Tode Nikoletić - Vrati mi moje igračke

Odgovori
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Tode Nikoletić - Vrati mi moje igračke

Post od branko »

ТОДЕ НИКОЛЕТИЋ

ВРАТИ МИ ИГРАЧКЕ



ЛИЦА:

ТАРА
ДОН

ЛУТКЕ:

КЛОВН
ВЕЦИЛИЈА
БАРБИКА
ГЕНЕРАЛ
ПАТУЉАК
БАЛЕРИНА
ВИЛА


Радња се догађа у тариној соби.

СЦЕНА:

СОБА:
Кревет са цветним покривачем. Велики будилник на
Ноћном орамарићу. Полица са играчкама. Постери на
Зидовима. Тоалетни ормарић са огледалом, чивилук са
свечаном хаљином. Музичка линија .


ПРЕДСТАВА У ЈЕДНОМ ЧИНУ.

ПОЧЕТАК: ПОЛУТАМА.

ПАТУЉАК:
( Носи светиљку. Улази опрезно у Тарину собу.)
Псссст. Изледа да је Тара заспала. Фино! Сад могу натенане отворити сановник и видети да ли сам уопште жив или нисам. По свим показатељима требао бих бити жив. Јер чим причам, жив сам. А опет, са друге стране, ја сам играчка, патуљак, а то значи да нисам жив. Али, ако могу да се крећем, онда сам жив. Мада. Кад боље размислим играчке не би требало ходају. Не би требало ни да виде, а ја, драги моји, одлично видим. Чак и оно што не треба да видим. Уосталом, играчке не могу сањати. Само људи сањају. Деца сањају... Тара сања. А ја не сањам. Али, како то да сам у Тарином сну? Да видимо шта пише у књизи о сновима о томе. Хммм... Снови су скривено подсвесно стање који настају услед преоптерећења психичког стања... бла бла бла...ништа не разумем! Најбоље ће бити да пробудим Тару. Односно да уђем у њен сан. Ту сам сигуран да сам жив као и њене играчке. Гле! Како само ужива у сну. Баш слатко сања! Време је за сновито путовање.



... Тара спава. Кроз етар лебди нежна балада. Патуљак навија сат тачно на 00 часова. Сат почиње да звони. Кроз собу почиње игра светла. Тара се буди. Покушава да заустави звоњаву, а затим ставља сат под јастук. Зева, растеже се. Гледа у играчке које су постављене на две полице. На једној полици су: Кловн, оловни војник и плишани медвед.
На другој, са десне стране собе, поред чивилука, једна до друге су: Барбика, Патуљак, Балерина и Вила. Једино је поред корпе за отпатке одбачена лутка Чаробница.
Тара се буди, гледа у сат.








ТАРА: Jао! Почео је сан. ! Не могу да верујем ? Сат је откуцао почетак сна, а моје играчке? A моје ограчке још спавају? Закаснићемо у нову причу ако се не пробуде! Хеј! Спавалице! Сањари ! Будите се ! Ухууууу! Лењивци!Устајте.

БАЛЕРИНА: ( умиљато и поспано)
Аахааа.!.. Још само мало,мамице...

ВЕЦИЛИЈА:
( сиса палац)

ТАРА:
Ух! Ал су заспали! Вецилијo! Кловнићу! Устајте! Барби! Будитe се! (дрма их) Пробуди се , Генерале! Вило!

КЛОВН:
( гласно хрче)

ГЕНЕРАЛ:
(Мрмља) Први вод, на десно!!! Други вод, на левооо!!!
БАРБИ:
(Устаје у сну,и на кревету се окреће по команди)
На десно! На лево!

ТАРА:
Е...па, нe може тако! Време је за нове пустоловине. А ви се излежавате? (Узима добош и лупа)

КЛОВН:
(Скаче на војника) Земљотрееес!
ГЕНЕРАЛ:
Узбунааа!

ВЕЦВИЛИЈА:
Марсооооовци! Ууу... помоћ!( Бежи под кревет)

БАРБИКА:
(Скаче Патуљку у наручје)
Шта су то марсовцииии?!

ПАТУЉАК:
(Баца се на под)
Нееезнаааааам!


ТАРА:
Смирите се! Смирите. Ја сам!

КЛОВН:
Ја сам?

ТАРА:
Ниси ти! Већ, ја сам!

ВЕЦИЛИЈА:
Тандара мандара! А ко је, Ја сам?

КЛОВН:
Знам за мене да сам ја, ја сам !. Али, не знам за тебе? Упалите светло, не видим нос пред прстом!

ВИЛА:
Тандара мандара , не дерињај се! Знам да си ти, ти сам! Али ко је други, ја сам?

ТАРА:
(Пали светло) Ја сам! Тара! А, пошто већ пола сата бунцате и
Трабуњате којекакве којештарије, хајде, излазите ! Хајде, хајде. Доста је пренемагања!

КЛОВН:
Оооооо! Тарице! Ти си?

ВЕЦИЛИЈА:
Ух. Мало смо задремали! Па нисмо чули звоњаву сата.али...

ТАРА:
Ништа . Надохнадићемо све у ноћашњој авантури. Зато, као што је ред идемо прво на прање зуба. Четкице у руке! На четкице пасте, са здравим зубима брже се расте. ( Сви стају у колону)

КЛОВН:
Врло је важно и треба знати, пре спавања треба зубе прати!

БАРБИКА:
Ко хоће да му блистају зуби,тајна је у четкици и у туби!

ГЕНЕРАЛ:
A,ко жели да се љуби, морају бити чисти и лепи зуби!

ВЕЦИЛИЈА:
Тандара мандара! Ко то труби? Који зуби? Имам само један!

ВИЛА:
Један али вредан!

БАЛЕРИНА:
Један . А ко десет мојих.

КЛОВН:
Па шта?! И, моја баба је имала један зуб!

ВЕЦИЛИЈА:
Сто му бубуљица на носу! Зар ти ја личим на бабу ?

КЛОВН:
Да!. Мада, кад боље погледам, са том бубиљицом на носу, више личиш на деду!

ВЕЦИЛИЈА:
Деду!!! Ауу!...сада ће ти баба показати како се таба!

КЛОВН:
Одби од мене, љутице! (крије се иза Ттаре) Иш! Иш! Тара, види је!

ТАРА.
Опет се свађате. Вецилијо! Кловнићу! Престаните!

ВЕЦИЛИЈА:
Први ме је дирао! И? И? Много ме изнервирао!

ГЕНЕРАЛ:
Тако је! Изнервирао је!

БАЛЕРИНА:
Врло је некултуран! Дираш ову лепотицу!

КЛОВН:
Неће бити! Ти си прва почела!

ГЕНЕРАЛ:
Јесте! Јесте! Видео сам! Она је почела.


БАРБИКА:
И ја сам сведок.

ВЕЦА:
Имам још сведока! Ево нека, Вила Мила, каже ко је први почео!

ВИЛА:
Ко је први почео!

ВЕЦИЛИЈА:
Нисам рекла да понављаш!
(Гађа га јастуком,и удара Барбику)

БАРБИКА:
Ааааааа! Ударила си ме? Ти! Ти! Вецилијо! Види шта си урадила ! Изгужвала си моју лепу ,моју прелепу кошуљу! Искривила си ми дугме! Покварила фризуру...обрисала шминку... (гађа је и удара кловна)

КЛОВН:
Јао? Види шта си ми урадила са носем?! Спљоштила
си га! Згњечила. Повредила...искривила...

ГЕНЕРАЛ:
Па шта?! Сада имаш носа два!!!

БАРБИКА:
Мени његов нос више личи на парадаиз сос!

КЛОВН:
Тако дакле!

ВЕЦИЛИЈА:
Ха! Грешиш, лепојко. Пре ће бити да је то пинџур!

ПАТУЉАК:
Није у реду да вређате господина носоњу!

БАЛЕРИНА:
Ваљда господина сурлу!

ТАРА:
Доста!!!Хоћете ли ви да вас водим у нову авантуру?

ВЕЦИЛИЈА:
Али, Тарице. Рекао ми је да сам деда.

КЛОВН:
И ти си мој лепи округли , црвени носић назвала парадаиз сосом! Је ли тако, генерале?

ГЕНЕРАЛ:
Истина! Истина је ! Тако ми ордења...

ТАРА:
Тишина!!! Сместа да сте сели или идемо на спавање!
(Сакупљају јастуке и заузимају места)

БАРБИКА:
Не љути се, Тарице. Играли смо се...

ВЕЦИЛИЈА:
Ми се само мало волимо...

КЛОВН:
Јесте. Волимо се...(Шутирају се ногама)

ТАРА:
Генерале! Отвори позорницу. Време је за нову
Представу... Поштована публико! Цењени аудиторијуме! Имам
Задовољство представити вам моју љупку, и моју, маштовиту играчку Вецилију Вецу Вецић!

ПАТУЉАК:
Скрати мало!

КЛОВН:
Уааа!

БАРБИКА:
Само брбљаш.

ТАРА:
Доста! Немогући сте. Никада нећете одрасти...Увек ћете остати лутке. Увек ће вас неко други покретати! Ништа не умете. Где вам је машта? Изволи Вецо.

ВЕЦИЛИЈА:
( Стаје на импровизовану позорницу)Ја умем свашта. Од ништа да направим нешто. Од нешта ништа. Рођена сам ко лукава лија, и увек ваша, мутивода и мутикаша, Вецилија!!! Маштовита, духовита, згодна , здрава. Видовита. Гатам, читам,чарам,бајам, хватам зјала,замајавам.
Тандара, мандара. Чирибу-ћириба! Ондулус-дондулус, Гугили бугили...

ТАРА:
Кад је тако, онда, Вецилијо,пређи на ствар и покажи свима свој раскошни дар. Молим за један аплауз за нашу Вецилијуууу!

ВЕЦИЛИЈА:
Хвала. Хвала. (клања се ) Мерси. Грације. Тенк ју... Е, па . Драги моји другари. Ваша, Вецилија Цецилија, је припремила за ваш ужитак . „Гилигилицин“ чаробни напитак! Напитак који ће вам натерати
Сузе на очи. Осим тога, учиниће вас најсрећнијим бићима на свету. Само неколико капи Гилигилицина и има да вам на устa крене слина!...

КЛОВНИЋ:
Слина!?

БАРБИ:
Пих!

ВИЛА:
Повратићу! Чим чујем реч слина, повраћа ми се.

ПАТУЉАК:
Од слине! Зашто?

ВИЛА:
(Повраћа на њега)

ПАТУЉАК:
Аааа! Моје одело!

КЛОВНИЋ:
Од слине је цело!!!

ВИЛА:
( Креће ка њему, а Кловнић бежи)
Повратићу опет!

КЛОВНИЋ:
Бежи тамо!

ГЕНЕРАЛ:
Одби!!!

ТАРА:
Доста! Ни реч више нећу да чујем! Настави Вецилијо. Где си стала!

ВЕЦИЛИЈА:
На слину! Мислим код напитка. Дакле, Гилигилицин ће вас тако насмејати да ћете се упишкити од смеха. Можда ће се неко и укакити , а, можда...
.
ГЕНЕРАЛ:
Мислите, добиће велику столицу.

ВЕЦИЛИЈА:
Генерале, да ли ви седите на ушима? Рекла сам укак..

ТАРА:
Вецо! ? Почни већ једном са напитком!

ВЕЦИЛИЈА:
У реду, Тарице. Кловнићу, молим те донеси чаробни лонац! А, ти , Барби,. Донеси ми, три половне буве. Мокраћу од корњаче, слину од пужа, млевене коњске крмеље. И длаку од од мушке зебре ...

БАРБИ:
Ваљда од зебарца?

БАЛЕРИНА:
Ако је мушки род онда је зеброња!

ВЕЦИЛИЈА:
Не прекидајте! Где сам стала? Ах-да! Длака од мушке жирафе!...

КЛОВНИЋ:
Малопре си рекла од мушке зебранерке!

ВЕЦИЛИЈА:
Знам ја шта сам рекла. Длака од мушке камиле.

ПАТУЉАК:
Ваљда Камилца. Или камелеона, како се зове?


ВЕЦИЛИЈА:
Ко?

БАРБИ:
Па, тај , тај, ..Камилион.

ТАРА:
Вецо! Почни да справљаш тај напитак, или идемо на спавање! А, ти Барби, иди и донеси мирођије...

ВЕЦИЛИЈА:
И, не заборави, длаку од муфлонца.

ГЕНЕРАЛ:
Зар није била длака од зебарца?

ТАРА:
Зебарца или комарца! Баш ме брига!

ВЕЦИЛИЈА:
Аха! Ево га Кловнић и чаробни лончић!

КЛОВНИЋ:
Извини , Вецо! Нисам нашао чаробни лонац, али, може послужити и овај чаробни лаворчић!

ВЕЦИЛИЈА:
Добро да ниси донео чаробни тигањ или ренду! Шепртљо! И, како сада да направим смехотрес?

ТАРА:
Како знаш и умеш! Баш ме брига! Смути га билокако!

БАРБИ:
Ух. Једва сам нашла ове бљувотине.

ВЕЦИЛИЈА:
У реду. Нека вам буде. Дај овамо мирођије!.И станите сви у круг!

(Вецилија почиње бајање које прати динамична музика)

Ондулууус –дондулуууссс! Спиритуусс! Смиритуссс!

(Баца мирођије у лавор)

Хаха- хаха! И охо-хохо! У уво, у уста. И у око!
Што је било тужновито -нека буде духовито...
Што је било ружновито -нека буде смеховито!
Што је било глуповито. Нека буде игровито!
Што је било блесовито -нека буде леповито!
Ондулууус ! Дондулууус! Спиритус! Смиритус!

ТАРА:
И? Је ли готов тај бућкуриш?

ВЕЦИЛИЈА:
Готово! А, сада ћу вас мало попрашити и на уснама вам осмех пробудити!

(Баца прах по њима)

КЛОВНИЋ:
Народе, осећате ли? Ово мирише на трула јаја!

ВИЛА:
Ја ништа не осећам!

ГЕНЕРАЛ:
Људи, нешто ме сврби!

БАРБИ:
И мене. (чеше се)

КЛОВНИЋ:
Аух! Почело је и мене! Тарице, почеши ме!

БАЛЕРИНА:
Ауууу. Идем по грабуље. Не могу Да дохватим леђа!

ТАРА:
И мене је почело? Шта је ово, Вецилијо?

ПАТУЉАК:
Ауууууу, ал сврби? Чеши ме Вило!

ВИЛА:
А ко ће мене?

БАРБИ:
Добили смо сви сврабеж!

ТАРА:
Вецилијо, учини нешто?

ВЕЦИЛИЈА:
Мора да сам негде погрешила! Пробаћу испочетка. Станите у круг!
Ондулус дондулус! Спиритус. Смиритус!
Скачитус- плачитус! Смеходус-сврбигуз!
Тресикус-плешитус! Сви се насмешитус!
(Посипа их)


ТАРА:
Људи да ли се и вама плаче?

КЛОВНИЋ:
(Плаче) Шта је ово? Осећам да сам тужан?

БАРБИ:
И мени. Сузе ми саме теку.

БАЛЕРИНА:
Где је моја мамамааааааааа!

ГЕНЕРАЛ:
(Грли вилу и плаче)
Како сам ја тужаааан!

ВИЛА:
А, зашто?

ГЕНЕРАЛ:
Не знааам,...
(Сви плачу)

КЛОВНИЋ:
Опет је ова блесава Веца погрееешилаааа! (плачући)

БАРБИ:
Уради нешто, Вецо. Упишкићу сееее!

ВЕЦИЛИЈА:
Хм. Мислим да знам где је грешка. (мути у лавору)

БАРБИ:
Упишкила сам сеееее!

ВЕЦИЛИЈА:
Ондулус-дондулус. Не! Дондулус! Ондулус! Да.Даааа!
Дондууулууус! Ондууулусс! Нека буде смехотреситууусс!
(сви почуињу да се смеју)

ТАРА:
Еј, осећате ли како је нешто смешно?

КЛОВНИЋ:
Аха! Просто ми, кува у стомаку,

ВИЛА:
Ово је да пукнеш од смеха.

БАРБИ:
А, шта то?

ГЕНЕРАЛ:
Немој више , Вецо. Цркнућу од смеха. (ваља се)

ТАРА:
Доста је, Вецо. Прекини ово!

ПАТУЉАК:
Ово је...Ово је ко добар виц који сам чуо пре неки дан.. .(ваља се по кревету)

БАРБИ:
Како иде?

КЛОВНИЋ:
Незнам појма! Пешке! (Сви се ваљају од смеха)

ВЕЦИЛИЈА:
Е,па . друштво. Сада је доста. (пуцкета прстима и чаролија престаје)
ТАРА:
Уф. Ал смо се насмејали. Децо, за данас је доста. Време је да се крене на спавање...

БАРБИ:
Тарице, јел може још мало?

КЛОВНИЋ:
Молим те,Таки...

ТАРА:
Не. Време је да се пробудим и кренем у школу. Видите колико је сати.? Довољно смо Сањали. Сутра настављамо.

ГЕНЕРАЛ:
Обећаваш ?

ТАРА:
Обећавам. А, сада у кревете.и лако ноћ најдражи моји.

СВИ:
Лаку ноћ.(мала музичка секвенца)
(Тара их покрива ,а затим и сама леже. Спава)

(Сат звони и Тара се буди. Спрема књиге, узима торбу, а затим љуби играчке и одлази.)

ТАРА:
Јао! Седам сати! Где ми је торба? Где су чарапе? Закаснићу!

КЛОВНИЋ:
(Опрезно устаје, проверава да ли је Тара отишла.)
Народе! Устајте! Отишла је.

БАРБИ:
Јеси ли сигуран?

КЛОВНИЋ:
Сигуран сам.устајте.

ВЕЦИЛИЈА:
Јесте ли видели како ме, Тара пољубила?

ГЕНЕРАЛ:
И мене је.

ВЕЦИЛИЈА:
Да. Али мене воли. Мене је добила за рођендан.

ПАТУЉАК:
Воли. Али мене воли више.

БАЛЕРИНА:
Мене обожава јер је желела да буде балерина као ја, културна и фина!

ВИЛА:
Мене највише воли јер ме сама купила.

БАРБИ:
Мало сутра. Мене воли највише. Јесте ли видели да
Ме сваки дан чешља?

ГЕНЕРАЛ:
А, мени шије униформе.

ВЕЦИЛИЈА:
Ти да ћутиш.ти си залутао у њено детињство.

ГЕНЕРАЛ:
Како, молим?

ВЕЦИЛИЈА:
Па грешком су те поклонили Тари. И, колико знам оловни војници су играчке за дечаке.

ГЕНЕРАЛ:
Нисам ја крив што је тетка из Аустрије мислила да је Тара мушко!

КЛОВНИЋ:
Па шта има везе, Вецо, ако је мушко? И ја сам мушко!

ВЕЦИЛИЈА:
Ко каже?

КЛОВНИЋ:
Ја кажем!

ПАТУЉАК:
И ја сам мушко.

ВИЛА:
Ти си само пола мушкарца. Види колики си.

ВЕЦИЛИЈА:
Кловн може да буде и женско. Према томе ти си женско! Је ли тако, Барби?

БАРБИКА:
(Гледа га) Види стварно! Права шмизла.

КЛОВНИЋ:
Ово је увреда. Тако ми кловновске репутације, повуци реч!

ВЕЦИЛИЈА:
Подвуци реч!

БАРБИ:
Подвлачим реч.

ГЕНЕРАЛ:
У том случају. Објављујемо вам рат!

ВЕЦИЛИЈА:
Рат значи? Добро. Прихватамо.

ГЕНЕРАЛ:
(Узима трубу и командује) Лево крило напред! Десно крило опколи! Средина распали!

КЛОВНИЋ:
Јууууурииииииииииииш! (гађају се јастуцима)

ВЕЦИЛИЈА:
Опали! Навали! Развали!

БАРБИКА:
Урааааа!

КЛОВНИЋ:
Ево вам мало перја!

БАРБИКА:
Ево и вама!

ГЕНЕРАЛ:
Опали по гускама!

ВЕЦИЛИЈА:
Ожари по ћуранима!

КЛОВНИЋ:
Станиииии! Ништа ме не боли, мене Тара воли!

БАРБИКА:
Мене воли више!

КЛОВНИЋ:
Тебе? Па погледај се, изгледаш као да си прогутала шипку.

ГЕНЕРАЛ:
Мени више изгледа као искривљена линија.

БАРБИКА:
Ко ми каже. Крофно једна дебела!

ВЕЦИЛИЈА:
Ма каква крофна? Изгледа као пуњено прасе

ПАТУЉАК:
Ти, Вецо, да ћутиш .ти личиш на ...у ствари, ти не личиш
Ни на шта!

ВИЛА:
А ти изгледаш као да те родила шаргарепа.

ПАТУЉАК:
Па шта? Важно је да ме Тара воли!

ВЕЦИЛИЈА:
Пре би се могло рећи мене, шареницо једна!

КЛОВНИЋ:
Шта си рекла?!Шареницо?! Јурииииишшшш!

ГЕНЕРАЛ:
Напрееееед!војскоооо!
(у току борбе праве велики неред у соби)

БАРБИКА:
Тише! Неко долази! Тара! Бежимо!!!
(Кловнић вири)

КЛОВНИЋ:
Брзо у кревете.!

ТАРА.
(Гледа) не могу да верујем? Опет су се свађали? Е, па, због овог сте заслужили казну. Срам вас било! И ви сте ми неке играчке. Друге играчке су мирне, послушне и чисте. А ,ви! Ви сте најбезобразније играчке на свету! Све ћу да вас разделим другој деци! (сређује стан) Ни минуту не могу да вас оставим саме.! Уместо да се слажете и волите, ви се ,изгледа,слажете као рогови у врећи. Е, па, драги моји. Ништа од вечерашње авантуре. Показаће вам ваша мама шта је култура!

(Звоно на вратима)

Јао! Сигурно је Дон! Он је!!! (улепшава се) Моменааат! Стижем!

ДОН:
Здраво ,Тарице.

ТАРА:
Оо! Већ си стигао. Опрости због нереда. Нисам стигла да све поспремим. Изволи, уђи!

ДОН:
(Покушава да уђе, али сваки пут Тара стаје на ту страну)

ТАРА:
Извини. Хоћеш ли да седнеш? Јеси ли за сокић?

ДОН:
Нисам жедан..можда други пут.

ТАРА.
Хоћеш ли колач? Мама је правила „Јапански ветар“

ДОН:
Радије бих да ми помогнеш око математике.(вади свеску)

ТАРА:
Шта ти није јасно?

ДОН:
Па оно, квадрат над хипотенузом.

ТАРА:
То зна свако дете, раван је квадратима над обе катете! Види овако,..ако...
( појачати музику) Јао! Ову песму обожавам. Хоћеш ли да плешемо?


ДОН:
Не умем. Превише сам трапав. А и стидим се.

ТАРА.
Дођи.,лудице. Показаћу ти. Лако је прво ме ухвати руком овде. Хајде не стиди се. Другу руку овде. Онда мало приђи. Још мало,не бој се. А, сада лице уз лице.

ДОН:
Не могу.

ТАРА:
Онда стави главу на моје раме.и њиши куковима. Полако. Нежно. Још нежније. Опусти се.

ДОН:
Не могу, Тарице. Не иде ми.

ТАРА.
Није тешко. У плес мораш унети емоцију.Нежно као да си заљубљен.
(за то време играчке повремено отварају очи и чуде се)

ДОН:
Не иде ми. А, имам утисак да ме ове играчке гледају.




ТАРА:
Добро. Решићемо и то. (прилази и окреће их) А, сада мало брже. Корак лево, корак десно. Два напред, два назад, па окрет! То! То! Ето,видиш да иде?

ДОН:
Ти си, Тарице, заиста идеална.

ТАРА.
Стварно то мислиш?

ДОН:
Стварно. Благо твом дечку.

ТАРА:
Немам дечка.

ДОН:
Не могу да верујем. Најлепша девојчица у нашој школи ,а нема дечка?

ТАРА:
Шта могу? А, има ли најлепши дечко у нашој школи девојку?

ДОН:
Паа, да будем искрен. Немам.

ТАРА:
Нема. А, ја сам мислила да имаш туце девојака.

ДОН:
Тешко је пронаћи ону која је савршена и која осим лепоте има душу.

ТАРА:
Тешко.

ДОН:
Е, па , учитељице моја. Време је да кренем. Хвала ти за ове дивне тренутке. Сигуран сам да ћу поправити двојку из математике.

ТАРА;
Чекај! А, шта имаш из биологије?


ДОН:
Не питај. Мршаву тројку.

ТАРА:
Тројку! Онда предлажем да сутра свратиш па да и то поправимо. Јел важи?

ДОН:
Ти си тако добра. Важи.

ТАРА:
Онда, сутра после школе. Видимо се!

ДОН:
Видимо се. Ћао!
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Korisnikov avatar
branko
Globalni moderator
Postovi: 11417
Pridružio se: 08 Dec 2010, 16:14

Re: Tode Nikoletić - Vrati mi moje igračke

Post od branko »

ТАРА:
Јао! Што је леп! Како су му лепе очи. А уста ко шећер! Још ми срце лупа од додира! Сва горим! Ја сањам! Ја сањам! (плеше) Кловнићу! Вецилијо! Вило! Будуте се!!! Барби! Генерале! Устајте!

КЛОВНИЋ:
Шта се догодило?

БАРБИКА:
Опет идемо у сан?

ТАРА.
Да. Идемо у најслађи сан! Најлепши сан. (плеше)

ВЕЦИЛИЈА:
Да ти, Тара, ниси јела неке бунике.?

ГЕНЕРАЛ:
Да ниси устала на леву ногу?

ТАРА:
Није важно! Хајдемо у нову причу. Ко ће нас данас забављати?

КЛОВНИЋ:
Ево ја ! Ја сам на реду!

ТАРА:
Онда, заузмите места и крећемо! Позорница је твоја.

КЛОВНИЋ:
Даме и господо! Цењени свете! Добродошли у циркус
Варијете. Сви. (аплауз)

КЛОВНИЋ:
Само за вас, вечерас наступа кловнић Пепито и води вас у царство смеховито! Ко је тужан биће срећан. Ко је ружан биће цакан. Ко је мрачан биће сунчан. Ко је мргуд , биће чио. Ко је мрзак биће мио. Без рецепта и без речи, смех је мелем који лечи. Зато глумим , певам, гњавим! Скачем, вртим, и блесавим. Мало певам, мало дирам, имитирам, и жонглирам! (узима три јабуке) хопа!цупахопа цупа. Јабука је добра њупа! (жонглира)

ВЕЦИЛИЈА:
Уаааа! То може и моја баба!

КЛОВНИЋ:
Добро, бабо. Ово онда сигурно не можеш. (узима штап и ставља на нос и носи)

ВЕЦИЛИЈА:
То!? То може и моја стрина!

КЛОВНИЋ:
Добро. За следећу тачку ми треба асистент.

ВЕЦИЛИЈА:
Ево, ја ћу.

КЛОВНИЋ:
Одлично. Следећа тачка се зове „ Бум трес ин медија рес“!

ВЕЦИЛИЈА:
Бум трес! Обожавам бум трес!

КЛОВНИЋ:
Дакле. Прво ћемо узети један балон. И шта? Надуваћемо га. Изволи Вецилијо. Дувај. Припреми се! Позор! Сад!

СВИ:
(Навијају) Вецо! Вецо! Вецо!


КЛОВНИЋ: .
....десет! Једанаест! Дванаест! Тринаест!

ВЕЦА:
Јел треба још?

КЛОВНИЋ:
Још мало. Дувај. Тринаест.четрнаест. Петнаест! Иииии? (узима иглу и буши. Веца пада) Као што сам рекао била је ово тачка „Бум трес ин медија рес“!

ВЕЦИЛИЈА:
А шта то значи?

КЛОВНИЋ:
То значи да ово може и твоја стрина!

ВЕЦИЛИЈА:
Е,па. Показаћу ти ја шта може стрина....(јури га)

КЛОВНИЋ:
Пусти ме! Пусти ме!!!Намргођена бабо!

ГЕНЕРАЛ:
Опали је!

ВИЛА:
Не дај се, Вецо!

ТАРА:
Престаните! Вецо! Кловнићу. Опет се џапате?

ВЕЦИЛИЈА:
Насанкао ме је.

ТАРА:
Хајде, кловнићу. Отпевај нам нешто па да кренемо на спавање.

КЛОВН:
Певам ко славуј.

ВЕЦИЛИЈА:
Пре би се могло рећи ко шмиргла.

БАЛЕРИНА:
У магарећим ушима свака музика је њакање!

ТАРА:
Доста! И почни већ једном са песмом.

КЛОВН:
Добро. Шалимо се... (пева)

ТАРА:
Дивно! Песма је прекрасна. Вецо, мислим да би било уреду да се сада помирите.

ВЕЦИЛИЈА:
Никад!

ТАРА:
Хајде не буди без срца. Кловнићу пружи руку. А, сада и ти , Вецилијо!

ВЕЦА:
Нека ти буде. (рукују се)

ТАРА:
Е, па. За ово сте заслужили успаванку. (песма: спавајмо ,спавајмо)
Заспали су. (одлази до врата) Уђи Доне.

ДОН:
Нека. Не морам ако сметам.

ТАРА:
Не сметаш. Чврсто су заспали. Слушај како кловнић хрче!

ДОН:
Бруји ко моторна тестера. А, генерал мрмља кo воденица. Баш
Имаш смешне играчке. А, шта је ово?

ТАРА:
Вецилија. Моја вештица.

ДОН:
А, ја мислио да је оџачар. Аууууууу? Ал је носата? Јао! Види ову играчку!. То је мора да је глиста?

ТАРА:
Не. То је Барбика.

ДОН:
Па да. Има плаву косу и ноге ко штапове. А ово мора да је нека зла баба!

ТАРА:
Доне, то је добра вила. Вила Мила!

ДОН:
Добра вила! Јао! Ово мора да је патуљак. Баш је смешан. Личи на ускршње
јаје! А ово мршаво и неухрањено створење?

ТАРА:
То је моја балерина. Много ми је фина.

ДОН:
Имаш пуно играчака. Штета што ће једног дана завршити у контејнеру.

ТАРА:
Доне.! Шта смо рекли да ћемо данас вежбати.?

ДОН:
Биологију.

ТАРА:
Која те лекција занима?

ДОН:
Оно о синтези. Ништа ми није јасно...

ТАРА:
То је баш лако. Показаћу ти практично. Приђи овамо. Ближе. Још
Ближе. Видиш , Доне. Имаш на пример два цвета која су страшно
заљубљени. Један је мушки, други је, наравно, женски. Али, удаљени
су један од другога и не могу да се споје.

ДОН:
Да се споје?

ТАРА:
Да. Синтеза је спајање. Приђи још мало. Не бој се. Међутим, зато постоји
ветар који када дуне носи прашник из женског цвета до мушког тучка.
И? Шта буде на крају?

ДОН:
Онда га мушки цвет ручка.

ТАРА:
Тако нешто. Дакле јасно ти је?

ДОН:
Па и није баш.

ТАРА:
Добро. Пробаћу овако да ти објасним. На пример. Ти се свиђаш мени. А ја теби. И ми хоћемо да се волимо. Шта нам је ту потребно?

ДОН:
Ветар!

ТАРА:
Јао! Какав ветар.? Љубав. Љубав. Лудице. Схваташ!

ДОН.
Сада ми је јасно. Ја волим тебе, ти волиш мене.

ТАРА:
Јесте. Осећаш ли љубав?

ДОН:
И те како. У глави. У очима,у души, у стомаку. У...

ТАРА.
Немој даље.

ДОН:
У коленима, у палцу. У...

ТАРА:
Чекај! Хајде да видимо у врту како се цветови воле!

ДОН:
Хајде! (одлазе)

Играчке се буде.

КЛОВНИЋ:
Ово је безобразлук. Рекао ми је да сам тестера.

ГЕНЕРАЛ:
Их. Мени је рекао да сам воденица.


ВЕЦИЛИЈА:
Чули сте шта је мени рекао. Оџачар! Назвао ме оџачаром! А уз то додао
Да имам велики нос!


КЛОВНИЋ:
Што јесте, јесте.

БАРБИ:
Пусти оџачара. Мени је рекао да сам глиста, и..и.. Да имам ноге ко
штапове.!

ВИЛА:
Срамота! Назвати ме бабом!

ПАТУЉАК:
Мене је назвао патуљком.

ВЕЦИЛИЈА:
Па ти и јеси патуљак.

БАЛЕРИНА:
(Плачно) Срамота! Поред моје лепоте назвати ме мршавом и неухрањеном!

ГЕНЕРАЛ:
Тако ми части, не може то тако! Наредићу да га ухапсе и стрељају!

ВЕЦИЛИЈА:
Претворићу га у жабу! Не! У бубу! Смрдибубу!

КЛОВНИЋ:
А ја ћу га насамарити тако да ће му уши порасти ко магарцу!


БАРБИ.
Народе. Ја мислим да се Тара заљубила!

ВИЛА:
Аух. Срамота о чему су причали!

КЛОВНИЋ:
О љубави. О спајању!

БАРБИКА:
Пссст... Пронашла сам једно љубавно писмо.

СВИ:
Писмо?

БАРБИ:
Да. Хоћете да вам прочитам?

КЛОВНИЋ:
Није лепо читати туђа писма. Ал ' баш ме интересује шта пише у њему?

ВЕЦА:
Читај!

БАРБИ:
Драга моја душице...

ГЕНЕРАЛ:
Мушице??? Каква мушице?

БАРБИ:
Душице! Све што речима не могу исказати моје срце ће ти рећи. Твоја
лепота и твоје усне воде ме ка срећи. Кад год помислим на тебе задрхтим
као ждребе. Знам, ти волиш мене, а ја волим тебе.
Не чекај ни тренутка, већ крени ка мени, молим те. Ти си моја најлепша
лутка. Волим те!

ГЕНЕРАЛ:
Срамота!

КЛОВНИЋ:
Брука!

ВЕЦА:
Аух. Разочарала ме је скроз.

БАРБИ:
Рекао јој је да је најлепша лутка.

ГЕНЕРАЛ:
Опаааа!

ВЕЦА:
Ћути!

ВИЛА:
Ово је за педагога. Премлади су још.

ВЕЦИЛИЈА:
Људи! Мој нос каже да ту нису чиста посла...

ПАТУЉАК:
Па да! Јесте ли видели како га Тара гледала?

БАРБИ:
Као да је опијена!

ГЕНЕРАЛ:
Можда су се већ и пољубили!

ВЕЦИЛИЈА:
Шта да радимо, људи? Мислим играчке?

ГЕНЕРАЛ:
Ја сам за то да га стрељамо по кртатком поступку!

БАРБИ:
Боље је да га отерамо.

КЛОВНИЋ:
Одлично! Отераћемо га.

ВЕЦИЛИЈА:
Да. Али како? Како? Смислите нешто?
(сви шетају)

КЛОВНИЋ:
Да га отрујемо?

ВЕЦИЛИЈА:
Не! Може да умре, а то после боли. Барби, шта ти
Мислиш, Барби?

БАРБИ:
Тренутно ништа. Ја сам плавуша.

ВЕЦИЛИЈА:
Знам! Знам шта ћемо! Слушајте овако....(скупљају се у круг и шапућу)

КЛОВНИЋ:
Одлично.

БАРБИ:
Фантастично.

ГЕНЕРАЛ:
Феноменално!

ВЕЦИЛИЈА:
Онда на посао!


КЛОВНИЋ:
Вецо, шта ћемо?

ВЕЦА:
Као што смо се договорили. Отераћемо га!

БАРБИ:
А.,је ли све спремно?

ГЕНЕРАЛ:
Тактика је спремна. Награбусио је. А сада се одморите.
Лако ноћ.
(Тама. Играчке причају)

(замрачење)


ДОН:
(Звони. Улази држећи букет цвећа)

ТАРА:
Он је ! Дошао је! (ставља спреј и мало прска по кући) оооооо, Доне! ! Ти
си! Изволи. Уђи.

ДОН:
Хвала. (држи букет цвећа иза леђа)

ТАРА:
Је си ли за сокић?

ДОН:
Радије бих лимунаду.

ТАРА:
Одмах ћу.

ДОН:
(Седа и ставља букет на полицу иза леђа)
Како је само лепа. Изгледа ко анђео. Не знам да ли да је сада питам. Можда
неће пристати? Можда јој се не свиђам. Можда? Нисам леп. Да питам ову
носату вештицу. Шта каже за мој излед. - Извињавам се бубуљичава, да ли
вам се допада моја персона?

ВЕЦИЛИЈА:
Леп си ко дупе од слона! И престани да ме вређаш! Знаш!

ДОН:
Аааааа! Не прилази! Бежим!

ВИЛА:
Нигде ти нећеш лепотане! Сад ћеш сваку реч да прогуташ натенане.

ДОН:
Вила! Вила која хода! Мора да сам луд!

ГЕНЕРАЛ:
Горе руке! Да се ниси мрднуо! Сада идеш на преки суд! Која ти је последња
жеља?

ПАТУЉАК:
Ја сам зато да се стреља!

КЛОВН:
И ја сам да се скрати за главу! Зато што није у праву!

ДОН:
Ово је кошмар! Халуцинација!Ружан сан!
БАРБИКА:
Шта трабуња овај лепотан?

ДОН:
Јао! Барбика! И она хода!
Кидам!Адио! Бежи Доне ако ти је живот мио!

ГЕНЕРАЛ:
Станииии!

ВЕЦА:
За њиииим!

ВИЛА:
Опколиии!

( Дон после мале јурњаве успева побећи .Играчке славе победу)

ВЕЦА:
Ал смо га средили!

КЛОВНИЋ:
Неће га,Тара стићи до Аустралије!

ГЕНЕРАЛ:
Честитам. Била је ово бриљантна победа!(љубе се)
Заслужили сте сви по орден!

ТАРА:
(Враћа се и примећује да Дона нема.)
Доне! Доне, где си! Отишао је. Сигурно му се не допадам. Ех...

КЛОВНИЋ:
Шта се догодило,Тарице? Зашто си тако тужна?

ВЕЦА:
Да ниси болесна?

БАРБИ:
Да ниси добила слабу оцену у школи?

ГЕНЕРАЛ:
Знам! Неко те дирао! Реци ко је тај грубијан да га?

ТАРА:
Није ништа. То ја онако.

ВЕЦА:
(Шапатом) Кловнићу орасположи је.

КЛОВНИЋ:
Ташо, хоћеш ли да ти направимо лимунаду?
СВИ:
П.с.т!

БАРБИ:
Уради нешто,кловнићу!

КЛОВНИЋ:
Гледај ово Тарице, (покушава да направи салто и пада) Опаааа!

ТАРА:
(Ћути.) Знала сам да ћу нешто забрљати. Нисам му смела рећи да ми се допада. Требала сам бити пажљивија. А можда нисам ни лепа. Штета...

ГЕНЕРАЛ:
Тајо, хоћемо ли вечерас у нову причу?

ТАРА:
Не могу данас. Уморна сам, и идем да легнем. (Тара одлази)

БАЛЕРИНА:
Можда нисмо требали тако. Видите како је Тара тужна?
Не волим да је видим са облацима у очима.

ВЕЦИЛИЈА:
А, мислиш да ми волимо? Ствар је јасна, Тара мора да
Се одлучи између нас или Дона.

ГЕНЕРАЛ:
С ким ћемо се играти ако оде са њим?

БАРБИ:
Ко ће ме чешљати и мазити?

ВЕЦА:
Добро је што смо га отерали.

ВИЛА:
Он би нас све бацио у контејнер.

(Звоно на вратима)
КЛОВНИЋ:
Генерале види ко је?

БАРБИ:
Сигурно је поштар.

КЛОВНИЋ:
Он је!

ВЕЦА:
Поштар?

КЛОВНИЋ:
Ма какав те поштар спопао? Он је! Дон!

СВИ:
Дон?

БАРБИ:
Упоран је као сврабеж!

ВЕЦА:
Питај ко је?

КЛОВНИЋ:
Ко је?

ДОН:
Ја сам, Ддон? Отвори Тарице!

КЛОВНИЋ:
(Мења глас) Нисам код куће!

ДОН:
Отвори ,Тарице, молим те!

ТАРА:
Не могу. Добила сам грип. Имам заушке .

ВЕЦА:
И жутицу!

КЛОВНИЋ:
И жутицу.
И оториноларингологију!

ДОН:
Отвори, кад те молим?

КЛОВНИЋ:
Нећу. Иди кући. И учи сам, понављачу један.!

ГЕНЕРАЛ:
То!

ДОН:
Нећу. Остаћу овде до сутра.

КЛОВНИЋ:
Ми ћемо бити болесни до прекосутра.

ДОН:
Ја ћу чекати ако треба месец дана. Годину.

КЛОВНИЋ:
Ми ћемо бити болесни до, ихахаааај!

ДОН:
Онда ћу ја остарити пред вратима.

КЛОВНИЋ:
Овај је шашав! Шта да радимо?

ВЕЦИЛИЈА:
Ништа. Наоружајте се, јастуцима и ћебадима.

ГЕНЕРАЛ:
Испрашићемо га!

ВЕЦА:
Гаси светло и спртемите се за напад!

КЛОВНИЋ:
Добро душо, победио си изволи! Уђи...
(гасе светло и чују се крици из таме)
Опали! Уааа! Опаучи га! Жвајзни га! Марни га!
Јао! Немој мене? Ко ме звизно? Опааа!

ТАРА:
(Пали светло) шта се ту дешава? (веца седи на
Генералу, кловнић вуче Барбику, која дави Дона)
Тако значи? Сад ми је јасно зашто је Дон побегао!
Вецо, сместа да си устала! И ти, Генерале? Стидите се!
Причајте , Кловнићу? Барби? Ово је ваше масло!

КЛОВНИЋ:
Жао нам је Тарице. Нисмо мислили ништа лоше...
ДОН:
Како? А, моје око?

ВЕЦА:
Извињавамо се. То је било из љубави.

ДОН:
Ал вам је љубав?

ТАРА:
И, тако показујете љубав?

КЛОВНИЋ:
Ми те волимо.

ТАРА:
Па шта?

ГЕНЕРАЛ:
Ми те волимо више од овог манекена!

ДОН.
Ајој! Како лажуцкају!

ВЕЦА:
Часна реч. Нисмо хтели да те одвоји од нас.

БАРБИ:
С ким ћемо се играти ако одеш?

КЛОВНИЋ:
Ко ће ме облачити?

ТАРА:
Али, ја вас нећу оставити.

ГЕНЕРАЛ:
Хоћеш. Већ смо ти постали досадни. Више ти се
Свиђа овај живи лутак.

ТАРА:
Немој тако, војниче. Главу горе. Буди поносан.

ГЕНЕРАЛ:
Како кад смо изгубили битку?

КЛОВНИЋ:
Отерај га ,Ташо. Биће нам лепо и без њега.

ГЕНЕРАЛ:
Хајде да гласамо. Ко је за то да Дон оде?

СВИ:
(Дижу руке) ја! И ја! И ја!

ГЕНЕРАЛ:
Ето, лепотане. Изгубио си на изборима, па, хватај маглу.

ТАРА:
Престаните! Доне, срце.ово ћемо морати решити
Без тебе.

ДОН:
Разумем, Тарице. Само ми јави, молим те, шта си одлучила?
(прилази и љуби је)

ВЕЦА:
Ах? Пољубио је?

КЛОВНИЋ:
Срамота!

БАРБИ:
Шта срамота? Брука!

ТАРА:
Не могу да верујем? Понели сте се ко дивљаци!
Гњечите цвеће. Биберите лимунаде. Тучете се.
Срам вас било! Заслужили сте да вас оставим!

ВЕЦА:
Али,Ташо!

ТАРА:
Ни реч нећу да чујем! Је ли јасно?
(сви климају главама)
А, сада, одлазите на спавање! Сутра ћу одлучити
Шта ћу са вама. Лако ноћ!

СВИ:
Лако ноћ...
(замрачење)
(јутро је. Играчке се буде.)

КЛОВНИЋ:
Данас је освануо тужан дан. Сањао сам нешто ружно.

ВЕЦА:
И мој нос осећа неку тескобу. Генерале! Генерале!
Пробуди се!

ГЕНЕРАЛ:
Ох. Изгубили смо битку. Спремите белу заставу!

БАРБИ:
Мени се опет плаче.уууууу. Оставиће нас,Тарааа!

БАЛЕРИНА:
Нећу у контејнеееееер!

КЛОВНИЋ.
Ево их! Тише! Будите мало поносни.
(Зара и Дон улазе држећи се за руке)

ТАРА:
Ооооо? Већ сте се пробудили?

КЛОВНИЋ:
Боље да нисмо.

ТАРА:
Хајде,не будите тужни, главу горе!

ГЕНЕРАЛ:
Шта вреди кад ми сама пада.

ТАРА:
Е, па, драге моје лутке...време ја да вам коначно Саопштим одлуку.(почиње сетна музика) Није ми било лако одлучити. Ви сте ми биле све У детињству. Одушевљавале сте ме кад ми је било Најтеже. Лечиле од усамљености. Будиле машту. Чувале ноћу од страха. Испуњавале празне делове срца. Увек чекале у празној соби. Биле сте ми замена за сестру и браћу које нисам имала. Никада вам то нећу заборавити. Али, у моје срце се сада уселио један живи лутак. И он ће вас мењати у мом срцу. Време је учинило своје. Одрасла сам. Али, хоћу да схватите само једно:. У овој бици нема победника и нема поражених. Љубав је победила. А, љубав је најлепше осећање. Најлепша играчка. Срећна као што сам са вама била. Никада вас нећу заборавити.и увек ћете ме сећати на детињство. Дођите да вас загрлим.

КЛОВНИЋ:
(Плачно) Тарице, зар мораш да идеш?

Тара:
Морам кловнићу. (грли га )

БАРБИ:
Осећам да ће ми од туге пући срце.(грле се)

ТАРА:
Не тугуј мазо моја.

ГЕНЕРАЛ:
Па она нема срце! (ставља руку на чело)

ТАРА:
Хвала ти ,генерале. Био си одличан војник.

ГЕНЕРАЛ.
Била ми је част, служити тако доброј девојчици.
Срећно ти било са новим командантом. А, ти, дасо,
пази како се понашаш са нашом принцезом.

ТАРА.
Хвала генерале. Ко ми је још остао? Вецо! Вецилијо моја несташна! Приђи својој Тари.

ВЕЦА:
Нећу!

ТАРА:
Па,што си се тако нарогушила?

ВЕЦА:
Ти нас остављаш саме и несрећне! Сада ће нас избацити из стана.
Поклониће нас неком дечаку. Завршићемо у контејнеру.

БАРБИ:
Откинуће ми главу.

КЛОВНИЋ:
Немој да идеш Ташоо!

ТАРА:
Жао ми је, морам. Природа ме зове. (креће)

ВЕЦА:
Како можеш? Погледај нас!

ДОН:
Чекајте! А, зашто не пођемо заједно?

КЛОВНИЋ:
Али ти не волиш играчке?

ДОН:
Молим? Па , ја имам пуну собу играчака.: Робокапа,
Тарзана. Бетмена, па мотор на батерије,

БАРБИ:
Мотор! Обожавам да се возим.

ДОН:
Лопту , камион.

КЛОВНИЋ:
Лопту!!!

ГЕНЕРАЛ:
Рекао си камион.?

ДОН:
Да. Новцијат.

ГЕНЕРАЛ:
А, баш ми фали један камион за војску.

ДОН:
Пса који лаје. ..мачку...

ВЕЦА:
Јао! Мачку? Одувек сам желела да имам мачку.

ДОН:
Све ћу вам, то ,наравно, поклонити.

БАРБИ:
Стварно?

ДОН:
Од данас, све што је моје то је и ваше!

ВЕЦА:
Шта то значи?



ДОН:
То значи да смо од данас једна фамилија, и да сте
Увек добродошли у моју кућу.

СВИ.
Јуууупииииии!

ТАРА:
И то значи да се не растајемо!

ДОН:
Ово је тек почетак наше заједничке срећне стазе.

ТАРА:
Предлажем да пођемо!

ВЕЦА:
Чекајте! Па ,то морамо прославити! Живела љубав!!!

СВИ:
Живелааа!!!


(Завршни сонг. Сви певају и плешу)

СВАКО ИМА СВОЈУ ЛУТКУ
СВОЈУ ЛОПТУ,ЉУТОГ ТИГРА,
СВОЈУ ЛАСТУ У СВОМ КУТКУ,
ДА СЕ ДРУЖИ, ДА СЕ ИГРА.

КАДА БАНЕ СИВА ТУГА,
КАДА ОДУ ТАТА,МАМА,
КАДА НЕМА ДОБРОГ ДРУГА,
ДА СЕ ИГРА С ИГРАЧКАМА.

ИГРА ИГРА ИГРАЧКИЦЕ
ЗА ДЕЧАКЕ-ДЕВОЈЧИЦЕ.
ДА НАС МАШТИ УВЕК НОСЕ
ИГРАЈМО СЕ! ИГРАЈМО СЕ!

СВАКО ИМА СВОГ ЉУБИМЦА,
ОД СУМРАКА ДО СВИТАЊА.
НИГДЕ НЕМА ТОГА КЛИНЦА
ДА НЕ МАШТА И НЕ САЊА.


КАД ИЗ ШКОЛЕ ДОЂЕ КУЋИ
СА ОДЛИЧНИМ ОЦЕНАМА,
ДА СЕ ОНДА МАШТАЈУЋИ
ИГРА МАЛО С ИГРАЧКАМА.

ИГРА,ИГРА,ИГРАЧКИЦЕ,
ЗА ДЕЧАКЕ –ДЕВОЈЧИЦЕ.
НЕК НАС МАШТИ УВЕК НОСЕ,
ИГРАЈМО СЕ! ИГРАЈМО СЕ!



ЗАВЕСА, АКО НЕМА ЗАВЕСЕ МОЖЕ И КРАЈ.
Sve naše nevolje dolaze otuda što nismo spremni da umremo od gladi.
Odgovori

Ko je OnLine

Korisnika u ovom forumu: Nema registrovanih korisnika i 13 gostiju