokratski uspeh, dodavši da je došlo do „prekoračenja ovlašćenja”, kao i to da su njegov brat i pripadnici njegovog obezbeđenja zadobili teže povrede budući da su kod njega ušli okrvavljenih glava, ali da uprkos tome neće biti ma kakvog privatnog gonjenja, kao i da se komandant Žandarmerije Milenko Božović izvinio.

On je takođe rekao i to da svi duguju poštovanje prema pripadnicima policije, koji rade teške poslove, a koji su „radili nešto protiv svojih uverenja”.

Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović i direktor policije Milorad Veljović zatim su zajednički saopštili da su „zaprepašćeni” zbog prethodno pomenutog snimka i da će biti preduzeti svi potrebni koraci kako se „takvi brutalni napadi više nikada ne bi dogodili u policiji”.

Postavlja se pitanje da li se iz ovog obilja aktuelnih društvenih događaja mogu izvući neke logičke pouke? Odgovor na njega je poprilično jednostavan: mogu, i to brojne. Evo nekih od njih:

- U modernoj i europrosperitetnoj Srbiji od strane profesionalaca štićeno lice bez ikakvih poteškoća dobija batine i to upravo od strane policije policije, koja je malčice frustrirana jerbo radi nešto protiv sopstvenog uverenja;

- Zarad obezbeđenja promocije homoseksualizma vlada Srbije u centar prestonice dovodi više oklopnih vozila (BOV-86, TAM 110 „Ris”) nego što ih ima angažovanih u Kopnenoj zoni bezbednosti u kojoj su automatskim oružjem naoružane šumokradice atakovale na pripadnike MUP-a RS;



BOV M-86 na ulicama Beograda, 28. IX 2014.

- Ratno vazduhoplovstvo Srbije se oslanja na saosećajnu naturalnu donaciju u akumulatorima jedne druge države kako bi održalo onaj operativni minimum minimuma vazduhoplovstva nužan za osiguranje državnog suvereniteta, dok policija poseduje represivnu tehniku za suzbijanje demonstracija koja je u samom svetskom vrhu;



Žandarmerija u punoj jurišnoj spremi na ulicama Beograda, 28. IX 2014.

- Premijer države koji je po nominalnoj profesionalnoj vokaciji pravnik ne zna da se nanošenje teških telesnih povreda od strane policije i prekoračenje službenog ovlašćenja sa jedne, te eventualni napad na službeno lice sa druge strane i bez privatne tužbe gone po službenoj dužnosti, te da su i policija i tužilaštvo u obavezi da podnesu krivične prijave protiv napadača, odnosno lica koja su prekoračila službena ovlašćenja;

- Policija koja se od 26. avgusta nalazi u štrajku, a u kojem pak prema rečima zvaničnih predstavnika policijskih sindikata učestvuje između 80 i 90 odsto radno angažovanih policajaca, ima savršeno dovoljno rezervi da prikupi 4 kompletna pešadijska puka, čiji pripadnici u punoj četnoj formaciji jure žrtve i suprotno odredbama Opšteg pravila o upotrebi sredstava prinude atakuju i dotičnu tuku krajnje neprofesionalno - kako ko od njih stigne.



Ukratko, situacija u Srbiji XXI veka podseća na onu koju je tako lepo prikazao stari film Koste Gavrasa, „Opsadno stanje'” iz 1972. Onu koja sa istinskim duhom Evrope nema ama baš ništa zajedničko.

[Upravnik]

Ja

Bilo koja tema da se pokrene, ljudi uglavnom pričaju o sebi. Ma koliko se trudili da ne pominju reč „ja”, svaka rečenica koju izgovaraju nosi u sebi nesvesnu ili svesnu, prikrivenu ili otvorenu poruku: slušajte šta „ja” mislim o tome i tome... Ne vidim u celoj stvari ništa loše. Rekao bih, čak, da bi izmeštanje iz sopstvenog sveta i zauzimanje nekakve tobož neutralne, objektivne pozicije predstavljalo, ako ne laž, ono bar neuspeli pokušaj da se izbegne sopstveno dovođenje u centar rasprave.

Pristojniji (ili, pak, lukaviji) ljudi vode računa da ne preteraju sa samoisticanjem, svoje „ja” uvijaju u razne oblande i koriste indirektni govor u kome je „ja” skriveno u idiomima ili citiranju mišljenja navodno drugih. Postoje čitave rečenične konstrukcije koje imaju jedan jedini cilj: napraviti paravan u obliku skromnosti oko stvarne namere govornika – da istakne svoje mišljenje. U tome, takođe, ne vidim nikakvu posebnu zlu nameru.

Ova činjenica nama, koji se bavimo dramskom umetnošću, predstavlja – zlatni rudnik. Likovi izgovaraju nekakve misli koje samo delimično iskazuju odraz njihovih osećanja. Iza svega stoje i sasvim druge, često oprečne namere: pogledajte me kako sam dobar, hrabar, pametan, šarmantan i tako dalje. Ljudi, naime, o sebi gaje uglavnom idealizovanu sliku, retko kad su ophrvani crnim, samokritičnim mislima, pa tako i nastupaju. Ma šta izgovarali. Ako glumac u svojoj interpretaciji postigne to dvojstvo, onda je njegov lik plastičan, istinit. Pravi glumci to znaju, uvek igraju dve stvari u isto vreme: šta kažem i šta, zapravo, osećam.

Ali, u poslednje vreme, od kada su nastupi javnih ličnosti poprimili razmere medijskog terora, predstavljanja sopstvene ličnosti kao ideala poštenja, blagosti, odlučnosti, pravednosti i ljubavi prema sopstvenom narodu postale su karikature, primeri najcrnje šmire i ordinarnog prenemaganja. Ti ljudi, kao i statisti sa zadatkom koji ih okružuju, verovatno misle sve najgore o gledalištu čim se odlučuju za jedno tako providno glumatanje.

Prava priroda tih diletanata pojavljuje se samo u trenucima kada se ne kontrolišu, u sukobima s protivnicima, u situacijama u kojima su uhvaćeni u zamku, u iznenadnim obrtima koji nisu predviđeni njihovim petparačkim scenarijima. Tada iz njihovog oka sevne munja, reakcija koja odaje prevaranta, ni nalik onoj otužnoj mazariji koju su se trudili da o sebi naslikaju. Paravan se ruši.

U početku, obmana iluzioniste ima efekta, naročito kod neupućenog ili jadom i bedom unakaženog dela gledališta. „Gledaj kako je dobar, pravedan i pošten onaj čovek”, misle obožavaoci jednog takvog šmiranta. Ne primećuju laž, ili je prihvataju, jer im je u situaciji u kojoj se nalaze laž i te kako potrebna. Taj svetac im obećava ono što niko drugi ne može: brzi beg iz očajanja i skori prelazak u blaženo stanje. Traži od njih samo da mu veruju, ništa više. ,,Zašto mu ne bi poklonili poverenje, ionako nemamo šta da izgubimo”, misli njegova publika.

Vremenom, međutim, njegovo šepurenje i broj izgovorenih „ja” postaju nepodnošljivi. Pritom, ništa se ne događa, okolnosti ostaju nepromenjene, čak se pogoršavaju. Njegova verna publika trudi se da se uhvati za samohvalisanje i njegov mirni, samouvereni ton kao za slamke spasa. Ali ne pomaže, obećanog preokreta nema na vidiku. Obožavani lik polako počinje da prima sve grublje i neprijatnije crte. Ljudi više ne primaju zdravo za gotovo ono što im on u prvom licu jednine poručuje, primećuju rezultate njegovih praznih obećanja i polako shvataju kako su nasamareni.

Vlasnik tapije na „ja” u tom trenutku može da bira dva puta: ili da se povuče, prizna da je u cilju samopromocije obmanjivao ljude i da snosi posledice svog narcističkog poremećaja, ili da njegovo „ja” uvede kao obavezno štivo u sveukupnu komunikaciju među ljudima, to jest da ukine sva druga „ja”, a da sopstveno kruniše imperatorskim simbolima. To je poznato, dovoljno je setiti se kulta Josipa Broza ili se na „Jutjubu” smejati onome šta upravo čini „vlasnik” Severne Koreje.

Kada padne, njegovo „ja” vredeće najmanje od svih „ja”. Valjaće se po prašini. Biće krivo za sve, bila to istina ili ne. Pretvoriće se u „on”, simbol za sve nedaće i opštu nesreću. Neće imati pravo na iznošenje činjenica, objašnjavanje okolnosti, na odbranu. Oni koji su mu služili kao dekor okrenuće mu, dakako, leđa i najednom početi da ističu zasluge sopstvenog „ja”, naročito u borbi protiv njegovog, po svemu nepravednog i nepoštenog.

Goran Marković
Objavljeno u ''Politici'' 26.09.2014

[Bibliotekar]

U svom delu Psychologie des Grands Hommes profesor Anri Žoli je ustvrdio da je karakteristična odlika tzv. velikih ljudi neprestana autoafirmacija sopstvenoga Jastva kao faktičkog temelja njihovog društvenog uspeha. To neprestano predstavljanje onoga što verujemo o sebi, govorimo sebi i očekujemo od sebe postaje, naime, ono što drugi veruju o nama, a to pak šta drugi veruju o nama utiče na to kako će reagovati na nas. Barem u statistički relevantnoj većini slučajeva.

Prma profesoru Žoliju idealan primer pomenutog fenomena predstavljao je neporecivo veličajni Gete, koji je npr. pišuči svoja dela vazda gledao u njihovim likovima ovaploćenoga sebe sama, a čitajući pak dela drugih stvaralaca vazda iskazivao saučešće samome sebi. Tako je jednom prilikom čitajući kod Šilera jednu scenu pod kruškom između Hermana i njegove majke naprosto jecao gušeći se u suzama, te brišući ih govorio: „Tako se čovek peče na svojoj rođenoj vatri”.

Posmatrajući u svetlu Vašeg traktata o jastvu Vaš trenutni interpersonalni odnos sa gospodinom Slobodanom Ćustićem, gospodine Markoviću, ja iskreno saosećam sa svim Vašim ličnim opekotinama.

[branko]

Ja sam sreo mnogo više "japajajka" koji ne vrede ništa od onih koji vrede.

[Bibliotekar]

To je potpuno i prirodno, budući da su tzv. veliki ljudi zapravo deficitarna roba. Upravo je zgog toga, naime, prema Tomasu Karlajlu, sveukupna ljudska istorija zapravo samo istorija velikih ljudi.

No pitanje njihovog nastanka još uvek nije do kraja razjašnjeno, pošto integralni model tog fenomena, avaj, još uvek nije formalizovan.

[branko]

Neslavni rekordi Srbije po MMF-u

Međunarodni monetarni fond za Srbiju dogodine prognozira privredni rast od jedan odsto, inflaciju od 3,4 odsto i nezaposlenost od 21,8 odsto, čime je naša zemlja dospela u sam vrh evropskih neslavnih rekordera, piše Politika.

List navodi da je osim po veličini budžetskog deficita, Srbija među evropskim rekorderima i kada je reč o nezaposlenosti.

Sudeći prema najnovijem izveštaju MMF o globalnim ekonomskim perspektivama koji je u utorak objavljen u Vašingtonu, Srbija nema razloga za optimizam. Po stopi nezaposlenosti, koja će ove godine dostići 21,6 odsto, Srbija je u društvu sa Grčkom, gde je stopa nezaposlenosti 25,8 odsto i Španijom sa 24,6 procenata.

Analitičari MMF prognoziraju da će nezaposlenost, istina blago rasti i u 2015. se predviđa 21,8 odsto. Pre krize nezaposlenost u Srbiji je bila oko 14 odsto. Pad privredne aktivnosti do kraja ove godine biće minus 0,5 odsto, što je manje od prognoze Evropske banke za obnovu i razvoj, koji očekuju pad od od minus jedan odsto. Za sledeću godinu MMF za Srbiju prognozira rast od jedan odsto.

Dobra vest za građane je da će inflacija, po svemu sudeći, ostati na niskom nivou. Predviđa se u 2015. godini 3,4 odsto, posle ovogodišnjih 2,3 procenata.
Međutim, loša vest je da je uzrok inflacije niska tražnja, što prevedeno sa ekonomskog rečnika znači da da građani nemaju para da kupuju robu, što trgovce sprečava da podižu cene.

[Bibliotekar]

Kišni ljudi, ili car je definitivno go

Kišni čovek s kokardom - glasio je, u pokojnoj „Borbi“, naslov jednog mog izveštaja sa nekog mitinga vođe Srpskog četničkog pokreta, tamo, u leto 1990, ispred „Ruskog cara“. Te sekvence sa pokislim vojvodom u beloj majici (i natpisom, na engleskom, „Srpska kruna“) koji je, tvrdoglavo, držao monolog pred nekoliko desetina slušalaca, setih se ovog vikenda, dok su, iz Sheveningena, stizale dramatične vesti da Vojislavu Šešelju otkazuje jedan po jedan organ.

I dok čovek koji u haškom pritvoru - bez suda i osude, pritom čak i bez optužbe da je, bilo izvršilac zločina, bilo odgovoran po liniji komandne odgovornosti - čami 12 godina, njegovi dojučerašnji politički štićenici, bivši ahbabi i preostalo vojvodstvo, a Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić ponaosob, zaklonjeni iza moćnih Putinovih pleća, državnički neodgovorno i ljudski bezobzirno ćute.

Kancelar još i, izazivajući prehladu i ostale influence, prkosno, kao onomad i sam Kum mu - odbija kišobran, spreman da, na polzu Srbije, pokisne do gole kože. Dok, kolektivno, kao po severnokorejskom protokolu, iskisnuše i svi uvlakači oko njega.



Tako se, junački, a pogotovo kad bezglava probriselska politika počne da obara nečiji rejting, brani Srbija, i to - bez kišobrana. Otkud mi sad, pa to, kad „objektivna istraživanja“ kazuju da pregovore Srbije sa EU podržava najmanje tri četvrtine građana? Jedno, pak, u koje sam i ja imao priliku da ekskluzivno zavirim, veli da nije baš toliko, ali jeste - 58,5 odsto građana. Malo li je ili kontravučićevski cepidlačim? Ni jedno ni drugo, jer, prema istom ispitivanju javnog mnjenja na teritoriji Srbije bez Kosmeta, na pitanje da li Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, kako zahtevaju Brisel i Vašington, čak 79,7 odsto ispitanika izričito odgovara da to ne sme da se učini! A još 7,2 procenta anketiranih, pride, smatra da je potrebno „otezati, obećavati i jednima i drugima“, biti neutralan u natezanju mišica jakih...

U tom grmu leži zec. Zato se naš kancelar pet dana prenemagao, kidao latice i šaputao, kao ono, „voli me - ne voli me“, dvared se brzoglasom konsultovao s Bajdenom, a jednom s Merkelovom, kako da - po naređenju Berlina i Vašingtona - potvrdi poziv albanskom premijeru da, ipak, dođe u Beograd, a da, za domaću upotrebu, to izgleda kao da je lupio šakom o sto.

Ovdašnji evrofanatični „opinion mejkeri“ kataklizmično su prognozirali da, ne bude li sastanka s Ramom baš 22. oktobra, „biće skoro propast sveta“, diplomatska kataklizma i tome slično. Eh, da su se tako, principijelni kakvi jesu, uzbunili protiv Briselskog sporazuma, protiv pokušaja državnog udara u zajedničkoj izvedbi Ustavnog suda Srbije, predsednika Republike i ministra pravde, gde bi nam bio kraj?!

Na zajedničku nam žalost, međutim, dok je ministar pendreka istraživao ko je u TV prenosu fudbalske „tekme“ uživo uzvikivao parolu podrške gej populaciji, paradržavni huligani i prototipovi generacije adolescenata pošteđene obaveznog služenja vojnog roka, mamine i tatine „muškarčine“ koji višak adrenalina ne troše na strojev korak već na uništavanje imovine svojih komšija inoveraca, Albanaca i nesrećnih Goranaca - usput budi rečeno, državi Srbiji lojalnijih i od dobrog dela samih Srba - dočekali su svojih pet minuta. Car je, definitivno, go - ali šta građani Srbije danas imaju od tog saznanja?

Cvijetin Milivojević

(Danas)

[branko]

Advokati hoće pregovore s Nebojššom Stefanovićem: On je odgovoran ministar

Predsednik Advokatske komore Srbije Dragoljub Đordević izjavio je danas da su advokati spremni da pregovaraju sa ministrom unutrašnjim poslova Nebojšom Stefanovićem povodom svojih zahteva, jer ga smatraju ministrom koji odgovorno vodi svoj resor.

Đorđević je rekao da sa ministrom pravde ne može da se pregovara, dok je Stefanović na čelu resora koji je pokazao izuzetnu odgovornost u obavljanju svog posla u rasvetljavanju najtežih krivičnih dela.

- Interes Stefanovića je da pregovara sa advokatima, jer je neophodno da advokati budu prisutni prilikom prvog ispitivanja onih koji su počinili najteža krivična dela. To je čovek sa kojim treba da se razgovara - rekao je Đorđević na TV B92.

On je kazao da žele da vide da li će opet dobiti odgovor koji je nekompetentan, govor sa pozicija moći i vlasti, a ne govor čoveka koji bi trebao da shvati da postoji jedna greška.

Na pitanje kada će se završiti protest advokata, Đorđević je rekao da će se protest okončati kada se bude uvažila profesija i kada se shvati da advokati rade “u interesu građana”.

- Zahtevi koje smo postavili ne moraju da budu prihvaćeni odmah. Mi samo tražimo da se postignu dogovori o prva dva pitanja, a to je Zakon o javnim beležnicima i povlačenje određenih odredbi koje daju ekskluzivnost beležnicima koji su oduzeli milijenijumski posao advokatima - rekao je Đorđević.

Drugo pitanje je, kako kaže, vezano isključivo za sigurnost pravnog poretka, jer je u Srbiji blokiran pravni promet.

- Oko 60 odsto nepokretnosti je nelegalno u Srbiji i ni jedan ugovor nisu overili jer to zakon to ne dozvoljava - rekao je Đorđević.

To su dve stvari, nastavlja on, o kojima se mora postići dogovor kako bi advokati prekinuli protest.

Beogradski advokari štrajkuju od 10. septembra, a kolege iz cele Srbije pridružili su im se nedelju dana kasnije, 17. septembra.

Možda sam ovo trebao staviti u rubriku - Politika i humor. (samo zbog naslova)

[branko]

Kad neplatiše uzmu sekire u ruke

Dva kamiona puna ljudi s fantomkama preko lica napali su radnike Elektrodistribucije u selu Nozrini kod Aleksinca, kada su došli da demontiraju "divlje" priključke.

Pre nego što se oglasilo Elektroprivredno društvo Jugoistok, u aleksinačkom kraju se prepričavala ova svojevrsna kaubojština kada su od prošlog petka do utorka meštani tri puta organizovano fizički napadali radnike Elektrodistribucije.

Psovke i pretnje
Uz asistenciju policije iz Aleksinca nelegalna instalacija u Nozrini ipak je uklonjena, a kako stoji u saopštenju Jugoistoka, i tada su elektromonteri bili izloženi pretnjama i psovkama velike grupe meštana aleksinačkog sela.
Prvi napad dogodio se 17. oktobra pred kućom I. M, koji je sa mreže isključen više od 15 godina, a ilegalno postavljenim kablom do bandere u komšijskom dvorištu ipak koristi struju. Počele su psovke i pretnje sekirama. Pola sata kasnije elektromonteri su se vratili s policijom. Pošto su dvorište i kuća bili zaključani samo je sačinjena službena beleška. Nedugo potom kada je ekipa radnika niške i aleksinačke Elektrodistribucije, sa precizno dobijenim uputstvima, ipak odlučila da isključi ilegalno dovod struje do kuće I. M. i na još nekoliko drugih objekata, dočekala ih je zaseda.

Dva kamiona puna ljudi s fantomakama preko lica napala su elektromontere. Iz teretnog vozila iskočili su maskirani napadači i nasrnuli na radnike koji su morali da beže glavom bez obzira. Jedva je u ovom napadu spaseno i službeno vozilo sa dizalicom i korpom.

Ovakvi događaji iznova postavljaju pitanje u kakvoj državi živimo. Univerzitetski profesor Milan Brdar ubeđen je da je problem u tome što ovde države nema.

- Država je prva koja ne ispunjava svoje obaveze prema građanima, zato imate gerilu protiv države sa tim patološkim pojavnim oblicima. Odnos je, dakle, uzajamno uzročno-posledični. Ovo se, inače, ne dešava prvi put, pa se postavlja pitanje zašto ti ljudi iz EPS-a idu bez zaštite i pratnje? Ako država hoće da za njen interes oni uteruju njena potraživanja, onda je dužna da im obezbedi zaštitu.

Istovremeno dobijamo paradoksalno komičan momenat - dok specijalne policijske jedinice s fantomkama hapse kriminalce, što je i logično zbog njihove zaštite, sada su neplatiše preuzele taj princip - u fantomkama dočekuju službena lica i policiju. To je naša patologija, funkcija države preneta je na one koji se bore protiv države. Taj unesrećeni i osiromašeni čovek ne napada samo zbog struje, on u službenom licu u uniformi vidi ovu kilavu nesrećnu državu. Tek kada dobijemo grupu ljudi koja radi ozbiljno i ponaša se pristojno i koja se bori za opšti interes, a ne sa za svoje džepove, onda će i ovakvih pojava vremenom nestati - objašnjava naučni savetnik Instituta društvenih nauka Milan Brdar.

KADA ĆE ALBANCI PLAĆATI STRUJU?

Niko ne sme u Medveđu
Milan Brdar kaže da ljudi najžešće reaguju na nepravdu i da se i kroz tu prizmu može posmatrati ovakva nasilna reakcija seljana.
- Ti ljudi u fantomkama kažu: pa majku vam vašu, šta smo mi? Što ne idete i ne isključujete i u Medveđi i u Velikom Trnovcu gde Albanci masovno ne plaćaju struju. Istovremeno svakodnevno gledaju kako država ne dira najveće lopove, da nekima od njih čak nudi da vode državna preduzeća, dok onog malog lopova proganja. Znači da država nema isti aršin za sve građane i onda oni koji se smatraju ugroženima uzimaju pravdu u svoje ruke - upozorava Brdar.

[branko]

Srbija na evropskom dnu po uslovima poslovanja, od nas gora samo Bosna

Svetska banka je u prognozi uslova poslovanja u zemljama sveta za 2015. godinu Srbiju rangirala na 91. mesto od ukupno 189 država, što je pad sa prošlogodišnje 77. pozicije, dok je od zemalja u regionu samo Bosna i Hercegovina lošije plasirana, na 107. mestu.

U najnovijem izveštaju Svetske banke “Doing Business 2015”, od zemalja u regionu najbolje je plasirana Makedonija na 30. mestu, Crna Gora je na 36. poziciji, Bugarska na 38., Rumunija na 48., Slovenija na 51. mestu i Hrvatska na 65. mestu.

Srbija po ovom izveštaju najbolje stoji u segmentu zaštite investitora i manjinskih akcionara, na visokom 32. mestu, a najgore je ocenjenja u segmentu dobijanja gradevinskih dozvola, gde je na 186. mestu.

Po jednostavnosti plaćanja poreza Srbija je na 165. mestu, a u rešavanju nesolventnosti pala je na 48. mesto sa procedurom koja u proseku traje dve godine, s troškovima u vrednosti 20 odsto nekretnine i stopom povraćaja od 29,2 odsto.

Izveštaj Svetske banke o poslovanju za 2015. godinu, pod nazivom “Više od efikasnosti”, predstavlja 12. u nizu godišnji izveštaj te institucije, koji vrednuje propise za unapređenje poslovne aktivnosti, ali i one koje je ograničavaju.

Na prvom mestu liste nalazi se Singapur, dok je drugi Novi Zeland a treći Hong Kong. Slede Danska, Južna Koreja, Norveška, SAD, Britanija, Finska i Australija.

[Bibliotekar]

Povratak Vojislava Šešelja u Srbiju nakon 11 godina tamnovanja bez presude



P.S: Ućutao mu se nešto kumašin, ni da bekne.

[branko]

NASRNULI NA LEGENDU Deca napala Rašu Popova jer im nije dao dovoljno novca

Dva maloletna dečaka pretukla su srpskog književnika i dugogodišnjeg televizijskog novinara Rašu Popova (81).

Braća I. N. (10) i J. N. (11), imaju više od 300 prijava zbog razbojništva i krađa, a jedan starac je umro ranije ove godine nakon što su ga pretukli.

- Nakon napada se loše osećam, jer sam ceo život posvetio pisanju deci ali eto doživeo sam i to da me oni na sopstvenom pragu napadnu. Oni su me pratili kao vučjaci zeca ali na svu sreću sve se dobro završilo - rekao je Popov za Alo.

Prema njegovim rečima oseća veliko razočarenje u tu decu, kojoj je taktika da prate i napadaju starije osobe kako bi ih opljačkali. On je takođe i malo zbunjen reakcijom javnosti, odnosno brigom za njegovo stanje.

– Saletali su me na ulici i pratili do zgrade a prilikom ulaska u stan pokušali su da uđu ali, sam uspeo da se sa njima izborim i zaključam vrata - rekao je Popov.

Popovu su deca prišla da mu traže novac, i nakon što nisu bili zadovoljni sa novcem koji im je dao, oni su ga napali.

O ova deteta vodi računa Centar za socijalni rad u Rakovici.

Incident se desio pre 20 dana.

Dva dečaka su od ranije poznata policiji, pošto su jednog starca u Deligradskoj ulici pretukli i opljačkali, posle čega je nesrećni čovek preminuo.

Raša Popov je srpski književnik, dugogodišnji televizijski novinar, novinar-saradnik „Mokrinskih novina", zvezda dečije televizijske emisija „Fore i fazoni".

[Upravnik]

Cenzura medija u Srbiji danas je dobila novu epizodu. Naime, ugledni srpski list “Politika” objavio je danas tekst pod naslovom “Ko to beše Olja Bećković”, autorke Danice Popović, ali isti je iz nepoznatih razloga sklonjen sa internet izdanja “Politike”. U korist borbe za slobodu medija, “sporni” tekst, bez intervencija, prenosimo na našem portalu.

Portal Moja Hercegovina, 19.11.2014. http://mojahercegovina.com/danica-popov ... -beckovic/

Danica Popović: Ko to beše Olja Bećković

Film ,,W” govori sve najgore o Džordžu (W) Bušu, a prikazan je u vreme dok je ovaj bio predsednik Amerike! I nisu film emitovali u „Kupusnom listu”, niti na „Jutjubu”

Da su sada devedesete, Olja bi postala heroina napaćene Srbije. Da Olja nije – Olja, postala bi vođa opozicije. I nečija marioneta? Nebitno. Samo jedno je ovde bitno – cenzura „Utiska nedelje” ne bi tek tako pala u zaborav. Ovakav povod za rušenje režima, a opozicija – ćuti.

Šta se to sada dešava? Nema više opozicije? Tja, ima je, ali nema para.

Devedesetih je opozicione medije plaćao Zapad. I postigao danas nezamislivu slobodu medija. Sirotinjski raj za novinare: jedna novina te neće odeš u drugu. Jedna televizija te neće pređeš na drugu. Ponekad za manje pare, ali sačuvaš dušu. Ima li drugog leka za autocenzuru, a na planeti Zemlji?

Bio je to čarobni spoj: novinari su imali čvrsta uverenja (da treba srušiti Miloševića), a Zapad je imao pare. I ista uverenja. Opozicija je to nazivala „snažnom međunarodnom podrškom”, a režim je govorioo stranim plaćenicima. Sa ove distance kad gledam, vidim da su i jedni i drugi bili u pravu, barem što se tih etiketa tiče.

A sada se sve promenilo. Želje Zapada sada ispunjava vlada. Kosovo? Izvolite. Unitarna Bosna? Radimo na tome… Pa zašto bi Zapad onda finansirao bilo kakve opozicione medije?

Ne bi to danas ni bilo potrebno, da institucije nisu ostale iste kao u Miloševićevo doba. Ovde i dan-danas čelnici dobijaju uputstva od Gazde i bespogovorno ih sprovode. Gazda je, doduše, u međuvremenu nekoliko puta promenio ime, ali ćud nije. Demokratija? Ha-ha-ha. Dobacili su do poštenog prebrojavanja glasova. Privatna svojina? Može i to, ali samo za odabrane i poslušne…

I onda stvarno nikoga i ne čudi to što privatni vlasnik televizije B 92 ukida svoju najgledaniju emisiju. Cenzura? Naravno. Ne ujeda se ruka koja ti ustupa frekvenciju (to jest, dve frekvencije), valjda je to svakom u Srbiji jasno.

I tako nestade Olja iz medija. Za razliku od devedesetih, nema više ozbiljnog medija koji bi nju zaposlio. Možeš, Olja, da odeš u časopis „Kupusni list”, poručuje vlast, i ne samo vlast, nažalost. Isto poručuje i Goran Milić iz Al Džazire, kaže: „Samo ti, Olja, snimaj, sve će to internet preneti … i pozlatiti.”

Da ne bude zabune nije ovde stvar u Olji. Stvar je u tome da Srbija danas nigde ne može da sazna kolike je neznalice vode. Recimo da, kao nekad, čuje kako Tomislav Nikolić ne zna kako mu se zove smer na kome je magistrirao. Da sada, recimo, od učenog sveta čuje priču o tome kako je nemačka izdavačka kuća De Gruiter u septembru ove godine potvrdila da je članak gradonačelnika Siniše Malog plagijat i povukla ga iz svog časopisa, dok u Srbiji niko nema petlju da to isto uradi s njegovim doktoratom. Niti sa plagiranim doktoratom Aleksandra Nambije Šapića. Niti s plagijatom ministra policije. Nezgodno je to – podsećati javnost da policiju vodi lice kome je dokazana intelektualna krađa. Nakon što je dva puta odbio otvoreni poziv da pred kamerama demantuje plagijat oni ugasiše kamere. Pametno, priznajem.

U tom mraku, svi će zaboraviti trenutak kada je Jorgovanka Tabaković na RTS-u pohvalila „jednog našeg vrlog ekonomskog novinara” koji je, kako je setno naglasila, rekao: „Stabilnost nije sve, ali bez stabilnosti, sve je – ništa.” O tempora, o mores, što bi rekao Žika Obretković! Svako ko je makar prelistao bilo koju ozbiljnu knjigu o ekonomskoj politici zna za Karla Šilera, zapadnonemačkog ministra privrede (1966–1972), koji je ovim rečima objavio da Nemačka nikada više neće voditi inflatornu ekonomsku politiku. Sme li guvernerka to da ne zna? Sme, naravno. Uz dva mala uslova: da sama tu temu ne otvara, i drugo, ako joj već izleti i bruka se otkrije, da tu brljotinu nijedan novinar više ne sme da objavi u udarnom terminu.

Ne znam kako mi sad baš pade na pamet film „W”, koji sigurno nije najbolji film na svetu, ali jeste bitan za one koji razmišljaju o demokratiji, slobodi, ili o Maksu Veberu, idejnom uzoru našeg premijera. Ovde je bitno to da film govori sve najgore o Džordžu (W) Bušu, a prikazan je u vreme dok je ovaj bio predsednik Amerike! I nisu film emitovali u „Kupusnom listu”, niti na „Jutjubu”, nego lepo, kako bog zapoveda širom Amerike i širom sveta. I nije ga režirao bilo ko, nego Oliver Stoun, levičar i ljuti Bušov politički protivnik. Sam Buš o filmu nikada ni reči nije rekao, nikome otkaz nije dao, niti je kome zbog tog filma dlaka s glave falila.

Veberovski potez lečenog alkoholičara Buša mlađeg, koji nije imao potrebu da zove telefonom one s kojima se ne slaže, niti da ukida filmove i emisije koje mu nisu po volji. Da li se Buš uzdržao zato što je bolje od Vučića razumeo Vebera, ili mu institucije nisu dozvolile da reaguje – svejedno. Glasam za institucije.

Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Danica Popović, Politika.rs

[Bibliotekar]

Projekat „Južni tok” je obustavljen!

„Pošto EU nije htela da podrži izgradnju gasovoda Južni tok Rusija je primorana da se povuče iz tog projekta” - izjavio je danas predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin.

Govoreći na zajedničkoj konferenciji sa turskim premijerom Redžepom Tajipom Erdoganom, Putin je istakao da je stanovište Evropske komisije bilo kontraproduktivno. „Zapravo, ne samo da Evropska komsija nije pružila nikakvu pomoć u realizaciji projekta, već je stvarala prepreke” - dodao je Putin.



„Ako Evropska unija ne želi da sprovede projekat Južni tok, on neće ni biti sproveden” - napomenuo je Putin. „Pošto još nismo dobili dozvolu Bugarske, mislimo da u aktuelnoj situaciji Rusija ne može da nastavi realizaciju tog projekta” - rekao je Putin novinarima. „Ne možemo da započnemo gradnju gasovoda po dnu Crnog mora dok od Bugarske ne dobijemo dozvolu za gradnju, a doći do bugarske obale i zaustaviti se, to je jednostavno besmisleno” - dodao je on.



Prema njegovim rečima, Rusija će počev od sledeće godine smanjiti cenu gasa za Tursku za šest odsto. Prošle godine je inače Turskoj preko gasovoda Plavi tok prodato 13,7 milijardi kubnih metara zemnog gasa.

Putin je dodao da je Rusija spremna da izgradi skladište gasa na tursko-grčkoj granici za snabdevanje Evrope tim važnim energentom, kako bi se kompenzovao gubitak Južnog toka.

To je takođe potvrdio i šef Gasproma. „Neće biti povratka na Južni tok. Taj projekat je zatvoren” - rekao je prvi čovek kompanije, Aleksej Miler.

Prema mišljenju ekonomskih stručnjaka, najveći gubitnik usled otkazivanja ovog projekta biće Bugarska, koja će na godišnjem nivou gubiti najmanje 400 miliona Evra od tzv. tranzitnih prihoda.

Izvor: Российская газета

http://www.rg.ru/2014/12/01/potok-site.html

P.S: Nema više nikakvih prepreka koje sprečavaju Srbiju da usaglasi svoju politiku sa EU. Sada će nas umesto zemnog gasa grejati iskrena ljubav Evropskog Parlamenta. A moći ćemo i da zaigramo od radosti uz pesmu talentovanog nam Ministra inostranih poslova, pošto je, kao što je to već poznarto, Bugarska EU a Srbija bez alternative...

[branko]

Ustavni sud odbio da odlučuje o Briselskom sporazumu

Ustavni sud Srbije odbacio je zahtev za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma jer je većinom glasova ocenio da je reč o političkom, a ne o pravnom pitanju, saznaje „Politika”.

Odluka je doneta 10. decembra, na 35. sednici Ustavnog suda. Ovoj odluci prethodilo je više pripremnih ročišta a glavna rasprava trajala je ceo dan.

Kako saznajemo, sud je na 40 stranica obrazložio odluku o odbacivanju predloga za ocenu ustavnosti Briselskog sporazuma, ali obrazloženje još nije objavio na svom zvaničnom sajtu.

Podnosilac predloga za ocenu ustavnosti bila je poslanička grupa Demokratske stranke Srbije.

Podsetimo, ministar pravde Nikola Selaković izjavio je sredinom ove godine da Ustavni sud Srbije treba da se proglasi nenadležnim za utvrđivanje ustavnosti Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine jer je reč o političkom aktu.

„Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje politički akt, jer će time preuzeti ulogu Vlade Srbije za utvrđivanje i vođenje politike”, rekao je Selaković u javnoj raspravi o predlogu za ocenu ustavnosti sporazuma potpisanog u Briselu u aprilu 2013. godine.

[Bibliotekar]

Iura non novit curia !

1) Saobrazno definiciji iz Teorije prava, pravna kategorija povreda ustavnosti manifestuje se u nesaglasnosti zakona, propisa ili nekog drugog opšteg akta (npr. međunarodnog ugovora) sa važećim Ustavom. Prema još uvek važećem Ustavu RS ni jedan potvrđeni međunarodni ugovor ne sme da bude u suprotnosti sa Ustavom (čl. 194 st. 4 Ustava RS).

2) Kategorija ustavnosti se isto tako odnosi i na sve pojedinačne akte i mere organa uprave i drugih državnih organa koji vrše izvršne i upravne poslove.

3) Ustavni sud Republike Srbije sada tvrdi da nije nadležan za ocenu ustavnosti međunarodnog ugovora koji je donet od strane državnog organa koji vrši upravne i izvršne poslove (vlade) u pravnom poretku, te koji je isto tako usvojen u Skupštini Srbije.

Ergo: Ustavni sud RS sada proglašava samog sebe nenadležnim za rešavanje ustavnih pitanja!

P. S. :

[aleksey]

 
Više nema potrebe da poslednji ugasi svetlo.

Nakon ovakve odluke Ustavnog suda, a naročito obrazloženja iste - stvarno je nastupio potpuni mrak.

[branko]

Guvernerka na tenderu traži ginekologa za NBS

Narodna banka Srbije uskoro će plaćati izabrane lekarske ordinacije čiji će doktori pružati lekarske usluge zaposlenima u zgradi banke.

Danas se otvaraju ponude pristigle na tender centralne banke. Kad se okonča postupak, lekari opšte prakse i ginekolozi, u dogovorenim terminima, ordiniraće u zgradi NBS u Nemanjinoj 17. Tender je raspisan 8. decembra, deset dana nakon što je Jorgovanka Tabaković odustala od tendera za rekreaciju zaposlenih u četiri sporta, posle pisanja „Blica“.



U nabavci objavljenoj na sajtu centralne banke precizno se navodi da guvernerka tokom cele godine želi u NBS lekare koji bi vodili posebno računa o zdravlju žena, ali i celokupnom zdravstvenom stanju zaposlenih. NBS je tako tražila da joj svakog radnog dana dolazi specijalista opšte prakse s medicinskom sestrom, i to u periodu od 8 do 15 časova. Ginekolog sa akušerskom sestrom bi morao da dolazi dva puta mesečno, a lekar specijalista jednom. U javnoj nabavci guvernerka traži i usluge laboratorijskog uzorkovanja krvi i mokraće sa dostavljanjem izveštaja svake druge nedelje.


U centralnoj banci Srbije juče nisu želeli da odgovore na pitanje „Blica“ koliko će ih koštati te usluge. Nisu nam odgovorili ni na pitanje da li u zgradi NBS već imaju lekarsku ordinaciju ili planiraju da je naprave. Ostali smo uskraćeni i za odgovor na pitanje koliko košta opremanje jedne ordinacije.