Nataša Ilić - Damojed

[branko]

Nataša Ilić

Damojed

/PRIČA O DAMOJEDU I SLADOLEDU/

Niš, januar 2000.

LICA:
ZMAJ - Gospodar zamka, potomak poznate zmajske porodice
DVORSKA LUDA /zmaj/
KUVAR /zmaj/
DAMA
VITEZ
KRALJ
ČAROBNA PTICA
ZMAJEVA GOSPOĐA BAKA /zmajica/

S C E N A 1.
/Dama sedi na balkonu i čita knjigu. Hladi se lepezom, uzdiše, šmrca, pogledom bludi u daljine... Tako željno iščekuje nekoga, da i ne primećuje zmaja koji joj se prikrada. Kada ga ugleda, vrišti, beži, brani se, ali je zmaj zgrabi i odnese. Čuje se damin glas iz daljine./

DAMA: Joj, joj, joj,
upomoć viteže moj!


S C E N A 2.
/Dvorska luda i debeli kuvar ispred zmajevog zamka./

DVORSKA LUDA: Kuvaaaruuu, kuvaruuu, stiže zmaj!

KUVAR /u panici trči i čupa kosu/
Preti mi kraj! Dolazi zmaj!
Sad će da nastane strašna zbrka!
Zmaj voli dobro da krka,
A ručak nije stig’o da se skrčka;
snaći će me neka gadna zvrčka!
Juče kad sam ručak spremao
samo sam malo pridremao,
a zec iz čorbe stušti da beži,
pa zmaj na mene ceo dan reži.
/plačljivo/ Danas zapreti -
- ako ne bude gotov ručak,
radiće po meni moj rođeni tučak!
/ Čuje se kako zmaj dolazi pevajući. Kuvar pada na kolena i počinje da zapomaže./
Gospodaru, ja kriv nisam!
Kuku meni, jadan ti sam!

DVORSKA LUDA:
‘Ajde, ne kukaj plašljivče stari!
Zmaj će tu priču već da svari,
a izgleda da je i dobre volje
- možda je našao nešto bolje.

KUVAR /uvreden/:
Šta ima bolje od moje hrane,
ti šareni dvorski derane?!

/Zmaj ulazi pevajući. Nosi damu preko ramena./
ZMAJ /peva/:
Ja sam otmičar zmaj s puno mana.
Ukradoh damu iz njenog stana.
Ja sam strašna aždaja na lošem glasu
i volim samo ekstra klasu.
Predstavljam vam pravog dasu;/pokloni se /
govorim samo u basu,
imam tri glave, usta što mlave,
oči k'o u krave i uši plave,
jezika pet, oštrih kandži set,
krila za let za ceo svet
i problem jedan –
/u poverenju/
plamen vrlo bedan.
Još sam i zelen kao pelen,
Al’ požutim kad se ljutim.
/Dama otvori oči, začuđeno pogleda u zmaja, vrisne i opet padne u nesvest. Zmaj nastavlja šeretski./
Kad sam besan, sav sam stresan
za jadne dame, tužne i same!

/Zmaj ulazi u dvorac. Ostaju kuvar i luda, potpuno zbunjeni./

DVORSKA LUDA:
Ne mogu da verujem. Šta ovo bi?
Videh li ja isto što i ti?!

KUVAR:
Treba li da tražim naočarima zamenu,
il’ on stvarno nosi damu na ramenu?

DVORSKA LUDA /začuđeno/
Za toliko i ja da procenim umem.
Dama je prava, kolko se razumem.
Dosad nikad dame otimao nije...
šta li će sa njom? - tu se nešto krije...

KUVAR:
Jedno znamo sigurno - pojesti je neće.
Znaš da ljude ne jede; više voli cveće.

DVORSKA LUDA:
Danas ništa sumnjivo primetili nismo.
Doduše, jutros je dobio neko pismo...

/Obojica grozničavo pokušavaju da smisle šta li će zmaju dama./

KUVAR:
Sada sam se setio! E, blago meni,
sigurno je rešio njome da se ženi!
Mora da se upec’o na ljubavni mamac
pa neće više da bude samac.
Cela familija juri da ga ženi,
a on stalno isto: "Ne, dobro je meni!"


DVORSKA LUDA:
Stvarno, što kaže zmajeva baka,
nas trojica živimo k’o tri pustinjaka.

KUVAR /oduševljeno/:
E, vala, dočekasmo da svane i nama.
Konačno u zamak stiže nam i dama!
Sad ćemo spremati svadbeno slavlje.
Za predjelo služiću batake mravlje, repove kravlje
i puding od brka mačka
sa prelivom od maslačka.

DVORSKA LUDA:
A zmajeva gospođa mama
prosto obožava stonoge sa pečurkama.

KUVAR:
Mislim ja i na baku.
Za nju ću spremiti salatu laku
od cvetova ruža i golaća puža.

DVORSKA LUDA:
A za gospođinog muža?

KUVAR (peva):
Kuvam, kuvam, sve se puši,
kuvam papke, rep I uši
sve sto prija gladnoj duši
kuvam, kuvam, sve se puši.
Debele gliste, pekinške patke,
Prelive ljute, ali I slatke,
Svilene bube, mišje nožice
I od krastavih žaba kožice.

Dinstam, mutim, pohujem, kuvam,
Rendam, mesim, u vatru duvam,
Ljuštim, miksiram, meljem, pečem,
Krckam, restujem I sitno sečem.

Medvedja ledja prvo izmasiram,
Pa ih onda fino ispasiram.
Al moja je najveća strast
Da pokrckam prase u slast!
Dinstam, mutim, pohujem, kuvam,
Rendam, mesim, u vatru duvam,
Ljuštim, miksiram, meljem, pečem,
Krckam, restujem I sitno sečem! JA! Da, da!


/U pravljenju menija prekida ih zmaj./

ZMAJ:
Ludo, kuvaru!!!

DVORSKA LUDA, KUVAR:
Na usluzi, gospodaru!

ZMAJ:
Za svoju svitu imam saopštenje.
Spremam vam jedno iznenađenje.

KUVAR /šapuće ludi/:
Ženi se!

LUDA:
Pst!

ZMAJ:
Ja, zmajev jedinac sin
spremam se za vrlo svečan čin.

KUVAR /ludi/:
Jesam ti rekao! Ženi se!


LUDA:
Pst!

ZMAJ:
Postajem član visokog reda
kome predsedava moj čukundeda.

KUVAR:
Pa i čukundeda mu je oženjen!

LUDA:
Pst!

ZMAJ:
Zato spremamo veliko slavlje.
U moju čast i za moje zdravlje!
Pozvana su sva značajna lica
i sto zmajevskih poglavica.

KUVAR /glasno, ne može više da se uzdrži/:
Dakle, on se ženi!

ZMAJ:
Ko se ženi?

KUVAR, DVORSKA LUDA:
Pa vi!

ZMAJ:
Ne, dobro je meni.

DVORSKA LUDA:
A dama?

ZMAJ:
Mene su učili zmajskom redu:
na velikom slavlju - dame se jedu.
To je specijalitet posebne vrste.
Poglavice kažu - da poližeš prste.
Pa, sada je došao na mene red
da poslužim od dame sladoled.

KUVAR:
Od dame sladoled?!

ZMAJ:
Dama će biti poslastica
za sto zmajevskih poglavica!!!
Zato, kuvaru, varjaču u ruke!
Hoću damski sladoled i to bez muke!

KUVAR:
Ali... ja...

ZMAJ /strogo/:
Da l’ nešto čuh? Šta reče kuvaru?!

KUVAR /uplašen/:
Na usluzi vama, uvek, gospodaru!



S C E N A 3.
/Dvorska luda i kuvar, sami./

KUVAR /utučeno/:
E, ovo se zove prava beda.
Iz udruženja kuvara prvog reda
leteću zbog damskog sladoleda.
Ja i ne znam kako se to kuva.
Dosad sam pravio samo sladoled od buva.



DVORSKA LUDA:
Dama je nekako baš ljupka i fina.
Samo da je gledaš, prava je milina.
Pa zar bi mogao stvarno da je skuvaš?

KUVAR:
A od gospodara ti ćeš da me čuveš?!
Na mene se ionako naljutio jako.
Da mu se suprotstavim, ja ne smem nikako.
Sada se nalazim u moralnoj tami:
"Dama ili zmaj - odlučite sami!"

DVORSKA LUDA:
Ti kako hoćeš. Ja sam već prelomio:
pomoći ću dami, makar me zmaj slomio!

KUVAR:
Ali, kako misliš da se to izvede?

DVORSKA LUDA:
Pronaći ću način da se stvari srede.
ti mi ne reče - da računam na tebe?

KUVAR:
Uzdaj se u mene, kao u sebe!



S C E N A 4.
/ Luda i kuvar pokušavaju da vide šta radi dama i vire kroz ključaonicu vrata najviše kule./

DVORSKA LUDA:
Sad kad zmaj spava i kad je tama
da provirimo šta radi dama
u kuli zatočena, tužna i sama.

KUVAR /viri/:
Setno uzdiše i nešto piše.

DVORSKA LUDA /doziva je ispod kule/:
Damo, damo, ne tugujte više!

DAMA:
Ko me to zove
strašne noći ove?

DVORSKA LUDA:
Reći ćemo samo koliko sad smemo:
rešili smo, damo, da Vam pomognemo!

KUVAR:
Tako nam naše reči i časti,
mi ćemo Vas od zmaja spasti.

DAMA:
Ko ste?

DVORSKA LUDA:
Prijetelj neki uvek se nađe
da pomogne u nevolji koja te snađe.

DAMA:
Ja ću biti vaše tajne čuvar.
Recite ko ste?

LUDA:
Ja sam dvorska luda!

KUVAR:
A ja zmajev kuvar!

DAMA:
Možda je ovo neka zamka.
Pa vi ste žitelji zmajevog zamka!

KUVAR:
Ako nas zmaj otkrije, tu nema zbora,
odmah će nas obojicu izbaciti s dvora!

DVORSKA LUDA:
Zato nam verujte, jer vreme leti:
Vama opasnost velika preti,
Nosimo Vam jedan strašan glas –
- zmaj hoće da napravi sladoled od Vas!

DAMA:
Šta to kažete, u zao čas?!
Kakav bezobrazluk i sramota!
Pa zar zbog jednog zmajskog skota
što me ovako drsko smota,
sve da se prekine, sva divota
i ljubavna priča moga života?

DVORSKA LUDA:
Ljubavna priča? Zvuči romantično.

KUVAR:
Kad bi nam ispričali, bilo bi fantastično.


DAMA:
Sve takve priče
jedna drugoj sliče:
Ja sam dama otmenog roda. ILI DAMA (peva)
Interesuje me visoka moda, U dvorskom vrtu šetah s princezom
lepeze, svile, mirisna voda kad se upoznah s divnim vitezom.
i razne čipke posebnog boda. Kao da smo zbog toga rodjeni,
Još gajim, kao prava dama, il nekom srećnom zvezdom vodjeni
ljubav prema lepim knjigama. Od trenutka kad smo se sreli
Takođe čekam, već godinu dana, odmah smo se I zavoleli.
jednog viteza k'o iz romana, Mome dragom, vitezu mladom,
da svoje dugove kralju plati, veoma otmenom, zgodnom i
da se iz viteškog pohoda vrati, hrabrom,
odmah pripade sva moja duša.
da dane moje konačno skrati Al' sudba htede da nas iskusa.
i strasnu ljubav pravilno shvati. Jednog dana, u zao sat,
/počinje da plače/ kralj vitezove pozva u rat.
Ali pojava tog groznog zmaja Al od tog zla, snadje me gore,
pokvarila mi je plan srećnog kraja. I sad me misli jos crnje more.
Od tuge velike sad jedva dišem Ovakva dama, slatka ko med,
i svome vitezu poruku pišem. Pa da završi ko sladoled!
Treba još samo potpis da stavim, Ovakva dama, slatka ko med,
ali ne znam kako da mu je dostavim!!! Pa da završi ko sladoled…(place)
Od tuge velike sad jedva disem
KUVAR: /šmrca/ I svome vitezu poruku pisem.
O, ne plačite, divna ženo... Treba jos samo potpis da stavim,
Ali ne znam kako da mu je
DVORSKA LUDA: dostavim!
Mi ćemo uspeti da je pošaljeno!
Vi nam je samo kroz prozor dobacite
i spokojno se u krevet ubacite.
Ili čitajte neku knjigu.
U svakom slučaju, ne berite brigu.
Mi ćemo vitezu sve dojaviti
i on će se ovde već pojaviti,
Ze nekoliko dana i noći
Vaš će Vam spasilac sigurno doći!



S C E N A 5.
/ Kuvar i luda, sami./

KUVAR:
Lepa je i nežna kao neka vila...

LUDA:
Pa kako je pametna i kako je mila...

KUVAR:
Da je skuvam stvarno grehota bi bila!

LUDA:
A vide li kakva je kosa njena...

KUVAR:
Pa usne i oči...

LUDA:
Sva je prefinjena!

KUVAR:
Kako je samo otmeno šmrcnula
kada je potpis na pismu žvrcnula!

LUDA:
Dosta je bilo prazne priče.
Spreman sam za akciju, što se mene tiče.

KUVAR:
Uskoro će svanuti dan,
a ti mi ne reče, kakav je plan?

/Čuju se glasovi ptica./

LUDA:
Čuješ li glasove? Našta ti liče?

KUVAR:
Na ptice što ciče.

/Dvorska luda oponaša glasove ptica. Izdvaja se jedna od njih i doleće./

LUDA /kuvaru/:
Ovo je moja dobra prijateljica,
jedna divna gospodjica...

ČAROBNA PTICA:
Drago mi je. Čarobna ptica,

LUDA /ptici/:
Da 1i bi nam pomogla u tajnom planu
da oslobodimo zatočenu damu?

ČAROBNA PTICA:
Znaš da zavere najviše volim!
Dobroj akciji ne mogu d’ odolim!

LUDA:
Njenom dragom, vitezu mladom,
veoma otmenom, zgodnom i hrabrom,
tajno odnesi damine glase
s porukom - zna se - da je epase.

ČAROBNA PTICA:
Odmah polećem na ovu turu.
Prosto obožavam avanturu!



S C E N A 6.
/Zmaj i dama, u njenoj odaji./

DAMA /izlazi na balkon/
Oh, kako sam sanjala ružan san!

ZMAJ: /ulazi/
Draga gospođice, dobar dan.
Svratio sam da Vas obiđem i vidim samo
treba li Vam nešto, poštovana damo?
Sve što Vam je potrebno, iskreno se nadam,
imate u zamku u kome ja vladam.

DAMA:
Molim Vas, nemojte me više za nos vući!
Kad ste tako ljubazni, pustlte me kući!

ZMAJ:
Vaši zahtevi su nemogući!
Odmah ćete se osećati bolje
ako pokažete malo dobre volje
i shvatite - ne možete napolje!

DAMA:
Moram da kažem - ja sam protiv!
Recite mi, molim Vas, kakav je vaš motiv
da uništite jedan život mlad?
Želite li da budete dežurni gad?!

ZMAJ:
Ja Vas ne mrzim, niti išta slično.
Protiv Vas, zaista, nemam nište lično.
Čak mi delujete vrlo simpatično.
Al’ veliko slavlje spremiti se mora.
Zato ne možete nikuda iz dvora.
Ja se samo starih običaja držim
i Vas damo, na slavlju, moram da poslužim!

DAMA:
Pa promenite strašne običaje vaše!
Zbog njih se ljudi od vas i plaše.
Prema ljudlma se ophodite ružno,
a živite sami, povučeno i tužno.
Zlo svuda oko sebe sejete,
a nikad ne naučite da se smejete.
Uvek je najlakše biti zao;
al’ onda si na životnom ispitu pao!
Prijateljstvo, plemenitost, ljubav, dobrota
- to je suština pravog života
A vi, šta uopšte od toga vidite?!
Svojih postupaka treba da se stidite!
A sad, molim Vas, odavde idite!

/Dama izbaci zmaja./

ZMAJ /sam/:
Stvarno se trudim, najbolje što umem,
al’ ono što govori, ništa ne razumem...
Sad velika briga po glavi mi skače:
Ljubav? Plemenitost? Šta te reči znače?



S C E N A 7.
/Na prozor kule doleće čarobna ptica koja se upravo vratila sa puta, noseći dami vesti o vitezu./

DAMA:
Sad zmaj neće da nam smeta.
Ispričaj mi svaki detalj svog leta.
Kako je bilo? Šta se sve zbilo?
Je l' hrabar i lep dragi moj?
Je l' zdrav i čitav u frci viteškoj ?
Da se nije našao u kakvoj muci
u celoj toj ratnoj halabuci?
Čuva li pramen kose moje?
Da l’ mi još poklanja srce svoje?
Pričaj sve redom, ispuni mi želju.
Ne mogu d’ obuzdam svoju znatiželju!

ČAROBNA PTICA:
Stanite malo, draga damo
Ispričaću Vam, polako samo.
Preko pet mora, brda i dolja
letela sam do bojnog polja.
Uz mnogo bliskih, rođačkih veza
konačno pronađoh Vašeg viteza.

DAMA:
A on?

ČAROBNA PTICA:
S oklopom sjajnim poput sunca,
desnice čvrste, lavljega srca,
s mačem ogromnim, psima ljutim,
/s Vašim pramenom k’o zlato žutim/
na belom atu, sav u zlatu,
Vaš vitez vojuje u krstaškom ratu.

DAMA:
A u pauzi ratničkih stanja?

ČAROBNA PTICA:
Taj strašni vitez samo Vas sanja.
Smeška se stidljivo, obara oči,
na pomen Vas, damo, srce mu skoči,
u plave daljine pogled mu luta,
miluje pramen po sto puta,
krišom ga spakuje u mnogo sprava
i onda mirno legne da spava.

DAMA:
A kada si mu poruku dala?

ČAROBNA PTICA:
Sačekala sam da kaže "hvala",
rekla mu jedno cvrkutavo "zdravo"
i doletela sam ovamo, pravo.




S C E N A 8.
/Vitez čita damino pismo./

DAMA /pismo/:
Dragi moj viteže,
u iščekivanju srećnog kraja,
u najvišoj kuli opakog zmaja,
u neutoljivoj žudnji za Vama
željno Vas čeka Vaša dama.

VITEZ:
Zar moju damu da otme zmaj?!
Šta misli on?! Ko je bre taj?!
E, poslaću ga pravo u raj!
Pokazaću ja tom groznom stvoru!
Napraviću od njega koru!
Smisliću neku muku goru,
isprašiću mu svaku poru,
stvoriću mu noćnu moru,
smestiću neku gadnu foru,
neće dočekati nijednu zoru!
/kralju/
Vrli gospodine, Vi jeste kralj,
ali ze mene, ratu je kraj!
Moju je damu oteo zmaj!
Sad moram, zna se,
da je spasem!

KRALJ:
Viteže mladi, hrabri i vrli,
Zasluga zaista imate dosta.
Pod mačem Vašim ništa ne osta.
Idite kući, sredite zmaja,
spasite damu bednoga kraja,
Uzmite svega što Vam treba,
mesa i hleba, još koječega;
najbolje drugove izaberite sami
da pomognu Vama i Vašoj dami!

VITEZ:
Izvodim pred Vama naklon blag;
priznajem - Vaš predlog je drag,
al’ moram sam pronaći trag
i sam preskočiti zmajev prag.
Plemenitosti imate dosta,
al' meni vremena još malo osta.
Prerušen sada u tajnog gosta
dokopaću se zmajevog mosta,
zamka na kom se zastava njiše
i tihe kule, one najviše,
gde sama dama tužno uzdiše,
odakle meni ovo pismo piše.
No, odoh sad, dragi moj kraljul
Spašavam damu, a ne švaljul
Razgovoru nikad kraja,
a mene čeka dama kod zmaja!
Pozdravljam i sve drugove redom
pa hitam kući sa strašnim jedom,
da mač ukrstim s tom zmajskom bedom,
da se susretnem s tim "damojedom''!





S C E N A 9.
/Zmajev dvor. Upada euforična starija gospođa – zmajeva baka./

BAKA /lupa na vrata/
Otvarajte vrata! Otvarajte vrata!
/Upada, noseći kutije i torbe;/
Pred vratima vičem skoro pola sata.
Od ove prašine, groznica me hvata!
Postoji li ovde neko
ko bi me pristojno dočeko?!
/Trči kuvar, užurbano se klanja i pokušava da joj pomogne oko paketa. /
Lepo sam htela da mu nađem sluge,
a on hoće ove, kaže, neće druge!
/kuvaru/
Uopšte se nisam šalila.
I kod dede sam se na vas žalila!

/Pojavljuje se i dvorska luda, Klanja se i ostaje u toj pozl dok mu se baka ne obrati./
DVORSKA LUDA /za sebe/
E samo nam je još ona falila!

KUVAR /baki/
Plemenita gospo, izvolite.
Da Vam pomognem, dozvolite!

BAKA:
Ti ćeš da mi pomažeš, kuvarsko čudo!
A šta ti bleneš, dvorska ludo?!

DVORSKA LUDA:
Nem pred šarmom i Ijupkošću,
zadivljen lepotom i mudrošću,
kao da oči pred suncem sklanjam,
tako se Vama do zemlje klanjam.
Dođoste kod nas k'o divan san
i ulepšaste nam običan dan!

/Baka se odobrovolji, pruža ruku na rukoljub, namešta frizuru i smeška se./
BAKA:
Kada se laskavih reči latiš
svakoga možeš da obrlatlš,

DVORSKA LUDA
Moram da primetim, ako ne smeta,
bunda je modni hit ovog leta.

BAKA /koketira/
Se bundom u kompletu
Imam i toaletu! /uzima ga pod ruku/
Svratih da obavim poslić bitan
pa dalje u šoping za slavlje hitam.

/Izlazi zmaj;/
ZMAJ:
Kakva je to strašna buka?!

BAKA
Došla baka da vidi unuka! /ljubi ga/
A vas trojica, još uvek dremate?
Pa, kad ćete slavlje da spremate?!
U svoje ruke uzimam kormilo!
Vas dvojica idete na krilo,
a ti se samo dobro odmori;
veliki napor može da te smori.

ZMAJ:
Ali, bako...

BAKA:
Da se buniš, ništa ti ne vredi!
Baka će sve sama da sredi.
Sve mora da bude u raskoši i sjaju.
Jednom je slavlje unuku zmaju!
/Uzima kutiju po kutiju i daje ih ludi i kuvaru.Peva./
Ovde je porcelan moje mame.
Kad ga vide, sve zmajice dame
i poznatog roda plemenite gospe
od zavisti, dobiće ospe.
Ovo su čaše iz XIII veka.
Pazi da se ne polomi neka!
Donela sam od svoje bake
i zlatom vezene stolnjake,
a da se dvorac spolja ukrasi,
tu su od čistog zlata ukrasi.
/zmaju/
Slavlje će početi od jutra rana,
sviraće orkestar tri cela dana,
služiće se najbolje torte,
a gospođice od zmajske sorte
sve su pozvane, pa ti biraj,
Samo se baki ne sekiraj!

ZMAJ:
Meni je dobro i ovako.
Nego, da te pitam bako:
od ljudskog roda čuo sam ovo,
meni nepoznato i sasvim novo –
da je najveća vrednost žlvota
ljubav, plemenitost i dobrota,
pa bih hteo da proširim znanja
i upoznam sva ta stanja.

BAKA
Juuu! E koliko sam se sad šokirala,
dobro je da se nisam šlogirala!
/Opipava mu čelo./
Ti si sigurno bolestan jako?

ZMAJ:
Ma ništa mi ne fali, bako.

BAKA
Onda mora da si siš'o s uma!
Šta bi bilo da te čuje kuma,
il' nedaj bože, drugi gosti.
Od zmajskog reda odmah se oprosti!
A deda da čuje šta si rekao
preko novina bi te se odrekao!

ZMAJ:
Ma čekaj malo, smiri se bako...

BAKA:
/Drekne na unuka./
Mi zmajevi ne živimo tako!
Sve te gluposti ljudske
sigurno si čuo od one guske!
Nego, sada se dobro setih,
Od dame sladoled ne primetih...

ZMAJ:
Zbog dame će mi propasti slavlje.
Mnogo sam zabrinut za njeno zdravlje.
Dama danima ne dotiče jelo,
a lice joj je načisto belo.
Po ceo dan i veče celo
na prozoru kule podupire čelo.

BAKA:
Šta li će još da se dogodi?
Stvarno će srčka da me pogodi.

ZMAJ:
Zato sam ponudio mnogo para
onom ko nađe dami lekara.
Al' dijagnoza beše stara:
"Daminim srcem tuga hara,
a boljci takvoj nema leka.
Preostaje jedino da se čeka..."
BAKA:
Zar ti, koji za zmaja važiš,
daminoj tuzi lekove tražiš?
Mesto da desert gotov bude
tebe spopadaju misli lude.
Samo da ovo slavlje prođe,
psihijatra ću zvati da dođe!
Da se smirim, treba mi doping...
/vadi čuturicu i navrne iz nje/
Ja odoh sada dalje u šoping,
a dok se ne vratim, ti budi miran.
I sladoled da je serviran!
/Baka ode. Zmaj ostaje sam./

ZMAJ /sam/
Možda si ti u pravu, bako.
Zmajevi ne razmišljaju tako.
Nismo mi isto što i ljudi....
Sad, ako možeš, pametan budi,
šta da se radi, pravo presudi...
Ma ne mogu više da se nerviram
I oko sladoleda da se sekirem.
Odlučio sam. Imam rešenje!
Kuvaru, kuvaru, spremaj posluženje!
/utrčava kuvar/
Odmah od dame sladoled kuvaj!

/Kuvar, potpuno prestravljen, pokušava da se izvadi./
KUVAR:
To je nemoguće! Bože sačuvaj!
Do slavlja će se sladoled pokvaritl...
...pa ga gosti ne mogu svariti...
I kako tužni desert da služim?
Od tuge damine postaće tužni!

ZMAJ:
Drski kuvaru, sa mnom ne raspravljaj!
Naredio sam, sladoled spravljaj!


/Utrčava dvorska luda sa vestima o vitezu./
DVORSKA LUDA:
Gospodaru, gospodaru,
na svom brzom atu belom
vitez sad projaha Vašim selom,
a vest se širi "kao jedan"
- vitez izaziva Vas na megdan!

ZMAJ:
Koji vitez? Kakav megdan?!
DVORSKA LUDA:
On je daminog srca znalac.
U hrabrosti i junaštvu,
kažu, profesionalac.

KUVAR:
Sigurno se sprema da Vam smrsi konce
jer njegovu dragu hteli ste u lonce.

DVORSKA LUDA:
Celo selo sada pogađa
šta će dalje da se događa.
Jedni kažu - pobediće zmaj!
Drugi viču - vitez je taj
što zmajev će videti kraj!

ZMAJ:
A on?

DVORSKA LUDA /pokušava da uplaši zmaja/:
A vitez hita u Vaš dvor.
Uh, što je strašan
taj opasni stvor!

KUVAR /I sam uplašen/
Najbolje da se odmah nas dvojica skrijemo.
Mi ionako nećemo da se bijemo!

ZMAJ:
Vi ste kukavice i ništa više!
Posle svega ovoga, loše vam se piše.
A zapamtiće i vitez ovaj dan
kad je mene izezv'o na megdan!

/Čuje se lupa na vratima. Kuvar i luda se sakriju, ali tako da mogu da vide šta se dešava. Zmaj, unezveren, proviruje./

ZMAJ:
Na dobro nešto ovde ne ide.
Uši mi bride, a vitez ide.
I kolena mi klecaju, pride,
a na oči mi pada mrak.
Da 1' je to strah?

VITEZ: /spolja/
Zmaju jedan, budi vredan,
ne budi bedan, izađi na megdan!

DVORSKA LUDA /kuvaru/
Zmaj se skupio i samo ćuti.
Od straha mu se u glavi muti!

KUVAR /ludi/
Čini mi se de se i ja tresem.
Ovaj prizor ne mogu da podnesem!

VITEZ:
Ako ne siđeš, ti grozni stvore,
eto mene za časak gore.
Porušiću te tvoje dvore,
prebiću te k'o mačku, more!

KUVAR /ludi/
Ne znam da l' smo mi nešto zabrljali,
al' znam sigurno - sad smo nadrljali!

ZMAJ: /prenemaže se/
Dragi viteže, ne mogu da sporim,
sada bi trebalo da se borim.
Ali, u strašnoj groznici gorim,
pa ne smem zato da se smorim.
Zabrinut sam za sebe vrlo;
nešto me jako boli grlo,
plamen mi slabi, ne ide dim,
sačekaj malo s megdanom tim!
Da sam zdrav, zmajske mi česti,
ništa te ne bi moglo spasti!
Od jednog uderca mog'o bi pasti.
Od tebe bi ostala samo kofa masti!

VITEZ:
E, sada sam se razljutio vrlo!
Bedni crve, ne vadi se na grlo!
Igraš se sa mnom k'o da sam piljak.
E, onda beri kožu na šiljak.
Ako ne siđeš dok kažem "tri",
bićete gotovi i dvor i ti!

KUVAR /ludi/
A šta ćemo mi?

VITEZ:
Evo, sada se spremam da pođem.
Šta će da te snađe, videćeš kad dođem!
Čuvaj se dobro, jadu mali!

ZMAJ:
Stani viteže, ne budali!


DVORSKA LUDA /kuvaru/
U nesvest da ne padne, zmaj se trudi.

ZMAJ:
Silazim odmah, da razgovaramo k'o ljudi!



S C E N A 10.
/Dvorska luda i kuvar pred zaključanim vratim kule u kojoj je zatočena dama./

DVORSKA LUDA:
Damo, damo, nosimo Vam vesti!

/Dama potpuno euforična, juri u krug i govori kao navijena./
DAMA:
Ja sam s visine gledala prizor
kao da pred sobom imam televizor.
Kada sam videla da vitez stiže,
krv mi se odmah u obraze diže.
Pronašla sam se u ljubavnoj roli
i zaključila: on me stvarno voli!
Došao zbog mene da pokaže zmaju
kakve sve veštine vitezovi znaju.
Skakala sam od sreće, pa onda plakala
i svom sam vitezu maramicom mahala...
/Zaustavi se da uzme vazduh, pa se doseti./
A kakve mi nosite vesti?

DVORSKA LUDA:
Vitez će se sada sa zmajem sresti...

DAMA /nastavlja još brže/
Strašni ga zmaj može i pojesti
il' neku drugu muku sprovesti...
Tek sad mi strah dopre do svesti...
/Za vreme daminog monologa luda sve vreme pokuševa da je prekine i kaže nešto, ali ne uspeva da dođe do reči. Odjednom, dama zaćuti./

KUVAR /ludi/
I ona se namah nađe u nesvesti...

/Dama odmah potom otvara oči i skače na noge./
DAMA:
Ja ću spasiti viteza moga!
Pokazeću zmaju njegovog boga!

DVORSKA LUDA:
Stanite damo! Ne ludujte!
DAMA:
A vas dvojica ne mudrujte!
Odlučila sam i tu je kraj,
makar me stvarno pojeo zmaj!

DVORSKA LUDA:
Ali kako ćete iz kule izaći?

DAMA:
Već ću se nekako sama snaći...
Od haljina padobran ću da napravim!
Još samo malo šminku de popravim...

DVORSKA LUDA /kuvaru/
Zatvori oči i kroz prozor skoči!



S C E N A 11.
/Vitez i zmaj na megdanu. Nespretno se bore, ali bi obojica radije da izbegnu borbu./

VITEZ:
A sad se spremi jedaču dama!
Progutaće te uskoro tama!

ZMAJ:
Kakav damojed?

VITEZ:
Još se čudi!

ZMAJ:
Čujete li vi njega, ljudi?
Ja i nisam neki 1jubitelj dama...
Više me interesuje biljna hrana.
Il' što bi rekao neki znalac,
je sam ti, jedan vegetarijalac!

VITEZ:
Vegetarijanac, glupane glupi.
Ućuti više i ne tupi!
Što si mi onda oteo damu?

ZMAJ:
Kunem ti se u moju mamu;
mene su učili zmajskom redu –
- na velikom slavlju - dame se jedu.
Nema prave slave bez baklave
i, moje mi mame, bez sočne dame.
Ja lično,
nikad se damom nisam sladio.
Čak sam se tog jela malko i gadio.
Ja sam zmaj, a legenda kaže
da svi od mene treba da se plaše.
Ali, kad si toliko navalio,
priznajem:
oteo sam je da bih se na slavlju pohvalio!

VITEZ /za sebe/
Sad stvarno počeh da se čudim
ovako neobičnoj zmajskoj ćudi.
Bio sam rešen oštro da mu sudim,
ali mi zmaj drugu priču nudi,
pa mi preostaje samo da ga grdim!
/zmaju/
Da ne bih morao da te slistim,
rešenje dobro moram da smislim!

ZMAJ:
Misli, misli i ja mislim!

VITEZ:
Da ovce budu na broju, a vuk sit,
vrati mi damu, pa smo kvit!

/U tom trenutku uleće dama kao furija, sa svojim improvizovanim padobranom. Obojica su začuđeni./

ZMAJ /vitezu/
Odakle je ova doletela?

VITEZ /zmaju/
Izgleda da je s neba sletela.

/Dama staje između njih dvojice, u nameri da spase viteza./

DAMA /zmaju/
Ovde je došlo do zamene teza!
Pojedi mene, nemoj viteza!

/Zmaj i vitez blenu u damu. Ona kao bokser skakuće ispred zmaja i dreči./

DAMA:
Hoćeš da ga glocneš? E, nećeš ga taći!
Ja se odevde neću ni pomaći,
prvo moraš se mnom na kraj izaći,
ali će te damine batine tad snaći!


ZMAJ /mirno/
Neću Vam ništa, draga damo.
Slobodni ste, idite samo.

DAMA /vitezu/
Tvoja ti dama u zagrljaj skače,
spasioče moj i moj junače!
Kako sam srećna! Oh, bože blagi!
Ljubavi moja, jedini, dragi,
tufnice, pufnice, bubice, ljubice,
mišiću, slatkišiću i moja mrvice!

ZMAJ:
Kako im se samo oči cakle...
Videh sad šta je ljubav, dakle.
Rastopiću se od vrha do dole...
Pogledajte samo kako se vole!
Ne može više da se krije:
mene niko nikad voleo nije.
Dvorac je tako užasno pust,
a mrak je stvarno veoma gust.
Dobrodošla bi mi zmajica-dama
da me više ne plaši tama.
Il' ponovo da otmem neku damu ja?

VITEZ:
Al' tebe neće voleti ta!

ZMAJ:
Je sam opasan, ja sejem strah!

VITEZ:
Svaki se strah, kad-tad pretvori u prah.

DAMA:
Zlom nećeš naterati nekog da te voli.
To samo može drugog da boli!

ZMAJ:
A kako da nađem ko je moja dama?


VITEZ:
Pojaviće se već ona sama.
Budi dobar, veruj i voli
i tvoja će zmajica tu da se stvori

ZMAJ:
A kako ću znati da je ona?

VITEZ:
Čućeš najlepšu muziku zvona...

DAMA:
Letećeš samo leptirski let
i ružičast će ti biti svet.

ZMAJ:
Vi ste mi dragi. Šta je sad to?

VITEZ:
Iz tvoga srca nestaje zlo.

ZMAJ:
Al' mene nešto u grudima boli?

DAMA:
To tvoje srce uči da voli!

ZMAJ:
Srušiste mi uverenja dosadašnja sva!

VITEZ:
Al' imaš prijatelja.

DAMA:
I to dva!

ZMAJ:
Ljubav, prijateljstvo -
za mene je san.

VITEZ:
Doći će zmaju i tvoj dan!

DAMA:
Prijatelji su tu oko tebe,
samo se osvrni oko sebe.
Džabe si potrošio svoju mladost,
ako nemaš s kim da podeliš
ni bol, ni radost...
I kad ti se nešto ružno dogodi
i kad si tužan - prijatelj pogodi,
I u tvom zamku, ne budi u čudu,
nađoh sebi prijatelje - kuvara i ludu.
Oni su mi se u nevolji našli
i moga su viteza oni pronašli.
A da su ispunili svoja zaduženja,
ja bih sada bila deo posluženja.

ZMAJ /kuvaru i ludi/
Da sam ranije otkrio kakva vam je namera
na nos bi vam izašla vaša zavera.
A sad mi je veoma milo
što sladoleda nije bilo.
Da me vidi čukundeda, u nesvest bi pao
jer ne želim više da budem zao.
Da postanem dobar, ja sam odabrao.
Jer, uvek sam imao mnogo para,
a nikad prijatelja, ni drugara.

VITEZ:
Prijateljstvo se ne kupuje, nego stvara.

DAMA:
I ljubav se neguje, kao cvet.
Samo se ljubavlju osvaja svet.

VITEZ:
Zlo na svetu iz svege probija,
al' dobrotom i ljubavlju - ljubav se dobija!

ZMAJ:
Ali to može i da boli?

VITEZ:
Može da boli, al' ipak, voli!

ZMAJ:
Nemojte da idete. Ostanite ovde!

VITEZ:
Naš život je drugde...

DAMA:
Al' došli smo dovde da te naučimo nečemu novom:

VITEZ I DAMA:
LJUBAV JE NAJVREDNIJA NA SVETU OVOM!

/Dama i vitez odlaze. Zmaj ostaje sam./


ZMAJ:
Sad stvarno više ne mogu odoleti.
Moram da naučim šta znači voleti!

/Muzika se pojacava, zatvara se kapija zamka./


SONG (svi):
Sad, posle mnogo proteklih leta,
U nekom delu ovoga sveta
Možete videti čudesnu sliku:
Uz mnogo smeha, larmu I viku,
Veseli kuvar kašice kuva,
A luda nemirne zmajiće čuva.
Presrećna gospodja mama zmajica
Ne skida radosni osmeh sa lica,
Baba I deda se po svetu diče
Praunucima sto na njih liče,
A zmaj, ko svaki ponosni tata,
Potpuno značenje ljubavi shvata.

KRAJ