Milivoje Mlađenović - Čudne zveri na proveri

[branko]

Milivoje Mlađenović

ČUDNE ZVERI NA PROVERI

(Šaljiva pozorišna igra za decu)

Lica:
PLAVI ZEC, jedini na svetu VUK, obično zelen LOVAC, može biti žut
NAPOMENA:Ova igra bi bila besmislena da u nju nije umetnut deo poeme Dušana Radovića "Plavi zec",pesma "Bio jednom jedan Vuk" Ljubivoja Ršumovića i "Lovac Joca" Dragana Lukića.
(Prostor - negde između Zečišta i Kupusišta, kad se pođe preko Vučjeg dola. Znači - atmosfera šume, šumski zvuci i znaci, a šta bi drugo moglo i biti. Cvrkut, lavež, zavijanje, tek tišina svakako nije. Odjednom, utrčava zec. Zadihan.)
ZEC:
Predaj se, lovče dobrovoljno!
Izađi kad ti zapovedam!
Opasniji sam nego što izgledam.
Ne izvodi nikakve kerefeke!
Pozvaću upomoć i ostale zeke.
Nisam ja zec od juče!
I neću čekati da te deca izruče!
Ajde, ne budi blesan,
jer kade te dohvatim ovako besan
neće ti pomoći ni uprava lovačkog društva.
Daj da jednom poravnamo račune,
da te cela šuma ne proklinje i kune!
Da vidimo čija nana crnu vunu prede
a čija je tetka ujna ve-de!
Pomoli nos, ne budi strina
poražen si takva ti sudbina.
Što si lovio - lovio.
Neka ti bude,
poraz je i za životinje, kamoli ljude.
Sad si ulovljen i to ti je tako.
Ne mrdaj, ne šuškaj , da se nisi mako!
VUK:
Dobro veče, hrabri zeče!
ZEC:
(ne primećuje, usredsređen na lovca)

Izađi iz moje postojbine
inače ti robija ne gine!
Izađi iz mog zečišta
inače od tebe ne ostade ništa!
VUK:
Dobro veče, ja bih reko neuviđavni, rasejani zeko!
ZEC:
Stoj, ruke uvis...
Izvini, malo sam se zaneo striče,
bakćem se s ovom nevoljom koja se svih nas tiče.
Sklepto sam lovca, onu barabu kletu,
Što je celu šumu proganjo,
i zeca, i srnu, i divljeg vepra,
i prepelicu u letu!
VUK:
I meni je jednom okrzno uvo
dok sam se neki važnim poslom oko ovaca muvo.
A gde ti je taj puškonosac besprizoran,
da ga čiča izdeveta, dok sam za to oran!
ZEC:
Eno, pogledaj, kolike uši ima,
može da konkuriše, nama, zečevima!
VUK:
Vidim, baš je sad levim uvetom mrdno,
pa taj se, rođo, obruko grdno!
Sakrio se među decu i vaspitačice fine,
o tužne li, jadne li, sudbine!
Auu, auu, - jel mu ono njuška ili puška?
ZEC:
Njuška striče! I šta s takvim jadom, reci? Da ga ostavimo na milost i nemilost deci?
VUK:
Ja sam takvog mnjenja, da on vaspitanjem može da se menja. Ovde da ga posadimo, na optuženičku klupu, pa da mu u znanju potražimo rupu.
ZEC:
Šta da radiš, gde da ga sadiš!
Odmah će se primiti!
On treba da se iskoreni , blago meni!
VUK:
Nije mi izraz pravi, to stoji, al neka mi se to u velike grehe ne broji. Mori me glad,

A kad me glad mori
onda ne mogu da mislim.
A kad ne mislim
ispadnem glup
pa svaka Crvenkapa
može od mene da napravi budalu!
U pravu si,
lovac treba ovde
da se instalira
u interesu šumskog mira.
ZEC:
To možda
može da može!
Ako se deca slože.
jer u šumi
šumski zakoni važe!
Niko nije nevin
dok se pred decom ne dokaže.
Dakle, deco,
ovde se postavlja pitanje bitno:
Da li da sudimo lovcu
pod oznakom hitno?
VUK:
Ajde, izjasnite se, malo glasnije! Da ga ispitamo odmah? Ili kasnije?
ZEC:
Ako moje čulo slušno
nije bušno,
oni su za istragu svi,
zdušno!
Dela, striče, po lovca skoči,
ja bih to lično,
al me nešto u leđima koči.
VUK:
Ja bih rado, bata-zeko, al ćopam na jednu nogu, zar ti ne rekoh?
ZEC:
Ne, ne plašim se, to je jasno svima, hrabrost je svojstvena nama zečevima...
VUK:
Da.Da!
po šumama i gorama
s kolena na koleno,

s lakta na lakat,
pripoveda se,
zec je hrabar,
to je fakat!
Haha! Ajd sad, hitro,
lovca amo, da se s njime poravnamo!
LOVAC:
(iz dubine)
E, sad mi je dosta vašeg naklapanja!
Tražim hitnu promenu stanja!
Trtljate tu ko tetke neke,
vi niste ličnosti, vi ste fleke!
Predajem se u interesu razvoja komada
jer ovde dosada počinje da vlada.
ZEC:
Tako mi kupusa bijeljinskog, ovaj se napio sirćeta vinskog!
VUK:
Pleće mu jagnjeće, ala se razmeće!
LOVAC:
Pa dobro, šumske šušumige,
stupam pred vas bez ikakve brige
ajde, otvarajte zakonike, kukavni junaci bledi,
da čujem za šta me krivite, šta je posredi?
ZEC:
Drsko i neprilično je vaše držanje, time sebi samo otežavate stanje.
LOVAC:
Kakva su, deco, ovo čudesa, preti mi zec od tri kile mesa?
VUK:
Uzdrži se ti od komentara! da ne bi došlo do većeg kvara!
LOVAC:
O, deco, ljudi, ovo je da čovek poludi, izanđali Vuk lovcu da sudi!
VUK:
Moja je biografija čista, oprana!
LOVAC:
Naravno, kad si istrgo nekoliko strana.
ZEC:
Tako mi svih svetih mrkvišta!
Ako nastavimo ovako, nećemo postići ništa.
Potrebna su, hitno, tri dobrovoljca
u sudskom procesu protiv lovca.

tri dobra klikeraša, to će biti porota naša.
LOVAC:
Naći ću ja vašem zakonu manu, imam i ja pravo na odbranu. Ako ste vi uzeli klikeraše, ja pozivam košarkaše!
VUK:
Izvolite, izvolite,
šta se čeka, nemojte da se razočara bata - zeka!
vi ste valjda na našoj strani, ne na lovčevoj, bože sahrani!
LOVAC:
Vuče, ne navijaj, nije pošteno. Osim toga, ja sam u pravu.
VUK:
Jesi, jesi, samo da vidim na kojoj strani zakonika!
LOVAC:
U pravu sam, deco, recite, pošteno...
ZEC:
Ćut, nepodobna beno,
ti si s pravog puta skreno.
Sad ćemo da ti sudimo pošteno!
LOVAC:
Baš ja marim za dva zvera bez ikakvog pravca, smera. Ovo je priča posve naopačke ni igre, ni plesa, ni muzičke tačke!
ZEC:
Tako mi deteline četvorolisne sad ćeš da pevušiš, kad te sudijsko veće pritisne. Ima da se pušiš!
VUK:
Dakle, ajde onu tvoju, što se praviš važan: "Škljoca, škljoca, ja sam lovac Joca"...
LOVAC:
Koji vam je andrak,
nisam Joca niti slično tome,
ali da dokažem - kome!?
ZEC:
Sram te bilo!
"Nisam Joca, niti slično tome!" Ti si od zla oca, bogme, neki otpad s koca i konopca, pravi lovac se uvek zove Joca. I ne zvoca - nego škljoca.

LOVAC:
Nisam Joca. Ja sam Vuk...
VUK:
Ko si ti ?
LOVAC:
Vuk, lepo ti kažem...
VUK:
Ovo je nečuveno! Ne mogu da verujem. da neko toliko bude drzak.
ZEC:
Odgovaraćeš i za lažno predstavljanje, samo da znaš..
LOVAC:
Ja sam Vuk!
VUK:
Oćeš da ti ja kažem, šta si ti? Ti si jedna lovačka lažovčina, i ne pominji moje časno ime, ne dam da se vređa moj rod.
LOVAC:
Ja sam Vuk Zečević!
ZEC:
Vuk, pa još Zečević! To je vrhunski bezobrazluk. Daj ličnu kartu...
LOVAC:
Nemam. Ne nosim ličnu kartu u šumu.
VUK:
Daj onda lovačku dozvolu.
ZEC:
Pazi, stvarno - Vuk Zečević.
VUK:
Da nije falsifikat?
LOVAC:
Ti si loša kopija vuka! Ja sam original. Evo, gledaj ovaj lepi profil, a tek anfas...Gledajte deco, jesam li to zaista ja.
ZEC:
Jeste, pljunuti on! Tu ne možemo ništa. Ime je zakon. Tu ne možemo ništa.
VUK:
Ali to nešto govori! Ime je znak.
LOVAC:
Jeste. Dokaz da sam to stvarno ja. Najstvarniji!
ZEC:
Mušmule! To je dokaz kakvo si stvorenje. Kakvo je tvoje biće.
VUK:
Jeste, jeste!Zašto se baš zoveš vuk, zašto su ti takvo ime dali?
LOVAC:
Zato što sam hrabar, zdrav, lep, pametan.
VUK:
Da, da...To mi zvuči pametno. Ima smisla.
ZEC:

Šta ima smisla?
Vuče, ne padaj u zamku lepih reči.
Ne budi glup!
Ime su mu dali zato što su se njegovi preci isticali u lovu na VUKove.
Eto, zato su mu dali takvo ime.
A odakle ti prezime Zečević, da čujem?
LOVAC:
Pa, ne bih da te uvredim...
VUK:
Reci, reci...
ZEC:
Kaži, kaži...
LOVAC:
Pa, kad ste već navalili. Prezime smo dobili po tome što su moji preci bili plašljivi kao zečevi.
ZEC:
Molim? Sram te bilo. Ko je plašljiv.sad ćeš ti da vidiš. Vuče, piši, ovo da uđe u zapisnik: "Jednog lepog dana, na relaciji Gornje Zečište- Donje Kupusište, kod mesta zvanog Vučji Dol, lovac Vuk Zečević, ničim izazvan, vređao je hrabri zečji narod..." to ti je otežavajuća okolnost.
LOVAC:
U redu, kratkorepi, neka ti bude. Žrtva sam tvoje igre, blesave, lude. Čini šta hoćeš, boli me uvo, ja sam svoje dostojanstvo sačuvo.
ZEC:
Pošto smo utvrdili da si lovac, nepobitno, sledi suđenje hitno!
VUK:
Tvoja je sreća što smo u duši meki, inače, ovo bi bio sud preki!
LOVAC:
Ali, ali...ali...
ZEC:
Alijaćeš ti meni!
De, vuče, drugi list okreni!
VUK:
U knjizi od kupusa, kelja, ili nekog drugog zelja?
U te se knjige ne razumem.
Bože, najviše volim one u povezu od jagnjeće kože...
ZEC:
Pročitaj, od slovca do slovca, šta biva kad zec zarobi lovca.
LOVAC:
To ne biva ...to je skandal...
ZEC:

Ti da ćutiš!
VUK:
Kako da pročitam?
ZEC:
To je valjda jasno, vuče.
Piši kao što govoriš, govori kao što je napisano.
VUK:
To mi je jasno. Pitam, kojim tonom?
ZEC:
Prirodno. Doživljeno.
VUK:
A, tako!
Auu...auu. Kad zec uhvati lovca obavezno da mu uzme pušku, lovačku dozvolu...Auu...šta je ovo: „Lovac u sosu...uzeti jednog osrednjeg lovca, po mogućstvu divljeg, potopiti ga u vrelu vodu...“
ZEC:
Kako si smotan! Dve nacrtane ovce dati dam, i njih bi izgubio!
VUK:
Ne bih! Pojeo bih!
ZEC:
Daj ovamo taj papir. To je recept moje bake (otkine list, pojede).
Ja sam te propise odavno prežvakao.
(žvaćući)
Najveći uspeh na ovom suđenju
će biti ako ovog svaštojeda,
prevaspitamo u biljojeda...
Čitam optužnicu:
Prvo - narušio si prirodnu ravnotežu,
drugo - svuda si razapeo svoju mrežu,
treće - ugrožavaš divni životinjski svet,
četvrto - postao si strah i trepet,
Dokaz broj jedan:
čujem, zečju pašetu praviš?
Koliko zečeva staviš?
LOVAC:
Dakle...dakle...
ZEC:
Izdakleo si ti! Odgovaraj, ne varaj!
LOVAC:
Ovaj...
VUK:
Ne vrdaj, ovajdaro!
LOVAC:
Dakle, uzmu se jedan konj i jedan zec...
VUK:
Ih, jedan zec?

Pa to se onda zec i ne oseti u zečjoj pašteti? Što mećeš i tog jednog?
LOVAC:
Pa, i ne mećem!
ZEC:
U ovom slučaju si se izvukao, kroz zečje uši!
A sad da vidimo zašto tamaniš divni životinjski svet?
Zar si tako zao i proklet?
LOVAC:
U stvari, u stvari...
ZEC:
Ne zamuckuj, ustvaro jedna bedna!
LOVAC:
To meni dođe neki hobi, sport,
vi nepotrebno od mene hvatate zort,
ja sam, kako bih reko, posmatrač prirode,
dobroćudna lica, nisam nikakav zecoubica.
ZEC:
Ma nemoj? A pesme ove. Sudijo, daj dokaz broj dva neka čuju deca sva!
VUK:
Jel onu, "Kad sam bio mlađan lovac ja..."
ZEC:
Jeste. Samo daj snimak, nemoj ti slučajno da pevaš, da se deca ne razbeže...
LOVAC:
A, to? To je pesma hvalisavka, jedna čista lepa udvaraljka. Nema o zlostavljanju ni traga, sve izmišljeno. Da se osvoji draga.
VUK:
Bata zeko,
i to je prekršaj znatan.
potvrđuje da je lovac, sumnjiv, razvratan.
ZEC:
Ti o tome bolje da ćutiš. i ti prilično petljaš, i mutiš. Zašto si se oko Crvenkape moto? Bezobzirna, alava sramoto!
LOVAC:
Jeste. I oko bake. I oko ovaca...
VUK:
Ne bih da se to pitanje pokreće.
Imamo sada probleme veće.
To, kako sudiš,
to je da poludiš.
Narav ti je potpuno blaga,
nigde lovčeve krivice, ni traga.

Pa gde su nam onda dokazi da se lovac porazi, po tebi, nigde ni mrvice krivice izgleda da je ispravno lice.
DECA:
Mir, mir, mir! Niko nije kriv!
ZEC:
Jel čuješ šta deca vele,
ona najbolje pravdu dele.
a kupusa mu ljubičastog,
zašto tako biti strog.
Razumeti i lovca, i vuka, i zeca,
to mogu samo dobra deca.
Nek se svako po zakonima prirode vlada,
pa će biti lepote, mira i sklada.
I niko nikad neće da pati i strada.
Zahvaljujemo poroti i odbrani
što su bili na pravoj strani.
VUK:
Sto mu brigada jagnjećih, odavno ne čuh gluposti većih, zec stao na stranu neprijatelja koji ga oduvek nišani i strelja. Ovo ne mogu da slušam ja se svih pouka gnušam Sve deluje suviše poučno, voleo bih da je surovo, povučno!
LOVAC:
Ehej, vuče!
Ne kaže narod uzalud,
VUK dlaku menja, ali ne i ćud.
Hoćeš da ti kažem jednu pesmu poVučnu?
"Bio jednom jedan vuk
i bio je zbilja dobar
miran kao mrtvi muk
pitom kao neki sobar
za to niko nije znao
mislili su da je zao.
Imao je divne želje
divno srce u grudima
želeo je prijatelje
meću psima i ljudima
za to niko nije znao
mislili su da je zao.
Voleo je čak i ovce

pa i one jarce muške
nije znao ni za lovce
ni za zamke ni za puške.
Za to niko nije znao
mislili su da je zao.
Pošao je da im kaže
da ne može tako više
videše ga neke straže
opališe i ubiše
Nikom nije bilo žao
mislili su da je zao.
(vuk, zec i lovac plaču, šmrcaju, ridaju, arlauču...)
ZEC:
Razumevanje i poštovanje takvo priželjkujem stanje u društvu i prirodi da se sve dobro ujedini, srodi.
VUK:
Šta ćemo čuti jošte, kakav si ti zec uopšte?
ZEC:
Da mu kažemo: "odmah ili kasnije"
LOVAC:
Bojim se, neće razumeti.
VUK:
Šta to ja neću razumeti? Mislite da sam ja nepismen? Da ja nisam nikad bio u školi!?
LOVAC:
Kako da ne. Školovan si ti vuče,
ima i pesma o tome o tvom školovanju i tvojoj kulturi.
Sad ćeš da čuješ.
Ajde da je zajedno otpevamo...
Hajdemo zajedno... "Vuče, vuče, bubo lenja..."
VUK:
Dosta! Ne zavitlavajte me!
Hoću da mi se objasni: otkud ovaj obrt?
Prvo, hajde da sudimo lovcu, a onda
nikom ništa, trt - mrt?
O čemu se radi, moliću lepo?
do malopre ste ti i zec bili krvni neprijatelji,
uvukli ste me u tu igru, ja pristao, zaneo se,
predao se sav.
A vidi sad...
ZEC:

Dobro kaže...
LOVAC:
Uvukli ga u igru...
ZEC:
Sve je igra, vuče suri, igra je naš život, život je naš igra.
VUK:
Ono...igrale se delije... Sram vas bilo. Igrate se vi mojim živcima. Govorite? Ko ste?
LOVAC:
Ja sam VUK Zečević...
ZEC:
A ja sam Duško Lovčević.
VUK:
Prestanite da se zevzečite, inače...
ZEC:
Inače, junače...?
VUK:
Inače ču da uradim ono što sam smislio.
LOVAC:
A šta si to smislio teško nama?
VUK:
Ako mi ne kažete o čemu se radi ko ste vi, ustvari,
odoh ja iz ove priče, pa vi onda gledajte šta ćete i kako ćete.
Odoh ja u bajke, basne, tamo je meni mnogo lepše.
Tamo svi mene poštuju, a ako me ne poštuju bar me se plaše.
Šmrc.
ZEC:
Vule, nemoj da si na kraj srca čađava dvocevka! Evo, reći ćemo ti. Lovče, objasni mu ti..
LOVAC:
Ovaj zec, to je plavi zec.
Moja lična svojina. Takoreći rodbina.
VUK:
Ako je on plavi zec, ja sam bela rada!
LOVAC:
Tri sam zemlje prelazio, i tri gore pregazio, i tri mora preplovio -dok ga nisam ulovio.

Plavog zeca, čudnog zeca, jedinog na svetu.
VUK:
Mene ste našli da farbate, zec je šaren, to se vidi jasno na osnovu situacije date, lažete, bre, obojica, i to masno!
ZEC:
Plav sam u duši, a crven sam spolja menjam farbu, kako mi je volja.
LOVAC:
Ovaj zec zna da svira, ovaj zec zna da plete, ovaj zec ručak kuva, ovaj zec kuću mete. Ovaj zec plesti ume, ovaj zec žeti ume, šiti, piti
i francuski govoriti - sve razme! Plavi zec, čudni zec, jedini na svetu!
VUK:
Ako je on plav, ja sam daltonista, tako mi jaganjaca trista, da nisam i ja plav može biti stručnjaci za boje, vidoviti?
LOVAC:
Ti si vuče zelen, tu nema spora, nije fazon, nije fora. Zelen, zelen jesi sivi tiću, po knjigama i Ćopiću!
VUK:
Nek me izedu ovčije boginje ako ti ja marim za pisce i knjige! Još ću ja svašta čut, možda, da je lovac žut?
LOVAC:
Kakva mi je boja, to se vidi jasno, potvrdiće deca glasno.

ZEC:
Što te uopšte štreca?! Znaš da odelo ne čini zeca.
VUK:
Sto mu ovaca trista jaganjaca,
Sve me ovo u očajanje baca.
Menjate boje i raspolonjenja svaki čas,
Ne znam ko sam, vuk ili pas.
Ne znam da l’ ste sa mnom ili protiv mene.
Jedno krene, pa se preokrene.
Ko je s kim, protiv koga,
ne mogu da ukapiram poštenja mi moga.
Dosadni ste od samog početka,
lovac ne ispali nijednog metka.
LOVAC:
Mani pucnjavu i ratno stanje, mi smo za igru i uživanje.
ZEC:
Kupus mu kupusinski,
predaj se igri izistinski!
zaboravi na surovu stvarnost i slično zelje,
udri brigu na veselje!
VUK:
Hteo bih, vučje mi vere, al’ me nešto strašno ždere.
LOVAC:
Šta te jede, ne prećuti.
Kaži.
Ljudi smo.
Pomoći ćemo.
Važi?
VUK:
Žderem se što nemam šta da žderem. Zato ni stihove ne mogu da sterem, želudac mi nervozni poštuje samo postupak prozni.
ZEC:
Što ne kažeš, moj derane!
U mom rancu - svetski program hrane!
Kupus razne fele,
rotkve crne, crvene i bele.
Od šaragarepe ćufte,
deteline razne mufte.
Izvoli!
De.
Na.

Navali. Naklopaj se. Bujrum. Prijatno. Dobar tek. Jo etvađat. Pasi.
VUK:
Nećeš mi verovati, zeče, rode, čim pomenu kupus, zelje, glad odjednom prođe, ode.
LOVAC:
Jesi l’ čito vuče, negde to piše, kad u kupusu mesa ima ponajviše!?
VUK:
Ne znam, ne pratim stručnu literaturu,
al’ bi voleo da mi jave - obožavam takvu kulturu.
LOVAC:
Kad zečja četa u kupus ušeta.
VUK:
Haha! Hoho! Nije loše!
Mada, ne vredi raspravljati o ukusu,
ja sam ipak više za ovčetinu u kupusu.
ZEC:
Ala je to neki štos!
Bljutav.
Kakav je to način?
VUK:
Lovče, zec je u pravu -nedostaje začin.
LOVAC:
Pa, metnućemo jednog zeca, hihi, da popravi ukus.
VUK:
Hoho!
ZEC:
Hoho! Hihi!Hehe!?
Sram da vas bude.
Baš ste
duhoviti, ko kupus s divljim jabukama...
A znate li, vi ćutite, niste merodavni, pitam
decu.
Ako se riblji paprikaš pravi od ribe,
pileći od pileta, zečji od...
zečji ćemo preskočiti...

Od čega se onda ravi lovački paprikaš?
Kako ne znate?
Od lovca, logično, zar ne?
LOVAC:
To uopšte nije smešno. Čak je vaspitno pogešno. Tu se na moju ličnost atakuje, mladež se lažima truje...
ZEC:
Kupusa mi iz Futoga!
Ljuti se.
Zbog toga?
A šala na račun zečje kože?
Je li, to može?
VUK:
I na račun vučje kože.
ZEC:
To je sasvim u redu. Nikom ništa. Pojeo vuk magare...
VUK:
Nisam, tako mi...
ZEC:
Ćuti.
To je samo stilska figura.
VUK:
Magare, stilska figura? Vidiš, to nisam znao!
LOVAC:
Dobro, malo sam preterao. Predlažem da se prebroje rane, da se daju na uvid svi uboji, svi ujedi...
VUK:
E, tu bi valjalo metnuti malo zečjeg sala...
ZEC:
Eto, sad vuk opet počinje s ujedanjem...
LOVAC:
Mir, mir, mir! Niko nije kriv.
Ajde da se lepo pomirimo, pa da odigramo jedno kolce.
Lovački vez, na primer.
ZEC:
Ne, neka bude zečji zemljotres.
VUK:
Samo vi igrajte, ja ću vas podržavati.
ZEC:

Ajde, vuče ne budi izdajnik... Hvataj se u kolo.
VUK:
Ja bih rado bata - zeko, al ćopam na jednu nogu zar ti ne reko...
LOVAC:
Ajde, vuče, dosta je prenemaganja. Došlo je do promene stanja. Igraj, igraj, tako, tako... A, sad... Dosta je bilo.
Iskoristio sam privatno vreme za poslove javne, sve za dobro ove dece slavne. Za njihovo veselje i uživanje.
Pripitomio sam plavog zeca do kojeg sam došao zahvaljujući čika Dušanu Radoviću.
Zeče moj, plavi, jedini na svetu, hodi. Igre je bilo dosta. Puna vreća.
Nek vas svuda prati dobro, sreća. Mi moramo na dalek put... (širi vreću. Zec se nećka)
ZEC:
Ajde, kumim te bogom, pusti me još da se igram. Ajde, ajde...
LOVAC:
Ajde, ajde, Ajdinoviću moj plavi. Idemo.
VUK:
Stvarno, lovče, budi jednom Džek...
LOVAC:
Nisam ja nikakav Džek, ja sam Vuk...
VUK:
Dobro lovče, budi uvek Vuk, samo daj da se još igramo. Je l’ tako deco da je bilo zanimljivo.
ZEC:
Pa da, pa da!
LOVAC:
Ćuti ti padavičaru!
ZEC:
Pusti me lovče.
Što si takav. Da pokažem deci i moje druge veštine: hvatanje magle, na primer. Presipanje iz šupljeg u prazno, recimo. Pripitomljavanje zjala, odoka. Zidanje kula u vazduhu, s garancijom. Prodavanje mačke u džaku, uz proviziju.
LOVAC:

E, kad si reko džak, ajde u vreću, recimo..
VUK:
De lovče, ne budi cepidlaka...
LOVAC:
Ama, kako ne razumete.
Ja sam stvarno rad da još ostanemo. Međutim, vreme, vreme...
VUK:
Ma šta vreme... Nije vreme zec pa da klisne...
LOVAC:
Ko da klisne?
Nema bežanja. Nije to u pitanju.
Opasno je traćiti vreme na igru.
ZEC:
Nije tačno. Zar ne primećuješ da u igri ni zli vuk više nije opasan. Lovče, ako me pustiš, predložiću da dobijš orden za zečje zasluge sa zlatnim šargarepama.
VUK:
A ja ti donosim jedno jagnje umiljato. Samo ako me ne uhvate...
LOVAC:
Šta! Znate li vi kako se to zove?
ZEC:
Koje , kako se zove?
LOVAC:
To što mi nudite to je -mito! Sram vas bilo.
VUK:
Ma... mi to, mi to... onako drugarski.
LOVAC:
Svejedno, moram da vas odbijem.
VUK:
A da ti preko mojih rođaka vukova, sredim da budeš ministar šumarstva? A?
LOVAC:
More, vuče, prevršio si svaku meru.
Sram te bilo!
Zeče moj plavi, lepi zeče, budi ti razuman: svaka igra ima kraj, pa neka i ova ima
lep kraj, kao tvoj repić...
VUK:
Ne razumem. A šta fali mom repu...
LOVAC:
A ti, vuče, pripazi na svoje ponašanje.
Samo te gledam!
(zec poslušno uđe u vreću. I lovac je uprti na leđa i ode)
VUK:
(arlauče)
Auuu...
Skapaću naivan!
Mislio sam da je sve zbilja,

sav se uneo, igri se predao,
a ono: zec i lovac šuruju.
Šurak, šogor?
Šta ono on njemu dođe?
Pašenog?
Baš šteta.
Privatno vreme, privatna posla,
privatni lovac, privatni zec.
A da ja pređem u privatne vukove?
Kome treba jedan vuk?
Otvara se farma kokošaka.
Možda me prime.
Jeste, pa da onda kažu:
onaj vuk, onaj kokošar.
Auu, more glad me mori,
farmo ajde se otvori.
Deco, zdravo, vidimo se
u boljem, bajkovitom izdanju,
danas nisam u nekom herojskom stanju...
LOVAC:
Deco,
da niste videli plavog zeca:
Stavih zeca u torbak
pa požurim svojoj kući.
"Al kad besmo ispred kuće
stade zečić da šapuće:
Pusti me lovče,
hrabri lovče, da očešljam kosu,
da umijem lice,
da isečem nokte,
da ispravim stas,
da udesim glas...
pustih zeca iz torbaka
al se zec ne očešlja,
al se zec e umi,
nit iseče nokte,
nit ispravi stas,
nit dotera glas.
Već pobeže, oj nesrećo,
na kraj sveta, oj nevoljo
plavi zec,
čudni zec,
jedini na svetu!
Šmrc!
(lovac uplakan polako odlazi. Utrčava zec)
ZEC:
Predaj se, lovče, dobrovoljno. Izađi kad ti zapovedam...(...I TAKO TA IGRA TRAJE I TRAJE, AKO SE NISU UMORILI)

Kraj